Jump to content

Најбољи чланови

  1. JESSY

    JESSY

    ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР


    • Points

      121

    • Број садржаја

      49171


  2. obi-wan

    obi-wan

    Члан


    • Points

      118

    • Број садржаја

      31612


  3. александар живаљев

    александар живаљев

    МОДЕРАТОР ЖРУ


    • Points

      58

    • Број садржаја

      5359


  4. Milan Nikolic

    Milan Nikolic

    Члан


    • Points

      51

    • Број садржаја

      18198


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation since 04/27/22 in all areas

  1. Узеше нам Владику Јеротеја за Епархију шабачку. Нама из Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке није баш било мило када смо то чули, јер бољег од њега нисмо имали. Један изузетан архијереј, који је са пуно љубави и посвећености приступио важном послу око верске наставе. Изузетно срдачан, пун љубави, сасвим обичан и једноставан, а врло паметан, са изузетном ширином и разборитошћу. Жао нам је што ће нас наш Владика оставити, али се радујемо због Епархије шабачке - и они нека се радују, дивног су архијереја добили.
    8 points
  2. Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! Псалам 133 Са благодарношћу Господу и са радошћу обавештавамо сву пуноћу Свете Цркве да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан уз саслужење свих архијереја Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве - Охридске Архиепископије у четвртак, 19. маја 2022. године, служити свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Београду чиме ће се васпоставити литургијско и канонско општење две сестринске Цркве у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Позивамо верни народ престоног Београда да узме молитвено учешће у овом јединственом и радосном догађају. View full Странице
    8 points
  3. Ја се радујем, наравно, износим моје мишљење...мислим да би македонска црква требала да буде неко време, више година, деценију у оном статусу аутономном прије раскола....канонски гледано, ок, враћају се где су били и одмах - хоп, дјте аутокефалију. Али добро, зна наш Сабора шта ће и како. Угланом како год, митрополит Јован је показао да је велик, свет човек....страдао је толико и сад се свега одриче....али њему је вероватно највећа плата да се раскол зацели....
    7 points
  4. Ти си овде од скоро, инсталиран. Све што вам Ава Римски може рећи је: Ни Нато ни Фанар неће моћи да опструира добијање аутокефалије МПЦ од СПЦ. Све су твоји ментори покушали не би ли заобишли СПЦ, и на крају нису успели. Није свет униполаран, како сте замишљали. Моја је радост бесконачна што ће МПЦ постати сестринска Црква у оквиру свих Православних Цркава. Пошто ћете ви, који радите против јединства букати по трговима: Цариград је једини који може да да Томос, упозорио бих вас на следеће: Цариград не постоји; постоји Истамбул и Фанар са 4 мачке; Андреј није основао Фанар, а и да јесте, опет је иза Петра; првобитне цркве нису знале за моноепископат, тако да теза да је нека умишљена Петру дата власт прешла на папе је историјски фалсификат - о монократском епископу Рима можемо говорити (у научном кругу, а не у блејачком скупу на тргу) само од папе Виктора, јер до тада је постојао синодални, тј. синагогални начин управљања Црквом; идеја да је апелационо право папе Јулија прешло на Константинопољ је фантазија непотврђена ниједним каноном; такође не постоји ниједан канон који вели: Фанару или бласфемично званом "Васељенском патријарху", јер то тако сматра св. Папа Григорије Велики или Двојеслов, па је тај Папа себе назвао "Слугом слугу Божијих", никада није дато право издавање томоса аутокефалија. Да не помињем јеретичку идеју да се монархија божанства пресликава на црквену реалност, па да на универзалном нивоу треба да имамо Једну Главу, Папу или Источног Папу. Не знам колико ћеш схватити, пошто си ти "прашинар", тј. пешадинац, али ће схватити ови твоји као и народ у Македонији. Нећете моћи да их обмањујете. Видим да је медијска блокада јака, јер су државне власти сатрапи Натоа, па зато настоје да неканонски умешају Фанар, али ако у овом гесту и намери СПЦ препознате несебичну љубав, онда ћемо сви бити на добитку. Довољно је разумној особи видети који су плодови кад Фанар узме да прави јединство раскољених страна. Рекао сам годину дана Атинагори пре давања Томоса Украјинцима да ће тиме изазвати течење људске крви у рекама! И то сада гледамо! "Аутокефалија" која је дата Укрима је карикатура, узели су им дијаспору, Филарет се опет расколио са њима, а та расколничка црква није у општењу са већином православног света. Лудачка је Нато патка да све православне Цркве треба да прихвате аутокефалију МПЦ, а сама Православна Црква је у расколима! МПЦ са тим називом, а не понижавајућим, који су вам и за државу наметнули Нато "партнери" Северне Македоније, имате од СПЦ. Фанар вам забрањује чак и име "Северна Македонија", и било који дериват који има везе са именом Македонија; да не помињем дијаспору, у којој живи гро Македонаца и без које бисте били мртви. Како финансијски, тако и национално. Робски статус славити као победу, је јадно и бедно. Од СПЦ сте признати као браћа, као равноправни, као и самовласни над вашом паством у дијаспори. И то је СПЦ урадила не из геополитичких или лукративних разлога него из љубави према свом народу, својој браћи. Ако поверујете да смо браћа, онда ће овај подвиг имати своју коронацију.
    7 points
  5. Нису била пророштва него рад. Детаље не могу да износим, али сам потурио леђа. Ово што весели Добровић покушава око Пећаршије је дебилно; што сам имао да кажем о ЦГ рекао сам, сада је то историја. Та пророштва су ми се остварила и то у длаку, па не разумем када неко хоће - као Добровић - да пиша уз ветар. Радује ме пак да су се неки овде наватали светог страха, па не желе да им Ава Римски нешто прорекне.
    6 points
  6. Ево, сад можемо да кажемо Аксиос новоизбраним епископима шабачком Јеротеју и западноевропском Јустину! OTKRIVAMO Odluka SPC o novim vladikama u Šapcu, Parizu i Zagrebu NOVA.RS Na ovonedeljnom saboru SPC u Beogradu Sinod je doneo tri važne odluke.
    5 points
  7. Кад већ помињеш историју, сви је заборављају, и прескачу. Ја колико знам, ово је управо друго помирење у овом веку. За време патријарха Павла, исто се десило, помирили се. Онда су македонци отишли кући и предомислили се. Они који се нису предомислили из македонски редова су страдали. Видећемо шта ће сад бити кад браћа из Македоније оду кући, хоће ли се предомислити или неће. За мене је све још неизвесно, време ће показати да ли је раскол превазиђен, ил продубљен.
    5 points
  8. Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! Псалам 133 Са благодарношћу Господу и са радошћу обавештавамо сву пуноћу Свете Цркве да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан уз саслужење свих архијереја Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве - Охридске Архиепископије у четвртак, 19. маја 2022. године, служити свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Београду чиме ће се васпоставити литургијско и канонско општење две сестринске Цркве у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Позивамо верни народ престоног Београда да узме молитвено учешће у овом јединственом и радосном догађају.
    5 points
  9. Milan Nikolic

    Грађански рат у Украјини

    Амерички војни аналитичар: Руси су затворили обруч, уништише све! Амерички војни аналитичар, бивши официр обавештајне службе Морске пешадије САД, и инспектор УН за наоружање, Скот Ритер изнео је нову анализу војних дешавања у Украјини: „Ко су најбољи познаваоци војних наука данас? То су руски официри! А ми их третирамо као децу – „ма, то су Руси“. Међутим, они су најобразованији и најобученији официри које ћете икада срести. Они све разумеју боље од нас. Они нису провели 20 година разбијајући врата кућа и убијајући породице у Ираку, или пузећи по брдима у Афганистану да убију пастира. То смо ми радили, а Руси мисле на велико. Ми меримо малим аршинима. Гледамо видео-снимак како је руска колона уништена или три тенка избачена из строја. Рат је пакао, људи гину, и ако мерите тим малим аршинима, помислићете да су Руси поражени. Али, покушајте да целу ситуацију премерите великим аршинима! Руси су задржали у Кијеву украјинску војну групацију од 100.000 људи. А, ако им буде требало, послаћете појачање. Дакле, шаљете 40 хиљада војника из Белорусије и држите непријатеља на месту. Имате 80 хиљада непријатељских снага у Одеси, шаљете 30 хиљада војника са Крима – и тиме их блокирате. Имате 100.000 непријатеља у Донбасу. Шаљете милицију Доњецка и Луганска на линију фронта. Најтежа ситуација! Велика офанзива! Али, огромне силе непријатеља Руси држе блокиране и не дају им да се помере. Изводе продоран напад да пробију коридор за Крим. А Мариупољ је кључни град, морао је да се освоји. Једини град за који су се Руси борили. Зашто? Зато што је он једини био важан. Остали нису имали такав значај. Не може се узети Кијев, град од три милиона становника, са снагама од 40 хиљада војника. То је немогуће! Не може се узети Харков, град од милион и шест стотина становника, са снагама од 50 хиљада војника! Али, може се узети Маријупољ. Мора да се узме. То је стратешка потреба. Цела ова фаза је била припрема бојног поља. Руси су уништили складишта горива у Украјини. Шта је тенк без горива? Мртвачки сандук! А камион? Још један ковчег. Складишта муниције и хране су дигнута у ваздух. Војник, гладан и жедан, без подршке – биће убијен. Руси су све урадили како би се припремили за масовни напад клештима, којима ће ухватити украјинске снаге, које неће имати ни хране, ни воде, ни горива, ни муниције. Ево како ће изгледати друга фаза. Руси су се удаљили од Кијева, више немају потребу да држе ту групацију, она ионако неће моћи да се креће без горива. Заглавили су се! Ако напусте град, руска авијација ће их уништити. Неће бити појачања, непријатељ у Донбасу не може да се помери. Он је заробљен. Руси су затворили обруч и уништиће све. А када се то догоди, од украјинске армије неће остати ништа. А Руси ће моћи да траже шта хоће. Зато кажем да ће Руси победити. Јер видим ситуацију. Не ласкам себи илузијама да „Руси нису могли да заузму Кијев и Одесу“. Нису ни покушали!“
    5 points
  10. Њ.П. Епископ зворничко-тузлански г. Фотије је у проповеди на Ђурђевдан ове године, између осталог, рекао: У саставу Синода СПЦ ових дана сам био у пратњи Његове Светости. Првог дана имали смо састанак са представницима Македонске православне цркве у Епархији нишкој. Занимљив је то дијалог љубави, вере и наде и надамо се да ће, ако Бог да, да ће до јединства доћи, али прво да се сви помолимо Богу. Македонска православна црква, односно Охридска архиепископија, ће у мају на овогодишњем заседању Сабора у Београду, да се врати канонском јединству са Српском православном црквом, а тиме и канонском јединству са свим помесним православним црквама. Велики је изазов који стоји пред нама и ако Бог да молитвама Владике Николаја Охридског и Жичког, молитвама Светих Кирила и Методија и осталих светих, Светог Саве Српског, да се успостави то јединство , да зацели тај раскол од 1967. године. Сада смо на прагу решавања тог проблема, ако Бог да, па вас позивам да се молите Богу, сви ви и сви ми, да се у славу Божију и на добро наших светих Цркава то реши. Али и за добро нашег српског народа и за добро македонског народа, који су два братска народа. Видео: Реакција из Македоније: НАЈНОВА ВЕСТ: МПЦ и СПЦ седнале повторно на маса и повторно во Ниш, Соборот во мај можна пресвртница? – Religija RELIGIJA.MK Македонската православна црква – ОА и Српската православна црква, по долги години прекин
    4 points
  11. Odnosi se na anticki grad drzavu, jedna drzava-jedan episkop, Anticki grad ne moze da ima vise od 3000 stanovnika, te bi se to -grad- iz kanona valjalo prevesti sa parohija ili konkretna liturgijska zajednica i onda ces shvatiti sta kanon pise, antropoloski: ni jedan covjek ne moze da zna vise od 3000 ljudi, odnosno da bude blizak u konkektnom ne apstraktnom liturgijskom opstenju. Cak ni fejsbuk ti nedozvoljava da imas vise od 3000 virtuelnih prijatelja. Ni episkopu nije moguce da se adekvatno brine o duhovnom zivotu vise od 3000 dusa, razmisli o smislu. To sto mi danas zovemo gradom naselje ne moze se prenjeti na kanon, isto je sa gomilom pojimova rimljanin - romej znaci gradjanin, a ne vizantija ili da nisi sa sela. Jedan episkop\prezviter jedna liturgijska zajednica/grad/parohija/drzava. Avo da neki stih treba da se doda i povodom makedonskog pitanja? Pita Rocko, ali se stidi direktndirektno. Vartomelej i ekipa koja cuci iza njega, preko instituta Zizijulas su nakanoski premrezili sav pravoslavni svjet, toj bandi odgovara svaki raskol, nazalost tu ima dosta neznavenih na brzinu priucenih teologa, odnosno zombiranih ontilogojiom za mase, obradjenih tako da su umislili da su nesto pronikli, a suplji su i korisni samo u borbi protiv Crkve koju bi da pretvore u ideolosko ontolosku zajednicu.
    4 points
  12. Литургија помирења у четвртак, служиће је патријарх Порфирије и архиепископ македонски Стефан Патријарх српски Порфирије и архиепископ македонски Стефан служиће 19. маја литургију помирења у Храму светог Саве у Београду, речено је Танјугу у Патријаршији. Литургија ће почети у девет сати, а саслуживаће сви архијереји обе цркве. Патријарх Порфирије позива верни народ да у што већем броју присуствује архијереској литургији. https://rs.sputniknews.com/20220517/liturgija-pomiranja-u-cetvrtak-sluzice-je-patrijarh-porfirije-i-arhiepiskop-makedonski-stefan-1137448118.html
    4 points
  13. Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за јавност (16. маја 2022.) Примивши акт Светог Архијерејског Синода „Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије” којим иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој 1959. године од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, и изражава наду да ће Српска Православна Црква братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса, Свети Архијерејски Сабор је одлучио: – са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године; – пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење; – васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске Православне Цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан; – у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу Српска Православна Црква ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за „реалполитичке”, „геополитичке”, „црквенополитичке“ и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима; – и, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама. извор
    4 points
  14. Ćiriličar

    Грађански рат у Украјини

    Како је то лепо кад милитант, одједаред, хоће да ради у Црвеном крсту и буде хуманитарац. Биће да га је опио руски ваздух па одједном постао фин дечко...
    4 points
  15. obi-wan

    Грађански рат у Украјини

    https://iskra.co/srbija/olga-pogodina-kuzmina-pismo-evropskom-prijatelju/ ОЛГА ПОГОДИНА КУЗМИНА: Писмо европском пријатељу Драги европски пријатељу! Пишете ми већ пето љутито писмо са захтевом да се изађе на улицу како би се, у име подршке Украјини, свргнуо Путин са власти. Неоспорно је – оно што се догађа ових дана, за скоро све нас који живимо у Русији, био је шок и тежак ударац. Ово је права катастрофа. Осећала сам огроман бол и страх у овим данима као никада раније – а сигурна сам да већина грађана Русије мисли и осећа исто. Осећамо свој део одговорности за оно што се дешава, и не можемо без ужаса да гледамо како гранате падају по разним деловима Украјине, како људи седе у подрумима и на станицама метроа, како беже из градова, како гину од насилника. Међутим, најгоре од свега је, можда, оно што сви разумемо – све су то само последице катастрофалног следа догађаја, који смо сви, вероватно, могли да спречимо пре десет, петнаест година. Али, свеједно, ја заиста ценим вашу укљученост у ток догађаја у Украјини и тако активно учешће у њима које имате, барем на речима. Не сумњам да сте са истом истрајношћу позивали своје пријатеље из Сједињених Америчких Држава и своје суграђане и комшије из земаља НАТО-а да одмах прекину рат у Ираку, Либији, Сирији, Јемену, Авганистану. Наравно, осудили сте монструозно бомбардовање Југославије и распарчавање ове некада слободне и независне земље – лично, ја се тога нешто не сећам, но хајде да верујемо да сте осудили. Неколико оружаних сукоба тиња на садашњој мапи света, од којих су већину покренуле земље НАТО-а. Не чини ли вам се савршено логичним да се Русија прибојавала да подели судбину земаља које је уништила НАТО војска, па се зато Путин окренуо Западу са захтевом за безбедносне гаранције? Штампа, коју контролишу НАТО земље, наравно, одавно вас је уверила да је Путин тоталитарни агресор и да су сви његови поступци и речи диктирани личним амбицијама. Али, верујте ми – у овом случају Путин је говорио у име већине Руса. Можда вам се чини необичним, али већина нас не жели да нам САД и земље ЕУ донесу демократију – јер нисмо видели ниједан, искрено, ни један једини пример у последњих тридесет година, да је овај вихор промена, кроз револуције достојанства, лала и ружа, донео „демократизованим“ земљама ишта друго, осим наглог осиромашења, необуздане корупције и грађанског рата. Истина, нема ниједног примера благостања, економског раста, ширења права и слобода у земљама у које су долазили амерички саветници и други добри Самарићани земаља НАТО-а. Знате ли ко су ови Самарићани? Дозволите ми да вас подсетим кроз чињенице. На територији других земаља, укључујући границе Русије, налази се 177 америчких и НАТО база, амерички војни буџет од 778 милијарди долара и 307 милијарди укупног буџета осталих земаља НАТО-а. Војни буџет Русије је само 60 милијарди. Војно присуство Русије је у само 9 земаља. Ко је тачно овде агресивни тоталитарни тиранин? Да подсетим, Русија је пре два месеца тражила од Сједињених Америчких Држава и НАТО-а безбедносне гаранције, као и преговоре о међусобној контроли наоружања и повратак на споразуме о разним врстама наоружања. На то смо добили јасан одговор: НЕ. Коме, пак, кажу ДА? Наравно, Украјини, коју НАТО земље већ дуги низ година снабдевају оружјем, затрпавају својим саветницима и консултантима, позваних у разне међународне организације, где сложно и дугоаплаудирају. Резултат ових савета/састанака и консултација (у Украјини) је разочаравајући: проблеми у привреди, огромна корупција, колапс индустрије и извоз свега што вреди у иностранство. Где тачно – бићете изненађени. Стварно, зар у исте те земље НАТО-а? Да, погодили сте! Шта је још био резултат демократизације и европског пута Украјине? Пад броја становништва – људски ресурс је такође скуп и цењен на светском тржишту; – фактичка забрана руског језика; забрана опозиционих партија и покрета; – затварање свих донекле независних медија; – невиђено повећање политичких убистава; – необуздавање злочина; освета нацистичких идеја; – грађански рат и губитак територија. И, наравно, мржња према руским суседима делимично је продукт свега наведеног. Кап која је прелила чашу у мору демократских реформи у Украјини био је предлог закона о иступању земље из споразума о овековечењу сећања на храброст и херојство народа ЗНД [1]у Великом отаџбинском рату. Драги пријатељу! Пишете ми да Руси нису били угњетавани у Украјини – бар не знате за то. А ако се нису слагали са Владом, могли су слободно да оду. Односно „кофер – станица – Русија“, чујем како говориш, мој европски, демократски, просвећени, толерантни и слободоумни пријатељу? Искрено, запрепашћена сам. Хајде да разјаснимо, где то Руси треба да иду, а да не сметају земљама НАТО-а – не живиш ли ти у једној од њих? Колико далеко морамо да се померимо да не бисмо нарушили ваш мир? Можда одмах у концентрационе логоре и крематоријуме, као Јевреји током Другог светског рата? Да, знам да ваша земља има богато искуство у овој области, као и многе друге земље ЕУ. Па, ми рецимо имамо искуство Нирнбершког процеса које је покренула, организовала и спровела моја земља уз помоћ савезника. Можда ћемо то морати да урадимо ускоро. Пишете да су ваши украјински пријатељи страшно увређени на то колико мало Руса их подржава у „фашистичкој Русији“ – баш тако то и наводе? Али, шта је у овоме чудно? Осам година слушамо увреде са друге стране границе. Русњи, мокашњи, угри, бурјати – ове речи су из неког разлога постале уобичајена увреда у свим украјинским ресурсима, у медијима и у личној комуникацији. Сетимо се и „Московљане на гране, Московљане на ножеве“. Осам година смо, беспомоћно стежући песнице, гледали нацистичке бакљаде са транспарентима нацистичког покрета „Бандера” у центру Кијева и другим градовима. Видели смо како се руше спомен-обележја совјетским херојима-ослободиоцима и подижу споменици озлоглашеним саучесницима нациста, убицама стотина хиљада цивила. Слушали смо злобне приче о окупацији, глади, угњетавању Украјинаца од стране Русије – иако сви знамо да је то пропагандна лаж, будући да је као део Руског царства, а потом СССР-а, Украјина делила све наше заједничке историјске трагедије, али и победе, уз чињеницу да су Украјинци одувек били део руске културне средине, техничке и владајуће елите равноправно са Русима и другим народима. Такође, усуђујем се да вас подсетим да је током совјетског периода Украјина била најпросперитетнија, технички најнапреднија, водећа република са широким овлашћењима локалних власти. Књиге на украјинском језику излазиле су у милионским тиражима, у свакој школи је то био обавезан предмет. Као и руски, то је језик комуникације међу различитим народима СССР-а, а данас Русије. Да подсетим, Русија данас има око сто деведесет народа који живе у пријатељству и добросуседству и настоје да све сукобе и спорове решавају мирним путем. Данас, Украјина је на светској економској ранг листи пала на ниво најсиромашнијих земаља Азије и Африке. Верујте ми, бескрајно сам повређена и постиђена због овог рата. Јер, вероватно смо могли другачије да поступимо, могли смо и раније да одбранимо Украјину, а не да вам је дамо да је прождрете. Али, сада је већ касно. Све се догодило онако како се догодило. Ми спроводимо операцију спасавања остатака Украјине од коначног уништења. А уједно спасавамо и себе. Јер, у Украјини раде четири совјетске нуклеарке које представљају реалну претњу свету – опрема на њима годинама није поправљана, а коришћење нестандардних горивних склопова сваког минута може довести до катастрофе. Руководство Запорошке нуклеарне електране, узете под контролу наших трупа, већ даје страшне изјаве. Они нам достављају документацију о удесима и кваровима Вестингхаус горивих склопова и спремни су да сведоче на суду. Можда ће ускоро цео свет знати да се Путин одлучио на тако радикалан корак не зато што је луд, већ да би заштитио Русију, Украјину, Европу и свет од лудака. Драги европски пријатељу! Упозоравате ме да је рат огромна траума за нацију, која траје дуги низ година, и преноси се на генерације које долазе. Ми то знамо. Али, ми Руси знамо и да рат није само траума. То је још увек чин у којем се раздвајају добро и зло. И, упркос свим жртвама и катастрофама, главни исход рата није жаљење за мртвима, нити је лицемерни универзални хуманизам. Главни резултат рата је победа. И победа ће бити наша. Јер, иза нас није само снага. Иза нас је истина. Па, пренеси то својим људима тамо, драги европски пријатељу. Срдачан поздрав, Олга Погодина-Кузмина
    4 points
  16. 3.5.2022., слава цркве светог Николаја Српског у Реснику
    4 points
  17. Људино, одмори. Пишеш о стварима о којима не знаш ништа. Као прво, томос је грчка ријеч и буквално значи одломак, одрезак. То је термин за указ или декрет неког тијела. Свака битнија одлука Сабора је попраћена свечаним актом, исписаним на пергаменту, калиграфским рукописом. САС наше Цркве је нпр дао два томоса Македонцима, 1959 и 2004. Ал шта они знају од форумских стручњака. Сам појам аутокефалност се нигдје не помиње у канонима, изведен је као назив за Цркве чији Сабор доноси све одлуке о унутрашњем животу Цркве. Цркве Александрије, Антиохије и Јерусалима су самосталност добиле на I Васељенском Сабору, кад још није ни било Константинопоља. Сам Константинопољ на II Васељенском сабору. Црква Кипра је своју аутокефалност добила на III Васељенском сабору. Јерусалим на IV Васељенском Сабору. За Грузијце се не зна тачно кад су добили први томос, нити од кога, претпоставља се V вијек од Антиохије. Руска Црква је добила аутокефалност на сабору три источна Патријарха. Руси су дали Томос Чесима, Пољацима и ПЦА (праавославна Црква Америке). Историја Цркве и Канонско право се не уче из новина. ПС, Руска Црква је РПЦ или Московска Патријаршија, а Патријарх је Московски и Све Руси, не Русије.
    3 points
  18. СПЦ је показала делатну љубав. Надам се да ће МПЦ узвратити, не само речима благодарности већ уважавањем историјских чињеница везаних за ктиторство и задужбинарство Срба широм данашње Републике Северне Македоније. На пример:
    3 points
  19. Сваки искрени вјерник се радује излијеченим расколима, па и ја. Само да питам да ми неко упознатији објасни шта се промијенило данас у мају 2022. године у односу на октобар 2012. ? Vladika bački Irinej: Kuda ideš, brate Lavrentije? Objavljeno 25.10.2012. godine Vladika bački Irinej (Bulović) ocenio je da je izjava episkopa Lavrentija da takozvanoj Makedonskoj pravoslavnoj crkvi treba dati autokefalnost, krajnje nepromišljena, neozbiljna i crkveno-kanonski neprihvatljiva. Vladika Irinej u svoj obraćanju pojašnjava javnosti, ali šalje i poruku vladiki Lavrentiju, koga pita da li ne zna ili možda ne želi da zna ono što zna svaki student prve godine teologije - na koji način je vekovima u Pravoslavnoj crkvi sticana i davana autokefalija odnosno takozvana nezavisnost pomesne Crkve. "A, očigledno, nije ni čuo za savremeni, svepravoslavnim konsenzusom formulisani stav po ovom pitanju. Da je išta o tome načuo, znao bi da nijedna pomesna Crkva, sama za sebe, ne može dati autokefaliju već samo predložiti svepravoslavno razmatranje eventualnog osamostaljenja nekih svojih eparhija. Žalim što moj uvaženi stariji brat i saslužitelj ne zna – ili možda ne želi da zna", piše vladika bački. Njegovo preosveštenstvo navodi da kada bi bila primenjena “lavrentijevska logika, jedan crkvorazbijački puč, antisaborski i antisaborni akt samoproglašenja, izvršen uz aktivno učešće i podršku svetovne, pritom bezbožničke i anticrkvene vlasti, treba prosto-naprosto priznati: bezakonje treba proglasiti zakonitošću, raskolništvo crkvenošću, mržnju ljubavlju, zlo dobrom”. - Kuda bi nas to odvelo? Šta bi ostalo od Crkve i njenog bogoustanovljenog poretka? Ima li u istoriji Crkve ijednog primera za takvu metodologiju rešavanja kanonskih pitanja? Da li su blaženopočivši patrijarsi German i Pavle i toliki naši episkopi za vreme trajanja već gotovo poluvekovnog raskola bili u teškoj zabludi ili u stanju umne pomračenosti kada su, uprkos svim pretnjama tadašnjeg režima, zauzeli odlučan, a kanonski i jedini mogući stav prema crkvenim pučistima i njihovim nastavljačima? Da li su i sve pomesne Pravoslavne Crkve u zabludi – ili „nezrele”, kako vele vođe raskola u Skoplju – zato što, solidarno sa SPC, ne priznaju samoproglašenu autokefaliju i odbijaju kanonsko opštenje sa raskolnicima - pita vladika bački. On poredi ako nekoliko episkopa u raskolu mogu, po ovoj teoriji, “mirno i hladnokrvno, umesto predviđenih kanonskih mera, da čekaju priznanje, odnosno nagradu za rušenje crkvenog poretka, odbacivanja bratske ljubavi i gaženja sopstvenog ispovedanja vere datog pred episkopsku hirotoniju, zašto onda i bilo koji sveštenik ili monah ne bi mogao da proglasi svoju nezavisnost ili „autokefalnost” u odnosu na nadležnog episkopa”. "Recimo na episkopa šabačkog Lavrentija, pa da, umesto crkvenog suda i raščinjenja, čeka i dočeka priznanje i odlikovanje, poput, recimo, priznanja i odlikovanja koje je od pomenutog epikopa dobio nesrećni pop Peranović? Zašto to, na kraju krajeva, ne bi mogao i bilo koji vernik", dodaje episkop bački. Episkop Lavrentije najavio je u izjavama medijima da bi on ili neko drugi mogao da na Arhijerejskom Saboru da predloži da se nepriznatoj MPC da autokefalnost. "Predložio je to pa ostao živ. Duboko sam uveren da, osim njega, niko ne bi predložio tako nešto, a sve se nadam da će i on u međuvremenu promisliti, a možda ponešto iz eklisiologije i kanonskog prava i pročitati. Umesto najavljenoga, mogao bi da učini nešto drugo. On je, naime, do sada tri puta podnosio i povlačio ostavku na aktivnu službu, odnosno na upravljanje Eparhijom. Ukoliko ovakvim potezima misli da kruniše svoju višedecenijsku arhipastirsku službu, mnogo korisnije i za njega i za Crkvu bilo bi, uveren sam, da po četvrti put zatraži umirovljenje i da pri tome ostane. Ovo govorim, pred Bogom i pred ljudima, krajnje dobronamerno, bez i trunke zlobe ili ironije", ističe bački episkop. On podseća i da ovo nije po prvi put da odgovara na navode vladike Lavrentija. "Poodavno, dok je episkop Lavrentije još bio mlad vladika, a moja malenkost mlad jeromonah, napisao sam mu pismo pod naslovom Quo vadis, Laurentie? Ono je bilo motivisano njegovim tadašnjim postupcima u odnosu na Rimokatoličku Crkvu: ponašao se, naime, kao da je jedinstvo među Crkvama već datost, a ne zadati cilj, ostvariv samo blagodaću Duha Svetoga", piše episkop. Svoje obraćanje vladika Irinej završio je rečima: “Sa svim poštovanjem prema sveštenom činu, godinama i nespornim zaslugama vladike Lavrentija, zaključujem pitanjem iz naslova i prve rečenice ovog neplaniranog i neželjenog obraćanja, i za adresata i za mene mučnog, ali ni u kom slučaju žučnog. Ponovo: kuda ideš, brate Lavrentije? Iterum: quo vadis, frater Laurentie?” У чему је гријешио тада блажене успомене владика Лаврентије? Ово питам, крајње добронамјерно, без трунке злобе или ироније...
    3 points
  20. Да ни е честита автокефалијата! На Патријархот Порфириј многаја и благаја лета! Огромна благодарност до него, до светиот собор и синод на СПЦ!
    3 points
  21. Не знам Боки...овако ћу се покушати формулисати, мало кроз примере, мало кроз моје поимање: Овде се ради о богословским стварима из самих висина. Сама та чињеница ми одузима право да доносим свршене закључке. Даље, веру гледам као живи живот, сходно животном искуству и дуги низ година личном црквеном искуству, ја овакве ствари не могу поимати идеолошки - дакле типа: Флоровски је велик, признат, и шта год гаже тако је. Не! Рецимо, давно, док су ме дела Св. Вл. Николаја привела и приводила Цркви, ја многе ствари нисма разумео (иако пише росто, богонадахнуто и не обрађује директно ове теме), требало је време, оне "ломове" које ми је произву у души, недоумице, да их сам разрешим оцрковљавајући се и тражим даље. Многе ствари ми је открио, као и свима, али за многе нисам био спреман - да ли смо ми спремни да "доживимо" речи Флоровског? Из ког духовног и животног опита? Ево како их ја доживљавам, неидеолошки: Пар примере: Био сам гладан и јео у католичким самостанима. Био сам без пара и католички попови су ми давали рецимо за карту, за дуг пут. Био сам сам и остављен, пао на улицу у "великом свету" у једној кризи и мојој и тог света. Србин ми је био дужан паре за рад код њега, тражио сам паре - опсовао ми је мајку "фукарску", и рекоа ако га још једном назовем да ће ме "депортовати". Нарвно, возио је мерцедеса. И стојим на станици, железничкој, већ верујући, и у муци овако иде мисао: "Господе, увек нека буде вољеа Твоја, али само да ми је знати, јесам ли много сагрешио па си ме пустио у све ово. Боли, не товари већи крст, прихватам педагогију али сам смућен, не знам куда, како, и не знам зашто све ово...само да ме Ти не оставиш (није исправно Он не оставља, али контест читај). И тада, моја мисао се завршава, та мисао, и истог трена када се она завршава ја чујем на енглеском како неко громко говори, непримерно громко узвикује: "JESUS LOVES YOU! JESUS LOVES YOU"! Један средовечан, лепо одевн човек, цивилно одело, за руку води малог синчића 4-5 година лепог као лутка и узвикује. Нису нудили брошуре - то је нека протестанска "струја". Ишао је станицом и узикивао те речи. Ја сам се мало уплашио јер као да ми је Господ одговорио кроз њих: "Ја те волим, не бој се, нисам те оставио (јер ако те и мати твој аостави ја Те оставити нећу)". Моја душа се потресла ду највећиг дубина. Причао ми је човек, реновирали су католичку цркву. И један наш Влах, кад га "потера", за ћоше, и малу нужду врши на храм. На зидове. Вели: "Ја сам му говорио, немој бре, црква је то"....а овај исмејавао....пао је са скеле немало затим и погинуо. Ја лично сам се молио у католичким црквицама, сам, правио сам метаније пред кипом Мајке Божије (нисам се клањао кипу). Је ли то грех? Ја сам се молио Мајци Божијој, а ипак, свестан раскола, застрањења КЦ, ипак је то хам где се - можда на догматси неисправан начин учи о Њеном првпродном греју - ипак ја сам се клањао "нашој" Богородици. Не желим да наводим негативне примере свештеника КЦ, срео сам многе - али то гледам као (не)људски поступак, нема везе са учењем. И на крају - давно кад сма полагао код владике Давида, тада обичног монаха. Пита одакле долазим и то, рекох; пита како је тамо, рекох и мало се нашалих несмотрено: "Знате боље од мене, углавном сам сам имао предрасуде, диван је то народ,...наши кажу 'католици су хришћани, али КЦ није црква' ''. Разумео је дивни потоњи владика, па вели мало опомињуће: "Брате, јесу Црква, како нису Црква"! Ето...углавном, зато сматрам да је Флорски лепо рекао да нису Једна, Света, Саборна и Апостолска, али да "инертност Св Духа" дејствује код њих...о Тајнама и др...па не треба баш да се вићемо у те висине...не можемо ми тамо да докучимо. Ту треба да слушамо званичне ставове Сабора и то је то.
    3 points
  22. Half of Joe Biden's Twitter Followers Are Fake, Audit Reveals Almost half of President Joe Biden's current 22.2 million followers on Twitter are fake accounts, according to an audit tool provided by software company SparkToro. SparkToro's tool found that 49.3 percent of accounts following the official @POTUS Twitter account are "fake followers" based on analysis of a number of factors, including location issues, default profile images and new users. Tesla CEO Elon Musk, who is currently trying to buy Twitter, has expressed concerns about the number of fake accounts and a potential crack down could see users such as Biden lose a huge number of followers. Half of Joe Biden's Twitter followers are fake, audit reveals WWW.NEWSWEEK.COM Billionaire Elon Musk has claimed that 20 percent of Twitter users are "spam/fake accounts" amid his ongoing takeover bid.
    3 points
  23. Говорих давно, али многи немају инклузивно мишљење. Мораће да се дода. - На ужас и престраву Роћкову!
    3 points
  24. Брате, што се мене тиче довољно је да се не кривотвори историја и да се каже да су их Срби градили.
    3 points
  25. није тачно. има украјински и још мнооого тога горког што се мора прогутати, да би из Цариграда стигла ситна књига. знају то Стефан и браћа му. зато је ова прича- ако не дате ви, даће нам Вартоломеј, обичан ћорак. пробали су они на Фанару, али скупата работа на Грците.
    3 points
  26. Надам се да ће се све завршити у овом духу, како је и почело. Дај Боже да се Христово име прославља кроз искрено заједништво и љубав.
    3 points
  27. Пси лају каравани пролазе али 19 је Литургија. Слава Богу на свему!
    3 points
  28. Patrijarh Porfirije i arhiep. makedonski Stefan služiće liturgiju pomirenja 19. maja Sabor SPC saopštio je juče da za makedonsku crkvu prihvata status najšire moguće autonomije, odnosno pune unutrašnje samostalnosti, koji joj je dodeljen još 1959. godine. 17 Maj 2022 12:00 Patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop makedonski Stefan služiće 19. maja liturgiju pomirenja u Hramu svetog Save u Beogradu, rečeno je Tanjugu u Patrijaršiji. Luturgija će početi u devet sati, a sasluživaće svi arhijereji obe crkve. Foto Tanjug/R. Prelić, arhiva
    3 points
  29. Црква брвнара, детаљ, село Цветке код Краљева
    3 points
  30. Црква брвнара, село Цветке код Краљева
    3 points
  31. Још четири државе повукло признање независности Косова. Никола Селаковић: ,,Радом наших служби, дошли смо до информација да најмање две велике државе у овом тренутку раде на логистичкој подршци Приштини у њиховој кампањи за добијање нових признања, а ја сам предао председнику Вучићу дипломатске ноте четири државе које су повукле признање тзв. Косова. Савет за националну безбедност овластио је председника Вучића да у тренутку када то буде сматрао за потребно и ширу јавност обавести о којим државама је реч. Овим гестом желимо да дамо шансу државама чланицама Савета Европе да у јуну месецу не покрену поступак пријема тзв. Косова у Савет Европе. Наставићемо да се жестоко боримо и радимо на отпризнавању''. https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1116210/cetiri-drzave-povukle-priznanje-nezavisnosti-tzv-kosova-srbija-pokrenula-veliku-diplomatsku-akciju
    3 points
  32. Božena

    Грађански рат у Украјини

    3 points
  33. Времена су таква да не треба насједати на провокације, какве су послједице у Украини и који је допринос Бартовог признања у томе? Не мора се сада у оквиру рјешавања македонског питања рјешавати питање права апелације Вартоломеја, нека човјек мисли да све покреће, убјеђивати га у супротно контрапродуктивно и сада непотребно. Дај Боже да је Украински раскол једини који је Барт закухао. Да се ми са Македонцима помиримо, па полако, на општу ползу. И у Грчкој ће се ствари промјенити на штету Фанариота, што прије то боље. Учите се из Украине, све нас чека исти сценарио: међуправославни вјерски рат, ако будемо довољно глупи.
    3 points
  34. Овде се види да се политика већ умешала. По ком то канону цариград мора да се меша у унутрашње питање друге помесне Цркве? СПЦ је доделила аутономију ПОА без нужног мешања било које друге помесне Цркве, док се за додељивање аутокефалије треба питати свака помесна Црква једнако као и цариградска. Проблем је у томе што цариград жели да ,,потписивање'' свих Цркава не буде једнако, него да цариград ,,додељује'' и даје ,,сагласност'' за аутокефалију, а да се друге Цркве само надовезују на ту сагласност. Чим се примети да неко потенцира улогу цариграда као апсолутистичку, то одмах показује да постоје друге намере које залазе у нецрквене ствари. Зато постоји опасност по питању аутокефалија.
    3 points
  35. Не пита их нико хоће ли да ратују, или неће. Ако неће - метак у потиљак. Убијали су људе који су бежели из окупираних градова, а да неће дезертере. Доводе их на кланицу, где гину као снопље. Пуна поља лешева које пси кидају.
    3 points
  36. У јесен 1987. налазио сам се у Америци. Сасвим случајно сам сазнао да се у једној болници за опекотине и Кожна оболења, близу оне у којој сам ја радио, лечи неко детенце с Кипра. Мали Андреј се родио с младежом, с кератозом која је прекривала око две трећине његовог тела; цела леђа, пола груди и стомак, једну руку од лакта до врха, највећи део ногу и део лица. Једино решење је било да се предузме систематско постепено пресађивање Здравог Ткива. Лекарски тим би отклањао део здраве коже, обрађивао га у лаборатотији, одакле би излазио много већи комад који би након одговарајуће процедуре био пресађен на болесно место слабашног дечјег тела. Пре но што је напунио годину дана, мали Андреј је подвргнут тринаестој операцији пресађивања коже и истом броју анестезија. Неизмерна патња малог дечака, истрајност и стрпљивост неупоредива, неизрецива агонија и психички бол родитеља. Дуго нису имали деце. Колика је тек радост била када су сазнали за трудноћу! Месеци бриге и ишчекивања. Практичне и психичке припреме. Приближава се час порођаја. Излази бебина главица. Следи јој тело… црно и наборано, ишарано младежима. Замислите само како им се изненада свет руши; спремаш се за славље, а схватиш да си се обрео пред једном далекосежном и бескрајно несагледивом драмом. Дилеме, препреке и метеж одлука надилазе сваког човека и све људе заједно. Узели су своје дете и заједно дошли у Бостон. Незнанци међу незнанцима. Незнан је и исход покушаја. Неодредив период боравка. Магловита будућност детета и породице. На једном месту Св. Григорије Богослов пише: „Добро је потонуло, зло испливало, ноћу треба пловити, а светлости ни од куда, Христос спава“ (Посланица 80. Евдоксију Ретору). Такво је било стање родитеља када сам их упознао. Зашто да се роди ово дете? Зашто да се толико мучи и да страда? Зашто само да пати и да неподношљиво рањава своје родитеље? Зашто, уместо да гаје снове за њега, они се плаше и помисли на своју будућност? Да су током трудноће знали за последице, могућност да је прекину била би вероватнија. Световна логика говори да би добро учинили. Вероватно би их у томе подржала и световна етика. С том врстом разговора дружили смо се око осам месеци. На ова питања никада нисам дао непосредно изговорени одговор. А нисам га ни себи хладне главе могао дати. Једноставно сам са њима делио љубав, бол и патњу, онолико колико сам могао. Они сами, са чудесном истрајношћу. Савршена мајка, пуна богате осећајности и отворености, с буром вере оправданог негодовања. Отац, достојанствени див-јунак. Двоје младих људи, родитељи који су сазрели за годину дана – колико заједно неће сазрети до краја свога живота. Људи просте вере и уобичајене логике. Не превише ни црквени. Обични људи… Једина утеха беше им богати Кипрaнин који је на себе узео огроман трошак дететовог лечења, као и незнанци из болнице који су им постали најближи пријатељи. Можда је Бог био мало тежак у љубави према њима, можда и неправедан, али људи су се вероватно боље понели. Прошло је отприлике дванаест година. Ја сам се вратио у Грчку, боравио сам на Светој Гори и постао свештеник. Требало би да су на Кипру. Вероватноћа да је мали Андреј жив веома је мала. Барем су тако процењивали лекари, ослањајући се на сазнања и статистике. А и ја сам им веровао. Наши путеви су се разишли. Година је 1999. Налазим се у Никозији. Позивају ме да заједно с тадашњим министром здравља наступим у једној телевизијској емисији. Планирано је и директно укључивање гледалаца. Јављају ми у студију да је мој стари познаник из Америке на линији и да тражи да изиђе у етар. То је био Андрејев отац. Жели да се видимо. Емисија се ускоро завршава. Излазим и налазимо се. Mоје прво питање се тиче Андреја… — Није у овом свету — одговара ми. — Упокојио се? – питам. — Нисам мислио на тај начин у другом, хтeдoх рећи у друјачијем свету. — А где се ви налазите? – усудих се упитати. — Ми смо увек с њим, у његовом свету. Нисам баш много разумео. Није много тога ни казао. Веома срдачно и достојанствено ме је позвао да пођем његовој кући и видим дете. Одмах полазимо. Андреју је сада тринаест година. Посматрам га. Високи момчић, око метар и седамдесет. Његова појава, спољашњи изглед, задовољавајући. Расути младежи по лицу и рукама, но ништа одбојно. Међутим, његов проблем се не налази на телу, него у целом његовом изражавању. Андреј пати од узнапредујућег аутизма. Ни у чему није самосталан. Уопште не говори. Не реагује ни на какав чулни подстицај. Не општи. Уопште не жели да чује музику. Ничим га нису могли умирити. Апсолутно ничим, док није напунио десет година. Једнога дана његова кума га одводи у своју нову кућу, у близини цркве. Звона звоне. Андреј се по први пут осмехује. Одушевљава се. Реагује снажно. Тражи да крене к том свом чулном подстицају. Звоно престаје. Андреј је упоран. Одлазе на вечерњу. Андреј мрмори, на неки начин прати службу. Враћају се кући. Кума пусти радио. Андреј захтева да га угаси. На касетофону му пушта византијску музику, и Андреј поново живне. Данас, двадесетак година касније, Андреј одлази само у цркву, зна само „Вјерују“ и „Оче наш“, све напамет, а од песама само „Пречиста Дјево, Владичице“. Одбија да иде било где другде. Крсти се правилно и радује се док глади браде свештеника и када се причешћује. То је његов живот. Једино то. Апсолутно ништа друго. Учинио је да већ и родитељи његови живе славећи Бога у „другом“, његовом свету. Једно болесно, напаћено, упропашћено, аутистично дете, бескорисно за овај свет, ни у каквој вези с њим. Једно дете благословено, с необјашњивом мистичном комуникацијом само с Богом. Један драгоцени духовни бисер за овај свет. „Него што је лудо пред светом, оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом, оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред Светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте“ (1Кор. 1,27-28). Да смо унапред знали у каквом ће стању бити Андреј, не би постојао; не бисмо му дозволили да постоји. Био би „небиће“. Али Бог нас је исмејао и изабрао га је. Ово дете је украс Божји у овоме свету. „Јер је лудост Божја мудрија од људи, и слабост је Божја јача од људи“. (1Кор.1,25). https://manastirpodmaine.org/mitropolit-nikolaj-hadzinikolau-andrulin-andrej/
    3 points
  37. 3 points
  38. obi-wan

    Грађански рат у Украјини

    https://iskra.co/region/galijasevic-bosanski-i-albanski-muslimani-su-nato-muslimani-svi-ostali-nisu-protiv-rusije/ Галијашевић: Босански и албански муслимани су НАТО-муслимани – сви остали нису против Русије ... ЕКСПЕРТ за безбедност Џевад Галијашевић објаснио је за ТВ Хепи због чега је „рат у Украјини“ заправо „одмjеравање снага на највишем нивоу данашњег свијета“. „Пред нама је глобални рат који се не одвија само у Авдејевки и Jaсиновати – линије фронта су и у Индијском океану, Јужнокинеском и Источнокинеском мору, око Тајвана, на Блиском Истоку, Сjеверној Африци, Либији. Кад погледате ширину сукоба у економском простору, то је одмjеравање снага на највишем нивоу данашњег свијета. Дакле, Русија овдје није сама. Она има тај неугодни рат са својим сусједом, који је – у специфичном маниру конвертитства, потурица, лица која прихватају западну идеологију – кренуо да буде већи западњак од западњака и већи НАТО играч од чланица НАТО и који је кренуо да дестабилизира Русију. Русија ради тај неугодни посао, али Русија није сама! Зар не видите разне мултилатералне покрете и органзације и њихове ставове – ставове Покрета несврстаних, Исламске конференције, Исламске организације за сарадњу, Афричке Уније? Зар не видимо састанак који је заказала Индонезија као предсједавајући Г20 у Џакарти и ставове те Индонезије која неће да уводи санкције Русији и која неће да наоружава Украјину? Или ставове Ирана, Турске, Кине и Индије и организација које у овом рату учествују на страни Русије – не само ОДКБ, Евроазијска Унија, Шангајска организација за сарадњу и Брикс. Све оне знају да је на реду ново потонуће Атлантиде. Западни свијет је имао свој механизам силе и инструмент глобалне политике – пљачке свијета и управљања свијетом. НАТО је под привидном дипломатијом разарао државе. Разарао је Србију! Замислите лаж да је НАТО напао Србију 1999. и да је та агресија завршена. Као: НАТО је напао 1999, а сада је НАТО другачији! Прије два дана вам Карен Донфрид каже: признајте Косово. А зашто је Србија бомбардована и брутално разарана? Да би узели Косово – 15 одсто територије Србије. Је ли НАТО још на Косову? Је ли окупација Косова још траје? Јел` НАТО још жели да одвоји Косово од Србије и да је сведе на Београдски пашалук? Је ли галама малог фашисте Аљбина Куртија дошла одатле што је он много јак или је он портпарол америчке војске која је на цеијлом Косову, а не само у Бондстилу? Америчка војска је од Косова направила криминалну организацију, црну рупу тероризма и организованог криминала -укључујучи трговину наркотицима. Направила је простор за дестабилизацију Србије. Јасно ми је кад кажемо да припадамо Европи. Али, Европа је подјељена. Да, Србија припада Европи. Да, и Босна припада Европи. Али, којој Европи припадате? У подјељеној Европи, један дио је пет милиона квадратних километара и други је пет милиона квадратних километара. Онај источни има четири пута мање становника, али прослава најрадоснијег празника, Ускрса, требало је да подсјети неке елите, људе, политичаре и новинаре којој то Европи Србија припада – ентитетски, цивилизацијски, историјски, религијски, пријатељски! Или је страх толики да треба да говоримо: због Србије, морамо се одрећи Русије?! Не! Они који говоре да треба увести санкције Русији и да се треба одрећи Србије јер воле Србију, они заправо мрзе Србију! Али, то не смију рећи Србима, па кажу – треба да се одрекнемо Русије. А, требате ли се одрећи Косова? А, хоћете ли се одрећи Републике Српске и прећутати сво ово агресивно понашање НАТО пакта, пријетње киднаповањем и ликвидацијом Милорада Додика, који је тамо најважнији политичар, са највећом подршком у становништву БиХ, са директном подршком, још и члан највишег органа БиХ? Дакле, њему се може пријетити! А, шта је са Србима у Црној Гори? Хоћемо ли се и њих одрећи, јер све вријеме бирамо да нам Србија буде мирна? Запад уцјењује Србију кроз изјаве Карен Донфрид и Криса Марфија који каже да му је обећано да кроз два мјесеца иду санкције Русији, кроз лажне информације из Републике Српске и покушај да се укине РС, а то значи да агресија још траје и сви смо на линији фронта и никоме није лако! Рат у Украјини се води зато што је НАТО уништио међународно право, довели су у питање све уговоре и процедуре и не поштују ни сопстевна правила у којима пише да се не смије слати наоружање у регионе у којима се воде ратови. Која је разлика између убиства Слободана Милошевића и Гадафија или Садама Хусеина, бруталног убиства Абдулаха Салеха -предсједника и ујединитеља Јемена, свргавања Бен Алија у Тунису, довођења Муслиманског братства на власт у Египту? А Муслиманско братство је идеолошко језгро свих терористичких организација које знамо! Нема разлике. Само је у другим случајевима било „исламски НАТО“ који се зове Ал Каида, Исламска држава. То су специјалне снаге које се користе за разбијање исламског света. Управо зато ни једна исламска земља није увела санкције Русији! Не рачунам да су босански и албански муслимани некакви прави муслимани, јер су они – НАТО-муслимани. Само босански и албански муслимани имају Ћабу у Бриселу, Вашингтону и Лондону, а не у Меки! Свих осталих милијарду и седам стотина милиона муслимана су на страни Русије, јер су на – својој страни! Јер желе да свргавања и убиства легално изабраних лидера и разарања држава – престану. Ово је велики сукоб и велики терет који је Русија преузела на своја леђа! А видимо да са операцијом не жури, јер иде по плану: корак по корак, уз избегавање цивилних жртава и избегавање да разори била што што није ратна инфраструктура“ – закључио је Галијашевић.
    3 points
  39. Несхватљиво ми је како људи који су прошли искуство западних медијских манипулација и даље верују њиховим мантрама.
    3 points
  40. 3 points
  41. Сведочење оца Кирила Елетеријадија, јеромонаха, бившег пароха у Цркви Св. Архангела, Монастираки Да постанеш свет, бре ! Једна моја рођака, сада попадија, први пут ми је рекла за старца Порфирија, и ја сам почео да га посећујем. Имао сам тада VW golf, зелене боје, и паркирао сам га подаље од Светитељеве колибе, пошто је било много паркираних кола, и доста народа који је чекао да прича са Светитељем. Чим сам изашао из аута видео сам на растојању, две мени непознате госпође, које су ме гледале и корачале према месту где сам био. Чим су се приближиле рекле су ми: – Ајдете, ајдете унутра код Старца… чека вас. – Па, како ме чека? Како ме зна? Правите грешку… – Сада смо изашле од Старца јер нам је рекао : „Ајде, идите ви и да кажете овоме што долази сада у зеленом ауту, да уђе преко реда код мене, јер га чекам… Ми смо тражиле по свим паркираним аутима, но нисмо нашле ниједан зелени. И чим се твој ауто појавио иза ћошка, схватиле смо да си то ти. Заиста, није постојао други зелени ауто, и са великом неизвесншћу сам ушао у колибу. Узео сам његов благослов, и он ме упита, као да ништа није знао : – Реци ми шта желиш? Због чега си дошао код мене? – Шта да радим, Старче мој, да постанем бољи? – Да постанеш свет, бре…! – Ја, последњи грешник? Да постанем свет овако бедан? – Да бре… то је уметност и вештина, али пре свега благодат Божја. – Како да постанем свет? – На Омонији се може постати светим много лакше и брже него у Катунакију. Подвижника у пустињи мучи ђаво, док на Омонији, ако се предаш љубави за ближње, освећујеш се. Ако волиш све људе, и ако примиш у себе Христа и Њиме испуниш своје срце, тада у теби не остаје места за зло и оно одлази. Без стрепње и страха… Благошћу, стрпљењем и љубављу долази Божанска благодат. Ако то желиш и на Омонији се освећујеш. Светитељ ми је дао и друге драгоцене личне савете, те отидох радостан. Спасао ме је Навешћу вам један врло снажан тренутак из мог живота. Једном сам био сам у кући, и осећао се веома лоше. Доспео сам у тешко стање, у велико разочарање, да сам био спреман да покушам … У том тешком тренутку зазвонио је телефон, и не размишљајући, јавио сам се. На срећу што сам се јавио, пошто је био Светитељ, и са живахним гласом ме ободри: „Шта радиш? Где си? Ајде устај сад! Устани да идеш до мора да ухватиш мало свежег ваздуха…! И чекам те што брже можеш да дођеш да те видим, да се поразговоримо“. Живео сам тада на Палео Фалиру и у томе тренутку сам плакао, плакао… да би на крају нешто изнутра снажно ме подстакло, те устадох и отидох у шетњу до мора, као што ми је рекао Светитељ. Послушао сам, Слава Богу, отишло је све, и ја се растеретих. Тако ме је спасао. После сам био у недоумици, јер нит сам му дао број телефона, нит сам му поменуо моје презиме. Нарочито је на мене оставило утисак то што ми је у једном временском тренутку телефонирао и давао ми савете. Очигледно је било да ме је „пратио“, „гледао“ и знао све о мени. Убрзо сам га посетио, и са очинском љубављу саветовао ме је. Када смо завршили, док сам се спремао да одем, рекао је својој нећакињи Јелени а старици Феронији, која је у том тренутку била ушла у келију: – Узми његов број телефона да га имамо. Напиши великим словима на једној хартији, да могу да га видим. – Али Старче, пошто сте ми телефонирали…, рекао сам ја. – Пусти то, и реци ми твој број телефона. Сазнао сам да је понекад телефонирао не узевши телефон у своје руке, и не окренувши неки број телефона. Проповедаћеш Једном сам отишао у манастир и видео сам неимаре где раде. Једни су копали, други су вукли материјал, трећи зидали… већина њих су доприносили добровољним радом, из благодарности према Светитељу. Тако је и мени дошло, одједном, жеља и жар да и ја нешто урадим, да допринесем… и то сам рекао Светитељу: – Желим и ја да идем да помогнем! – Бре, ниси ти за то. Не можеш ти…немаш ти ту снагу. Ниси ти ти за такве ствари. Тебе ћу ја учинити ловцем људи[1]…! Осећао сам се здравим и снажним за рад и нисам разумевао смисао његових речи, док после много година нисам постао свештеник, духовник и проповедник. Тада сам покушавао да са „мрежом“ исповести и проповеди приводим људе Богу, спасењу њихових душа. Другог пута сам га посетио сам и разговарали смо. У једном тренутку ми рече: „Ти треба да причаш, да проповедаш Реч Божју. Нећеш престати да причаш, пошто ти способност да увераваш“. Тражио је од мене да припремим проповед на причу о блудном сину, и док сам одлазио, узео је једну књигу од високопреосвећеног г. Пантелејмона Фостина, и поклонио ми је. Књигу сам оставио на полици, не отворивши је, (по промислу Божјем) и почео сам да читам Нови Завет и друге књиге како бих се припремио, што брже, за тражену ми проповед. По први пут сам се бавио тиме, био сам неупућен и неискусан, али стрпљив, и после кратког времена сам га опет посетио. Када сам ушао у келију, затражио је да позовем и госпође које су га послуживале, како би и оне чуле моју проповед. Све време док сам изражајно читао беседу, он је тихо плакао. Неизмерно је волео Христа, и истовремено је волео све нас… толико много. Био је толико осећајан и умилан. Када сам завршио, ганут ми је рекао. Тако ће те гледати народ када будеш проповедао, када будеш говорио о Христу. Тада нисам схватао на шта је тачно мислио, али после много године, када сам почео да проповедам, гледао сам народ како је био дирнут и одушевљен, и тад сам се сећао његових пророчких речи. Моје проповеди су се допадале народу, и по позиву сам ишао и у иностранство. Поучавао сам речи Божјој у Аустралији, у Швајцарској и другде. Много сам путовао у Енглеску, једно време сам и боравио тамо. Пошто сам за све своје одлуке узимао благослов од Светитеља, питао сам га: – Старче, када идем у Енглеску, да одем до Есекса да видим старца Софронија ( Сахарова). – Да, наравно, наравно да идеш, да идеш. И када си у авиону и путујеш, да мислиш на мене, јер те тамо „налазим“ много брже. Да говориш „Христос Васкрсе“ и ја ћу те одмах наћи! Имао је тај велики благодатни дар. У сваком тренутку нас је гледао ма где се налазили, као да је свевидећи. Када сам први пут посетио старца Софронија[2] и причао му о старцу Порфирију са одушевљењем ми је рекао следећу потресну ствар: долази, долази, разговарамо се, причамо… Он је веома велики Светитељ. Састајемо се и много говоримо. Као што је он, не постоји други у читавом свету. Светитељ, наравно, никада није путовао у Енглеску, али благодаћу Божјом је био преношен где је желео. Рекао ми је и много чега другог, што је указивало на то колико је много ценио Светитеља и колико га је волео. Са Светитељевим благословом, у том периоду, исповедао сам се код старца Софронија. Различити догађаји 1. Једном сам посетио свештени манастир Филотеј на Светој Гори где ми је баштован дао један мали благослов из врта. Док сам му благодарио, одговорио ми је: „Када пада киша не благодаримо облацима…!“ ( него Богу). Тако смо се упознали. У једној од наредних посета ми се поверио, да је био одлучио убрзо да напусти манастир и да се врати у свет, зато што је био веома обесхрабрен и уморан од многих и непрекидних искушења. Причао сам му о старцу Порфирију и колико ми је много помогао у животу. Следећег јутра док сам га поздрављао, дао ми је једно затворено писмо за Светитеља. Светитељ му је послао такав одговор, да је одах изменио мишљење. Светитељевом молитвом га је одмах оставило искушење и умирио се. Данас монахује у једној келији на Светој Гори, потпуно умирен монашким животом. 2. Одвео сам, једном, команданта ратног ваздухопловства код Светог Порфирија. Ја сам чекао напољу испред келије, и затим мало, чуо сам га како плаче, плаче, много, и кад је изашао напоље био је „други човек“. Рекао ми је: – Он је свет, свет…, аа!!! – Шта се догодило? Шта ти је рекао? – Рекао ми је све о моме животу…! Чак и дугмади на Phantom[3]-у је знао, а правио се како ме пита. Светитељ, између осталог, подробно му је говорио о америчким ратним авионима и бомбардерима, што је мог пријатеља веома одушевило. 3. Када бих га понекад питао понешто говорио ми је : „Пусти то, пусти…“ и схватао сам да не треба да чујем или сазнам о томе. Расуђивањем и љубављу желео је да ме заштити. Много пута је понављао веома радосно следећу реченицу : „Гле, шта нам се догодило…! Гле шта нам се догодило“! Једном ми је рекао : „Ах, да ниси толико осетљив, био би веома, веома добар. Добро је бити осетљив. Али, много осетљив… то је болест!“. Осетљив човек треба да преиначи осетљивост у служење Богу, у љубав, у славословље…еда не би постао жртва своје осећајности. Ђаво увек покушава да је искористи, да би нас одвео у тугу, или још горе у очајање. После старчевог уснућа 1. Три или четири године по упокојењу Светитеља, био сам рукоположен за свештеника са именом Кирило. Једног дана сам са полице из библиотеке узео књигу коју ми је Светитељ поклонио приликом мојих првих посета њему, отприлике пре десет година. То је било тада када ми је говорио да ће ме учинити „ловцем људи“. На велико изненађење констатовао сам да ми је на првој страници био написао следећу посвету: „Оцу Клименту уз много молитава, старац Порфирије“, и доле датум. Светитељ је знао моју будућност. Било је потресно. Била је промисао Божја да посвету прочитам након мог рукоположења. Да сам раније видео посвету, вероватно бих осећао да ме је Светитељ подстакао на то. Док сада знам да је то био мој слободан избор за свештену службу, коју је Светитељ предвидео. Упркос моме одушевљењу, убрзо ме је напало маловерје и питао сам се: „Зашто је старац написао Климент. Он који је све видео, који је све знао… како није видео да ћу заменити име, и да ћу се звати отац Кирило. Зар то није могао видети?“. Светитељ ме није оставио дуго времена без одговора. И једног дана кад сам отишао да се поклоним у његовом манастиру, сестра Исидора ( сада покојна) чим ме је видела у раси, приближила ми се и рекла: „Ви сте отац Кирило?“ Сећам вас се од пре, као лаика, када сте долазили код Старца. Када сте одлазили, једанпут, Старац ми је рекао: „Овога ћемо једног дана назвати отац Кирило. Старац никад није правио грешке, никад…!“. Ово ми је све учинио Светитељ, и заволео сам га свом душом. 2. Служио сам у Цркви Светих Архангела, у улици Ерму на тргу Монастираки, на 200. метара од Омоније. Два пута недељно сам исповедао, од јутра до вечера, отприлике шездесеторо људи дневно, и увек сам снагу налазио мислећи на речи изговорене из светих уста: … „И на Омонији, ако се предаш љубави за ближње… освећујеш се“. Долазило ми је много наркомана. За њих сам служио посебно Свете Литургије. Једног дана ми дође један младић, син вишег војног официра, у бедном стању. Био је толико дрогиран да није имао никакав додир са околином, нисам знао како да му помогнем. Отишао сам и донео иконицу Светитеља, и чим ју је видео викнуо је: „Ааа…! Старац Порфирије!!!“ Одмах је дошао себи и отиде. Много раније пре његове канонизације, увек бих га помињао на отпусту Божанствене Литургије говорећи : „Преподобног Порфирија Кавсокаливита, преподобног…и остало.“, и никад нико од верника се није успротивио и рекао ми :„ Ма шта то причаш? Не постоји такав Светитељ“. Данас када се суочавам са озбиљним здравственим проблемима, не сећам се свих чудесних догађаја које сам доживео у близини Светитеља, док је био жив а и по његовом уснућу. Међутим, одлучно могу да кажем да је Свети Порфирије за мене СВЕ. Он је моја душа, разлог због кога живим. Не мислим толико ни на браћу, ни на оца, ни на мајку… колико мислим на Светитеља. Чини се да претерујем, али то је истина. Не постоји дан, ни час, а да макар на кратко се не сетим његовог лика. Освојио је моје срце, веома дубоко. [1] „ И рече Исус Симону: не бој се, од сада ћеш људе ловити.“ Лк.5,10 [2] Игуман свештеног манастира Светог Јована Претече, Есекс. Мудрац нашег врeмена. Сматра се за великог богослова, подвижника и писац наше епохе. Човек богословља, али и богопознања. Он је богослов „Нетварне Светлости“. Био је духовно дете Светог Силуана светогорца. Упокојио се 11.7.1993. [3] Врста борбеног авиона. Прим.прев. ПРЕВОД СА ГРЧКОГ: РЕДАКЦИЈА ПОРТАЛА ПАТМОС (patmos.rs) ИЗВОР: Учинићу те ловцем људи PATMOS.RS Сведочење оца Кирила Елетеријадија, јеромонаха, бившег пароха у Цркви Св. Архангела, Монастираки Да постанеш свет, бре ! Једна моја рођака, сада попадија, први пут ми је...
    3 points
×
×
  • Креирај ново...