Најбољи чланови
Популаран садржај
Showing content with the highest reputation since 03/02/23 in all areas
-
Саопштење за јавност поводом државног терора над Украјинском Православном Црквом
Milan Nikolic and 2 others је реаговао/ла на Поуке.орг инфо за тема
Украјинска Православна Црква је, као што је општепознато, једина канонска и законита Православна Црква у Украјини, а уједно и највећа верска организација у тој земљи. Она је призната од свих Православних Цркава у свету, као и од свих инославних Цркава и конфесија, док неканонску, расколничку структуру која, иако назива себе Православном Црквом Украјине, нема ни најосновније атрибуте црквености, признају само четири Православне Цркве, које по броју својих верника чине веома мали проценат у православној васељени. Наравно, и кад би бројчана несразмера била у корист неканонске структуре, тојест на уштрб канонске Цркве, то у онтолошкој равни не би изменило ништа: Црква је Црква, а илегална парасинагога може постати Црква искључиво кроз покајање и канонску процедуру, никако нечијим потезом пера. Украјинска Православна Црква није никаква „зараћена страна” него жива и делатна Црква Божја у јединству вере и литургијском општењу са Руском Православном Црквом и Православним Црквама уопште. Ратове, праведне и неправедне, воде државе, а не Цркве. Чудовишног је карактера и сâм третман неке Цркве као непријатеља због чињенице да припадници трагично сукобљених страна, уколико су верници, јесу верници једне те исте Цркве. Црква је увек за мир, стално се моли за мир и чини све што може да непријатељство и мржњу међу људима и народима замене пријатељство и љубав. Црква не дели људе на „своје” и „туђе”, „домаће” и „странце”; она се труди да, у име Бога Који је Љубав, воли све и пастирски брине о спасењу душâ и животâ свих којима су братска љубав и помоћ потребне. Најбољи пример таквог става и понашања даје нам Украјинска Православна Црква – њен првојерарх, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, њен епископат, свештенство, монаштво и верни народ. Због тога Српска Православна Црква са дубоком забринутошћу, тугом и састрадалном братском љубављу гледа „трпљење светих” (Откр. 14, 12; ср. 1, 9) у Украјини, гледа притиске, насиље и прогоне које актуелна украјинска власт врши против канонске Цркве, а тиме и против већине властитих грађана, с обзиром на чињеницу да је реч о највећој верској заједници у земљи. Прогони су кулминирали управо последњих дана насилним отимањем храмова у корист псеудоцрквене расколничке структуре, која има статус својеобразне „државне Цркве” и неформалне инквизиције. Најављен је и предстојећи врхунац терора, верна реприза совјетског гоњења Цркве – изгон двеста педесет монаха и више стотина професорâ и студената теологије из Кијево-печерске лавре, вековног духовног изворишта и средишта Свете Русије (Святая Русь), крстионице источнословенског хришћанства и Православља у савременој Украјини, Русији и Белорусији. Кијево-печерска лавра са својим светињама није само символ и центар православне Украјине и, шире, „рускога света” (ма како ко тумачио тај термин) него и непресушни живоносни извор духовности васцелога Православља. Штавише, духовно и културно благо Лавре јесте изузетно важан и свима видљив елеменат не само украјинске и сверуске него и светске културне баштине. У светлу ових чињеница, одлука садашњег државног руководства Украјине да митрополита Онуфрија, монашко братство и духовну академију протера из Лавре није друго до синоним ужасавајућег државног терора над Црквом, као и најгрубљег кршења њених основних права, верске слободе и слободе савести уопште. Понашање украјинског државног руководства сведочи да је његов стварни – вероватно и крајњи – циљ брисање историјског памћења и свих трагова изворног Православља у Украјини да би се изменио кôд и историјски идентитет који је Црква мукотрпно изграђивала и чувала у току векова, од светога кнеза Владимира до данас. Осећајући и знајући да једина постојећа Православна Црква у Украјини, на челу са митрополитом кијевским Онуфријем, храбро и смирено носи свој крст и са надом узлази на Христову и своју Голготу, уверени смо да ће Распети и Васкрсли Господ – због дубоке вере, праштања и љубави према свима, па и према непријатељима по њиховом сопственом избору – дати снаге Својој Цркви да издржи сва страдања која треба и мора да поднесе. Истовремено подижемо свој вапијући глас против ужасне неправде, против државног терора над Црквом у Украјини који „вапије на небо”. Надамо се да ће Цркве и верске заједнице, као и институције и организације којима је стало до мира, правде и каквог-таквог поретка у свету, осудити флагрантно кршење верских права и слобода у Украјини. Молећи се усрдно Господу за прекид братоубилачког рата у Украјини и за што скорије успостављање благословеног мира у њој, са вером, надом и љубављу ишчекујемо тријумф Крста и Васкрсења Христовога над силама таме, зла и смрти. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје славимо. Патријарх српски Порфирије, председник Светог Архијерејског Синода View full Странице3 points -
Грађански рат у Украјини
Саласије and 2 others је реаговао/ла на Владимир Владимирович Цар1 за тема
Мадам Ст Анж 0-02-05-c635168452498ae9bc75c65c7fa3159f638cbb7d9db142a04204637fc32e80c7_dd95c622d2ca9b65.mp43 points -
Избори 2023. у Црној Гори
Agaton Vuzman and 2 others је реаговао/ла на Ćiriličar за тема
Па они приају шта хоће. Вучићев усмени "пристнак" је обавезујући, а њихов Горбачову је необавезујући. Од тога да се неће ширити на исток дошли су до тога да говоре отворено да треба Русију унишити. Зато је смешно све. Наравно да нисам ни за признање ни за потпис, али да и потпише па шта. Кад се врати једном КиМ поцепаш папр и ајмо даље. Па срушено је све у међународном НЕпоретку. Влада анархија. Једино што ограничава тотално поробљавање су друге силе Кина и Русоја, дакле СТРАГ сада чува планету. Сви ти потписи и остало...па то је мачку о реп. Можеш потписати шта хоћеш. Сад је време "уграби за себе колико и шта можеш". Међутим, ако не проадне свет, кад и ако се успостави нови поредак...е тад ће се памтити ко је био поштен и доследан. И још нешто: Кина и Русија НЕ могу да изгубе ову битку. Имају само два излаза: један је нуклерани рат и нестанак човечанства, други је победа Кине и Русије. Дакле ми смо у оба случају на добитку. У првом идемо Христу, то јест Он долази к нама, а у другом ми смо први били на удару сатанитичке империје...дакле стрпљења. Ја говорим отворено, метанија Светињама, ЦГ ми се згадила, и згадило ми се шта се доле дешава. Разумем ја и Кривокапића (човек је глуп ко туп будак) и ове "тајне" Србе - ЦГ је окупирана горе од Србије, али није проблем да раде што морају под окупацијом, проблем је што они то што раде и желе. Па Албанац потписа Уговор са СПЦ а "црквени делегат" Кривоглавић не потписа. Шта даље да се прича. Пламенац и Перовић нису и 1% сиктали на Мила колико на Вучића. А Мило прознао КосовА и спреман на прогон Срба и отимање Цркве. Паметном доста.3 points -
Вести са Косова и Метохије
Милошшш and 2 others је реаговао/ла на Milan Nikolic за тема
Престаните да фантазирате него радите на себи. Имамо једног од највећих државника. Тешко ће бити онима који се мржњом огреше о Вучића.3 points -
Избори 2023. у Црној Гори
Milan Nikolic and one other је реаговао/ла на Дејан за тема
Биће то све на крају добро.2 points -
Вести са Косова и Метохије
Milan Nikolic and one other је реаговао/ла на Владимир Владимирович Цар1 за тема
2 points -
Избори 2023. у Црној Гори
Вилер Текс and one other је реаговао/ла на Prozor na krovu за тема
Za Jakova ne bi ni sada glasao niko sem uže familije da ga nije instalirao zapad, na mesto Mila. NIje on nikakva "sila koja se iznenada pojavila" nego produkt sagledavanja da je Milo istrosen čovek, da za njega vise ne glasaju ni ljudi koji nekada jesu, i da mora da mu se nadje zamena. Zapad nije sedeo skrštenih ruku od litija do danas. No je radio. I nadjoše zamenu, podupreše kampanju, i rezultat je tu. Sad možemo samo da gledamo kako se smenjuje Milo veliki sa Milom malim. I da se ovi iz DF pitaju zašto nisu isturili u prvi plan pametne mlade ljude, obrazovane i u identitetu i veri utemeljene, sa adekvatnom gorštačkom fizionomijom po mogučnosti, nego stara lica, takodje istrošena. No, medjutim, kakve god greške fatalne po srpski korpus su napravili najveća greška je dolazak mladog, procrnogorski u identitetu utemeljenog evropejca (koji čak i izgledom liči na bezlične parlamentarce po zapadu) i koji će ojačati postojeće strukture. Nema razloga za radost. Nema više Mila? So, what?2 points -
Избори 2023. у Црној Гори
Вилер Текс and one other је реаговао/ла на Prozor na krovu за тема
U Crnoj Gori zapravo nije bilo ovoliko Crnogoraca koliko ih je sada. Srba je bilo a biće ih još više kada Srbija dodje na mesto koje joj pripada i očigledno sama samcata izbori to mesto. Onda će se setiti ko su i šta su i ovi koji su je se odricali proteklih decenija i vaditi rodoslove i pokazivati grobove koje sada prepravljaju. Tome nije kriv komunizam nego ljudska priroda sklona padu i dobrom životu koji im je ponudjen. Iz Crne Gore doslovno svaka i najmanja kritika upućena Srbiji je više nego sramotna jer se Srbija drži, kako tako - drži. Dokle - to ne znamo, ali drži se i niko nema prava da non stop predvidja izdaje a da se pri tom ne osvrće na izdaje u svojoj zemlji, Crnoj Gori koje su se već dogodile i očigledne su. I da se raduje odlasku Mila a dolasku identičnog evropejskog lika koji ni jednom rečju ne menja kurs po pitanju najvažnijih identitetskih stvari. Ja očekujem da svi, ali doslovno svi iz Crne Gore uključujući i sveštenstvo, koji pišu traktate o srpskoj vlasti i izdaji počnu od trenutka izbora novog predsednika Crne Gore da pišu traktate po fejsbuku i počnu da traže i zahtevaju da se povuče priznanje Kosova, rezolucija o genocidu, da se ukinu sankcije i uvede srpski jezik kao zvaničan. I da ukoliko to ne bude ispunjeno otpočnu neke litije, protesti i slično... Za početak. To bi bilo mnogo logičnije nego da to pišu srpskoj vlasti i to traže od Srba a da za to ne postoji uopšte razlog jer niti je KOsovo priznato niti doneta rezolucija niti uvedene sankcije. I da, nije na Srbiji ni da pomaže dole toliko koliko pomeže, jer se i to doživljava pogrešno, kao svojevrsna agresija na njihovu samostalnost. Na Srbiji je da ojača i zablista, a onda ne sumnjam da će joj se svi već priključiti i izvaditi rodne listove da dokažu da su Srbi.2 points -
Избори 2023. у Црној Гори
Вилер Текс and one other је реаговао/ла на Ćiriličar за тема
На краће стазе боље је што је овај мали узео гласове, али на дуже стазе то има за последицу даље растакање Српства а и самог Светосавља. Јер он је 2-3 генерација конвертитства, ништа са Српством вероватно нема. Дакле само ће учвршћивати и продубљивати оно што је Мило зацртао. Ту је тај пробем. Кад и ако победи, Мило ће опет ударати причу да је он "отац нације", јер и ти нови ће наставити његовим путем - Миловим путем револуције Жута греда!2 points -
Избори 2023. у Црној Гори
Ćiriličar and one other је реаговао/ла на Вилер Текс за тема
Којих разлога? 1.А зашто није више и што онда није било отпора, него прихватања "реалне ситуације" тј отцепљења? 2. Да се нису одвојили били би полуокупирани( као Србија данас од Усе и Јевропе) а заједно би били много јачи, па би степен полуокупације можда био мањи. 3. Па откуд та стабилност Србији у задњих 10 година? Створили је суперсрби критизери из Србије и Црне Горе којима је најјачи аргумент "издаја и ево ти сендвич"? Да се нису одвојили било би нас седам и по милиона. Излаз на море и залеђина у Србији. У Црној Гори буквално немају право да критикују Вучића ни за шта. Слажем се око унутрашње политике, партократије и ортаклука. Могли би да смање доживљај. Спољна политика је добро у односу на могућности. Није ми намера да прозивам било кога. Ко има памети нек се моли за јединство и Срба и Цркве.2 points -
Избори 2023. у Црној Гори
Agaton Vuzman and one other је реаговао/ла на Ćiriličar за тема
Слушај, немој да искривљујеш. Немој да формулишеш туђе формулације по своме. Нисам рекао да ради најбољи посао, али ради МАЊЕ него Мило и Кривокаић! И Нови преШедник! Боље је да је Мило остао јер тада би се учвршћивало Светосавље у ЦГ! Овако ће се Светосавље растакати из простог разлога што ће се Српство растакати. На краће стазе је лакше и народу и Цркви да су ови полтрончићи који фурају ЈеВу причу ко покварен винил, али они учвршћују процес растања Светосавља и Српства. Јер Светосавље је јединствен пример православља, знаш. Кад из њга исчупаш Србе из Цг и дметнеш му Црногрце онда не ваља. Зашто је онај шоњо добио толико гласова - па онај преварант што су му одбили кандидатуру - има 30 година и стан од неколико милиона - подигли су кредит незаконито и дигли плате/пеМзије, и народ тако ПОТКУПИЛИ! То је нездрава економија и "легално" куповање гласова. Овде је ствар следећа: ДФ, Бечић и Јевропа сад (сад= НИКАД, јер ће се ЕУ распасти) су СРБИ, то је српско бирачко тело. Имају преко 60%, али су подењени и зато су Бечић и Јаков Мали растакачи Српства а тиме и Светосавља. Ми говоримо о унутрашњим процесима сада, о растакању вековногнационалног бића и идентитета. То има вековне последице. Зато је Боље да је Мило остао. Не би смео хапсити, храмове отимати и сл. А Срби се хомогенизовали. Па идиоту је јасно да је многе СРАМОТА и страх да буду Срби доле, а знају да су Срби иду у цркву и то. И шта? Па да им неко из Цркве стимулише то и каже "јој, јеси 'неки, шта се секираш нема у Христу Јудејца и Јелина". А овај каже: "ма супер оТче, ја сам Црногорац"! Све се "поклапа". Није Светосавље етнофилетистичко па да друге "национализје", него има црнаца, Швеђана и сл. у СПЦ монаха и свештеника. Дакле широко је и отворено за све. АЛИ, роде, ако Светосављу расточић Српство (=ту се подразумева НЕ само кртење у име Оца, Сина и Духа Светога, него и национална припадност) онда, роде, се растака само Светосавље. Дакле - Српство је у темељу Светосавља, ако од Српство конвертујеш у црногорШТИНУ, онда мацолом рушиш темељ Небеске Отаџбине и земаљске домовине! Проста ствар! Никаве разлике нема да се изворни Србин одједаред осећа црногорцем, од тога да се мушкарац одједаред осећа женом. У ЦГ је на сцени "ЏЕНДЕРИЗАЦИЈА СРПСТВА"...проста ствар! Осећај се ти чиме оћеш, али јеси ли то ти? То је идентитеска шизофренија а гд еј еизофрени ту хармоније и мира нема него наступа лудило! Ја имам три држављанства, говорим више језика, живео сам другде више него у Србији....али нисам то што нисам. Могу себе назвати маровцем, али не можемо поистовечивати ИДЕЛОГИЈУ са дубинском идентитеском приадноћу! Црногорштина је ИДЕОЛОГИЈ и ништа више! И тиме Савино и Николајево Српство оде куд нетреба....о томе се ради. Не да Јаков неће протеривати Џомбића.2 points -
Избори 2023. у Црној Гори
Prozor na krovu and one other је реаговао/ла на Ćiriličar за тема
Невероватна је ствар како део црквених људи из монтенегра сикће на Вучића, нема шта му не говоре, пишу текстове, јетке, осшре, како "продаје" КиМ, са друге стране НИШТА нису написали против Мила, а ове фићфирће попут ономад ДОСових манекена у Србији, који, тобож, ће дати Србима рај у монтенегру, који признају КосовА, који честитају Албанцима "независност", који се залажу за НАТО и у души јесу НАТОвци, е они су њихови представници. Неки црквени кругови у ЦГ су ДИРЕКНО учествовали на расрбљавању ЦГ. Паралелно са христијанизацијом ЦГ, нису нашли ону светосавску меру, и под плаштом да не буду етнофилетисти, паралелно са Миловим конвертитским процесима у ЦГ, отишли су у страну са својом мисјом и имамо што имамо. Тај процес ће се сад само продубљивати!2 points -
Црква се, поновићемо, експлицитно одредила и објавила свој став, али нема глувљег од оног који неће да чује и слепљег од онога који неће да види. Верујемо да нису у праву они који, на основу оног што објављују медији, тврде да су оба политичка пола (који заједно немају двоцифрени проценат подршке у народу), постигла консензус да патријарх и Српска црква не треба да имају највише поверење апсолутне већине грађана, односно читавог српског народа, јер не поступају по негде одређеним политичким агендама. Ускоро ће проћи два месеца откако је са највишег могућег места, поглавар Српске православне цркве, његова светост патријарх српски господин Порфирије, уз присуство архијереја, први објавио став о такозваном француско-немачком плану за Косово и Метохију Да подсетимо, 20. јануара ове године на дан крсног имена Његове светости, Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, пошто је патријарх упознат са поставкама наведеног документа, објављено је саопштење у којем, између осталог, пише: „Духовни вођа православних Срба и присутни архијереји су још једном поновили познати, јасан и недвосмислен став Српске цркве да су Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије уставна обавеза и императив, како за Цркву, тако и за нашу државу. У том смислу патријарх Порфирије и архијереји су изразили уверење да руководство Републике Србије, са председником Александром Вучићем на челу, неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије. Српска православна црква ће увек подржавати руководство Републике Србије у настојањима за очување Косова и Метохије као неотуђивог дела Србије, као и за саживот у миру и међусобном разумевању у складу са међународним правом свих грађана који живе на Косову и Метохији.” За овај патријархов став, који сабира, реинтерпретира и, у односу на тренутне изазове, актуелизује низ истоветних закључака Светог синода и Светог сабора објављиваних десетинама пута у последње три деценије, логично би било да важи максима sapineti sat. Али неко би рекао, зачудо, није било тако. Као да није рекла све и баш све што до ње стоји, из дана у дан су се понављали захтеви да се Црква „одреди” према предлогу Европске уније. Медијски конгломерат, који генерално није склон ставовима Цркве, поготову поводом питања Косова и Метохије, данима подстичући и оне политичаре којима је ретко уступао простор, високофреквентно објављује захтеве да се Црква одреди Црква се, поновићемо, експлицитно одредила и објавила свој став, али нема глувљег од оног који неће да чује и слепљег од онога који неће да види. Верујемо да нису у праву они који, на основу оног што објављују медији, тврде да су оба политичка пола (који заједно немају двоцифрени проценат подршке у народу), постигла консензус да патријарх и Српска црква не треба да имају највише поверење апсолутне већине грађана, односно читавог српског народа, јер не поступају по негде одређеним политичким агендама. Поновимо још једном основне ставове које је патријарх Порфирије објавио 20. јануара: Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије очување Косова и Метохије у границама Републике Србије је уставна обавеза и императив, како за Цркву, тако и за државу руководство Србије и председник Александар Вучић неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије Српска православна црква је за саживот у миру и међусобном разумевању, у складу са међународним правом свих грађана који живе на Косову и Метохији Уколико некоме није јасан или довољан став патријарха и Цркве о Косову и Метохији, сигурно се ради о неразумевању тога шта је Црква и која је њена улога у свету. Да појаснимо: од силаска Светога Духа на апостоле Црква врши мисију конкретним људима и народима на њиховим језицима. На тим језицима се, на Јеванђељу, на речи Христовој, развијају народне културе. Црква Јеванђељем и Евхаристијом преображава народе, кроз то преображавање, сазревање, стварање аутентичне културе, која се одликује од других култура, створени су народи, савремене нације и различити облици државног организовања, напослетку и државе. Дешавало се у историји, а и дешава се, да народи, у целини или дêлом, остану без или ван државног оквира своје државе. Али Црква, будући да њено постојање и мисија нису везани за било какав политички, па ни државни оквир, остаје заувек уз народ вршећи своју мисију, јер је њен хоризонт сотириолошки, везан за спасење људског рода у Христу Исусу. Има ли бољег примера за то од наше црквене и народне повести? Има ли бољег примера за то од вековног места Цркве у животу српског народа на Косову и Метохији? При одлучивању Црква се држи духовног оријентира и гледа какве све околности могу бити у будућим временима, узимајући у обзир све опције. Напослетку, Црква све процесе мора да посматра у категоријама вечности, у категоријама историје спасења рода људскога, а не само у категоријама међународне политике, геостратешких интереса, никако пак не у категоријама ко зна где писаних агенди које лако могу да окрену Србе против Срба. То што политичари понекад не препознају место Цркве у животу народа не чуди и не треба сувише прекорно гледати на то. Запањујуће је, пак, када поједини свештеници, различитог ранга или чина, јавно и горљиво заступају став да Црква треба да се експонира тако да буде залог или капара за ризичне, нереалне и неоствариве политичке пројекте – поновићемо креиране ко зна где – па ако пропадне пројекат, нека пропадну и Црква и њена спаситељска мисија. Такви су и инспирисали Лењина да створи термин „корисни идиоти”. Као тело Христово, Црква не може бити залог било какве социјалне идеје, било каквог политичког пројекта, па, у крајњем случају, ни залог или жирант постојања државе. Да поновимо и оно што је поглавар Српске православне цркве Његова светост патријарх српски господин Порфирије, рекао 3. марта ове године, на акатисту за Косово и Метохију у саборном храму српског народа, Храму Светог Саве на Врачару: „Браћо и сестре, знајте да Српска православна црква никада не може и неће одустати од онога у што су веровали и што су бранили наши свети преци. Увек ћемо бити спремни да личном жртвом и молитвом будемо уз оне који су упркос свему, остали у својим домовима и на вековним огњиштима, крај светих олтара Високих Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке. Стога и данас призивамо молитве свих светих: Свети Саво, оче свих нас православних Срба, свети кнеже Лазаре, свети Јоаникије Девички, сви свети мученици косовски, сви свети из нашега рода, помозите нам да будемо бољи! Измолите пред престолом Господа нашег и вашег да будемо бољи, да боље мислимо, боље говоримо и боље чинимо, тако да све оно што је наше буде и остане наше и да га умножавамо у свакој врлини и добру нама на спасење, а свима осталима на корист!” Српска црква и планови за Косово и Метохију WWW.POLITIKA.RS Да подсетимо, 20. јануара ове године на дан крсног имена Његове светости, Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, пошто је патријарх упознат са поставкама...2 points
-
Епископ бачки Иринеј: Српска црква и планови за Косово и Метохију
александар живаљев and one other је реаговао/ла на Родољуб Лазић за тема
Владика Иринеј је заборавио да 20. јануара, када је дато наведено саопштење патријарха о стацу СПЦ у вези са Косовом, није био објављен предлог Европске уније о “нормализацији односа Србије и “Косова””.Тај документ је објављен крајем фебруара и по владајућем мишљењу у јавности, тај документ (о коме више нема преговарања, у смислу измене текста) представља фактичко признање независности тзв. Косова. Чак је и сам председник у емисији на РТС-у изјавио да у том документу не пише “независност”, али да суштинаски значи независност. Дакле, уверење патријарха и осталих архијереја, изречено у саопштењу 20. јануара “да руководство Републике Србије, са председником Александром Вучићем на челу, неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије као неотуђивог дела Србије” није се показало исправним. Сада је нова ситуација, и свакако има смисла да се СПЦ огласи о прихватању тог документа који треба у догледно време да буде и потписан. Дакле, не ради се више о изјашњавању о томе какав је став Цркве у вези са Косовом, него какав је став Цркве у вези са документом који је Вучић прихватио усмено, а треба и да га потпише. Осим тога, то што је било 20. јануара није званично саопштење СПЦ, него "узгредна" изјава, ако ћемо право.2 points -
Вести са Косова и Метохије
Саласије and one other је реаговао/ла на Владимир Владимирович Цар1 за тема
Ово са ЗСО је од почетка велика превара и продавање магле. Он се као идеја предвиђа у Атхисаријевом плану за Косово где је Србима дата нека мала аутономија. ЗСО је онда формулисан у Бриселском споразуму да би се уклониле српске институције и директно је против Устава Србије. Смишљен је 2013 са релативно већом самоуправом да би се протерале све постојеће српске институције и замењене са шиптарским. Што је више тај процес одмицао, тј Срби све више предавали и поклањали Шиптарима, значи граница, царина, таблице, Газиводе, све мање је била потреба за ЗСО. Зато и није примењен. Ове приче како је то страшно и неодгворно од Шиптара су наравно спин. Има чланак на НСПМ од Енглеза, професора са Кембриџа који саветује Шиптаре још од Рамбујеа. Ту све у принципу пише у вези ЗСО како и зашто и како даље. http://www.nspm.rs/hronika/profesor-sa-kembridza-i-clan-delegacije-pristine-mark-veler-objavio-svoj-predlog-dokumenta-o-zso-i-sporazumu-srbija-ne-moze-da-postane-clanica-eu-sve-dok-kosovo-drzi-u-ustavu.-sveobuhvatna-normalizacija-zahtevace-priznanje-kosova.html Испирање мозга да је то довело Запад у велике проблеме су у циљу даљег предвања Косова Шиптарима.2 points -
Да додам....8. март треба одузети од Лењина, феминиста капиталиста и свих других идиеолога и усмерити га искључиво тамо где му је место....8. март је у принципу СИНДИКАЛНИ празник! Само "женског рода". Треба га расфеминизовати, разидеологизоватии и чисто га синдикализовати. Јер жене су све више упрагнуте, све више унижене, а све више им се "даје" права. Поставививши 8. март на право место много би се учинило за жене....али то треба жене саме да ураде. Честите, традиционалне, интелигентне, образоване...и брзо би то ишло на локалу. 99,9% жена а ни мушкараца везе нема шта и зашто се слави. ПС Иако 8. март није потекао у Русији, Лењин га је легализовао и дан данс је државни празник у Русији. Нерадни дан! Е сад, Русија данас брани не само хришћанске, него општељудске традиционалне вредности...тако да....кад оздрави друштво 8. март ће доћи сам на своје синдикално и делимично политичко место. Оци су многе паганске обичаје христијанизовали, тако да ова, уопше не лош сам по себи дан, али злоупотребљен, може да буде више него користан у нормалном друштву...и наравно...дамама. Ја нисма жени купио цвеће ...предрасуда.2 points
-
Nije problem u 8. martu, problem je sto su ga feministkinje kasnije usvojile i furaju svoju ideologiju koja razženjava žene. Žene koje su se borile za prava onomad u SAD (kraće radno vreme i bolji uslovi) su imale osnova za to, a desetine/stotine ih je stradalo u fabrici u požaru jer im nisu dali da izadju medju štrajkače. Dakle prave mučenice za pravednu stvar. Do 70-ih godina prošlog veka u SAD je muškarac mogao od plate da školuje decu (Ameri su imali dosta dece), da plaća kredit na dobru kuću i kola a žena da bude kući, sad ne mogu da rade oboje po 2 posla. Zato sad feministkinje furaju izmišljena prava i uništavaju ženu. Tako da 8. mart, izvorni, nema ništa zajedničko sa abortusima (legalizova ih Lenjin)2 points
-
Атанасије Кад год је падао у ватру Зарицао се да више неће; Почињао би једва чујним Монашким гласом; Али слушајући од себе Изношене и излизане фразе; Почињао је да се нервира И подиже глас; И како је подизао глас Подизао је и своју мисао; То га је бодрило Да говори све гласније; И кад би висином гласа Упалио светла у мозгу; Повезао вијуге И заждио сваку ћелијицу; И мисао му је достизала врхунац А из уста сукљао небески пламен; Како је говорио тако је и писао Почињао је мирно распредајући; Закукуљену и замумуљену Староставну повесницу; Али би му брзо сврцнуло Да скрене са стазе утаптане; И сјури се у фусноту Да изурла себе; Препознајући у данашњем времену Старозаветне људе и догађаје. Матија Бећковић https://mitropolija.com/2023/03/04/matija-beckovic-atanasije/2 points
-
Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)
Dominika and one other је реаговао/ла на PredragVId за тема
Молебан за КиМ2 points -
У име Оца и Сина и Светога Духа! На прагу Великог поста сваке године читамо једно исто, где Бог говори: „Ако ви праштате прегрешења људима, онда и Бог вама прашта, ако не праштате, ни Бог вама не прашта“, а на крају тог одломка, ако мало даље прочитамо, појашњава: „Светиљка телу је око. Ако је око твоје тамно, све ће бити тамно, а ако је око светло, све ће бити светло“. Можеш да видиш овај свет очима Бога који се на тебе љути због тога што се ти љутиш на другог. Постоје људи који живе у таквом свету, њихов Бог се увек љути. Зашто? Зато што се они увек на неког љуте. Они се љуте, а Бог иде за њима, каже: „Љутиш се на њега, не прашташ му? Значи, ни ја теби нећу праштати“. Ми Богу можемо да кажемо: „Али, он је први почео!“ Као у вртићу… Бог нам то предлаже као једну могућност. И схватамо да су праштање и непраштање – на шта ја увек скрећем пажњу – међусобно повезани. Ако кажемо да нешто треба опростити, ми рађамо свет у којем постоји прекршај, тај прекршај рађа потребу за нашим снисхођењем и онда ми великодушно праштамо. Али, ми нисмо бесконачни. Зато ћемо опростити сто четрдесет пет пута, али ћемо сто четрдесет шести пут рећи: „Ама, докле више!“ И то ће бити крај наше игре праштања. Покушавамо да идемо за Богом, а претварамо се у огорченог човека. И видимо из историје Цркве да су они који су себе називали следбеницима Праштајућег слали у пакао и анатемисали све који нису мислили као они. Зашто им нису опростили? Зато што опраштање није могуће, то је погрешан пут. Али, Бог нам даје и ту могућност. Он каже: „Светиљка телу је око“. Дакле, око сија и, као светла на аутомобилу, види шта види. Ако је око светло, све је светло, а ако вам се светло покварило, свуда је мрачно дрвеће и мрачни пешаци који претрчавају мрачни пут. Други приступ о ком говори Христос гласи: „Када постите, не будите као православни“ (само што је у преводу измењено, да не би звучало тако оштро). Тамо пише: „Не објављујте на фејсбуку вашу црну одећу, не облачите посебну одећу“. Знате, ми попови имамо посебне одежде да би сви схватили да постимо. А Христос каже: „Не треба вам све то, не треба да изгледате пред људима као они који посте“. Знате оно када каже: „Јер, помрачују лица своја…“, итд. Па, онда, све оне озбиљне фотографије, сви су тако озбиљни, читају Канон Андрије Критског, па се сликају, па избаце на фејсбук, а ми лајкујемо, лајкујемо, лајкујемо… Браво! Браво, баш као што пише у Јеванђељу по Матеју! Међутим, Христос овде није сасвим у праву… Људима је то потребно, веома многи људи не могу ни да замисле истинско унутарње делање. Знате, кад риба гризе мамац, онда се и пловак мрда. Ми желимо да то буде и изнутра и споља, чини нам се да је тако хармоничније: кад постимо нећемо се смејати, нећемо ходати у купаћем костиму. Изгледаћемо веома скромно, обући ћемо нешто посебно за пост… Ја, на пример, имам посебне одежде за пост, имам чак и посебан крст, да би сви схватили да постим. И чини нам се да је то исправније. Ми кажемо: „Господе, не разумеш се ти у духовни живот“. Постоје људи за које, једноставно, није могуће само унутарње делање, оно: „Затвори се у собу, помоли се Богу који је у тајности…“ За нас уопште не постоји Бог који је у тајности. Наш Бог је у црквама које се виде отприлике са километра удаљености, ми правимо велике цркве. Какав је то Бог који је у тајности? Бог који је у тајности, то је нешто друго. Али, Христос силази међу нас и, иако то не пише у Јеванђељу, каже нам: „Може и другачије…“ А апостол Павле каже да „ко је слаб једе поврће“, као што смо малочас читали. Дакле, ко није слаб једе месо, а ко је слаб једе поврће. Али, то је онако, шала. Ми поступамо супротно, шта нас брига за апостола Павла… Мислим да је суштина у оку. Све решава твој поглед. Како будеш видео пост, тако ће ти и изгледати, тако ћеш га и проживети и доживети, такву ће ти корист донети. Неко ће имати користи од тога што не једе, и хвала Богу. Некоме ће користити то што иде у црној одећи, што чита Канон и претвара се да разуме о чему је реч… Неко ће поступати тако, и хвала Богу. Он на то тако гледа, па тако и доживљава. Други човек ће гледати другачије и доживљавати другачије, као „слободу у Христу“ и сличне либералне приче… Ја мислим да је Божије становиште у томе да будемо искрени у ономе што чинимо. Ако смо се заиста „укаљали греховима“, као што се каже, онда се и кајемо. Ако се нисмо много укаљали, онда, онако – кајемо се, али не баш много. Најважније је да то буде искрено. Ако се напињемо да из себе исцедимо покајање за чисту десетку, онда је то напињање сувишно, и то је оно чега се треба одрећи у посту, та нека прекомерна тежња да достигнеш нешто другачије од онога што заправо јеси, то што покушаваш да достигнеш зацртану линију. Тада се човек претвара у нешто вештачко за самог себе, отуђује се од самог себе. Чак и ако иде ка бољем, ако је за време поста престао да пије, пуши и псује, све је то погрешно. Због чега? Зато што човек ствара вештачки објекат, алтернативно „ја“, алтер-его, и почиње да верује у њега, да верује да је то заиста он. А истински он стоји иза тог шаблона и убрзо не увиђа да је створио идеју самог себе и да се клања тој идеји, а сам себи остаје непознат. Има лошу икону себе – кајем се, грешник сам, пијем, пушим, псујем, и има добру икону – не пијем, не пушим, не псујем, клањам се Пресветој Богородици и молим се арханђелу Гаврилу. А где си ти заиста? Ниси онакав као у Канону Андрије Критског? Да, искрено, нисам. Ниси ни светац? Да, искрено, нисам. Па зашто онда скачеш, час овамо, час онамо? Живи макар неко време аутентично, то јест онакав какав јеси, ослушни оно што јеси, и то ће бити велико откровење. Јер, Бог нас воли онакве какви јесмо, а не онакве какви се трудимо да будемо. И то је, вероватно, нешто највеће и најлепше што нам Бог открива. https://teologija.net/iskreni-u-onome-sto-cinimo/?fbclid=IwAR1KEGlx5XoOWHJ1-tXsuHsGKrrFL7bAzD-QXhhWFugv_MAB8koQvHzDT4M2 points
-
Водич кроз кухињу за лење девојке
Изида and one other је реаговао/ла на Плаво Небо за тема
Помешаш очишћен самлевен слан печен кикирики са киселим краставчићима, црним луком, паприком, куваним кромпиром (пире) тј са чиме желиш и ето ти паштета. Мера нека ти буде по жељи, а и састојци. Калорично је али немој за више дана да правиш да не ускисне. Мени је трајало највише око пет дана. Мислим, појео сам. Лепо је и танке кришке хлеба намазати сенфом и испећи у рерни па онда намазати кечапом. Све зависи од укуса, шта ко воли. Ја сам ко прасе, могу и ''15'' дана да једем једно те исто, а могу вала и свашта нешто различито. Тако да нисмо сви исти.2 points -
Слике форумаша
Agaton Vuzman and one other је реаговао/ла на Dominika за тема
Moja crkvena libanska veridba2 points -
2 points
-
Ултиматум монасима истиче; На хиљаде верника слива се у Кијевско-печерску лавру из целе земље
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
На хиљаде верника окупило се од раног јутра на молитви у Кијевско-печерској лаври коју, према одлуци власти у Кијеву, монаси канонске Украјинске православне цркве треба данас да напусте. „Кијевско-печерска лавра у овом тренутку: од раног јутра на стотине верника Украјинске православне цркве окупило се на молитви“, наводи се у поруци УПЦ на Телеграму. Верници долазе из читаве земље и ни у једном храму нема довољно места за све који желе да присуствују литургији. Истовремено, медији преносе да ће УПЦ на суду оспорити одлуку о раскидању уговора о закупу и да је тужба већ поднета. Старешина Кијевско-печерске лавре митрополит Павел рекао је да компромиса око лавре не може бити и да ће се братство борити до краја јер је закон на њиховој страни. Како је додао, раскид уговора једнострано није могућ, већ је неопходна одлука суда. Подсетимо, Национални историјски споменик „Кијевско-печерска лавра“ наложио је монасима канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) да напусте манастир до 29. марта. Како је саопштено, од овог датума престаје да важи уговор о закупу закључен 2013. године, па монаси морају да напусте све просторије које су им предате. Намесник манастира митрополит Павел (Лебед) у видео-обраћању украјинском председнику Владимиру Зеленском поручио је да монаси одбијају да се иселе. Митрополит запорошко-мелитопољски Лука објавио је штрајк глађу поводом прогона монаха из Лавре. Патријарх московски и целе Русије Кирил изјавио да је налог власти монасима да напусте лавру„монструозан чин“. И папа Фрања је изразио забринутост због ситуације са Кијевско-печерском лавром, те је позвао „стране које су укључене у рат да поштују света места“. Подршку Украјинској православној цркви изразио је и патријарх антиохијски и целог Истока Јован X, док је католикос-патријарх целе Грузије Илија II упутио писмо цариградском патријарху Вартоломеју у којем га је замолио да „помогне у ублажавању тензија“ у циљу „стварања услова за миран суживот цркава и међусобног зближавања“. Синод Белоруске православне цркве позвао је светску заједницу да активно стане у заштиту канонског православља у Украјини, а против прогона УПЦ и Кијевско-печерске лавре су и друге православне цркве, укључујући СПЦ. https://mitropolija.com/2023/03/29/ultimatum-monasima-istice-na-hiljade-vernika-sliva-se-u-kijevsko-pecersku-lavru-iz-cele-zemlje/1 point -
Efeskih? Ima na netu.1 point
-
Изложба "Педесет година хода ка Икони" ђакона Срђана Радојковића
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Изложба "Педесет година хода ка Икони", ђакона Срђана Радојковића, биће отворена у петак, 31. марта 2023. године, у музичкој галерији Коларчеве задужбине, са почетком у 19 часова. Током трајања поставке, до 22. априла, биће уприличен музички програм са разноврсним предавањима. Опширније у наставку: Педесет година хода ка Икони, ђакона Срђана Радојковића Посвећено Митрополиту Амфилохију Отварање изложбе 31. март у 19 часова Музичка галерија Коларчеве задужбине - Поставку ће украсити ангелско појање Дивне и "Мелода" - Андреј Тарковски "Слово о Апокалипси" - Никола, војник: Народно певање са Косова Програм током трајања изложбе: 3. април, понедељак, у 17 часова: Представљање Монографије "Иконе ђакона Срђана Радојковића", у издању Издавачке куће Бернар. Говоре: Никола Дробњаковић, уредник Монографије, др Милеса Стефановић Бановић, виши научни сарадник Одељења за етнологију САНУ. Музички програм тога дана: др музике Милош Николић - кавал: музика Косова, Македоније и Старе Србије. 5. април, среда, у 17 часова: Изложба на поду ђакона Срђана - рани радови, тема "Рођење": 34 каприча - цртежи. Говори проф.др Петар Јевремовић. Музички програм Вана Вишекруна - Алфа: Јохан Себастијан Бах - Италијански концерт, Хроматска фантазија и фуга. ** О аутору: Срђан Радојковић рођен je 1951. године у Панчеву. Гимназију je завршио у Панчеву, Правни факултет у Београду. Факултет ликовних уметности у Београду завршио је у класи проф. Зорана Петровића. Последипломске студије завршио на Факултету ликовне уметности у Београду, у класи проф. Милице Стевановић. Рукоположен je за ђакона, уз благослов и полагање деснице Епископа браничевског г. Игњатија, 1995. године. Изабран је за професора сликања на Академији за уметности и консервацију Православне Цркве у Београду 1998. године. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Живи и ради у Београду, у браку је са Оливером и има троје деце, Стефана, Сару и Исидору, а своју свештено-ђаконску службу врши у Литургијској заједници манастира Ваведење Пресвете Богородице у Београду. Иконопис - Иконе за иконостас у капели Светог Максима Исповедника у Миљковом манастиру; Осликао део трпезарије "Al seco" цркве Св. Пророка Илије у Кушиљеву; Насликао многобројне иконе за домове православних верника Извор: Интернет страница ђакона Срђана Извор: Радио Слово љубве1 point -
Епархија нишка: Прву кућу за угрожене донирали "Наши Срби" из Чикага
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Епископ нишки г. Арсеније потписао је уговор о донацији прве куће у склопу акције Верског добротворног старатељства Епархије нишке ,,Добри Самарјанин". Уговор је потписан са Фондацијом "Our Serbs" из Чикага, коју заступа госпођа Кети Фенслоу, известила је Епархија нишка. Почетком јануара ове године, а на иницијативу координатора ВДС-а Епархије нишке, протонамесника Синише Никитовића, организован је састанак са представницима Фондације "Our Serbs" из Чикага, на којем је договорено да ће ова Фондација у текућој години дати свој допринос у акцији "ИЗГРАДЊА НАСЕЉА-КУЋА ЗА СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНЕ ПОРОДИЦЕ У МЕДВЕЂИ". Сви вољни да помогну овој великој акцији Верског добротворног старатељства Епархије нишке, свој допринос могу дати уплатом на следећи број рачуна: 265-4050310001316-72 Извор: Епархија нишка1 point -
О пажњи и молитви у суботу у Невском
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Свештенство храма св. Александра Невског позива благочестиви народ да у суботу, после празничног бденија које се служи од 17 часова, присуствује предавању и учествује у разговору на тему "Пажња и молитва", сазнаје Радио "Слово љубве". Сви су добродошли на редовну духовну трибину од 18 часова и 30 минута у великој сали Парохијског дома дорћолског храма. Извор: Радио "Слово љубве"1 point -
"Филм као јеванђеоска драма" - четвртак у ЗАПРОКУЛ-у
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
У оквиру циклуса "Хришћанство и филма" у Заводу за проучавање културног развитка - ЗАПРОКУЛ, биће одржана осма по реду трибина под насловом "Филм као јеванђеоска драма", у четвртак 23. марта 2023. године у 19 часова у Галерији ове институције културе (Риге од Фере 4). Гост ове трибине биће филмски и позоришни редитељ Иван Јовић, аутор чувених филмова „Исцељење“, „Завештање“ и „Сеновити Медитеран“, који је у припреми. Истакнути редитељ ће на основу својих филмова, филмова које воли и разумевања уметности и живота, говорити о могућностима филма да изрази човекову егзистенцијалну драму, духовну борбу, а пре свега борбу са самим собом, кроз коју пролази свако од нас који се усуди да трага за истином и смислом, каже се у саопштењу ЗАПРОКУЛ-а. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"1 point -
Избори 2023. у Црној Гори
Prozor na krovu је реаговао/ла на Вилер Текс за тема
Најлакше је рећи комунизам. Као нека имагинарна ствар. Нажалост, неки који нису смели никако то да ураде, спустили су главу пред Миловом црвен барајаком и Секулином химном и онда су почели да причају да су мало ово мало оно. То није пљување него чињеница, нажалост чињеница. И због те чињенице неће Запад оставити Србе на миру, јер Запад жели да Србе сведе на пашалук а сви ван пашалука да буду неки други народи. Српска победа у Црној Гори је издата у септембру 2020. Али није крај, не треба одустајати. У политичком смислу српски положаји у Црној Гори се учвршћују тако што Срби гласају за Србе а не за неке самозване експерте. Нек има и пет доктората а ко не зна ко је и шта је, џабе му све.1 point -
Избори 2023. у Црној Гори
Вилер Текс је реаговао/ла на Ćiriličar за тема
Не сећам се која емисија је била, Врзић је био и он је то споменуо као дигресију, о НАТО се причало...ја сам се шокирао (иначе, Никола Врзић је по мени најинформисанији и најбољи новинар српски, човек много истражује и све гради на изворима и чињеницама)...споразуми које је Србија потписала са НАТО-м, како се зову већ ПАП. САП КМГФКШ, небитно...партнерство з амир и то...НАТО, аман човече, је условио да се уведу извршитељи! Замисли! Исто као што ММФ условљава кад даје кредит о платама, пензијама, ценама енергената и то...ови су наредили извршитеље! Невероватно! Тек кад видимо понашање Немачке, као нејако куче са улице без господара, онда нам је јасно шта и како се са нама ради. Па они могу за 24 сата да изазову рат где оће на Балкану...кад 'оће. Ја сма Вучићу највише замерио те извршитеље...бре како се то лепо ради у доедавно демократским земљама. Ево како: -Не платиш рачун, иде након 10 дана у приватну компанију која води пступак, ои надодају од мање од 20 еура. -Ако не платиш њима, они намећу камату која је негде 10%. Моћеш да се договориш на отплату. Погледају т примања и ако су мала, отплата може бити на неколико година по 10-так еура месечно. -Ако им се не јављаш, ако их игноришеш - они шаљу случај на ДРЖАВНИ орган за наплате! ДРЖАВА наплаћује. Они те контектирају и ако не платиш у року од 30 дана све добијаш "звездицу". Уз твој матични број СВЕ фирме, све банке виде да ниси плаћао рачуне. Ти си неподобан и не можеш НИШТА да купиш на рате! Ни неку ствар од 100 еура. А ето шта је нама НАТО натоварио на главу....оставља се питање: што је једној војној машинерији у циљу да Србија има извршитеље који ће пљачкати народ? Ја не могу да докучим.1 point -
Избори 2023. у Црној Гори
Prozor na krovu је реаговао/ла на Вилер Текс за тема
И ово је суштина. Али зашто се та суштина прескаче када је у питању Вучић? Мој утисак је да се човек бори колико може у околностима које су ужас, буквално аждаја ти тражи главу. Ето то се ради Србији. И за разлику од Кривокапићевих наследника, власт у Србији има какву такву српску линију и батрга се. Ови што долазе само носе рукавице које је Мило скинуо.1 point -
Избори 2023. у Црној Гори
Prozor na krovu је реаговао/ла на Вилер Текс за тема
Није катастрофа што Мило пада. Катастрофа је што долази ученик Здравка Кривокапића и тај неће повући признање тзв. Косова. Кривокапићеви наследници ће задржати Секулину химну, Милов црвен барјак, ићи код амбасадора тзв. Косова и третирати учк творевину као државу и све остало. Ти наследници су ок, а Вучић који још није ништа потписао је најгори? Причају Амери да је довољан усмени пристанак на имплементацију, али то је приступ силеџије који ти продаје циглу. А времена се мењају и тај приступ неће бити довека могућ. Толико о томе.1 point -
Протођакон др Драган Радић беседи у четвртак у Марковој црви
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
У оквиру великопосног циклуса предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају у београдским храмовима, у цркви св. Апостола и Јеванђелисте Марка а Ташмајдану ће у четвртак 23. марта 2023. године, беседити протођакон др Драган Радић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Тема предавања је "Христос - испуњење месијанске наде", а сабрање почиње у 18 часова. Извор: Радио "Слово љубве"1 point -
Предавања у београдским храмовима у четвртој недељи Великог поста
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Током четврте недеље Великог поста (Средопосне) од 20. до 26. марта 2023. године, биће одржана духовна предавања са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у више београдских храмова, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи др Јовану Лазаревићу из Богословије Светога Саве у Београду: ЧЕТВРТАК 23.03. Црква Св. Петке – Ружица, Калемегдан, после вечерњег богослужења – др Драган Каран, доцент на Православном Богословском Факултету у Београду – "Велики пост – веза Царства Божијег са историјом" Црква Св. Марка, Ташмајдан, 18 часова - протођакон др Драган Радић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду - "Христос - испуњење месијанске наде" Црква Св. Апостола Вартоломеја и Варнаве, Раковица, после Вечерњег богослужења – вероучитељ Вук Јовановић - "Из ропства у слободу – структура и смисао поста" СУБОТА 25.3.2023 Црква Св. Апостола Петра и Павла, Топчидер, после Литургије – јереј др Александар Ђаковац, ванредни професор Православног Богословског Факултета у Београду – "Како је Бог Света Тројица а Један"? Црква Св. Јована Крститеља, Петлово Брдо, после Бденија – јереј Сава Милин, доцент Православног Богословског Факултета у Београду – "Тајна Богопознања - зашто ми се Бог не јави"? НЕДЕЉА 26.3.2023 Црква Св. Лазара, Земун Поље, у 16 часова – Његош Стикић, асистент на Православном Богословском Факултету у Београду – "Тајна крста у човековом животу" Црква Свете Тројице, Ритопек, после Св. Литургије – јереј Драган Симикић, вероучитељ – "Узми крст свој и хајде за мном" Извор: Радио "Слово љубве"1 point -
Duhovna osoba je krotka i smirena osoba. Ona to ne vidi kod sebe, ali vide drugi ljudi, i vidi Bog.1 point
-
Одрицањем себе престајемо да постојимо
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
За свакога је данас примарни задатак да не изгуби себе, да не искриви саму суштину наше православне вере, а самим тим и спасења, да не збаци свој крст. Важно је сачувати корене, традицију, наслеђе, без којих је немогућ духовни раст, као што је немогуће да било која биљка живи без корена. Одрицањем од себе, престајемо да постоjимо. Сваки уступци и слабости непријатељи ће узети здраво за готово, сви ови уступци ће довести до још већих уступака, а као резултат — и до издаје самих себе. Речено је: „Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао“ (Лк 10,16). Свети Оци су завештали јединство. Исповедници који су прошли кроз лонац прогона совјетског терора подстицали су вернике да носе свој крст до краја. Тако је Лука Кримски писао: „Нема тежег греха од раскола и поделе Цркве Христове. Тако су говорили сви велики светитељи... Могу само да вас молим, као што је молио свети апостол Павле, чувајте се ових грабљивица, чувајте се оних који изазивају расколе, никада не идите на њихове састанке – иначе ћете се отровати њиховим отровом". Светитељ је рекао да се речи Јеванђеља утисну у наше мисли, а Крст Христов у наша срца, ако су верни. Црква није земаљска служба, није предузеће, није фирма. Ово је метафизика. Земаљска Црква и Небеска Црква сачињавају један живи организам. Овде не важе земаљски закони и законици. Овде све функционише другачије. Морамо изнова и изнова објашњавати елементарне ствари. Манастир је породица оних који се одричу свега што је важно обичном земаљском човеку, оних, коме су потребни посебни услови да би се даноноћно молио. За време монашке хиротониjе, човек узима друго име, умире за свет и проба анђеоски лик. Зато су пустињаци избегавали људе. Ожењени свештеник не носи бурму, јер је верен за Христа. Људи који су далеко од Цркве покушавају да све уреде по сопственом схватању. Али Цркву се не може мерити својом мером. Шта и кога циљате? И онда се чудите да се свима нама дешавају страшне недаће: ратови, катаклизме. Уосталом, на крају ћете се сви ви, без изузетка, уверити да је то тако! „Сви ви, сви који верујете у Њега, позвани сте од Христа да идете за Њим, узимајући на себе Његово бреме, Његов јарам. Не бој се, иди, иди храбро. Не бој се оних страдања којима те ђаво плаши, спречавајући те да идеш овим путем. Пљуни на ђавола, одагни ђавола Крстом Христовим, именом Његовим“, поучавао је Свети Лука Кримски. митрополит Антоније (Паканич) https://pravlife.org/ru/content/mitr-antoniy-pakanich-otrekayas-ot-sebya-my-perestaem-byt1 point -
Предавање ректора Карловачке богословије у Храму у Подгорици
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
1 point -
Најава предавања у Краљеву
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
1 point -
1 point
-
Предавања у београдским храмовима у трећој недељи Великог поста
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Током треће недеље Великог поста (Крстопоклоне) од 13 - 19. марта 2023. године, биће одржана духовна предавања са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у више београдских храмова, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи др Јовану Лазаревићу из Богословије Светога Саве у Београду: Београдска саборна црква посвећена Светом архангелу Михаилу, уторак, 14. марта 2023. године, после вечерњег богослужења - ђакон др Никола Лукић, доцент на Православном Богословском Факултету у Београду, одржаће предавање на тему "Крсту Твоме поклањамо се Христе и Васкрсење Твоје певамо и славимо". Црква Светог Лазара, у недељу, 19. марта, после свете Литургије - Немања Костић, асистент на Православном Богословском Факултету у Београду, одржаће предавање на тему "Исповест и покајање: препород човека силом љубави Божије". Црква Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси, у недељу, 19. марта, после свете Литургије - презвитер др Србољуб Убипариповић, ванредни професор на Православном Богословском Факултету у Београду, одржаће предавање на тему "Тајном Крста ка Тајни Васкрсења". Црква Свете Тројице у Сремчици, у недељу, 19. марта, после свете Литургије - Михајло Микић, вероучитељ, одржаће предавање на тему "Пост пред савременим изазовима". Црква Светог Николе у Вишњици, у недељу, 19. марта, после свете Литургије - јереј Александар Прашчевић одржаће предавање на тему "Пост као извор духовне хране". Црква Светог Луке у Крњачи, у недељу, 19. марта, после свете Литургије - ђакон Дарко Николић, вероучитељ, одржаће предавање на тему "Образовни карактер Великог поста". Извор: Радио "Слово љубве"1 point -
Не би баш да полеишемо о нечему о чем се слажемо. Види кад је Роза Паркс одбила да седне у зедњи део аутобуса намењен за црнце, није она планирала неки устанак робова у САД, нити је то урадила у договору са Мартин Лутер Кингом нити Малком Ексом...просто неки догађаји покрену неке велике ствари. Изворни 8. март нема благе везе са феминизмом и тиме што је тај покрет, уствари идеологија, урадила (покрети су разни). Напротив мудри људи, а зли људи, су и узели тај дан када су честите жене и угрожене жене, бориле се за своја права, феминисткињама га "дали" да би замаскирали своје намере. 8. марта, мислим да је то био крај 19.ог века, су те јанде жене изгореле у фабрици где су рмбачиле као стока....везе то нема са феминизмом. Тада су жене протестанске читале Јеванђеље и живле строго и морално. То што говориш је исто кад би рекао да је сељак са Козаре био задојен марксизмом...а он мученик се уватио пушке против Шваба....турили му петокраку и ајде. Док је после 30 година, ако је био жив, увидео у које се коло уватио...прошо воз. Дакле, ништа изворни 8. март нема са тим што су га феминиси и разни идеолози присвојили и постао је просто део тога. Јесте да ми имамо Материце и то...јесте да је клизав терен "право жена"...али тако је. У изворно 8. марту нема ништа лоше. Е сад, да ли га славити; ко га слави и ко меша бабе и жабе - то је ствар за дискусију.1 point
-
Предавања у краљевачким храмовима
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
1 point -
Водич кроз кухињу за лење девојке
Плаво Небо је реаговао/ла на Изида за тема
@Плаво Небо Ммммм...Звучи дивно! Хвала ти најлепше!1 point -
Предавање у Вичи
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
1 point -
Предавања у Светосавском храму у Крагујевцу
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
1 point -
Васкршња акција Епархије бачке за децу са Косова и Метохије
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја, Добротворна установа Епархије бачке „Владика Платон Атанацковићˮ, у сарадњи са Катихетским одбором Епархије бачке, у току Васкршњег поста организује добротворну акцију прикупљања пакетића за децу са Косова и Метохије, поводом највећег хришћанског празника – Васкрсења Христовог. Акција под називом „Деца – дециˮ реализује се у новосадским основним и средњим школама до 5. априла 2023. године. Садржај пакета подразумева школски прибор, друштвене игрице за децу, сликовнице, књиге и средства за личну хигијену. Прикупљени пакетићи ће бити подељени деци на Косову и Метохији како би Празник над празницима дочекали још радосније са својим породицама. Извор: Информативна служба Епархије бачке1 point -
Предавања у београдским храмовима у другој недељи Великог поста
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Током друге недеље Великог поста (Пачиста – Свети Григорије Палама) од 6-12. марта 2023. године, биће одржана духовна предавања са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у више београдских храмова, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи проф. др Јовану Лазаревићу из Богословије Светога Саве у Београду: Храм Светог Саве, недеља, 12. март, у наставку вечерњег богослужења, које почиње у 17 часова – Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион. Црква Светог Димитрија Нови Београд, уторак, 7. март, у 17 часова и 30 минута – протојереј Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник – „Пост у православном предању“. Црква Светог Константина и Јелене, субота, 11. март, после бденија – протођакон др Драган Радић, ванредни професор Православног Богословског Факултета у Београду – „Читање Светог Писма у току Великог поста“. Црква Рођења Пресвете Богородице Земун, четвртак, 9. март, после вечерњег богослужења – јереј др Зоран Деврња, ванредни професор Православног Богословског Факултета у Београду – „Брачне сметње“. Црква Преображења Господњег Видиковац, субота, 11. март, после бденија – ђакон др Ивица Чаировић, ванредни професор Православног Богословског Факултета у Београду – „Покајање у средњем веку на Западу Европе“. Црква Светог Луке Крњача, недеља, 12. март, после свете Литургије – ђакон Дарко Николић, вероучитељ – „Образовни карактер Великог поста“. Извор: Радио "Слово љубве"1 point -
Први Сајам српске књиге у Скандинавији
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Први Сајам српске књиге у Скандинавији одржан је 25. и 26. фебруара 2023. године у шведском граду Гетеборгу, известио је за Радио „Слово љубве“ Тихомир Барбуловић, књижевник и новинар. Организатор манифестације је Удружење „Иницијатива за креативну комуникацију”, а са циљем заједничког доприноса очувању културе, традиције и језика. Учествовало је четрнаест писаца који већ дуго живе и стварају у Шведској, Данској и Норвешкој, као и гости из Србије. Посебна ексклузива било је представљање нове књиге Жарка Лаушевића. Сајам је отворио у Шведској Његова Екселенција г. Драган Момчиловић амбасадор Републике Србије и гђа Гордана Антуновић, испред „Иницијативе за креативну комуникацију”, која је и иницијатор ове културне манифестације, такође и оснивач поменутог удружења, које је део Националног театра Шведске. Aмбасадор Републике Србије г. Драган Момчиловић за Радио „Слово љубве“ „Хвала на позиву да отворим Први сајам српске књиге у Скандинавији, веома значајну културну манифестацију, заправо представљање српске културе, промоцију српског језика и ја сам стварно одушевљен вашим напором који је уложен да окупите четрнаест аутора из читаве Скандинавије, пар аутора из Србије, и да на овом простору у Гетеборгу, културној заједници организујете овако нешто, овакво важну манифестацију. Драго ми је веома што је и културна заједнице Шведске подржала ову значајну манифестацију”- изјавио је амбасадор Момчиловић на отварању Сајма српске књиге у Скандинавији. Током манифестације преређено је и „Весело ћоше“ – креативни студио у коме су деца могла креативно изражавати кроз музику и театар, а који водила Биљана Вујовић - Бајка, из Србије. Такође, у манифестацији је учествовао и студио глуме „ПипиЛота”, који су омогућили деци да учествују у представама и програму који су им припремили. Током целог трајања Сајма могла се видети и изложба Сање Бановић, слободне уметнице из Неготина, која живи и ствара у Шведској. На Сајму је, поред многобројних презентација, одржан и панел „Језик као идентитет”, у коме је учествовала Слободанка Спендруп, слависта и професор српског језика. Током Сајма склапала су се нова пријатељства и размењивала искуства писаца из Скандинавије, али и рађале нове идеје. Наиме,од учесника и организатора овогодишњег првог Сајма српске књиге се недвосмислено потврдила намера да ово постане традиционална манифестација, а која би се редом одржавала у свим скандинавским земљама. ”Организаторима хвала за промоцију српског језика, српске културе и књиге на овим просторима скандинавије. Гђа Антуновић, као покретачка снага испред „Иницијативе за креативну комуникацију”, почела је да се бави једном темом која је веома значајна. То је тема интеграције. То је тема овог вашег доласка. Када сте дошли, како сте дошли и како сте се, на крају, успешно интегрисали. То је тај један однос који се налази и у овим књигама овде око вас и стварно мислим да је то једна јединствена ствар, да се на овакав један начин упознате са достигнићима које је Гордана и „Иницијатива за креативну комуникацију” урадила. Она је рекла једну лепу реч а поређујући живот у Шведској и Србији. Она је рекла „У Шведској се живи организовано, добро, док се у Србији живи лепо и спонтано“. Значи, она тражи ту неку везу између Шведске и Србије, и захваљујући тој вези Гордана је успела да доведе четрнаест писаца, уметника, културних представника из земаља Скандинавије и два представника писаца из Србије”, нагласио је Александар Драгановић, српски писац и Стокхолма. Овогодишњи учесници сајма су били: Бенита Мариновић, издавач књиге Жарка Лаушевића, Вито Мартић (Шведска) - Дневник, Ацо Станковић (Данска) - Мачва, Велика Томић (Норвешка) - Разговор са насљеђем, Љиљана Булајић (Данска) - Маска је именица женског рода, Александар Драгановић (Шведска) - Читање снова, Бранко Димовић Димески (Норвешка) - Завичајни отисци, Биљана Вујовић - Бајка, гост писац из Србије, Бајкин џеп, Александар Булајић (Данска) – Литванка, Тихомир Барбуловић (Данска) - Српске стазе у Скандинавији, Панел „Језик као идентитет“ - Слободанка Спендруп, слависта и професор српског језика, Душко Топаловић (Норвешка) - Верни прецима и себи, Бранко Николић (Шведска) – Леват, Весна Картал/Патике/Лејла Динић/Ливада свитаца/, Јулиа Стенборг, Алекс Сакала (Шведска). ФОТОГАЛЕРИЈА Извор: Радио "Слово љубве"1 point -
Није светац него геније
александар живаљев је реаговао/ла на Драгана Милошевић за a Странице
Ко је био Никола Тесла Сведоци смо једног врло штетног идолатријског односа према Николи Тесли у служби култистичког (секташког) псеудорелигијског покрета „теслијанства“, коме би се, да је којим случајем данас међу нама, и сам Тесла жестоко успротивио Пише: Презвитер др Оливер Суботић аутор књиге Тесла: Духовни лик Увремену у коме је цео свет усталасан ратним догађајима и катаклизмама, а наш народ на Косову и Метохији свакодневно на мети шиптарских екстремиста, свака друга тема у јавности делује не само секундарно него и потпуно непотребно. Упркос томе, одлучио сам да напишем текст о једној духовно крајње назадној и штетној појави која је већ годинама присутна у јавном простору Србије, кроз деловање неколицине неодговорних српских интелектуалаца, међу којима неки имају чак и докторске титуле. Реч је о култу формираном око личности Николе Тесле, углавном кроз пропаганде такозваног теслијанства. За термине „теслијанство“ и „теслијанци“ сам чуо пре неколико година, током завршних радова на својој студији о Тесли. Искрено говорећи, нисам томе придавао неки посебан значај у почетку. Међутим, када ми је Зоран Луковић, највећи српски стручњак из области сектних деловања, тоталитарних и деструктивних култова, једном приликом сугерисао да обавезно обратим пажњу на појаву „теслијанства“ јер је заправо реч о псеудорелигијском покрету који се стално пропагира у јавности, схватио сам да су ствари ипак озбиљне и да захтевају реакцију. Погледао сам неколико видео-клипова у којима учествују препознатљиве личности тог дискурса и потпуно ме је запрепастила константност теза на основу којих се изграђује типичан псеудорелигијски култ око лика Николе Тесле. Чињенице да ова појава све више добија на интензитету у медијском спектру, и да новинари свесно или несвесно учествују у ширењу исте, нису ми оставиле другог избора но да као свештеник (који се, при томе, стручно бавио ликом и делом Николе Тесле), из пастирске одговорности, јасно и одлучно реагујем. ПСЕУДОРЕЛИГИЈСКИ ПОКРЕТ И СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ Срж „теслијанства“ као идеје која служи за подлогу псеудорелигијског покрета можемо пронаћи у више интервјуа професора Велимира Абрамовића, који је, по свему судећи, његов зачетник. Овом приликом ћу навести само један карактеристичан интервју, под називом „Цивилизација Теслијана“, који је дат пре нешто мање од једне деценије. У том интервјуу професор Абрамовић, између осталог, говори о „једном новом облику религиозности неопходном данашњем човечанству, који би проистекао из одуховљене науке и технологије“. У наставку, професор наводи да су управо „Тесла и његово дело прави темељ те и такве научно-религијске глобалне цивилизације“. У те две реченице се огледа суштина теслијанске идеје и покрета који је на њој заснован. Поменута парадигма, са мањим или већим варијацијама, понавља се у десетинама видео-клипова професора Абрамовића који се могу пронаћи на интернету, уз експлицитни и редован нагласак на езотерију и езотеријске праксе, као и спорадичну критику Православља и Цркве. Додатно запрепашћују идеје које прате ту парадигму – тако у горепоменутом интервјуу професор своје тезе поткрепљује ставом да „Тесла и највише Тесла повезује људску душу са Светим духом [sic!] који је заправо сумерско-питагорејско-староегипатско-старогрчки врховни Свети закон [sic!], (gr. Hieros Logos) мистичне природне математике“. Да ли је могуће да оваква изјава може доћи од једног универзитетског професора? Додуше, и већина других екскурса професора Абрамовића би се тешко могла уклопити у било шта смислено у религијском смислу, а некад једноставно не оставља простора за било какав коментар осим за смех. Тако, у виралном клипу који ових дана кружи вајбером професор тврди да „кардинали у Ватикану јако добро знају да је Исус Христос Личанин [по професору, Христос потиче из Ликије – Анадолије], да је дошао заједно са њима [прецима Личана] у [ту] Лику и зато целу своју цркву зову КатоЛичка црква“ односно „Доњо-Личка црква“ (!). Посебно забрињава то да се српски новинари позивају на професора Абрамовића као неспорног ауторитета из области лика и дела Николе Тесле. У недавно објављеном тексту „Тесла, јога и Буда“ потписаном од господина Милоша Чолића у дневном листу Нова (текст је, иначе, написан поводом саопштења СПЦ о јоги), професор Абрамовић је представљен као „један од најбољих познавалаца Теслиног научног и животног пута“. У том тексту Чолић не помиње „теслијанство“, које је препознатљив дискурс професора, али зато истиче његов став да је Тесла „на питање које је вероисповести одговорио како верује у једног Бога који није описан у религијама, али да је најближи у будизму“. Пошто уважени професор редовно истиче овај цитат (који се, у мање или више сличном облику, може чути и од још неколицине интелектуалаца), волели бисмо коначно да чујемо који је конкретан извор тог цитата, односно где је те конкретне речи Тесла изговорио или записао. До тада, као валидне и референтне остају конкретне речи Николе Тесле упућене као писмени одговор Џону П. Александру (датирано на 10. 12. 1901) када је на питање религијске припадности јасно одговорио (цитирам): „Припадам Грчко-Источној Цркви, у којој је мој ујак, најмлађи брат моје мајке, сада митрополит, но себе више волим да називам једноставно хришћанином.“ Вратимо се идеји „теслијанства“ као псеудорелигије засноване на идолатријском односу према Николи Тесли. Да је којим случајем Тесла данас међу нама, потпуно сам уверен да би био први који би се жестоко успротивио таквој идеји и култистичким (сектоликим и псеудорелигиозним) покретима заснованим на њој. Подсетимо се да је још у време његовог живота било разних покрета који су желели да га представе као ванземаљско биће, због чега је он веома патио. Маргарет Чејни чак сматра да је управо због таквих појава Тесла као својеврсни механизам одбране износио неке бизарне идеје, попут тезе да је човек аутомат, да би тиме показао како је он обично људско биће склоно грешци у расуђивању. А то да је био склон грешци (иако генијалан) Тесла је неколико пута и јавно објавио – вероватно најпознатија његова погрешна теза јесте да зрачење X-зрацима доприноси менталним могућностима, због чега се једно време излагао том зрачењу и ту погубну праксу прекинуо чим је приметио њену штетност, о чему је уредно обавестио америчку јавност. Таквих епизода у којима је Тесла откривао типично људску страну своје личности и њених слабости је напретек и то не треба никога да чуди – бити генијалан не значи бити непогрешив. Стога је једнодимензионално истицање Теслине генијалности у кључу тобожње непогрешивости која није својствена човеку, да би се на основу тога формирао култ личности са псеудорелигијским предзнаком, у духовном смислу ништа друго до крајња девијација заснована на потпуно погрешним претпоставкама. Овде треба скренути пажњу на још једну важну ствар. Наиме, угледни истраживачи Теслиног лика и дела су већ пре неколико деценија указали да постоје места у његовим текстовима и интервјуима (посебно у периоду када више није био на врхунцу научне славе) у којима се може наћи доста чудних изјава које треба читати с приличном дозом критичке дистанце. Но управо те и такве изјаве, настале у тренуцима људске слабости, култисти широм света форсирају да би направили Теслин лик онакав какав њима одговара. О Теслиним сензационалистичким изјавама без покрића, које су у америчкој јавности у великој мери угрозиле његов научни кредибилитет у једном периоду, својевремено је писао и академик Александар Маринчић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле. Професор Маринчић сматра да је таквим неодмереним изјавама допринела чињеница да је Тесла у позном периоду живота био лишен лабораторијског рада, што је био простор у коме је био суверен и који га је чувао од разних екскурса у штетна фантазирања и разматрања тема из области с којима није био довољно упознат. Теслини излети у старости су заиста могли да се, према умесном запажању академика Маринчића, подведу под утицај самоће и одсуства из лабораторијских услова. Но Маринчић је посебно у праву у томе да су Теслине сензационалистичке објаве биле погодно тле за разне несавесне људе, који су на њима градили култистичке теме за своје приземне интересе. Тако нешто је пре Маринчића приметио и Вилијам Тербо (унук Теслине сестре Ангелине), када је још осамдесетих година прошлог века истакао да постоје четири категорије људи који се баве Теслом: поред научника и сународника, Тербо са жаљењем истиче још две групе људи: „псеудонаучнике који следују неким Теслиним чудним идејама“ и „култисте који га обожавају као ванземаљско биће“. Посебно је спорно то што људи из две последње групе (које у наше време, како изгледа, иду ка томе да се обједине) тврде да поштују и воле Теслу – да је то случај, чували би самог Теслу од његових чудних идеја (попут еугенике, марсоваца и тсл.) у којима није имао научну уздржаност нити доброг сарадника у својој близини који би му скретао пажњу на непромишљеност у неким изјавама. ШТЕТНА ИДОЛАТРИЗАЦИЈА Теслина проналазачка генијалност је, сасвим несумњиво, била нешто ван премца у историји науке – можда би се у том погледу са њим евентуално могао поредити Леонардо да Винчи. У истом смислу, допринос који је дао цивилизацији је огроман и он тек у наше време долази до изражаја, када му савремено друштво одаје признање за многе изуме. Но Тесла је, као што је више пута наглашено, био само човек од крви и меса, колико год био генијалан. С једне стране изразито племенит човек (милосрдан, правдољубив, честит, трудољубив, несреброљубив, родољубив, спреман да опрости), а с друге човек са типично људским манама које су га пратиле током целог живота и које, подразумева се, не треба постављати као какву парадигму. Ексцентричне идеје, сензационалистичке најаве, претеривања разних врста… били су његов неизоставан пратилац поготово када више није био на пиједесталу научне славе. Зар ту врсту искушења једног генијалног и племенитог човека који је својим проналасцима задужио човечанство треба стално истицати уместо да се, уз критички осврт, покрију чињеницом да је реч о типично људској слабости? Из претходно реченог је сасвим јасно да према Теслиним идејама треба имати афирмативно-критички став. Другим речима, све оно по чему је јединствен у доприносу људској цивилизацији и по чему је човек врлине треба јасно истицати, посебно младим нараштајима, који треба да се надахну примером рада и врлина које је понео још из родитељског дома и упорношћу да своју животну мисију заокружи. Истовремено, Теслин лик не треба ни идеализовати ни идеологизовати, а нипошто идолатризовати, као што је то случај у култистичким приступима. С тим у вези, својевремено сам изнео идеју да би у завршним разредима средњих школа Теслина и Пупинова аутобиографија требало да се проучавају равночасно и упоредо као лектире, са циљем да се ове две личности (које су помирене на крају живота после тродеценијског прекида контакта) обједине и заједнички посматрају, да би се уочиле не само њихове разлике већ и сличности, те да би на примеру њихових заједничких особина попут трудољубивости, алтруизма, упорности, родољубља и међусобног опроштаја деца могла да уче неке ствари. Идеално би, заправо, било да се из обе аутобиографије извуку најбољи и најинспиративнији делови. С друге стране, уколико би се Теслина аутобиографија као лектира обрађивала у целости, неке ствари, попут хипертрофиране фантазије индуковане у детињству или идеје о детерминизму људске воље коју је изнео у зрелом периоду, ученицима треба објаснити с јасним критичким освртом, да би се избегле штетне психолошке последице у случају оних који би хтели те идеје да примене или имитирају. У случају култистичких иницијатива, међутим, принцип је потпуно супротан јер ту изостаје било каква врста критичке опсервације. Људи који се баве проучавањем или афирмацијом лика и дела Николе Тесле поготово данас имају велику одговорност. Био сам затечен у неколико ситуација када сам од озбиљних интелектуалаца чуо да користе термин „теслијанац“ у приликама када су ословљавали поштоваоце лика и дела Николе Тесле. На једном званичном пријему сам чак морао да реагујем тим поводом и исправим господина који је управо тим термином ословио особу која је добила одличје које носи Теслино име. Овом приликом ћу навести и да као један од својих великих успеха на овом пољу сматрам чињеницу да сам успео да убедим управни одбор једне познате и озбиљне организације која се бави ликом и делом Николе Тесле да из вокабулара својих чланова повуче коришћење термина „теслијанац“, будући да он већ годинама фигурира као својеврсни култистички terminus technicus и да га једноставно не треба користити у било којој здравој и озбиљној причи. Узгред буди речено, као други велики успех везан за ову област сматрам и чињеницу да сам успео да убедим једну познату личност која се бави афирмацијом лика и дела Николе Тесле да иступи из лавиринта тајних друштава управо користећи аргумент да Тесла никада није желео да буде члан ниједног тајног друштва. Занимљиво, таква врста аргументације код људи који гаје култистички однос према Тесли се не може наћи – напротив, ту је присутна управо инклинација ка друштвима ка којима Тесла, као што је речено, никад није био благонаклон. ХРИШЋАНСТВО И „ТЕСЛИЈАНСТВО“ После свега наведеног, сасвим је јасно да човек који је хришћанин у исто време не може бити и припадник „теслијанских“ идеја. Но и поред тога, зачуђује што има људи који сматрају да је то могуће. Недавно ми је пажњу привукао коментар једног господина, који је реаговао на мој став изречен у једном интернет видео-подкасту, у коме сам навео да Никола Тесла није личност за канонизацију (будући да, премда је био хришћанин, ипак није имао довољно чист степен исповедања и практиковања вере и да је имао извесних слабости које нису својствене светитељима). Његов коментар је био да Тесла „… не може бити светац кога проглашава Православна црква јер је он светски геније кога признају све религије, али га зато ми, православни Теслијанци, видимо као нашег идола (свеца)…“. Поред чињенице да је синтагма „православни Теслијанац“ типичан оксиморон, овом брату бих поставио једноставно питање: зар православни хришћанин уопште може имати идола? И да ли се тај брат икада, ако је заиста православни хришћанин, упитао колики терет на Теслину душу стављају људи који од њега праве идола? Српска православна црква препознаје Николу Теслу као свог сина, који јој духовно припада по пореклу и рођењу (свештенички син), крштењу, званичном исповедању вере током живота (наведено писмо у којем себе експлицитно назива хришћанином је само један од докумената који то потврђује), личном ставу према хришћанству (за које је тврдио да је изнад свих светских религија), животној етици (у којој су хришћанске врлине милосрђа и правдољубивости заузимале централно место током целог његовог живота), односу према СПЦ (коју је помагао и био кум Цркве Свети Сава у Герију у Индијани), последњим годинама живота (у којима се кроз епску поезију дубље вратио отачкој вери – Православљу) и крају (будући да је испраћен према православном обреду од стране православних свештеника). При томе, следујући истини, не споримо да је Тесла током живота имао екскурсе у разна философска учења, да су га занимали и далекоисточни концепти, да је имао хетеродоксних изјава (које, нагласимо, није износио с богословским претензијама него у научном контексту) и да није живео литургијски у америчком периоду (из више разлога, чију детаљну опсервацију сам изнео у својој студији), те да због свега наведеног он свакако не може бити узет као духовни образац и „правило вере“ када је реч о православном вероисповедању, а о натегнутој идеји канонизације да и не говоримо. Стога Српска православна црква свом сину Николи Тесли приступа на очински одговоран начин, подсећајући на утицај породичног свештеничког окружења на формирање његове личности, указујући на дужно поштовање које као проналазач заслужује за своје изузетне доприносе, подстичући даља научна истраживања његовог лика и дела, и, истовремено, дајући јасан критички осврт у свим случајевима где је то за верни народ неопходно. Управо у складу са свим претходно наведеним, а следујући одговорном и чињенично заснованом приступу када је тема лика и дела Николе Тесле у питању, долази и реакција једног православног свештеника на духовно крајње штетну идеју „теслијанства“ и његову упорну и константну медијску промоцију. Реакција коју би, верујем, први Тесла подржао да је данас међу нама. О празнику Светог Григорија Богослова, лета Господњег 2023 извор1 point
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.