Претражи Живе Речи Утехе

18. Беседа Изговорена у Недељу Мироносица; у њој се говори и о томе да је Богородица прва видела Господа васкрслог из мртвих 1. Васкрсење Господње представља обнову људске природе, оживљавање, пресаздање и враћање у бесмртни живот првог Адама, који је кроз грех био усмрћен, и смрћу враћен у земљу од које је био створен. У почетку, када је створен и призван у живот, он није видео никога од људи, јер у том часу осим њега није био створен нити призван у живот ниједан човек. Након што је преко даха Божијег примио дах живота, прво што је угледао била је жена, јер је Ева била прво људско биће после њега. Тако и други Адам, Који је Господ, уставши из мртвих није видео никога од људи, јер од Њему блиских нико није био присутан, а војници који су чували гроб обамрли су од страха; након што је устао, Он је од других људи прво угледао Жену, како смо чули када је данас Марко благовестио: А Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Мтдалини (Мк. 16; 9). 2. На основу реченог чини се да Еванђелист јасно указује и на час у који је Господ васкрсао – тј. на рано јутро – и на то да се у сам час Васкрсења најпре јавио Марији Магдалини. Он то, међутим, не каже, како ће мало даље постати јасно онима који буду брижљивије расуђивали. Непосредно пре тога и он, сагласно са другим еванђелистима, каже да је та Марија долазила и раније са осталим Мироносицама на (Христов) гроб и будући да је видела да је пуст, отишла. Одатле је јасно да је Господ васкрсао знатно пре јутра, када је она видела Његов гроб. Одређујући то време (када су Мироносице дошле на гроб, он није рекао просто рано (тј. „изјутра“), као горе, него врло рано (Мк. 16; 2). Сходно томе, он овде не указује на излазак сунца, него на магловиту светлост која му претходи на хоризонту. Означавајући ово, и Јован каже да је Марија Магдалина дошла рано, још по мраку, и да је видела како је камен са гроба одваљен (Јн. 20; 1). 3. Она тада, како каже Јован, није сама ушла у гроб, него је отишла од гроба а да није видела Господа. Отрчала је и дошла код Петра и Јована, али их није обавестила о Васкрсењу Господњем, него о томе да је Он узет из гроба. Она, дакле, још увек није знала за Васкрсење. Господу једноставно није било угодно да се јави у први час, него по истеку првог часа дана (када се већ сасвим разданило). Постоји, међутим, нешто што су еванђелисти замагљено објавили, а што ћу ја сада да откријем вашој љубави. Дакле, благовест о Васкрсењу Господњем прва од људи примила је од Господа Богородица, што је било прикладно и оправдано. Она Га је пре свих видела Васкрслога, и насладила се Његовим божанским речима. Она не само да Га је очима видела и чула сопственим ушима, него се прва и једина привила уз Његове пречисте ноге, иако еванђелисти то не саопштавају отворено, јер не желе да Мајку наведу као сведока, како невернима не би дали повода за подозрење (у Васкрсење Господње). Сада се, међутим, по благодати Васкрслога, обраћамо вернима, и пошто нам празник налаже да за предмет расуђивања узмемо Мироносице, ми ћемо – држећи се речи Онога Који је казао да неће бити ничег тајног што неће постати јавно – показати и ово (тј. да је Богородица прва видела Васкрслог Христа). 4. Мироносице су, дакле, биле оне жене које су пратиле Господа заједно са Његовом Мајком. Оне су биле присутне и у време спасоносних Страдања Спаситељевих и побринуле се да миром помажу и припреме тело Господње за погреб. Када су Јосиф и Никодим од Пилата измолили и узели Владикино тело, када су Га скинули са крста и обавили плаштаницама натопљеним миомирисима, када су Га положили у камени гроб а на врата гроба ставили велики камен, ту су, према еванђелисти Марку, биле присутне и посматрале су све то Марија Магдалина и друга Марија, седећи преко пута гроба. Изразом: и друга Марија он је означио Богородицу. Она се такође назива и Мајком Јакова и Јосије, који су били синови Јосифа Заручника. Осим њих, како саопштава Лука, присутне су биле и друге жене које су посматрале погреб Господњи: А иђаху у пратњи и жене, које бејаху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело Његово… А шо бејаху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима (Лк. 23; 55; 24; 10). 5. Па се вратише – вели – и припремише мирисе и миро (Лк. 23; 56); јер још нису могле јасно да разумеју да је Он истински миомирис живота за оне који Му са вером приступају, као и мирис смрти за оне који упорно остају у неверовању, и да мирис Његове одеће, тј. Његовог тела, превазилази све миомирисе, те да је име Његово – Миро Изливено, којим је целу васељену испунио божанским миомирисом. Оне су, међутим, миро и миомирисе припремиле како због указивања поштовања Погребеном, тако и због ублажавања задаха распадања тела, мислећи да ће га сачувати помазивањем. 6. Оне су, дакле, припремиле миро и миомирисе. Суботу су, према (старозаветној) заповести, провеле одмарајући се, јер још није дошла истинска Субота, и оне још нису познале ту преблагословену Суботу – превођење наше природе из адских бездана на светлу и божанствену небеску висину. А у први дан недеље дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише (Лк. 24; 1). Матеј пак каже: А пошто мину субота, на освитку првог дана недеље, две жене дођоше на гроб (Мт. 28; 1). Јован пак каже да је, док још беше мрак, дошла сама Марија Магдалина. Марко каже да су врло рано у први дан недеље дошле три жене (Мк. 16; 2), док то да је Пасха била у први дан после суботе тврде сви еванђелисти. Што се времена тиче, они говоре о свитању првог дана недеље, врло рано, док још беше мрак, онда када се светлост још меша са тамом, тј. када се на хоризонту појављује зора која најављује дан. Ако би неко хтео тачније да одреди време, боја неба почиње да се мења око деветог часа ноћи, када до наступања дана остају цела три часа. 7. Види се, међутим, да код еванђелиста постоји неслагање не толико о времену доласка Жена Мироносица на гроб, колико о броју жена. Као што сам рекао, Мироносица је било много, оне на гроб нису долазиле све одједном, него у два, три наврата, у групама у којима нису била исте особе. Све су долазиле у сам освит зоре, али не све у исто време. Једино је Магдалина дошла поново и дуже остала (код гроба Христовог). Неки Еванђелисти, заобилазећи друге жене које су дошле, помињу само њу. Међутим, како ја закључујем, сабирајући из излагања свих Еванђелиста а што сам и раније рекао, пре свих је на гроб Сина и Бога дошла, заједно са Маријом Магдалином, Богородица. Овако нас учи нарочито еванђелиста Матеј: А пошто мину субота, на освитку првог дана недеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб. И гле, земља се затресе веома; јер ангео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему. А лице његово беше као муња, и одело његово бело као снег и у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви (Мт. 28; 1-4). 8. Све остале жене дошле су, дакле, након што се земља затресла и стражари разбежали и нашле да је гроб отворен а камен одваљен. Међутим, Мати Дјева је дошла у часу када се збио земљотрес и када се камен одвалио, (у часу) када су се присутни стражари, пошто су се повратили од страха, дали у бекство. Богородица се, међутим, није уплашила, Она се обрадовала када је видела шта се догодило. Мислим да је прво ради Ње Животоносац отворио онај гроб. Све оно што је горе на небесима и доле на земљи најпре нам је преко Ње открио. Он је ради Ње послао ангела да заблиста као муња, како би Она, док је још био мрак, благодарећи обилној светлости ангела, видела не само празан гроб него и сложене плаштанице које су сведочиле о Васкрсењу Погребенога. 9. Исти онај ангео Гаврило био је (и сада) благовесник (Васкрсења). Онај који јој је у почетку рекао: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога (Лк. 1,30), и сада, видевши да је дошла на гроб, поново хита и спушта се да Приснодјеви објави исто, да јој благовести Васкрсење из мртвИх Онога Који се од Ње бесемено родио, да одвали камен и покаже пуст гроб и погребне покрове, те да тако сведочанство учини веродостојним. Анђео, каже, одговарајући рече женама: Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде; јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ (Мт. 28,5-6; Мк. 16,6). „Иако видите да су стражари престрашени – каже ангео – ви се не бојте, јер знам да тражите Исуса распетога. Он је устао, није овде. Врата, преворнице и печати ада, смрти и гроба нису могли да Га зауставе, будући да је Он Господ нас бесмртних и небеских ангела, и само Он је Господ свега. Погледајте место на коме је лежао Господ. „Пожурите“, каже, „ученицима Његовим, па им јавите да је васкрсао из мртвих“. 10. Изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима Његовим (Мт. 28; 8). Чини ми се такође да су Марија Магдалина и остале жене које су дошле у тај час још осећале страх, пошто нису схватиле значење ангелових речи, нити су биле у стању да у потпуности прихвате светлост како би јасно виделе и разумеле јасно, док је Богородица осетила велику радост, пошто је схватила оно што јој је ангео саопштио и сва је постала као светлост, будући сасвим очишћена и божански облагодаћена, у свему тврдо познавши истину и поверовавши архангелу, јер га је још од пре много година по делима његовим сматрала достојним највећег поверења. Како би могло да се догоди да богомудра Дјева, Која је присуствовала тим догађајима, не схвати шта се то догодило? Она је видела земљотрес и оног великог ангела како у виду муње силази са небеса, видела је обамрлост стражара, померање камена, празан гроб и велико чудо смирном и алојом слепљених и неподераних плаштаница у којима није било тела, и уз то и радостан изглед и благовест ангела. Изашавши после те благовести, Марија Магдалина као да није чула ангела, који можда и није говорио ради ње, те је опазила само то да је гроб пуст, док плаштанице уопште није приметила и потрчала је Симону Петру и другом ученику, како каже Јован. 11. Придруживши се осталим женама, Мајка Божија, Дјева, за то време поново полази на то место са кога је стигла, и тада – како вели Матеј – срете их Исус шворећи: Радујте се! (Мт. 28; 9). Видите ли да је Мати Божија пре Марије Магдалине видела Онога Који је ради нашег спасења телом страдао, био погребен и васкрсао? А оне, каже, приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се (Мт. 28; 9). Као што је само Богородица схватила значење онога што је објављено када је заједно са Маријом Магдалином чула ангелску благовест о Васкрсењу, тако је и сада, када је заједно са другим женама срела Сина и Бога, прва међу њима видела и препознала Васкрслога и, приступивши, ухватила се за ноге Његове, постајући тако апостол за апостоле. Од Јована сазнајемо да Марија Магдалина није била с Мајком Божијом у тренутку када ју је на повратку са гроба сусрео, јавио јој се и обратио Господ: Онда отрча (Марија Магдалина) и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где Га положише (Јн. 20; 2). Како би она могла рећи да су Господа „узели и негде положили, али не знамо где“, да Га је видела, дотакла рукама и чула (Његов глас)? Чак и након што су Петар и Јован дотрчали до гроба, угледали плаштанице и ушли, кажу да је Марија (Магдалина) плачући стајала напољу, покрај гроба. 12. Видите ли да она не само да није видела Господа, него да није чак ни чула (за Васкрсење)? И када јој се ангео јавио и упитао је: Жено, зашто плачеш?, она је опет одговорила тако, као да је Христос мртав. Па и када се окренула и угледала Христа, опет није схватила шта се догађа, него је на Његово питање: Зашто плачеш? одговорила као и претходно, све док је Он није позвао по имену и уверио је у то да је жив. Тада је и она приступила, тражећи да загрли Његове ноге, на шта јој је Он рекао: Не дотичи Ме се. Одатле можемо да разазнамо да је Он, онда када се прво јавио Мајци и женама које су биле са Њом, само Мајци допустио да загрли Његове ноге, иако Матеј то каже и за остале жене, не желећи, због разлога на који смо напред указали, да Мајку отворено истиче код таквих ствари. 13. Након што је Приснодјева Марија прва дошла на гроб и прва примила благовест о васкрсењу, за њом су дошли и многи други. Они су видели одваљен камен и чули ангеле, да би се на повратку, после ових речи и виђења, раздвојили. Једни, како каже Марко, побегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху (Мк. 16; 8). Други су следили Мајку Господњу, видели Владику и чули Његове речи. Магдалина је пошла Петру и Јовану, и за њима је поново дошла на гроб – сама. Када су они отишли била је удостојена да сама види Господа, и поново је била послана Апостолима. Дошла је к њима, објављујући свима, како каже Јован, да је видела Господа и да јој ово рече (Јн. 20; 18). Марко говори о томе да је ово виђење било рано ујутро, тј. на самом почетку дана, пошто је наступила зора. Он, међутим, не тврди да се Васкрсење Господње збило тада, и да је то било прво Његово јављање. 14. Ми смо истражили дела Мироносица и имамо горе доказану сагласност четири Еванђеља о њима. Ученици, који су на сам дан Васкрсења чули од Мироносица и Петра, од Луке и Клеопе, да је Господ жив и да су Га видели, нису поверовали, због чега их је Он укорио када им се касније, кад су били сви на окупу, јавио. Пошто им се много пута јавио показујући да је жив, они не само да су поверовали, него су то посвуда и проповедали: По свој земљи изиђе глас њихов и до крајева васељене речи њихове (Пс. 18; 5); а они отидоше и проповедаше свуда, и Господ им помагаше, и реч потврђиваше знамењима која су се потом показивала (Мк. 16; 20), јер су знамења била неопходна све док реч није била објављена по целој земљи. Ако су знамења и чудеса потребна за показивање и утврђивање Истине која се проповеда, онда су, с друге стране, не чудеса него знамења потребна и онима који примају реч, да покажу јесу ли тврдо поверовали. Каква су то знамења? Она, која проистичу из дела, јер се каже: Покажи ми веру из дела твојих (Јак. 2; 18) и: Ко је међу вама мудар и разуман, нека покаже од доброг понашања дела своја (Јак. 3; 13). Ко ће за побожног сматрати човека који има божанствен, велик и узвишен, да тако кажемо, небески ум, ако истрајава у порочним делима и прикован је за земљу и земаљске ствари? 15. Никакве користи нема од тога, браћо, ако неко каже да има божанску веру, а при томе нема дела која таквој вери одговарају. Какву су корист лудим девојкама донеле светиљке у којима није било уља, тј. дела љубави и састрадања? Шта је оном богаташу, који није имао самилости према Лазару па се зато мучио у неугасивом огњу, донело обраћање оцу Аврааму? Шта је ономе вредела спремност на повиновање позиву на свадбу, када није био одевен у рухо добрих дела које приличи божанском браку и брачној ложници? Био је позван и дошао је, имао је савршену веру, сео је онамо са тим светим гостима, али је био осуђен и постиђен, јер је био одевен у порочно понашање и дела, и, пошто су му немилосрдно свезали руке и ноге, био је бачен у огањ паклени, тамо где је плач и шкргут зуба, 16. који нека не искуси нико од оних које је Христос позвао, него, вером показавши у свему доличан живот, нека се удостојимо да уђемо у брачну ложницу чисте радости, вечно пребивајући са светима – тамо, где је обитавалиште свих који се радују. Амин.