Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'православља'.
-
Научна конференција на тему „Утицај Цариградске патријаршије на судбину православља у Украјини“, на којој су говорили проф. др Зоран Кинђић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Зоран Чворовић са Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, проф. др Зоран Милошевић са Института за политичке студије, проф. др Олег Солдат са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, др Владимир Димитријевић, проф. др Дарко Ристов Ђого са Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, као и путем платформе Зум. На научном скупу прочитани су и реферати Његовог високопреосвештенства г. Луке митрополита запорошког (УПЦ) и Бернара Ле Кароа. Научну конференцију отворио је проф. др Часлав Копривица у име Центра за руске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Он је напоменуо да овај међународни скуп треба да осветли један аспект тренутне кризе, а то је утицај Васељенске патријаршије на процесе и онај део трагедије у Украјини који се тиче православља. На скупу је прочитан реферат Његовог високопреосвештенства г. Луке митрополита запорошког на тему „Украјина као полигон за нову Унију – претње и начини превазилажења“. У реферату се наводи да су напори Васељенске патријаршије, усмерени на пропагирање идеје првог без једнаких, као и активан екуменски дијалог са Римокатоличком црквом, довели до значајних промена у светском православљу. Већ сада се види да ће ова тежња ка уједињењу неизбежно довести до промена у свим аспектима православног живота, укључујући основе веронауке, богослужбену праксу, канонски поредак. На практичном нивоу један од најважнијих механизама процеса уједињења, представљаће одговарајућа идеолошка ограда свештеничких кадрова Православне цркве Украјине, као формирање заједничке богословске базе која оправдава нову Унију. Професор др Зоран Кинђић одражао је предавање на тему „О оптужбама за јерес Руског света и противоптужби за јерес источног папизма“. Он је подсетио да је Цариградски патријарх 2016. године обећао да се неће мешати у унутрашње ствари Руске православне цркве, али је 2018. године учинио потпуно супротно и дао аутокефалност Православној цркви Украјине, а као одговор на то Руска православна црква је прекинула контакте са Цариградском патријаршијом, а касније и са Грчком, Кипарском и Александријском. „Декларација о учењу Руског света појавила се 13. марта 2022. године, где се Руска православна црква напада као да исповеда јерес. Појам Руског света се третира као нешто неправославно, намеће се као да је наизглед изнад универзалног, хришћанског погледа на свет“, рекао је професор Кинђић. Предавање на тему „Два лица исте хипокризије. Оснивање тзв. ПЦУ и прогон УПЦ Московске патријаршије у светлу канона Цркве и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“ одржао је проф. др Зоран Чворовић. Он је објаснио да је овај проблем покушао да осветли из угла црквеног и из угла световног права, као и да смо сведоци релативизације норме која доводи до релативизације истине. „Види се хипокризија према кључном правном документу западне цивилизације када су у питању људска права, Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, а дужност да се о њој стара има Савет Европе и Суд за људска права у Стразбуру. Сукоб у Украјини има, поред осталих, и значајну црквену димензију која је примодијална у односу, а оружану, јер задире у сферу идентитетске конверзије украјинског становништва, а она је и претходила и омогућила избијање оружане фазе овог конфликта“, навео је професор Чворовић. Професор др Зоран Милошевић говорио је на тему „О континуитету антируског и антиправославног деловања Цариградске патријаршије“. Он се осврнуо на тренутна дешавања и да није први пут да се Фанар умешао у црквене послове других цркава, већ да постоји континуитет. „Пинска конгрегација је ударила на процес завршетка окупљања руских земаља. Велико мешање у новије време започето је и 19. године прошлог века, наговештавајући да на челу свих православаца треба да буде човек који је грчке националности“, истакао је професор Милошевић. Предавање на тему „Украјински рат и раскол – улога Фанара у великом расколу XVII вијека“ одржао је проф. др Олег Солдат. Он је истакао да су фокус његовог излагања два сабора 1656. и 1667. године, кардинални руски комесни сабори. „Истинска руска духовност је принуђена да се повуче, у вештачке егзистенцијалне нише. Ова духовност је у потпуности у нескладу са истинском Русијом, али је она углавном једино што до нас потрошача допире као рускост, а што рускост није и са њом има мало везе“, навео је професор Солдат. Реферат Бернарда Ле Кароа на тему „О садашњем стању у православној цркви у вези са новом еклисиологијом Цариградске патријаршије“ прочитао је проф. др Дарко Ристов Ђого. У реферату се наводи да је још у првим вековима искључена идеја о власти поглавара над осталим епископима. Иако је црква на својим саборима одредила ранг патријаршијских катедри и међу њима првенство Цариградског епископа, не треба заборавити принцип да је црква апостолска и саборна једино преко епископа, као глава реалних црквених заједница епископија. Остали облици црквене организације православне цркве, митрополитски, архиепископски, патријаршијски, аутокефални и други, немају и не могу имати пресудан и одлучујући значај. Предавање на тему „Канонолог Сергије Тројицки о презентацијама Цариградске патријаршије“ одржао је др Владимир Димитријевић. Он је напоменуо да Тројицки не каже да је на страни руске цркве, него на страни канонског поретка и против је претензија руске цркве да замени Цариградску патријаршију. „За Тројицког престоница Византије, има непроцењиво место у историји свих православних народа, нарочито Словена. Нема православног хришћанина који трон цариградског патријарха није признавао за први међу једнакима, међутим, он је, још тридесетих година 20. века, упозоравао да нема сада великог града Светог Константина о коме говоре канони православне цркве, нема центрума православља Цариграда“, казао је др Димитријевић. Професор др Дарко Ристов Ђого одржао је предавање на тему „Цариградска патријаршија и историја цркве на Русе – ко је конструкт, а ко је конструктор?“. Он је истакао да негација идентитета нехеленских цркава понекад има облик непотпуне аутокефалије цркава које нису добиле аутокефалију на васељенским саборима, што би се могло назвати имплицитном негацијом црквеноправног субјективитета и идентитета. „Царство је сваки пут изнова конструисало цркву Константинопоља кроз наратив континуитета и идентитета са старином, а политика је тамо где је јерес прекидала, успостављала те исте токове. Овај манир се наставио и након 1453. године када царства више и није било, Фанар је тада наставио да се понаша као црква коју је империја овластила и да и даље врши улогу арбитра у православљу“, закључио је професор Ристов Ђого. Извор: Одржана научна конференција „Утицај Цариградске патријаршије на судбину православља у Украјини“ – Факултет политичких наука | Универзитет у Београду WWW.FPN.BG.AC.RS
-
- патријаршије
- цариградске
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Научна конференција на тему „Утицај Цариградске патријаршије на судбину православља у Украјини“, на којој су говорили проф. др Зоран Кинђић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Зоран Чворовић са Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, проф. др Зоран Милошевић са Института за политичке студије, проф. др Олег Солдат са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, др Владимир Димитријевић, проф. др Дарко Ристов Ђого са Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, као и путем платформе Зум. На научном скупу прочитани су и реферати Његовог високопреосвештенства г. Луке митрополита запорошког (УПЦ) и Бернара Ле Кароа. Научну конференцију отворио је проф. др Часлав Копривица у име Центра за руске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Он је напоменуо да овај међународни скуп треба да осветли један аспект тренутне кризе, а то је утицај Васељенске патријаршије на процесе и онај део трагедије у Украјини који се тиче православља. На скупу је прочитан реферат Његовог високопреосвештенства г. Луке митрополита запорошког на тему „Украјина као полигон за нову Унију – претње и начини превазилажења“. У реферату се наводи да су напори Васељенске патријаршије, усмерени на пропагирање идеје првог без једнаких, као и активан екуменски дијалог са Римокатоличком црквом, довели до значајних промена у светском православљу. Већ сада се види да ће ова тежња ка уједињењу неизбежно довести до промена у свим аспектима православног живота, укључујући основе веронауке, богослужбену праксу, канонски поредак. На практичном нивоу један од најважнијих механизама процеса уједињења, представљаће одговарајућа идеолошка ограда свештеничких кадрова Православне цркве Украјине, као формирање заједничке богословске базе која оправдава нову Унију. Професор др Зоран Кинђић одражао је предавање на тему „О оптужбама за јерес Руског света и противоптужби за јерес источног папизма“. Он је подсетио да је Цариградски патријарх 2016. године обећао да се неће мешати у унутрашње ствари Руске православне цркве, али је 2018. године учинио потпуно супротно и дао аутокефалност Православној цркви Украјине, а као одговор на то Руска православна црква је прекинула контакте са Цариградском патријаршијом, а касније и са Грчком, Кипарском и Александријском. „Декларација о учењу Руског света појавила се 13. марта 2022. године, где се Руска православна црква напада као да исповеда јерес. Појам Руског света се третира као нешто неправославно, намеће се као да је наизглед изнад универзалног, хришћанског погледа на свет“, рекао је професор Кинђић. Предавање на тему „Два лица исте хипокризије. Оснивање тзв. ПЦУ и прогон УПЦ Московске патријаршије у светлу канона Цркве и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“ одржао је проф. др Зоран Чворовић. Он је објаснио да је овај проблем покушао да осветли из угла црквеног и из угла световног права, као и да смо сведоци релативизације норме која доводи до релативизације истине. „Види се хипокризија према кључном правном документу западне цивилизације када су у питању људска права, Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, а дужност да се о њој стара има Савет Европе и Суд за људска права у Стразбуру. Сукоб у Украјини има, поред осталих, и значајну црквену димензију која је примодијална у односу, а оружану, јер задире у сферу идентитетске конверзије украјинског становништва, а она је и претходила и омогућила избијање оружане фазе овог конфликта“, навео је професор Чворовић. Професор др Зоран Милошевић говорио је на тему „О континуитету антируског и антиправославног деловања Цариградске патријаршије“. Он се осврнуо на тренутна дешавања и да није први пут да се Фанар умешао у црквене послове других цркава, већ да постоји континуитет. „Пинска конгрегација је ударила на процес завршетка окупљања руских земаља. Велико мешање у новије време започето је и 19. године прошлог века, наговештавајући да на челу свих православаца треба да буде човек који је грчке националности“, истакао је професор Милошевић. Предавање на тему „Украјински рат и раскол – улога Фанара у великом расколу XVII вијека“ одржао је проф. др Олег Солдат. Он је истакао да су фокус његовог излагања два сабора 1656. и 1667. године, кардинални руски комесни сабори. „Истинска руска духовност је принуђена да се повуче, у вештачке егзистенцијалне нише. Ова духовност је у потпуности у нескладу са истинском Русијом, али је она углавном једино што до нас потрошача допире као рускост, а што рускост није и са њом има мало везе“, навео је професор Солдат. Реферат Бернарда Ле Кароа на тему „О садашњем стању у православној цркви у вези са новом еклисиологијом Цариградске патријаршије“ прочитао је проф. др Дарко Ристов Ђого. У реферату се наводи да је још у првим вековима искључена идеја о власти поглавара над осталим епископима. Иако је црква на својим саборима одредила ранг патријаршијских катедри и међу њима првенство Цариградског епископа, не треба заборавити принцип да је црква апостолска и саборна једино преко епископа, као глава реалних црквених заједница епископија. Остали облици црквене организације православне цркве, митрополитски, архиепископски, патријаршијски, аутокефални и други, немају и не могу имати пресудан и одлучујући значај. Предавање на тему „Канонолог Сергије Тројицки о презентацијама Цариградске патријаршије“ одржао је др Владимир Димитријевић. Он је напоменуо да Тројицки не каже да је на страни руске цркве, него на страни канонског поретка и против је претензија руске цркве да замени Цариградску патријаршију. „За Тројицког престоница Византије, има непроцењиво место у историји свих православних народа, нарочито Словена. Нема православног хришћанина који трон цариградског патријарха није признавао за први међу једнакима, међутим, он је, још тридесетих година 20. века, упозоравао да нема сада великог града Светог Константина о коме говоре канони православне цркве, нема центрума православља Цариграда“, казао је др Димитријевић. Професор др Дарко Ристов Ђого одржао је предавање на тему „Цариградска патријаршија и историја цркве на Русе – ко је конструкт, а ко је конструктор?“. Он је истакао да негација идентитета нехеленских цркава понекад има облик непотпуне аутокефалије цркава које нису добиле аутокефалију на васељенским саборима, што би се могло назвати имплицитном негацијом црквеноправног субјективитета и идентитета. „Царство је сваки пут изнова конструисало цркву Константинопоља кроз наратив континуитета и идентитета са старином, а политика је тамо где је јерес прекидала, успостављала те исте токове. Овај манир се наставио и након 1453. године када царства више и није било, Фанар је тада наставио да се понаша као црква коју је империја овластила и да и даље врши улогу арбитра у православљу“, закључио је професор Ристов Ђого. Извор: Одржана научна конференција „Утицај Цариградске патријаршије на судбину православља у Украјини“ – Факултет политичких наука | Универзитет у Београду WWW.FPN.BG.AC.RS View full Странице
-
На Факултету политичких наука у Београду, Центру за руске студије, 17. октобра 2024. године биће одржана научна конференција са темом «Утицај Цариградске патријаршије на судбину Православља у Украјини». Научни скуп ће, у име Центра за руске студије, уводном беседом отворити проф. др Часлав Копривица, редовни професор на Факултету политичких наука. На скупу ће говорити угледни стручњаци и експерти из области права, политикологије и теологије. Доносимо програм рада ове научне конференције – имена учесника и наслове њихових реферата. 1. Његово високопреосвештенство г. Лука, Митрополит запорошки (УПЦ), „Украјина као полигон за нову Унију – претње и начини превазилажења“ 2. проф др Зоран Кинђић, „О оптужби за јерес Руског свега и противоптужби за јерес источног папизма“ 3. проф. др Зоран Чворовић, „Два лица исте хипокризије. Оснивање тзв. ПЦУ и прогон УПЦ Московске патријаршије у светлу канона Цркве и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“ 4. проф. др Зоран Милошевић, „О континуитту антируског и антиправославног деловања Цариградске патријаршије“ 5. проф. др Олег Солдат, „Украјински рат и раскол – улога Фанара у Великом расколу XVII вијека“ 6. Бернар Ле Каро, „О садашњем стању у Православној Цркви у вези са новом еклисиологијом Цариградске патријаршије“ 7. др Владимир Димитријевић: „Канонолог Сергије Тројицки о претензијама Цариградске патријаршије“ 8. проф. др Дарко Ристов Ђого, „Цариградска патријаршије и историја Цркве на Руси – ко је конструкт, а ко je конструктор?“
-
- православља
- судбину
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Пише: о. Дарко Ристов Ђого Као што преносе свјетски медији, патријарх Истанбула и цијеле Турске г. Вартоломеј примио је данас В. Зеленског. Након молебана Зеленски је захвалио патријарху Вартоломеју за подршку Украјини. Имао је, свакако, и на чему да му захвали јер је духовно-канонска агресија Фанара на канонску УПЦ од 2018. наовамо била и остала једна од трајних вектора дјеловања НАТО Православља. Према појединим медијским извјештајима, Зеленски и, како га често његови идолопоклоници зову „зелени патријарх“ разговарали су о могућности да се Кијево-печерска Лавра потчини поглавару Цркве Турске. Такав исход не треба одбацивати и то из сљедећих разлога: 1.) И 2018. Фанар је у контакту са канонском УПЦ одбацивао наводе о већ написаном томосу за неканонску ПЦУ па се испоставило да су медији који су о том томосу извјештавали знатно раније били у праву: Фанар је обмањивао јавност и уцијењивао канонску Цркву. 2.) Фанар је заинтересован за ширење својих услуга и изигравање „неутралног“ посредника тамо гдје постоје „међуправославни“ конфликти иако је Фанар и те како заинтересована страна која се јасно ставила на страну неонацистичких власти у Украјини које прогоне канонску Цркву. Управо зато Фанар никада није осудио нападе на Лавру. 3. ) Патријарх Вартоломеј је још 2018. пријетио митр. Онуфрију да ће, уколико не дође на лажни сабор „уједињења“ безблагодатних расколника и канонске УПЦ, одузети канонском митриполиту титулу и јурисдикцију. Очигледно је да је остваривање те пријетње трајна намјера Фанара. Након прошлогодишњег сусрета са Милом Ђукановићем и непрекидног тока свих тамних личности колективног Запада које је примио, патријарх Вартоломеј је још једном показао јасну симбиозу између НАТОа и његовог „Православља“. Коме то данас није јасно или налази оправдање за такве поступке Фанара, има озбиљне проблеме и са умом и са душом и етиком. https://www.in4s.net/duhovno-kanonska-agresija-fanara-na-kanonsku-upc-je-trajni-vektor-djelovanja-nato-pravoslavlja/
-
Неко ће рећи: Црква слави победу над последњом великом јереси. И то је било пре више од хиљаду година, али шта сада? Данас се одузимају цркве, оптужују епископија и свештенство за замисливе и незамисливе злочине, и уопште, неки кажу да ће Црква ускоро бити потпуно докрајчена... Где jе онда победа? Али управо је иста ситуација била и пре тог дана Победе Православља, пред Сабор 843. године, који је окончао иконоборачке спорове. Можда је вредно подсетити да су иконоборачки прогони мучили Цркву више од сто година. Иконоборачка је била и врховна царска власт у Византији, која није ни покушавала, попут власти XXI века, да покаже демократију, већ је уништавала људи који су мислили другачије, свим средствима доступним у средњем веку. А много пре иконоборства, Црква је доживела прогон од разних јересијараха на власти, и прва три века свог постојања била је подвргнута готово непрекидној репресији. И много касније од Тријумфа Православља, Црква је много тога доживела. Међутим, какви год да су прогони, егзекуције и мучења, расколи и јереси уперени против Цркве, сви су се распали у прах. Сетимо се Христовог обећања да ће Црква постојати до самог краја светске историје: „...сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. (Мт 16,18). И ово обећање морамо носити у свом срцу сваког дана и часа свог живота. Посебно у данима најтежих искушења. На крају крајева, то значи да ће, какве год да су наше патње, наше туге, наша искуства, сви они пре или касније доћи до једног – до Победе Православља. Важно је да се и сами покажемо достојни ове Победе, да и сами издржимо у свим искушењима и останемо са Христом и Црквом Његовом, да се не бојимо страдања овог пролазног овоземаљског живота. И тада ћемо, уз Божију помоћ, сви ући у победу Господа нашег Исуса Христа. Митрополит Антоний (Паканич) https://pravlife.org/en/node/29717
-
- околностима
- савременим
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Епархија шумадијска је најавила свечану Литију поводом Недеље Православља, 5. марта 2023. године, која ће кренути из крагујевачке Саборне цркве тога дана у 16.30 часова, након празничне Вечерње службе која ће почети у 16 сати. Епархија је позвала верни народ поруком "Дођите да прославимо победу Православља носећи иконе". Извор: Епархија шумадијска
-
У дворани Српског културног центра ,,Свети Саваˮ у Суботици, задужбини Душана Радића, у понедељак, 11. априла 2022. године, свечано је отворена манифестација Недеља Православља. У присуству свештенства архијерејског намесништва суботичког, представникâ локалне самоуправе, делатникâ Центра, уважених уметника и верног народа, протојереј Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, пренео је благослове Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја и свим учесницима пожелео добродошлицу. Подсетивши приустне на речи молитве светог Јефрема Сирина, прота Душан је пожелео да у миру, радости и љубави дочекамо Празник над празницима. У оквиру свечаног отварања уприличена је изложба слика под називом ,,Трагање за веромˮ, врсног српског архитекте и мајстора цртежа Стевана Ј. Мићића из Београда. Поред аутора, о изложби су говорили др Зоран Недељковић и архитекта Драгомир Ацовић. Свечано отварање изложбе пратио је наступ Мешовитог хора Српског културног центра ,,Свети Саваˮ. У оквиру Недеље Православља, током наредних седам дана биће представљени предавачи, значајне личности и дугогодишњи сарадници који су протекле три деценије подржавали рад Српског културног центра ,,Свети Саваˮ у Суботици. Извор: Епархија бачка Поздравно слово свештеника Душана Ђукића:
-
Недеља Православља у Храму Христа Спаситеља у Москви
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Православних помесних Цркава
У прву Недељу Велике четрдесетнице – Недељу Православља, 13. марта 2022. године, Свјатјејши Патријарх московски и све Русије Кирило, началствовао је служењем Свете Литургије у катедралном Храму Христа Спаситеља у Москви. Поред великог броја архијереја, свештеномонаха и свештенства Руске православне цркве, као и представника Помесних православних цркава при Патријарашком престолу у Москви, Његовој Светости је саслуживао и Преосвећени Епископ моравички Антоније, старешина Подворја Српске православне цркве у Москви. На богослужењу је одговарао Патријарашки хор Храма Христа Спаситеља под руководством И.Б.Толкачева. Благословом Његове Светости Патријарха Кирила, у свим храмовима се узноси молитва за мир у свету, што је учињено и у Храму Христа Спаситеља, одмах након сугубе јектеније. Након Свете Литургије, Његова Светост је началствовао служењем посебног чина Торжества Православља, после којег се обратио присутним верницима са својом патријарашком беседом. Патријарх Кирило је том приликом уручио и висока одликовања Руске Цркве, међу којима и ахиархимандриту Илији (Ноздрину), поводом његовог 70. рођендана. Извор новости: Пресс-служба Патриарха Московского и всея Руси Извор: Страница Епископа Антонија -
Емисија о богослужбеним особеностима Недеље Православља
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Теолошки
Прва недеља Великог поста посвећена је спомену победе Православља над иконоборством. Спомен је настао у знак сећања на коначну победу Православне Цркве над свим јеретичким учењима, особито над иконоборачким, које је осуђено на Седмом васељенском сабору 787. године. У овај недељни дан сећамо се и званичног враћања икона у свете храмове за време благоверне и христољубиве царице Теодоре и цариградског патријарха Методија, 843. године. Исте године састављен је познати спис под називом Саборник или Синодик Православља, који се у овај дан од тада до данас чита у свим храмовима. Химнографија наглашава важност непоколебиве вере коју требамо имати: „Господе, Духом Твојим одуховљени Пророци предсказали су као дете од неискусобрачне рођеног, Тебе недостижног и пре јутарње светлости вечно Јављеног из нетвране духовне утробе Очеве. Ти си са људима био сједињен и видљив онима на земљи, у милосрђу твоме са Пророцима удостој Твога просветљења и нас који певамо часном и неизреченом Твоме Васкрсењу.” Друга стихира нас подсећа на Оваплоћење Бога Логоса, Који се нâс ради очовечио, и постао видљив те Га због тога, потпомогнути апостолским Предањем, изображавамо: „Неописиви Господе, у последња времена благоизволео си да се оваплотиш и будеш описан. Примио си тело и сва својства његова узео си, осликавајући обличје Твоје у љубави га целивамо, следујући божанственом апостолском Предању уздижемо се ка љубави Твојој и примамо благодат исцељења.” У оквиру овог издања емисије Богослужбене особености великих празника, истакли смо да је у првим временима ова недеља била посвећена успомени на свете пророке Мојсеја, Арона и Самуила. У данашњој химнографији овог недељног дана сачувано је молитвено помињање светих пророка, што је свакако један вид остатка из древне службе. „Владико, Боже наш, молимо Твоју доброту услиши нас, недостојне слуге Твоје, и оспособи нас да достигнемо до жељеног завршетка ових дана поста које си нам дао на исправљање, те нâс који се дотакосмо предложених блага води ка венцима којима се надамо; и свуци са нас оружје таме, а украси нас оружјем светлости; даруј нам уздржање нелицемерно, молитву без истицања и Теби благопријатну, милостињу без таштине и благоугодну. Род наш украси да у посту и молитви победама блиста. Милосрђем Јединороднога Сина Твога, са Којим си благословен, са јединим пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.” (заамвона молитва Недеље Православља) Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке-
- православља
- особеностима
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Недеље Свете Четрдесетнице: Прва недеља - Победе Православља
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Пречистом лику Твоме поклањамо се Благи, просећи опроштај грехова наших, Христе Боже, који си благоизволио да се телом узнесеш на Крст, и да избавиш оно што си саздао од преваре ђаволске. Зато Ти благодарствено кличемо: Са радошћу си испунио све, Спасе наш, дошавши да спасеш свет. (тропар) Из Триода: Синаксар прве недеље поста - поука Светог Теодора Студита О недељи победе Православља Синодик који се чита у Недељу Православља (из 843. године) Свети Владика Николај: Еванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа у недељу Православља Патријарх Иринеј у Недељу Православља: Сви смо ми икона и лик Божји Митрополит Амфилохије у недељу Православља: Вера је основа свега у Хришћанском животу Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије: Свете Иконе и победа Православља (видео) Епископ новосадски и бачки Иринеј: Беседа на Недељу православља 2017. године Епископ новосадски и бачки Иринеј: Беседа на Недељу православља 2015. године Епископ Атанасије: Историја и богословље светих икона Беседа блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима у недељу Православља, 2016. године, Саборни храм у Новом Саду Недеља Православља у Ватопеду (видео) Протонамесник Слободан Алексић о Недељи Православља: Црква почива на Богочовеку! Презвитер Велимир Врућинић: Недеља Православља Предавање катихете Бранислава Илића: Богослужење прве седмице Великог поста и недеља Православља Катихета Бранислав Илић: Прва недеља Великог поста – Православља ТВ Храм: У сусрет Васкрсу - Недеља Православља Радио Беседа: Недеља Православља Радио Светигора: Недеља Православља Извор: Ризница литургијског богословља и живота-
- православља
- недеље
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Катихета Бранислав Илић: Прва недеља Великог поста – Православља
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Теолошки
У богатој Светоотачкој литератури период Свете Четрдесетнице се често назива путешествијем. Као што смо кроз припремне недеље, пролазећи одређене врлинске ступњеве, хитали ка узвишеном и светом периоду у коме се сада налазимо, тако се и кроз недеље Великог поста, погружени у молитви и покајању и пролазећи кроз нове духовне ступњеве, савршеном припремом крећемо ка Празнику над празницима који и јесте извор наше Православне вере. Чин литије са иконама и текст Синодика Православља /ПДФ/ Прва недеља Великог поста посвећена спомену победе Православља над иконоборством. Савршавање овог молитвеног спомена потиче из времена Византије (IX века), а настала је у знак сећања на коначну победу Православне Цркве над свим јеретичким учењима, особито над иконоборачким, које је осуђено на Седмом Васељенском Сабору 787. године. У овај недељни дан сећамо се и званичног враћања икона у свете храмове за време благоверне и христољубиве царице Теодоре и цариградског Патријарха Методија, 843. године. Ове 843. године састављен је познати спис под називом Саборник или Синодик Православља, који се у овај дан од тада до данас чита у свим храмовима. У поменутом Синодику између осталог је написано: Ко је Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Пс. 76:14,15). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено. Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима који их преступају… Ослањајући се на прочитане Еванђелске приче у овај недељни дан, химнографија такође наглашава важност непоколебиве вере коју требамо имати: Господе, духом Твојим одушовљени Пророци предсказали су као дете од неискусобрачне рођеног, Тебе недостижног и пре јутарње светлости вечно јављеног из нетвране духовне утробе Очеве. Ти си са људима био сједињен и видљив онима на земљи, у милосрђу твоме са Пророцима удостој Твога просветљења и нас који певамо часном и неизреченом Твоме Васкрсењу. Друга стихира нас подсећа на Оваплоћење Бога Логоса, који се нас ради очовечио, и постао видљив те Га због тога потпомогнути апостолским предањем изображавамо: Неописиви Господе, у последња времена благоизволео си да се Оваплотиш и будеш описан. Примио си тело и сва својства његова узео си, осликавајући обличје Твоје у љубави га целивамо, следујући божанственом апостолском предању уздижемо се ка љубави Твојој и примамо благодат исцељења. Важно је спомени да је у првим временима ова недеља била посвећена успомени на Свете Пророке Мојсеја, Арона и Самуила. У данашњој химнографији овог недељног дана сачувано је молитвено помињање светих Пророка, што је свакако један вид остатка из древне службе. Према древном богослужбеном предању у свим катедралним (саборним) храмовима, након посебне заамвоне молитве, служи се молебни канон у Недељу Православља за обраћање оних који су заблудели и отпали од Православне вере. По структури овај чин можемо окарактерисати као молебно – благодарствено пјеније. У саставу овог молебног последовања предвођени Епископом, презвитери, ђакони и сав сабрани народ Божји носећи у рукама свете иконе литијски излазе из храма уз појање одређених тропара, чине опход око храма и литију кроз град. Када се након литијског опхода сви поново врате у храм, на амвон се постављају налоњи на које се полажу свете иконе. После велике јектеније поју се следећи тропари: Тебе, Господе, славећи, ми, недостојне слуге Твоје, захваљујемо на Твојим великим доброчинствима, нама дарованим; хвалимо, благосиљамо, певамо, величамо, и благодаримо на Твојој благости, и као слуге, кличемо Ти са љубављу: Спаситељу наш и добротворе, слава Теби. Слава, глас 3. Као бескорисне слуге које су бесплатно примиле Твоја добра и дарове, Владико, искрено прибегавамо Теби, и према нашим моћима благодарења приносимо, славећи Тебе као свог Добротвора и Створитеља, и гласно кличемо: Слава Теби, Свемилостиви Боже. И сада, и увек, глас 4. Господе, Ти који си живот и васкрсење свих, учврсти ово станиште заувек, као што си утврдио свод Вишњега, и показао лепоту овог светог стана славе Твоје овде доле, и прими молитве које Ти непрестано приносимо, посредством Богородице. Након Светописамских чтенија и сугубе јектеније Архијереј чита следећу молитву: Боже, Свевишњи, Саздатељу и Уредитељу све твари, Који си све испунио Својим величанством, и одржаваш све Својом силом! Теби, нашем најдарежљивијем Господу, приносимо благодарење, иако смо недостојни, јер се Ти ниси одвратио од нас грехова наших ради, већ си нас предухитрио Својом самилошћу. Ти си послао Сина Свога Јединородног ради нашег искупљења, и показао си Своје неизмерно снисхођење према роду људском, јер Ти силно желиш и чекаш да се Теби окренемо и будемо спасени. Ти, који си се понизио до немоћи наше природе, укрепио си нас свесилном благодаћу Духа Твога Светога, утешио нас спасоносном вером и савршеном надом на вечне благослове, и водећи изабране Своје ка Небеском Сиону, сачувај нас као зеницу ока Свога. Исповедамо, Господе, Твоје велико и неупоредиво човекољубље и тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинског Бога нашег и Његове Свете чествујући речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; Њега као Бога и Владику поштујући и клањајући се Њему, а њих (Свете) ради заједничког (нам) Господа и као Његове верне служитеље чествујући и одајући им односно поклоњење. Ово је вера Апостола. Ово је вера Отаца. Ово је вера Православних. Ова вера васељену утврди. Од тога, ми примамо и потврђујемо Саборе Светих Отаца и њихова предања и списе, као и оне који су у сагласности са Божанским Откровењем. И премда има непријатеља Православља и одступника од промислитељског и спасоносног Откровења Господа нашег, ипак је Господ узео у обзир срамоћења слугу Својих, јер је Он оборио хулитеље и непријатеље Православља као подле и бегунце. С тога и благосиљамо и хвалимо оне који су приклонили ум свој у послушности Божанском Откровењу, и који су се борили за то, и тако, следујући Светом Писму и чувајући Предања древне Цркве, ми одбацујемо и проклињемо све који се противе Његовој Истини, ако они, док се чека на њихово обраћење и покајање, одбијају да се покају пред Господом. После ове молитве следе још две краће молитве, изрицање анатеме на све оне који се противе истинском учењу Православне вере, који не признају Свете Тајне Цркве. Потом се узносе благослови за све оне који живе по вери Православној и који су послушни вољи Божјој и вољи Цркве Његове. Архијереј овај молитвени чин завршава молитвом благослова: Пресвета Тројице, прослави све ове, и утврди их у правој вери све до краја, и обрати подриваче и хулитеље православне вере и Христове Цркве, који су се од ње окренули, да би сви могли да познају Твоју вечну истину, заступништвом Пресвете наше Владичице Богородице и Увек дјеве Марије и свих Светих. Просветљени благодаћу Светога Духа који нас је сабрао да прославимо Очевоченог Логоса Божијег, кога изображавамо на светим иконама и Господа нашег који постаде прволик изображења. У ово прву недељу нашег великопосног путовања прослављамо и нашу истинску веру Православну, молитвено се сећајући свих светлих примера из црквене историје који вером својом поразише јеретичко учење које је нарушавало црквено јединство и поредак. Владико, Боже наш, молимо Твоју доброту услиши нас, недостојне слуге Твоје, и оспособи нас да достигнемо до жељеног завршетка ових дана поста које си нам дао на исправљање, те нâс који се дотакосмо предложених блага води ка венцима којима се надамо; и свуци са нас оружје таме, а украси нас оружјем светлости; даруј нам уздржање нелицемерно, молитву без истицања и Теби благопријатну, милостињу без таштине и благоугодну. Род наш украси да у посту и молитви победама блиста. Милосрђем Јединороднога Сина Твога, са Којим си благословен, са јединим пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. (заамвона молитва недеље победе Православља) катихета Бранислав Илић Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
У име Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, сабранима се после опела блаженопочившем Патријарху српском Иринеју обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), који је у име пуноће Руске Православне Цркве изразио саучешће Српској Православној Цркви и народу због великог губитка. Звучни запис беседе "Бог је Цркви Светога Саве дао мудрог Патријарха", рекао је између осталог Митрополит Иларион и додао да је Патријарх Иринеј био "испуњен истинском хришћанском љубављу за људе, а не штедећи снагу увек се трудио да буде уз свој народ". Високопреосвећени је рекао да је блаженопочивши Патријарх Иринеј "и у последњем часу свог земаљског живота поделио страдања свих оних чије је животе прекинула страшна епидемија". Посебно је нагласио да је "Патријарх Иринеј учинио много за очување јединства Православља и канонског поретка у Цркви Православној", а да је "више пута Патријарх Иринеј са светом ревношћу говорио у прилог прогоњеног канонског Православља у Украјини". "Завршетак унутрашњих радова у Храму Светога Саве на Врачару, ући ће у историју као једно од највећих достигнућа његовог патријарашког служења", рекао је на крају обраћања Митрополит волоколамски г. Иларион. Извор: Радио Слово љубве
-
- митрополит
- волоколамски
-
(и још 8 )
Таговано са:
-
Архијерејски синод Руске заграничне православне цркве 30. октобар 2020. Његовој светости, високодостојном Иринеју, православном архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском. Ваша светости, свети и високодостојни владико! Сазнавши за упокојење Његовог високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, журим да изразим своје најдубље саучешће Вама, преосвећеној сабраћи архијерејима, свештеномонаштву и вјерницима Српске православне цркве и да се с љубављу присајединим саборној молитви за покој његове душе. Владика Амфилохије је човјек велике душе, јерарх широког срца, које је комотно смјестило у себе радости и туге читавог светог православља. Без обзира на узвишеност архијерејског служења, он је прије свега, остао монах који је проповиједао својим животом и неустрашиво исповиједао вјеру Христову. Са великом захвалношћу сјећам се његовог живог учешћа у божанским службама у раду Четвртог свезаграничног сабора архипастира, клира и мирјана Руске заграничне цркве, његове очинске љубави, братску подршку блаженог спомена Митрополита Лавра и васељенски дух учешћа у животу Христове цркве. Мудре ријечи почившег које је изговорио на том сабору дирнуле су све учеснике, подсјећајући их на наше заједничке очеве и подвижнике, на нашу заједничку историју. Мислено се опраштајући ових дана од Његовог високопреосвештенства Владике Амфилохија, просим од њега свете молитве и са благодарношћу се клањам братском српском народу, који је православним Словенима дао таквог светитеља, подвижника, исповједника и вјерног сина Христове цркве. Вјерујем да је стекао смјелост крај Престола Божјег. Царство Небеско и вјечни покој почившем Владици, а Вама, Вашој преосвећеној сабраћи, оданим помоћницима и свем народу ─ помоћи Божје! Наше мисли и молитве су с Вама и читавом Српском црквом! Ваше Светости вјечни доброжелатељ и недостојни молитвеник, Митрополит источно-амерички и њујоршки, првојерарх Руске заграничне цркве Иларион Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- архијерејски
- синод
- (и још 15 )
-
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Свети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 25. јуна 2020. године, најоштрије осуђује наставак прогона Цркве од стране актуелне црногорске власти, показаног кроз најновије привођење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на информативни разговор у Центар безбедности у Подгорици, где је на испитивању задржан пуних шест сати, као и кроз привођење једног броја свештенства и верног народа, уз сталне претње депортацијом оних свештенослужитеља који нису црногорски држављани. Црква у Црној Гори и њени епископи, свештенство и монаштво заједно са верним народом, брани своје светиње и потпуно оправдано, избегавајући сваку политизацију проблема, захтева неопходне измене и допуне спорног закона о слободи вероисповести. Свети Синод, по ко зна који пут, апелује на актуелну црногорску власт да престане са прогоном Цркве и свештенства и да поступи у складу са цивилизацијским нормама и препорукама свих званичних политичких и друштвених фактора из Европе и света, и на тај начин омогући и законом гарантује слободу вере и савести сваког појединца и грађанина Црне Горе. Најновије гоњење које држава спроводи против свеукупног бића Цркве у Црној Гори, злоупотребљавајући епидемију коронавируса и мере које су донете за њено сузбијање, могу довести само до још већих друштвених подела и трајно угрозити стабилност и мир не само у тој држави него и у читавом региону. Пружајући снажну братску подршку епископима, свештенству, монаштву и благочестивом и христољубивом народу да бране и одбране своје право да слободно исповедају своју веру, Свети Архијерејски Синод позива председника Црне Горе и владу Црне Горе да прекину прогон Цркве и своје будуће кораке прилагоде међународним правним нормама, посебно из области људских права и слободе вероисповести, и да на делу, а не само на речима, покажу да су део Европе и цивилизованог света уопште. Молимо се Богу да у Црној Гори завлада мир и братољубље међу свим њеним грађанима, без обзира на то које су вере, или нације, или политичког опредељења, а верни народ позивамо да, као и до сада, буде одговоран и достојанствен у одбрани светињâ и свог неотуђивог права на слободно исповедање вере. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ-
- српске
- патријаршије
-
(и још 9 )
Таговано са:
-
-Нови Сад: Слава храма на Новом насељу – Пренос моштију Светога Саве- Храм на Новом насељу у Новом Саду прославио је у уторак, 19. маја 2020. године, престони празник – Пренос моштију Светога Саве. Звучни запис беседе Свету Литургију служио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештеникâ и ђакона Епархије бачке. Свечану беседу поводом славе Светосавског храма произнео је прота Миливој, који је навео да су плодови архипастирског и мисионарског деловања Светога Саве далекосежни и историјски непобитни. Свети Сава је глава нашег Светосавља и Православља у народу српском. Није то нека нова вера коју је Свети Сава измислио, коју је специјално за нас створио, него је то иста та вера која је проповедана светим и блаженим устима Господа Исуса Христа. Нема тога човека, нема те науке људске, нема те идеологије овоземаљске која нас може не само спасити него нам и пружити ваљани одговор на сва наша питања. Зато нам је Господ Бог оставио Своју Реч записану у Светом Писму, оставио нам је свету Литургију, оставио нам је свету Евхаристију да – делатно живећи и опитно кушајући од Тела Господњег – ми у себе примамо Њега, сједињујемо се са Њим и постајемо сутелесници Његови, навео је архијерејски намесник новосадски први. Прота Миливој је благосиљао славске дарове, колач и кољиво, а после отпуста, протопрезвитер Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други и настојатељ Светосавског храма на Новом насељу, уручио је захвалнице заслужнима за изградњу и унутрашње украшавање храма. На предлог управе и братства храма на Бистрици захвалнице су уручене: г. Лазару Ускоковићу, Николини и Бојану Матијевићу. Отац Бранислав је заблагодарио свима који су дошли да увеличају празновање славе храма Преноса моштију Светога Саве. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
-
Епископ Елпидофор поводом Недеље Православља
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
У посланици се, између осталог, каже да је иконопоштовање успостављено на Седмом васељенском сабору, а посебним залагањем Богом крунисане царице Теодоре иконе су свечано враћене у цркву. „И док целивамо иконе у нашим црквама и поштујемо их, ово поштовање не треба да буде тек спомен на догађаје из прошлости и то од значаја само за оне који су га наследили као културну традицију ... Када је свети патријарх Тихон био архиепископ Сан Франциска, са жаљењем је говорио у Недељу Православља 1903. године о „многима који су рођени, васпитани и просветљени Господом у православној вери, а ипак се одричу те вере, не обраћају пажњу на учење Цркве, не држе се њених заповести, не слушају своје духовне пастире, и остају хладни према божанској служби и Цркви Божјој“. Бог је толико много дао америчком Православљу почев од 1903. – парохије, манастире, богословије, академије и црквене програме – али да ли смо ми одрасли у оном духовном смислу за чим је чезнуо свети Тихон, пита се грчки православни архиепископ амерички Елпидофор. Искушавани смо секуларизмом савременог друштва да ограничимо Христа на небо у некој новој врсти иконоклазма. Под притиском смо да на Цркву гледамо више као на етничко-верску организацију која се бори за превласт овога света, за уплив у данашњем друштву, уместо да живимо сходно нашем призиву – да освећујемо твар и доводимо је у општење са Богочовеком, Господом нашим Исусом Христом...“ Извор: Инфо-служба СПЦ -
Недеља Православља, као и Прво и Друго обретеније главе Светог Јована Крститеља, 8. марта 2020. године, литургијски је прослављена у храму Светих апостола Петра и Павла у Рудом. Свету архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење протојереја-ставрофора Александра Топаловића и Саве Брадоњића, као и ђакона Будимира Гардовића. -И поред чињенице да је Црква утврдила своје учење да ми хришћани исказујемо поштовање према ликовима који су изображени на светим иконама и фрескама, јеретици су упорно тврдили да ми хришћани обожавамо иконе као материју и то изједначавали са идолопоклонством. Ми, браћо и сестре, поштујемо и исказујемо поштовање према светим ликовима израженим на иконама и фрескама - ликовима самог Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и светих Божјих угодника и светитеља. То није обожавање које исказујемо једино према Богу - Оцу и Сину и Светоме Духу, већ поштовање. Иконе и фреске су отворена књига Царства небеског, књига коју можемо не само читати већ и видјети својим физичким очима. А то је могуће заслугама самог оваплоћења Сина Божјега, његовог рођења од Пресвете Дјеве Марије, страдања и распећа, васкрсења из мртвих и вазнесења на Небеса и силаска Светог Духа на апостоле. Дакле, Бог је постао видљив и опипљив и искуствен за нас, беседио је митрополит Хризостом и подсетио: -Био је то велик и тежак голготски пут Цркве док напокон није Божјим благовољењем и благодаћу тријумфовала. Данас се молитвено сјећамо свих оних који су се борили за побједу Православља и свих оних који су страдали од јеретичких царева и јеретика. Кроз историју страдања и прогона Цркве увијек смо се угледали на њих. Оне пак јеретике и архијеретике - непријатеља Бога и Цркве његове анатемишемо и проклињемо говорећи: анатема! Нека нам Бог да снаге да увјек будемо и останемо на путу православља, православног учења и свједочења науке Господње и Цркве његове. Извор: Инфо-служба СПЦ
-
- митрополит
- хризостом:
-
(и још 8 )
Таговано са:
-
-
- крушевцу
- православља
-
(и још 1 )
Таговано са:
-
У Недељу Православља, првој недељи Часног поста, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију Светог Василија Великог у Саборном храму у Нишу. Преосвећени Владика Арсеније произнео је током Свете Евхаристије надахнуту беседу о Недељи Православља, коју у целини можете чути у наставку. Звучни запис беседе "Бог је урамио лик свој, икону своју у блатњаво тело човечије, зато је сваки човек мали Бог у блату" започео Владика Арсеније своју беседу тумачењем Преподобног оца Јустина Ћелијског речи из Књиге Постања. "Прва недеља Часног поста - Недеља Православља је прослава Светих икона, прослава лика Христовог по коме нас је Бог Отац створио" каже Епископ нишки у својој беседи. Извор: Радио Глас
-
Крајем 2019. године на грчком телевизијском каналу „Космос“ емитован је изузетно важан и садржајан интервју с господином Киријакосом Кириазопулосом, професором црквеног права на правном факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Овај интервју је посвећен великом проблему с којим се суочило православље у Украјини, као и вези између деловања Фанара и покушаја уједињења с римокатолицима. Наводимо фрагменте снимка овог наступа. – Смисао оснивања „ПЦУ“ од стране Цариградске патријаршије представља развој екуменистичког покрета. Као што знате, на западу Украјине осим Украјинске Московске патријаршије деловале су унијатска црква на челу с архиепископом и две расколничке структуре – „Кијевска патријаршија“ и „Аутокефална црква“. – Који је циљ тога што је Цариградска патријаршија основала такозвану „аутокефалну цркву Украјине“ на челу с Епифанијем? – Циљ је да ослаби Московску патријаршију како би помогла уједињење украјинских унијата с такозваном „аутокефалном црквом Украјине“ на челу с Епифанијем. Циљ се састоји у томе да се оснује савез „Патријаршија“ у који ће ући и унијати и Епифанијеве присталице. – И коме ће се сви они потчињавати? – Преко Цариграда ће се потчињавати папи. Ситуација у којој се папизам разликује од православља је привидна, зато што се догађаји развијају у правцу међухришћанског екуменизма. (Такође постоји међурелигиозни екуменизам.) Удруживање хришћанских токова у једну структуру. Ова структура ће деловати на основу једне јединствене политике – папске. Овакав савез осим Европске уније намећу и међународни политички и економски субјекти. Професор Киријакос Кириазопулос – Да ли се на европском нивоу планира да се нешто слично учини до 2025. године? – Планирано је да се до тада одржи заједнички сусрет паписта и православаца у циљу уједињења до 2025. године. Зато је у јуну 2019. године поводом храмовне славе римског папе – светих апостола Петра и Павла – Вартоломеј римском папи упутио писмо с апелом да „до новембра 2020. године заврше дијалог о првенству римског папе у I миленијуму“. Објаснићу вам како ће бити створен „савез“, зато што се то такође односи на Украјину, јер се тамо спроводи експеримент удруживања паписта и православаца. У току је експеримент удруживања „ПЦУ“ с унијатима. Ватикан и Васељенска патријаршија учествују у овом експерименту. Ватикан се преко „Папског савета за помоћ хришћанском јединству“ договорио о сусрету архиепископа украјинских унијата и Вартоломеја. Управо тамо је донета одлука да се наставе екуменистички односи између Епифанија и унијата у Украјини. Осим заједничких молитава и помињања украјинских нациста (расколници су до сада били на страни украјинских нациста и Епифаније је увучен у ово помињање), захваљујући томе и другим поступцима у Украјини спроводи се експериментално екуменистичко удруживање папизма с Православним Аутокефалним Црквама. Они припремају терен за савез. Управо у томе се заправо састоји политика Ватикана. Од настанка уније Ватикан је увек то желео, увек је покушавао да претвори православце у унијате с тим да одржавају своју традицију, али да догматски признају римског папу као поглавара Цркве с правом да утврђује догме. Папа треба да буде врховни законодавац, врховни руководилац и врховни судија. Папизам је управо то. Унијати догматски прихватају папу као поглавара Цркве. То значи да прихватају промене које су се десиле у Западној цркви у II миленијуму кад се Западна црква претворила у папизам. Циљ Ватикана је да претвори Аутокефалне Цркве у унијатске. Управо то је циљ екуменистичког дијалога. Тренутно мешовита богословска комисија Римокатоличке цркве и Православне Цркве разматра улогу првенства папе у I миленијуму. До краја новембра 2020. године ће усагласити јединствени текст и изложиће га на „сабору“ паписта и православаца који ће бити одржан 2025. године у циљу уједињења, па ће рећи: „Договорили смо се и поново се уједињујемо на основу првенства части римског папе у I миленијуму које смо тада признавали.“ Наравно, то ће бити само на речима. Што се тиче номоканонског дела, то ће бити сагласност с првенством власти римског папе у II миленијуму. Међутим, они то неће рећи. Папизам жели да се „Кодекс канона источних цркава“ који је 1990. године издао папа Пољак Јован Павле II примењује у Аутокефалним Црквама које су још увек православне. Овај кодекс такође садржи догматска правила која намећу папу као руководиоца који поседује првенство власти. Цариградска патријаршија и сам Вартоломеј чине следећу грешку. Он жели нешто да добије. Жели да буде признат за поглавара, да има власт на досадашњим Аутокефалним Црквама кад се овај савез оствари. Пошто ће бити папско првенство власти и он жели да има исто првенство власти које засад нема међу Аутокефалним Црквама које ће постати унијатске. Ово првенство власти он покушава да гарантује посредством канонског права заједничког с папизмом. Његова грешка се састоји у следећем: у римокатоличком законодавству су сталне институције само папа и бискупи. „Међуструктуре“ – патријарси, архиепископи итд. нису обавезне институције. Папа може да их замени. Односно, чак и ако да Вартоломеју оно што овај жели како би имао власт над досадашњим Аутокефалним Православним Црквама римски папа ће то касније укинути. Зато што је то „црквени“, а не „божански закон“. Обавезне институције се називају „божанским законом“. Патријарси и архиепископи су „црквени“ закон, односно, могу да се мењају. Дакле, оно што он покушава да издејствује личи на изградњу зграде на песку која ће се срушити. Цариградска патријаршија води погрешну политику и изгубиће оно што има. Изгубиће првенство части, а затим и првенство власти које покушава да добије преко папе. – А шта ће Руси да раде? – Руси су то већ схватили. Руси нису потписали текст из Равене о првенству папе. 1) Руси не прихватају ни првенство папине власти, ни првенство власти Цариграда. И они су чинили грешке. Али сад су забринути због својих грешака након Вартоломејевог деловања у Украјини. Пре тога су ишли заједно с Вартоломејем. Откако нису отишли на Критски псеудосабор и кад се појавило украјинско питање Московска патријаршија се такође забринула због своје политике идења за Васељенском патријаршијом по питању екуменизма. Наравно, чинила је грешке: и она је потписала споразум с папом на Куби. Московска патријаршија има бојазни и чини ми се да је поново размотрила своје ставове којих се до сада придржавала. У ово су умешана питања црквене дипломатије. Али кад се дипломатија меша с екуменизмом пропао си. Такође постоје други типови екуменизма: између православаца и различитих грана протестантизма: англиканства, лутеранства, калвинизма итд. Екуменизам с монофизитима. Све се то дешава, али зависи од већег експеримента на удруживању Православних Аутокефалних Цркава с папизмом. Све остало ће касније бити лако регулисано. Ово је експеримент поновног поунијаћења, односно претварања Православних Цркава у унијатске на основу папске еклесиологије, тј. њиховог покатоличавања. Тренутно се врши експеримент покатоличавања Украјине преко Епифанијеве „аутокефалне цркве“. Они теже ка томе да се уједине у једној „Патријаршији“ под покровитељством Ватикана и Цариградске патријаршије, као што је изјавио унијатски епископ у Украјини. Овај савез претпоставља еклесиологију на основу које ће постојати. Православну или папску? Православна је немоћна институцијално и политички. Ватикан жели и тежи ка томе да примењује сопствену еклесиологију, јер ако се удружи с православљем под условима православља, он ће се срушити као папство. Професор Киријакос Кириазопулос Са руског Марина Тодић Ουκρανικό 20 / 02 / 2020 1) Званични назив – „Еклесиолошке и канонске последице сакраменталне природе Цркве: црквено јединство, саборност и власт“ – је документ који су на 10. пленарној седници Мешовите православно-католичке богословске комисије 13. октобра 2007. г. потписали Римокатоличка црква и све помесне Православне Цркве осим Руске која није била присутна. У њему је, поред осталог, констатовано да је римски папа на Истоку признаван као „protos епископа првих катедри“ у Цркви до великог раскола. Професор Киријакос Кириазопулос. Украјински експеримент Ватикана и Фанара као фаза уједињења православља и папизма / Српска верзиjа PRAVOSLAVIE.RU Крајем 2019. године на грчком телевизијском каналу „Космос“ емитован је изузетно важан и садржајан интервју с господином Киријакосом Кириазопулосом, професором црквеног права на...
- 5 нових одговора
-
Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је кипарског архиепископа Хризостома на саслуживање Божанске литургије на празник Православља (Недеља Православља). Како је предстојатељ Кипарске Цркве изјавио на кипарској телевизији, он је примио позив Васељенског патријарха, који је изразио жеље за његовим што бржим опоравком и истовремено га позвао да саслужује Божанску литургију на празник Православља, који је ове године 8. марта. Позив Васељенског патријарха је од посебног значаја, јер је Кипарска Црква стекла аутокефалност на Ефеском сабору 431. године. Извор: Инфо-служба СПЦ
-
- васељенски
- патријарх
-
(и још 6 )
Таговано са:
-
Аутор је добитник награде Златни витез за књигу Мрежни рат.
-
- слободан
- стоичевић:
-
(и још 8 )
Таговано са:
-
Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу началствовало је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион уз саслужење свештенства борско-поречког намесништва. Након Литургије и ломљења славског колача владика Иларион је поучио сабрани народ својом архипастирском беседом нагласивши велико молитвено заступништво Светог Нектарија Егинског као чудотворца и помагача у најтежим облицима телесних и духовних обољења које сналазе данашњег човека. Тиме је дао подстрек и подсетио да треба умножити пост и молитву како бисмо пребродили сва искушења која нам се чине да су нерешива. Господ кроз своје угоднике и светитеље даје утеху, оздрављење и спасење свакоме човеку који тражи помоћ, додао је Преосвећени владика. Честитајући празник и благословивши поверену му паству, наш Епископ је наставио ову празничну радост уз трпезу љубави у парохијском дому са својим свештенством, председником општине Мајданпек г. Драганом Поповићем, директором ХЕ ,,Ђердап 1“ из Кладова, директором националног парка ,,Ђердап“ и са црквеним одбором доњомилановачке парохије. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
-
- патријаршије
- српске
- (и још 18 )
-
Патријарх Светог града Јерусалима и целе Палестине Теофил III је у својој беседи приликом уручивања награде Међународног фонда јединства православних народа које је данас одржано у Москви изразио „дубоку забринутост због тренутних потешкоћа које бацају сенку на живот Цркве и због опасности које су се надвиле над нас због наших жалосних подела“, преноси Синодално одељење за односе између Цркве и друштва и медија. Јерусалимски патријарх Теофил III је такође позвао поглаваре Православних Цркава на „братски сусрет љубави“ у Јордану како би се „размотрила питања очувања нашег јединства у евхаристијском општењу“, очигледно имајући у виду догађаје везане за давање аутокефалије ПЦУ. Подсетићемо да Јерусалимска патријаршија није признала стварање такозване ПЦУ и да само клиру канонске Украјинске Православне Цркве на челу с Његовим Блаженством Митрополитом кијевеским и целе Украјине Онуфријем дозвољава да служи на Гробу Господњем и у другим светињама. Извор: Православие.ру
-
- јерусалимски
- патријарх
-
(и још 8 )
Таговано са:
-
Отац Петар Драгојловић: О вл. Максиму и вл. Атанасију
тема је објавио/ла Ćiriličar у Актуелна дешавања у СПЦ
По својој сопственој молби пензионисани али никада и умировљени владика Атанасије Јефтић наставио је ових дана свој мировински медијско пропагандни шоу. Схватајући мировину као вишак слободног времена да кафанско-навијачки и црквенорушилачки ратује са неистомишљеницима, даноноћно сурфује по интернету, пише некултурна и бизарна писма Патријарху и Синоду и војује са свима који нису његовог пензионерско-мргудског погледа на свет и стање у СПЦ, он је уместо бројаница узео тастатуру а уместо мировања, смирења и молитве изабрао дреку, гордост и ширење раскола. Својим најновијим срамном панагириком духовном му сину, дарвинисти и побеснелом уставном пучисти у САД – епископу Западноамеричком Максиму Васиљевићу, владика Атансије је коначно и до краја открио своје невешто скривано друго лице. Оно рушилачко, гордо, властољубиво,сирово и примитивно. Повадио је последњих месеци, онако на брзину и веома нервозно, све своје лоше скриване кечеве из рукава. Иако то није одлика «мудрих» коцкара јесте сигуран знак краха Тасиног блефирања. Свe његове раније скривалице, сви његови ранији медијски трикови, сада су се показали у свој својој немоћној огољености и сировој непрефињености. Владика у пензији Атанасије Јефтић у суштини је само открио свој велики духовни слом и уџбеничку непринципијелност. Таква навијачка настројеност и острашћеност говори о карактеру његовог стрмоглавог духовног пада. Он као да је непрекидно на трибинама неког фудбалског «вечитог дербија» или неке локалне сељачке кафане у Брдарици, што само говори о приземности Тасиног навијачког и кафанског дискурса. Као неки острашћени навијач он само што не почне да ломи чаше и столице од беса што га Синод СПЦ, заједно са његовим побеснелим духовним синовима Максимом и Григоријем, не признаје за свесветски ауторитет над свим свесветским ауторитетима. За некакву «похвалу целог православља» и некакве врхунске стручњаке по свим темама, од фудбала, преко Дарвина па све до канонског права. Посебно га боли што га као свађалачки настројеног пензионера више не зову на Сабор СПЦ! А и ко би у духу неке сулуде православне самоубилачке Ал Каиде сам себи постављао свађалачку бомбу на Сабор, само из страха што ће Таса из сујетног протеста после Сабора да џангрољиза уколико га не позову. Јака ствар. Нека умировљени немирко из Тврдоша слободно џангрољиза и гунђа као Мргуд Мргудовић из Штрумфова. Као да он и иначе не џагрољиза дан и ноћ. Велика ствар што ће Таса да се љути. Нека се љути. Да ли се он некада уопште и не љути? Елем, тај тзв. велики Таса, тај новојављени витез заштитник западних новина Блица и Данаса, изјави недавно да је епископ Западноамерички Максим, ни мање ни више – «похвала целог Православља». Да, добро сте прочитали. Похвала целог Православља! Питамо се по чему? Да ли по томе што је коврџави еп. Максим упорни и непокајани пропагатор безбожне теорије еволуције? Или због тога што аутокефалију СПЦ назива неканонском? Или зато што саветује канонској цркви у Украјини да се не љути што браћа му расколници из Кијева само на «други начин улазе у једну те исту Цркву Христову? Или по томе што је Максим још одвавно ратовао против свакога који се усудио да помисли или јавно искаже да Цариград нема право на дијаспору у целом свету? Или због тога што је Максим са двојицом епископа из САД-а извршио класичан фанарско-пентагонски црквени уставни пуч у Америци? Или зато што тројица пучиста нису позвали двојицу браће епископа на свој крњи стаљинистички Сабор у Чикагу? Или зато што тај познати тзв. слободоумац и демократа посве орвеловски и потпуно стаљинистички није дозволио никакво гласање на крњем Сабору у Чикагу, док су рушили устав СПЦ и од Цркве у САД правили невладину верску заједницу? Или због тога што су супротно наређењу СА Сабора целе СПЦ све горе наведено прекршили? Или зато што одлуку свог крњег пентагонско-фанарског Сабора у Чикагу нису доставили СА Синоду СПЦ на увид? Или због тога што су и Максим и остала двојица пучиста из САД, и пре него су одлуке њиховог диктаторског и крњег Сабора у Чикагу СА Сабор целе СПЦ уопште и разматране, исте већ пустили у оптицај? Или зато што Максим воли да црта женске портрете? Или због тога што је Максим и пре свог рукоположења чинио свашта неканонски и много тога ниско, па му ништа није фалило већ је и владика и «похвала целог Православља» постао? Навијачима Звезде и Партизана се може опростити таква крајња необјективност и пубетертска навијачка напаљеност, јер је то само фудбал и игра, али једном епископу, па макар епископу Мргуду Мргудовићу у пензији, тешко. Мада Таса још од раније периодично и циклично млатара разноразне глупости, он је панагириком свом помахниталом духовном сину, америчком уставном пучисти и чистачу пентагонско-фанарских лакираних ципелица – епископу Максиму, крајње озбиљно почео да се представља као крајње неозбиљан и духовно врло неуравнотежен и нестабилан човек. Човек коме треба хитна Божија али и братска помоћ за повратак истинољубљу и спуштање навијачке острашћености кроз враћање из стања дреке са трибина фудбалског меча и кафанског лумпераја на стање смиреног и иоле културног хришћанског разговора. После његовог најновијег срамног хвалоспева дарвинисти, фанариоту и америчком рушитељу Устава СПЦ – епископу Максиму Васиљевићу, том погубљеном монаху са косом која лепрша у ваздуху самонамештене нарцисоидности, Тасу треба одликовати Орденом Лицемерја Првог Степена. После панагирика тој нескривеној лукавој змији отровници у мантији – владици Максиму, владика Атанасије је за свакога ко има грам мозга и пола грама савести изгубио скоро сваки кредибилитет. Он је нажалост почео да се понаша као искомплексирани и злобни старкеља из комшилука и као неки квазијунак инаџија из цртаћа за децу илити Мргуд међу Штрумфовима. Таса је скоро увек антипротиван јер, замислите наше дрскости, није увек све по његовом кафанском и навијачком поимању стварности. Он враћа поклоне добијене од патријарха Иринеја и дури се као најобичнија мусава клинчадија са улице. Али би упркос свему да га цене и поштују као патријарха Павла или пак самог светог Саву Немањића. У суштини он је постао једна трагикомична ходајућа карикатура истинољубивости, тужна духовна и телесна руина и ојађени апологета америчко-фанарског шпијуна у мантији – Максима Васиљевића и његовог духовног побратима, који најчешће хода у цивилу, владике Немачког Григорија Дурића. Каква мизерна епизодна улога за једног негдашњег горостаса а сада озлојеђене душе са смежураним лицем на коме се виде завист, пакост и немоћ. Заиста, кад великани пукну и тресну, проспу се јаче и више него обични људи. Тај тресак се чује до дубина пакла и до висина Раја. Никада нисам веровао да је Таса укључен у било какав ЦИА пројекат али ме својим последњим хвалоспевима лукавом разбијачу СПЦ Максиму Васиљевићу дебело замислио. И даље желим да верујем да Таса не ради за ЦИА али је то слаба утеха јер ЦИА изгледа да у Таси има бесплатног суперразбијача СПЦ на терену. Као и преко разних Тасиних и Амфилохијевих «поузданих» људи, типа проте од долара Велибора Џомића и сличних троструких шпијуна којима је једини животни мото – све за доларе, доларе ни за шта! Неко за ЦИА ради због пара, неко из убеђења, а неко из сујете. Таса то (не)свесно ради из своје слепе ситничаве озлојеђености на Свети Синод, патријарха Иринеја и владику Иринеја Бачког, која би упркос своје очигледне лицемерности желела да се призна за еталон истине. Како трагична и тужна слика стравичног духовног краха једног бившег гиганта а сада мајушног медијског кавгаџије, пијачног провокатора, букаџије петпарачке западне штампе и полуслепог и (не)свесног послушника разних Васиљевића, Дурића и Џомића, као и многих других доларопоклоника и љубитеља америчке кафе у кругу београдске двојке. Како време пролази и догађаји се нижу као на траци, јасно је и спаљеној савести да бледуњави нарцис и богословско поетични потрчко фанарских фанфара епископ Максим, својим самоинтервјуима и текстовима у којима даје подршку украјинским расколницима или пак патетично и извештачено кука над исконструисано угроженом слободом говора у СПЦ, само немушто скрива свој сопствени диктаторски и стаљинистички етос. Само покушава да оправдава и уједно неуспело сакрије свој лукави пентагонски црквено-уставни пуч у Америци. Само баца медијске димне бомбе у жељи да иза облака дима и даље, за рачун Цариграда, несметано руши СПЦ у САД, шири своје шупљопразне приче о уникатности обавезности изучавања теорије еволуције, наклапа о тобожњој неканоничности хиротоније и аутокефалије Светога Саве или апологира своје хвалоспеве расколнички и папистички посрнулом Фанару. Оно што се после свега само од себе намеће као закључак свакоме ко има више од три грама мозга и два милиграма савести, јесте да је Максим своје прорачунато лупање по дивизијама једним делом писао по директним Тасиним сугестијама и саветима. То што учитељ не би да пише, да се не замери Цариграду или Москви, или пак српској црквеној јавности, то ће писати Нарцис са коврџавим увојцима теолошке извитоперености Максим. Како другачије објаснити да после свега, по речима духовно просутог владике Атанасија Јефтића, пентагонски уставни пучиста Максим од еволуције јесте, ни мање ни више, “похвала целог православља”! Сувише је провидно да би било случајно. Максим у нечему изгледа само дође као нека млађана пешадија несмиреног пензионера еп. Атанасија Јефтића, која кад бива покошена првим рафалом аргумената, после изласка на терен медијске и духовне битке, одмах бива збрињена и брањена Тасином хитном медијски-медицинском помоћју и овенчана Тасиним панагиричним венцима. Само онај који је у нечему и инспиратор Максимових глупирања, са таквим жаром и таквом бестидношћу, истог тог Максима може тако упорно и панагирично бранити. И заиста, у нечему су и Максим и Григорије само скривене Тасине пројекције у стварности и малене играчке његовим рукама. Све из једног простог разлога – да иако добровољно и самоиницијативно пензионисан, Таса некако успе активно заживети у стварности свих дешавања у СПЦ. Па макар и кафанско-навијачким глупирањима. И то не просто заживети него предводити целу СПЦ, јер он не трпи бити у другом плану. Да није тако, не би Таса своју духовно и телесно распуштену дечурлију Максима и Григорија тако слепо навијачки, провидно кафански и јефтино уличарски бранио, уједно их трагикомично дижући у небеса са којих су ова двојица одавно пали у песак дубровачких плажа и америчког Холивуда. Сам Атанасије се својим панагириком пучисти, фанариоти и дарвинсти Максиму до краја офирао. Нико му заиста није крив осим њега самог. Ми му можемо пожелети да му Бог дарује покајања и смирења и да му кроз покајање и смирење опрости велики грех провидне и срамотно упорне подршке једном отвореном пучисти и разбијачу СПЦ у Америци. За почетак, нека је владици Атанасију – «вјечнаја памјат». Ред је да и он попије један заслужени јавни «парастос», као што је својевремено са духовним му братом митрополитом Амфилохијем циркузантски срозао сакралне молитве на ниво кича на београдском Тргу Републике. Својим панагириком пучисти и америчко-фанарском потрчку епископу Максиму Васиљевићу, Таса је заиста академски и духовно умро, и то на очиглед целе српске црквене јавности. Пре своје физичке смрти Таса је уснуо сном панагиричне похвале великом безаконику Максиму. Ред је да га на медијској Маракани публично «опојемо» пре истека 90-ог минута. Можда га превремени јавни медијски «парастос» врати памети. Мада чисто сумњамо. Напаљени наавијачи се обично кају само кад их притворе због паљења и рушења стадиона. Тасине навијачке бакље су нажалост одавно запалиле стадион. Далеко пре најјновијег „великог дербија“. Он и даље, без обзира на катастрофално лоше дриблинге и узастопне аутоголове његовог ученика еп. Максима, као какав напаљени клинац са трибина стадиона све јаче и јаче виче и пева: Алеее, алеее! Алеее, алеее! Похвали си Православља Максимеееее! Пиши му у памет, што каже наш мудри народ. Отац Петар Драгојловић за Видовдан- 37 нових одговора
-
- православља
- похвала
-
(и још 11 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.