Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'граду'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Митрополија црногорско-приморска, Српска православна ЦО Будва, позива на славу цркве Свете Тројце у Старом граду Будва. У суботу, 11. јуна 2022. у 18 часова, служиће се празнично вечерње богослужење са петохлебницом. У недељу 12. јуна, на Духове, празнично јутрење почеће у 8 часова, а Света литургија у наставку, у 9 часова. Истог дана, празнично вечерње богослужење ће се служити у 18 часова, а у наставку ће Старим градом литију предводити Његово високопреосвештенство Митрполит црногорско-приморски Јоаникије. Након литије, у Старом граду на простору између цркава, биће уприличена свечана Тројчинданска академија. Другог дана Духова, у понедељак, 13. јула, служиће се Света литургија са почетком у 9 часова, а вечерње богослужење у 18 часова. У 19 часова ће бити уприличен концерт хорова “Свети Василије Острошки” из Кумбора и “Свети Јевстатије Превлачки” из Будве. У уторак, 14. јуна, трећег дана Духова, Света литургија ће се служити у 9 часова, а вечерње богослужење у 18 часова. У 19 часова, у парохијској сали у Старом граду биће отворена изложба слика умјетника Петра Пићана. Добро дошли! https://mitropolija.com/2022/06/06/najava-trojcindanske-svecanosti-u-starom-gradu-budva/
  2. мај 17, 2022 | Актуелности, Помјесне Цркве, mitropolija.com Његово блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока Јован X началствовао је у петак, 6. маја, освећењем Саборног храма Св. Петра и Павла у сиријском граду Ал-Сукајлабији. Празнична прослава била је врхунац 30 година рада на саборном храму, саопштава Антиохијска патријаршија . Ал-Сукаилабииах је град на западу Сирије у провинцији Хама са око 17.000 становника, од којих већина исповеда свето православље. Град и околина су били поприште озбиљних борби – одбране града од исламских терориста. Патријарха Јована су на путу који води ка граду срдачно дочекали православни верници са црквеним заставама и барјацима, маслиновим гранчицама и палминим листовима „као израз њихове неописиве радости и потврде Сукајлабијиног препорода и победе“. Након свечаног дочека, Његово блаженство Патријарх Јован служио је освећење саборног храма након чега је уследила прва Литургија у новоосвећеном олтару. Саслуживало му је више архијереја Антиохијске цркве, међу којима и локални архијереј Његово преосвештенство Архиепископ хамски Николај. Патријарх је у својој беседи казао да су Сукајлабијини синови велики народ: “Народ који је веровао у своју домовину и држао се своје земље и достојанства, народ пун вере. Желели су да наставе и превазиђу све потешкоће, одбијајући да се плаше. А ево и Саборне цркве Св. Петра и Павла која је угледала светлост дана после толико година кризе и бола. То указује да је воља за преживљавањем увек победничка.” Архиепископ хамски Николај је говорио и о солидарности народа у превазилажењу свих страдања за изградњу свог саборног храма. Након службе, Његово блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока Јован X је служио помен за душе погинулих у борбама у Сирији, а потом се састао са породицама многобројних жртава. Извро: https://orthochristian.com/146157.html Превод: Весна Девић
  3. Ђакон Дарко Радовановић одржаће предавање на тему "Циљ и смисао поста у савременом свету", у понедељак, 11. априла, од 18.30 часова, у малој сали Дома културе Студентски град, у Управној згради. Добро дошли! Извор: Радио Слово љубве
  4. У после подневним часовима молитвена поворка са земним остацима блаженопочившег епископа шабачког Лаврентија, које је из порте шабачког Саборног храма са преосвећеном господом архијерејима, многобројним клиром и верним народом испратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, од Саборног храма у Шапцу до задужбине и вечног почивалишта новопрестављеног епископа шабачког, пролазила је кроз знаменита места и предивни природни амбијент који сведочи љубав Божју који је све премудро створио. У свештеној обитељи у Соко Граду, поред свеколиког клира и монаштва Епархије шабачке и других епархије Српске Цркве, више стотина сабраног народа дочекало је земне остатке свога епископа, који је више деценија духовно руководио овај побожни народ који је задојен етосом Светог владике Николаја и Преподобног оца Јустина. У манастирском храму Светог владике Николаја охридског, жичког и свесрпског, служен је мали помен за душу новопрестављеног архипастира шабачког и задужбинара и оснивача ове светиње која као драгоцени бисер духовно озарује овај предивни предео наше благословене земље. Над местом погреба иза олтара манастирског храма, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је мали помен. Преосвећеном владици саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, као и презвитери и ђакони Епархије шабачке и других епархија. Благољпију овог молитвеног чина допринео је знаменити београдски протођакон Стеван Рапајић, који је блаженопочившег владику Лаврентија познавао више од пола века. Земни остаци ревносносног архијереја који је својим самопрегорним радом на организовању српског народа у Епархији коју је водио, допринео формирању нових епархија у дијаспори – у централној и западној Европи, Скандинавији, Великој Британији, у далекој Аустралији, према његовој жељи, са великим поштовањем и љубављу погребено је иза олтара манстирског храма где ће чекати опште васкрсење из мртвих. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне владико Лаврентије! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Извор: Телевизија Храм
  5. На Видовдан, 28. јуна 2021. године, када се обележава и јубилеј 650 година од оснивања града Крушевца, у повратку са Косова и Метохије, Епархију крушевачку и град Крушевац је посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Повезане вести: Патријарх Порфирије у Крушевцу: Наша вера је вера љубави и парадокса Патријарх Порфирије посетио Васпитно-поправни дом у Крушевцу Видовдан прослављен у царском граду Крушевцу У пратњи Његове Светост Патријарха били су Преосвећени Епископи ремезијански г. Стефан и наречени марчански г. Сава и ђакон Радомир Врућинић. Испред цркве Лазарице, Патријарха и госте су дочекали Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, тимочки Иларион, нишки Арсеније, шумадијски Јован и изабрани мохачки Дамаскин. Дочеку су присуствовали и директор БИА г. Братислав Гашић, градоначелник Крушевца гђа Јасмина Палуровић, представници градских управа и установа културе, припадници Војске, свештенство, монаштво и верни народ Епархије крушевачке. У Лазарици је служен свечани чин доксологије у част Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Молитвеном слављу благољепијем је допринео хор цркве Лазарице са многобројним свештенством Епархије крушевачке. Његову Светост је надахнутим словом поздравио Преосвећени Епископ крушевачки г. Давид који је Патријарху заблагодарио на канонској посети у своје име и у име свештенства и народа Епархије крушевачке пожелевши му добродошлицу у царски град Крушевац. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије се потом са великом радошћу обратио Епископу крушевачком г. Давиду, присутним свештеницима и народу, изразивши благодарност на позиву: - На данашњи дан сви морамо научити лекцију кнеза Лазара који се определио за веру а не за вечеру. Желим да искажем велику захвалност граду Крушевцу и свима који у њему живе у љубави Христовој и свима онима који су, било да то знају или не знају, духовни потомци кнеза Лазара. Прве своје почетке артикулисања кораке вере сам направио у Крушевцу, први пут сам прочитао реч Божју, Нови завет, прве кораке вере, прва питања која немају своје одговоре у ономе што је пролазно поставио сам овде у граду Крушевцу док сам служио војску, беседио је патријарх Порфирије. Патријарх Порфирије је истог дана посетио Васпитно-поправни дом у Крушевцу. Извор: Епархија крушевачка
  6. Свету Литургију служили Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, тимочки Иларион и изабрани мохачки Дамаскин. Орден Светог Симеона Мироточивог додељен директору БИА г. Братиславу Гашићу. У поподневним часовима, у повратку са Косова и Метохије, Крушевац је посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Уочи Видовдана, када црква Лазарица прославља свога ктитора и заштитника Светог великомученика кнеза Лазара, свечано бденије је служио Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид у молитвеном присуству многобројног верног народа и свештенства града Крушевца. Испред храма је затим одржан је поетско-музички триптих Распето Косово – Лазарево Обретеније чиме је почело обележавање великог јубилеја - 650 година од оснивања града Крушевца. Догађају су присуствовали Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије и тимочки Иларион, свештенство и благочестиви народ Крушевца. Празнично сабрање у славу Божју и част Светог кнеза Лазара почело је свечаном доделом орден Светог Симеона Мироточивог директору Безбедносно-информативне агенције г. Братиславу Гашићу за велики допринос Цркви и граду Крушевцу. Свету Литургију су служили Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, тимочки Иларион, изабрани мохачки Дамаскин, свештенство и монаштво Епархије крушевачке. Свечано је појао хор цркве Лазарице. Након читања светог Јеванђеља епископ Фотије је поучио присутне богонадахнутом беседом о Косову и Метохији и Светом великомученику кнезу Лазару. По завршетку свете Литургије, предвођени моштима Светог кнеза Лазара, верни народ је литијски кренуо до централног градског трга и споменика Косовским јунацима где је служен помен палим јунацима од Косовског боја до данас. У поподневним часовима, у повратку са Косова и Метохије, Крушевац је посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Извор: Епархија крушевачка
  7. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован, свечано је 22. јануара 2021. године дочекао Председника Републике Србије г. Александра Вучића у првопрестоном граду Крагујевцу и средишту Епархије шумадијске. Дочеку је присуствовало и свештенство Епархије шумадијске. Председник Вучић је посетио спомен-парк Шумарице, место где је током Другог светског рата невино потрадао велики број житеља Крагујевца. Такође, јПредседник је посетио цркву посвећену Светим новомученицима крагујевачким и том приликом, заједно са епископом Јованом и градоначелником г. Николом Дашићем, даво изјаве за нациолане и локалне телевизијске куће. Председник је изјавио да ће држава помоћи да се радови на цркви Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама заврше. Такођ,е најавио да је држава већ започела припреме за обележавање 80. годишњице од стрељања више од 2.000 Крагујевчана од стране окупатора у Другом светском рату. Председник Александар Вучић је истакао да Србија никада неће заборавити такве злочине и да ће се увек сећати оних који су помогли да се дође до слободе. -Оних који су погинули јер су били криви због тога што нису били на страни окупатора, рекао је председник Вучић и додао да народи који немају прошлост и не умеју да се сећају не заслужују ни будућност. Председник Вучић је истакао да је зато важно за српски народ да се развија култура сећања и да је веома захвалан Епископу шумадијском Јовану за чије време је подигнуто чак 85 нових цркава, од укупно 380 у Шумадији. Председник Вучић је додао да је веома важно да се, уз повећање плата и пензија, и других ствари у економији, развија и духовност. -Без духовности и сједињивања националног и духовног, не можемо да постигнемо велике резултате, поручио је председник Вучић. Владика шумадијски Јован је изразио задовољство због посете Председника и изјавио да је његова посета велики дар и благослов. -Председник је најавио да ће помоћи да се ово здање доврши. Тако ћемо сачувати од заборава страшни злочин почињен у Шумарицама. Народ који није свестан прошлости, није достојан ни садашњости ни будућности. Ово је благословен дан и ући ће у историју Епархије шумадијске и Шумадије као дан када је Председник из љубави дошао да погомоне да ово свето дело довршимо, рекао је владика Јован. Иначе, радови на изградњи цркве Светих новомученика крагујевачких започети су 2001. године, а жеља је да се заврше ове године када се навршава 80 година од стрељања крагујевачких ђака, професора и грађана 1941. године. Извор: Епархија шумадијска
  8. „Срећа је у жутом лишћу“- меланхолично је пјевао Црњански оду јесени у свом „Дневнику о Чарнојевићу“. Док убрзано ходам будванским улицама, осјећам под својом обућом тек отпале жуте листове и ослушкујем како шуште у ритму кише која све јаче пада. Одлучујем да прекратим пут до куће, па пролазећи поред старе основне школе, примјећујем свјеже исцртане графите на спољном зиду школске зграде. „Држао сам спреј у руци зид је стајао испред мене, прскао сам бесно по њему, рушио границе и време.“ Стихови су из пјесме „Моја слобода“ култног крагујевачког састава КБО, која је нарочито била популарна међу многима од нас који смо одрастали у Никшићу 90-тих година прошлог вијека. И заиста, графити су деценијама били незамјенљиви дио субкултуре, преко којег су млади људи исказивали своје емоције и осјећања. Но, оно што карактерише графите исцртане на будванској школи јесте одсуство младалачког трагања за смислом и егзистенцијалног вапаја за слободом јер оно што их одликује је њихова дневнополитичка суштина. Међу свим натписима које сам угледао тога дана, нарочито ми је био упечатљив онај нa кojeм је црвеним латиничним словима написано „Догодине ниђе“. За мене није новина од стране аутора графита исказано неслагање са литијским покличом и геслом „Догодине на Ловћену“, будући да нас са сличним ставовима већ мјесецима обасипају разни аналитичари, колумнисти, новинари, политичари и други тзв. јавни дјелатници. Оно што ме је подстакло на размишљање је сасвим ново тумачење смисла историје које је нехотице понудио писац пароле, а које је већ деценијама обликовано од стране већ поменутих јавних дјелатника. До наших дана била су позната два тумачења смисла историјских процеса и токова. Прво од њих је у хришћанском поимању историје према којем је свијет створен ex nihilo (из ничега), па се сходно томе на ток историје гледа као на праву линију која има свој почетак и крај. Насупрот томе стоји древна античка мисао која историју сагледава кроз кругове, циклусе – тј. затворено кружење коме се не назире крај. Историју као „вјечно враћање истог“ доживљава и Фридрих Ниче. По њему, дешавања у свијету се одвијају без почетка и без краја, док се иста стања понављају безброј пута. Ниче сматра да човјек не смије да дозволи да прошлост преовлада у садашњости. Уколико је човјеков циљ унапређење живота, онда је први и основни ступањ на том путу заборављање прошлости. Само ако се заборави већи дио традиције, могуће је дјеловати за будућност. На тај начин Ниче антиципира један дио наших савременика који су „успјешно“ завршили процес заборављања властите историје и традиције. Но, оно што ни сам Ниче није предвидио јесте да ће се у првим деценијама 21.вијека, и то баш у Црној Гори, појавити један потпуно нови поглед на смисао историје. Наиме, према овдашњим „пост-нихилистима“, историја незадрживо креће према „ништа“ или како се луцидни писац графита на будванској школи изразио – према „ниђе“. „Ми не идемо никуд, ми не радимо ништа, ми смо једна велика хипнотисана гомила“- стихови су из једне од познатих пјесама Партибрејкерса, који вјерно одражавају суштину оваквог погледа на живот. Но, оно што следбеници тог историјског виђења не схватају јесте прави смисао пароле „Догодине на Ловћену“. Наиме, када је Његош за своје гробно мјесто одабрао Ловћен, који је један од највиших планинских врхова у Црној Гори, тим чином је свакоме од нас указао да своје животне циљеве треба да усмјеримо ка Небесима. У том успињању на небеској љествици Ловћен је само успутна станица. Зато се помолимо Господу и за оне који су увелико кренули широким путем ка „ниђе“, да прекину са својим беспућима, те да и они започну своје небеско успињање. Јер као што жуто лишће отпада са грана, тако ће у есхатону од нас отпасти све што је пропадљиво и трулежно, па ћемо обучени у непропадљиво постати причасниици и удионици Небеског Града. Ђакон Павле Љешковић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и ђакон у храму Свете Тројице у Старом граду у Будви Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Иван Ивковић

    Пустиња у граду

    Пустиња… Усамљеност… Мир… Кораци, наизглед бесциљни, налазе виши Смисао, невидљив људима чији поглед замагљује гужва у саобраћају, а слух гуши звоњава телефона. Ту, далеко од света, одбацивши све што је пролазно, монах се посветио тражењу Истине. Сунце, киша, ветар, снег, не ометају његове кораке. Његов мир не могу да наруше спољашње олује, јер је он на већим висинама од овог света. Одувек ме је привлачила пустиња и усамљенички живот. Овај свет је одавно престао да ме привлачи. Сметају ми његови закони и правила. Смета ми људска сујета. Слаб сам, па је често зло других људи вадило најгоре из мене. Презасићен честог контакта са људима чезнуо сам за усамљеништвом. Желео сам мир једног пустињака, да себе у потпуности издигнем изнад свих правила овог света. Или због слабости, или због проналажења сврхе свог живота у прејакој љубави којој сам везан за људе око себе, остао сам у овом свету. Околности су такве да још не могу да одем из свог града и кренем да лутам планинама носећи са собом само бројаницу и икону. Своју борбу, бар још неко време, морам да водим у свету. Ипак, моја душа је наставила да чезне за пустињом. Све док једног дана нисам пронашао своју личну пустињу. Нашао сам је у празним градским улицама када сам једне хладне зимске ноћи кренуо у шетњу. Од те ноћи, стално је посећујем. У пустињу крећем ноћу. Дан је резервисан за овоземаљске послове. Моја пустиња тада нестаје, прекривају је аутомобили, ужурбани људи и галама. Ноћу се све то повлачи. Неки кажу да је ноћу јаче деловање демона. То је заправо тачно! Али то не значи да је ноћ сама по себи “демонска“. Ноћу престају овоземаљске активности, нема обавеза, послова, углавном се затварају фирме, продавнице, банке… Тако ноћ постаје време јачања свих духовних сила. Тишина коју са собом носи ноћ уводи нас у духовну борбу, која је током дана запостављена. И моји кораци пустом улицом наизглед немају циљ. Циљ је у њима самима. Колико ми је само ствари открила пустиња када се ноћу поново састанемо. Иако ми је пут добро познат, стално откривам нешто ново. Човек је истражио свет око себе, али му је свет у њему остао непознат. Имамо мапе сваког града и подручја, можемо да се снађемо у скоро сваком крају планете, али путеви у нама самима су нам потпуно неистражени. Изгубили смо мапе које нас воде кроз замршене путеве духовног живота. Улазак у пустињу за мене је само нови састанак са самим собом. Чудак из Ничеове приче је трчао градским улицама са светиљком тражећи Бога. Није га нашао, јер га није потражио на правом месту – у самом себи. Мирни су моји кораци. Нема у мени гордости коју сам током дана испољавао у друштву. Нема нервозе, нема бриге, не размишљам о времену и да ли стижем да обавим све послове. Нема мржње – а према коме би је било кад је испред мене само пустиња. Нема глади, заборављам сатима на храну и воду. Моја храна су духовна блага која на овом путу сакупљам. Не осећам хладноћу или умор. Спољашњи свет је подређен духовном. А демони? Сваки пут их је све више. Сваки корак је борба са њима. Нападају ме туга,очај, празнина, на тренутке ми обузимају срце. Нису то лаки ударци – гомилали су снагу током дана и стално постају јачи. Али моја Вера их успешно одбија. Тада им у помоћ прискаче гнев. Увек су радили заједно и увек тим редоследом. Сећам се колико су само дуго господарили мојом душом, док им нисам објавио рат до истребљења. То сећање даје ми снагу да их се ослободим. А онда, када сам на ивици да победим, као резервни играч који улази да реши утакмицу, дочекује ме – гордост. Неизбежна и непобедива. Против ње се борим сећајући се житија Светих. Како сам мали у односу на њих. Из много тежих борба они су излазили као победници. То што ходам њиховим стопама не чини ме равним њима. Дуга је пустиња и још много корака треба прећи до Циља. Ипак, осећам да су они уз мене. Храбре ме да издржим, дају снагу и подучавају. Осећам њихово присуство сваки пут кад закорачим у пустињу. Моји кораци зато храбро корачају ка Њему. Христова Светлост чека ме на крају пустиње. Поглед ка Њој даје ми снагу да корачам даље, води ме кроз све тунеле и помаже да пребродим препреке. По неки бљесак те Светлости показује ми да сам на правом Путу. Широка пространства отварају се пред мојим корацима. Када изгубите осећај за простор и време, закорачили сте у духовни свет. Ту престаје моја борба са демонима и отварају ми се врата спознаје. Коначно осећам Мир! Тренуци у којима се моја душа напаја са најлепшег духовног извора. Када пролазите кроз густу шуму, прљави, знојави, уморни, неће бити краја вашој радости када наиђете на извор бистре и хладне воде. Таквом радошћу трепери моја душа када доживи овакво блаженство. Прљав од грехова, уморан од путева и странпутица живота, умазан у сво блато и прљавштину коју сам на њима покупио, тужан због свих губитака, немоћан да нешто пролазим – долазим код Њега. Он је циљ мог пута. Он је Утеха, Милост, Љубав. Он је Смисао. Он је једини излаз из сваке патње коју наноси овај свет. Извор: Смрт свету
  10. На Немањином граду у Подгорици јуче је игуман манастира Светог Симеона Мироточивог архимандрит Данило Трпчевски открио камени крст-розету, који датира из 6. вијека, из времена цара Јустинијана. Протојереј-ставрофор Драган Митровић, старјешина подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог, иначе академски вајар и добар познавалац ранохришћанског наслеђа на нашем простору казао је за наш портал да и ово откриће показује да Подгорица, а нарочито њено старо језгро има више слојева. Отац Драган, чијим трудом и љубављу су у архитектуру подгоричког саборног храма уграђени елементи читавог хришћанскох наслеђа наших простора, од апостолских времена до наших дана, подсјећа да је својевремено преко пута Немањиног града, на десној обали Мораче, на мјесту гдје се сада налазе хотел „Подгорица“ и спортски центар, откривена илирска некропола, највећа на простору екс Југославије. Она свакако указује на постојање значајног насеља на овом простору у том периоду. „То потврђује и овај крст-розета, као и још неки елементи архитектонске камене пластике које је својевремено открио и изучавао чувени архитекта Василије Вајо Кнежевић и уградио их у стијене и зидове на Немањином граду и на тај начин их сачувао од даљег пропадања. Иначе, сама розета-крст по својој врло раскошној каменој пластици указује на период цара Јустинијана, тј. на 6. вијек“, категоричан је отац Драган Митровић. Отац Драган објашњава да сличне розете постоје у епископској базилици из тог времена, која се налази на римској Дукљи, гдје се јасно виде слично украшене парапетне плоче. „Руски археолог Иван Новицки, белогардејац и професор подгоричке гимназије изучавао је својевремено римске водоводе који су ишли од Цијевне. Један крај је ишао према римској Дукљи, а други уз обалу Рибнице. Осим тога, и камени мост на саставцима на Рибници је из римског периода, иако су га Турци касније преуређивали. Све то указује да је у том периоду овдје постојало значајно насеље. И ово најновије откриће потврђује тај закључак Новицког“, каже отац Драган Митровић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. У суботу 11-ог јануара 2020. године када прослављамо 14.000 мученика Витлејемских, у Мркоњић Граду је у послијеподневним часовима одржана литија подршке братском народу и Српској Православној Цркви у Црној Гори која страда од стране неразумних властодржаца који доносећи закон о „слободи вјероисповијести“ настоје да одузму од СПЦ управу над црквеном имовином. Звучни запис беседе Литија је образована испред Храма Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду (старог храма) и кретала се према храму светог Саве (новом храму). У литији су на рукама свештеника ношене мошти светих преподономученика Медљанских. По доласку у храм светог Саве извршен је чин Молебна са каноном Пресветој Богородици Заштитници и брзој Помоћници од свих искушења, којег је предводио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије. Након Молебна Епископ Сергије поздравио је присутно свештенство и вијерни народ ријечима којима је изразио побједу Православља Васкрсењем Христовим и поручио свима са овога светога мјеста да се наоружамо оним јединим и истинским оружјем, Крстом Господњим којим је побиједио смрт и највећег непријатеља људског рода-ђавола и кога поготово никаква људска сила ни власт не може надвладати. Извор: Радио Светигора
  12. Темеље новоподигнутог храма, који је реплика цркве Светог Јована Канео на Охридском језеру, пре шест година је осветио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Црква се налази у манастирском комплексу Светог владике Николаја Охридског и Жичког у Соко Граду. Од ње се пружа поглед на цркву Светог владике Николаја, Дом владике Николаја и Дом патријарха Павла. Цркву је живописао академски сликар и вајар Владимир Спасојевић. Задужбинари велелепне цркве су угледни Шапчани: Радослав Веселиновић, власник компаније „Галеб“, са супругом Весном, децом Слободаном, Јанком, Наташом, Александром и Јеленом, унучадима Стефаном, Игором, Ником, Ланом, Максимом, Страхињом и Луком, и пријатељима: др Милошем Ранковићем, анестезиологом, и његовом супругом др Зором и синовима др Немањом и др Стефаном - они су одлучили да саграде и дарују цркву Сабора српских светитеља Српској Православној Цркви и српском роду. Иначе, Охридска црква Светог Јована Канео била је мила и владици Николају, тадашњем Епископу охридском, тамошњем народу, као и његовом синовцу епископу Јовану (Велимировићу), који је пре епископа Лаврентија био на трону Епархије шабачке. Архитекта Предраг Ристић учествовао је у самом почетку градње храма. Чин освећења цркве обавио је у недељу 8. септембра 2019. године Епископ шабачки г. Лаврентије. У наставку је служена света Литургија. Саслуживали су архимандрити Нифонт (манастир Богородице Тројеручице у Богоштици) и Филимон (манастир Каона); протојереји-ставрофори Мирко Вилотић, архијерејски заменик; др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; универзитетски др Драгомир Сандо, директор Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке; Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; старешина цркве у Линцу протојереј-ставрофор Драган Мићић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић; протонамесник Никола Милошевић из Богатића, парох мајурски Александар Арсеновић, јереј Михаило Рапајић, протођакон Стеван Рапајић, ђакони Никола и Јован Јанчић и чтец г. Ђорђе Мијајловић. Крупањски хор Света Три Јерарха, вођен диригентском руком Горана Андрића, допринео је својим велелепним пјенијем торжественој Литургији. После свете Литургије епископ Лаврентије је осветио и преломио славски колач, а потом се обратио верном народу: „На данашњи дан желим да се одужим мислима и молитвама, и срцем свима, онима који су целу протеклу годину били с нама у овој светој обитељи, решавали све њене проблеме, бдили над њом као над својом рођеном кућом и улагали у њу као у свој сопствени дом. Не зна се ко је више волео и ко више воли своју Цркву, али, међу нама су највише били и интересовање за ову светињу исказала два велика Србина: Мишко Ранковић и Раде Веселиновић. Црква их је више интересовала и више су живели о небу него о хлебу. Желим да истакнем њихов пример какав би требало да буде сваки Србин у очима своје Цркве." На предлог Епископа шабачког Лаврентија, Свети Архијерејски Синод је донео одлуку о додели ордена Светог краља Милутина задужбинарима нове цркве на Соко Граду господи Радету Веселиновићу и Милошу Ранковићу. Одлуку о високим одликовањима Српске Православне Цркве потписао је Патријарх српски г. Иринеј. После торжествене Литургије и ломљења славског колача обратио се протојереј-ставрофор Стојадин Павловић: „Ваше Преосвештенсво, имамо незаслужену част да Вам у име Његове Светости Патријарха г. Иринеја, који из оправданих разлога није данас физички с нама, али молитвено јесте, честитамо 30 година на трону Епархије шабачке. Радујемо се и што је данас стигла и ова честитка с неба које је своје парче спустило овде, у Соко Град, подно њега, у манастир који сте Ви створили као образац задужбинарства и показали свима нама како се у пракси постаје задужбинар. Сабор српских светитеља, коме је посвећен овај храм, издвојио је Вашом заслугом на нашим просторима Светог владику Николаја кога сте нам Ви донели из Америке. Претходно сте нам доносили штампана дела Светог владике Николаја које сте са својим блиским сарадницима учинили доступним најширој читалачкој публици, у време док сте били епископ у Немачкој. Овај новоподигнути и освећени храм је такође дошао са владиком Николајем из Охрида, својом архитектуром, Светог Јована Канеа, и зато је овде, Свети владика Николај приближен нама више него другима. Дугујемо Вам, Преосвећени Владико, неизмерну захвалност." Затим је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић прочитао одлуку Светог Архијерејског Синода о додели високог признања Српске Православне Цркве задужбинарима из Шапца за исказано добротољубље према Епархији шабачкој, нарочито показаном приликом изградње цркве Сабора српских светитеља. Епископ Лаврентије је уручио орден Светог краља Милутина господи Радославу Веселиновићу и Милошу Ранковићу, а верни народ са свештенством узвикивао је: Достојан!. Богомоља је предата на коришћење Епархији шабачкој, а текст повеље која се чува као сведочанство о времену и учесницима градње и дану освећења прочитао је протојереј-ставрофор Мирко Вилотић. После чина уручења високих црквених признања, своју захвалност у име обојице ктитора исказао је г. Веселиновић, који је недавно је започео изградњу цркве у родном селу Церовцу код Шапца, чије је темеље освештао владика Лаврентије. На предлог задужбинара, са благословом епископа Лаврентија, грамате су уручене господи Миливоју Пуцаревићу из Шапца, Драгољубу Милутиновићи из Варне, фрескописцу цркве Сабора српских светитеља г. Владимиру Спасојевићу и г. Ђукићу из Штитара. За трпезом љубави обратио се и др Милош Ранковић. Освећењу цркве Сабора српских светитеља присуствовали су верни из Републике Србије, као и из Републике Српске, српског расејања, свештенство и монаштво Епархије шабачке, представници локалних власти, историчар Сретен Цветојевић, директор Ризнице српске духовности Миле Пајић, уметник који је својим акварелима украсио Дом патријарха Павла, чланови Друштва пријатеља манастира Соко, многобројни сарадници, личности јавног и културног живота. О свему се старао архијерејски намесник азбуковачки протојереј-ставрофор Драган Секулић са братијом свештеницима, настојатељем манастира Светог Николаја Српског јерејем Немањом Станојевићем и архијерејским намесником посавско-тамнавским протојерејем Зораном Ристивојевићем. За чин освећења, недељу дана су манастир украшавале и цео комплекс уређивале вредне руке жена из Љубовије, као и запослени у компанији Галеб груп. Трпеза љубави је приређена за шест стотина званица у неколико манастирских сала. Извор: Инфо служба СПЦ
  13. У недељу 21. јула 2019. године, на дан када наша Црква прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Прокупљу, у храму који је посвећен овом Богоугодном светитељу и где по предању почивају његове мошти. https://eparhijaniska.rs/images/audio/21.07.2019.Prokuplje.mp3 Епископу су саслуживали: протосинђел Мардарије (Ковачевић), јеромонах Гаврило (Божиновић), старешина манастира Ђурђеви Ступови, протојереји-ставрофори Слободан Петровић и Ђукан Оровић, протојереји Ненад Милосављевић, Миломир Павловић, Никола Илић и Драган Миленковић и ђакони Ђорђе Филиповић и Славко Обрадовић, уз предивно одговарање хора цркве Светог Прокопија. Преосвећени Владика је беседио након прочитаног Јеванђеља, у присуству градоначелника Прокупља г. Александра Симоновића и великог броја верника. Извор: Епархија нишка
  14. 12. маја терористи су бомбардовали градић Ас-Сукајлабија. Он се налази близу Хаме, има око 14 хиљада становника, већином православних. Циљ напасника је био научни центар за децу. Погинуло је четири детета и једна одрасла жена, а шесторо деце је рањено. Сви су били православни. Још истог дана митрополит Хаме Никола (Баалбаки) предводио је сахрану погинулих – по арапском православном обичају сахрана се служи још истог или следећег дана од смрти, а кроз целу седмицу фамилија покојника прима саучешћа у цркви или близу ње. На основу sana.sy Извор слике
  15. Терористи су напали православни градић у Сирији. 12. маја терористи су бомбардовали градић Ас-Сукајлабија. Он се налази близу Хаме, има око 14 хиљада становника, већином православних. Циљ напасника је био научни центар за децу. Погинуло је четири детета и једна одрасла жена, а шесторо деце је рањено. Сви су били православни. Још истог дана митрополит Хаме Никола (Баалбаки) предводио је сахрану погинулих – по арапском православном обичају сахрана се служи још истог или следећег дана од смрти, а кроз целу седмицу фамилија покојника прима саучешћа у цркви или близу ње. На основу sana.sy Извор слике View full Странице
  16. Патријарх Иринеј је рекао да је г. Младен Милановић, који је ктитор овог храма, скроман човек који попут српског краља Милутина, који је подигао више од 40 цркава у своје време, следи свети пут и пример. -Народ који има овакве ктиторе, који подижу свете храмове, никада неће пропасти. Потребни су нам овакви људи и дела у овом турбулентном времену. Храмовима које имамо дивимо се и ми и цели свет, изјавио је патријарх Иринеј. На позив Епископа бањалучког Јефрема, освећењу храма и светој архијерејској Литургији коју је предводио Патријарх српски Иринеј, присуствовао је велики број архијереја, као и игуман манастира Хиландара архимандрит Методије. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем рекао је да је освећење храма Светог Саве и Парохијског центра у Мркоњић Граду јединствен догађај у животу Српске Православне Цркве на овим просторима. Након свечаног чина освећења патријарх Иринеј свечано је предао кључеве храма ктитору г. Младену Милановићу. Прву Литургију у овом храну служио је 2015. године Епископ бањалучки Јефрем када су освештана и звона. Освећењу храма које је обављено у оквиру пославе Илиндана - крсне славе општине Мркоњић Град, присуствовали су председник Републике г. Српске Милорад Додик, председница Владе гђа Жељка Цвијановић, министар финансија Републике Српске г. Зоран Тегелтија, министар унутрашњих послова г. Драган Лукач и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ г. Никола Шпирић. Извор: Српска Православна Црква
  17. Повезана вест: Патријарх освештао храм Светог Саве у Мркоњић Граду View full Странице
  18. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј предводио је 2. августа 2018. године чин освећења новоизграђеног храма Светог Саве у Мркоњић Граду након чега је уследила света архијерејска Литургија и освећење Парохијског центра. Ктитор храма је г. Младен Милановић, а чин освештања обављен је у оквиру обележавања празника Светог пророка Илије - крсне славе општине Мркоњић Град. Неколико хиљада верника присуствовало је светој архијерејској Литургији којој је претходило освештање храма. Патријарх Иринеј је рекао да је г. Младен Милановић, који је ктитор овог храма, скроман човек који попут српског краља Милутина, који је подигао више од 40 цркава у своје време, следи свети пут и пример. -Народ који има овакве ктиторе, који подижу свете храмове, никада неће пропасти. Потребни су нам овакви људи и дела у овом турбулентном времену. Храмовима које имамо дивимо се и ми и цели свет, изјавио је патријарх Иринеј. На позив Епископа бањалучког Јефрема, освећењу храма и светој архијерејској Литургији коју је предводио Патријарх српски Иринеј, присуствовао је велики број архијереја, као и игуман манастира Хиландара архимандрит Методије. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем рекао је да је освећење храма Светог Саве и Парохијског центра у Мркоњић Граду јединствен догађај у животу Српске Православне Цркве на овим просторима. Након свечаног чина освећења патријарх Иринеј свечано је предао кључеве храма ктитору г. Младену Милановићу. Прву Литургију у овом храну служио је 2015. године Епископ бањалучки Јефрем када су освештана и звона. Освећењу храма које је обављено у оквиру пославе Илиндана - крсне славе општине Мркоњић Град, присуствовали су председник Републике г. Српске Милорад Додик, председница Владе гђа Жељка Цвијановић, министар финансија Републике Српске г. Зоран Тегелтија, министар унутрашњих послова г. Драган Лукач и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ г. Никола Шпирић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. Преко 150 деце из више земаља дошло је и ове године на традиционално летње саборовање у Манастир Светог Николаја у Соко Граду, у Епархији шабачкој, да на богослужењима, као и кроз рад, дружење и културно-образовне програме упознају културно историјско наслеђе земље и народа од кога потичу, рекао је отац Живорад и подсетио да је Моба акција СПЦ - Епархије шабачке - намењена српској средњошколској и студентској омладини из земље и дијаспоре, првенствено да боље упознају веру, језик и историју српског народа, те је овај догађај од великог значаја за очување верског, културног и националног идентитета и повезивање српског народа, пре свега његове омладине из читавог света. Моба се одржава до 3. августа 2018, са могућношћу да сва деца која буду желела да продуже боравак у Соко Граду, могу остати још месец дана, навео је отац Живорад. Извор: Радио Слово љубве
  20. Духовно-културно саборовање српске деце из целог света - МОБА - 18. по реду - почела је 19. јула у Соко Граду и трајаће до 3. августа, потврдио је за Слово љубве протојереј Живорад Селенић. Преко 150 деце из више земаља дошло је и ове године на традиционално летње саборовање у Манастир Светог Николаја у Соко Граду, у Епархији шабачкој, да на богослужењима, као и кроз рад, дружење и културно-образовне програме упознају културно историјско наслеђе земље и народа од кога потичу, рекао је отац Живорад и подсетио да је Моба акција СПЦ - Епархије шабачке - намењена српској средњошколској и студентској омладини из земље и дијаспоре, првенствено да боље упознају веру, језик и историју српског народа, те је овај догађај од великог значаја за очување верског, културног и националног идентитета и повезивање српског народа, пре свега његове омладине из читавог света. Моба се одржава до 3. августа 2018, са могућношћу да сва деца која буду желела да продуже боравак у Соко Граду, могу остати још месец дана, навео је отац Живорад. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  21. „Храм на крви“ у Јекатеринобургу je можда је најпоштованије место у главном граду на Уралу, где стално пристижу ходочасници из целе Русије и иностранства, такозвани. Храм је подигнут на месту где се налазила кућа Ипатјева, у којој се догодило убиство царске породице без суђења. У Русији је, од давних времена, постојала традиција подизања храмова-споменика посвећених како херојским тако и трагичним датумима. Када смо отишли у Санкт Петербург, одушевили смо се Храмом Христа Спаситеља такође подигнутом на месту убиства , који се налази на каналу Грибједова. Унутар цркве је очуван делић тротоара, где је пао цар Александар II, смртно разнесен бомбом коју је бацио Гринивецки, члан „Народне воље“. У Угличу, где је убијен царевић Димитрије , постоји сличан храм. Али трећи по реду храм подигнут на крви то јест месту убиства изграђен је у Јекатеринобургу. Да буде прецизно, његово пуно име гласи, на руском језику: Храм на крви у име Свих Светих просијавших у земљи Руској.
  22. Славећи победу вечнога живота, и задобијање Царства Небескога, сабрало нас је све и ове године на небоземни сабор у славну Лазарицу да прославимо свете мученике косовске са светим и честитим кнезом Лазаром на челу. Свету Божанствену Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење Епископа крушевачког Господина Давида са свештенством из Епархије крушевачке. Светој Литургији присуствовали су и Њихова Краљевска Височанства Принц Александар Карађорђевић са принцезом Катарином, директор БИА господин Братислав Гашић и заменица градоначелника Крушевца госпођа Весна Лазаревић. По Светој Литургији служен је и парастос свим мученицима страдалим за веру и отачаство од Косовског боја до данашњих дана и том приликом Његова Светост се обратио беседом поучивши верни народ. Након парастоса предвођени моштима светог кнеза Лазара литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је такође служен помен овим светим мученицима. По повратку у цркву Лазарицу, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је освештао новоподигнуту статуу свете кнегиње Милице недалеко од цркве Лазарице. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици и уз културно-уметнички програм. Испуњени небеском радошћу што нас је посетио и служио српски Првојерарх, најсветије госте смо испратили са молитвеним жељама да долгоденствују на многаја љета, сећајући се речи које су и данас одјекивале Крушевцом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и до века. У повратку, Његова Светост је посетио манастир Светог Луке у селу Бошњане. Извор: Српска Православна Црква
  23. Уочи Видовдана, када црква Лазарица прославља свога ктитора и заштитника светог великомученика кнеза Лазара, служено је свечано бденије, након кога је пререзан славски колач поводом крсне славе хора св. кнеза Лазара. Бденију, које је Епископ крушевачки Давид са свештенством Епархије крушевачке, присуствовало је мноштво верног народа и свештенства града Крушевца. Славећи победу вечнога живота, и задобијање Царства Небескога, сабрало нас је све и ове године на небоземни сабор у славну Лазарицу да прославимо свете мученике косовске са светим и честитим кнезом Лазаром на челу. Свету Божанствену Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење Епископа крушевачког Господина Давида са свештенством из Епархије крушевачке. Светој Литургији присуствовали су и Њихова Краљевска Височанства Принц Александар Карађорђевић са принцезом Катарином, директор БИА господин Братислав Гашић и заменица градоначелника Крушевца госпођа Весна Лазаревић. По Светој Литургији служен је и парастос свим мученицима страдалим за веру и отачаство од Косовског боја до данашњих дана и том приликом Његова Светост се обратио беседом поучивши верни народ. Након парастоса предвођени моштима светог кнеза Лазара литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је такође служен помен овим светим мученицима. По повратку у цркву Лазарицу, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је освештао новоподигнуту статуу свете кнегиње Милице недалеко од цркве Лазарице. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици и уз културно-уметнички програм. Испуњени небеском радошћу што нас је посетио и служио српски Првојерарх, најсветије госте смо испратили са молитвеним жељама да долгоденствују на многаја љета, сећајући се речи које су и данас одјекивале Крушевцом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и до века. У повратку, Његова Светост је посетио манастир Светог Луке у селу Бошњане. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...