Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'литургија'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у уторак, 6. фебруара 2024. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду биће прослављен новоустановљени празник Светих који су учили и који су се учили на Богословском училишту у Београду, најавио је за наш радио представник Студентског парламента г. Александар Бојанић. У факултетском параклису св. Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова биће служено свеноћно бденије у понедељак 5. фебруара од 18 сати и 40 минута, док ће света архијерејска Литургија бити служена 6. фебруара од 9 часова: Александар Бојанић за РСЉ: Извор: Радио "Слово љубве"
  2. Црква је мистични Богочовечански Организам. Она је свештена и свеосвећујућа заједница у Господу Христу. Заједница Бога и људи, али и Светих Анђела. Заједница чија је вечна Глава сам Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Света Литургија као оприсутњење Царства Небеског на земљи, јесте дакле саборно и заједничко дело, и Тројичнога Бога и народа Божијег, у коме активно учествују и Свети Анђели. То у преводу са грчког иначе и значи реч Литургија (λειτουργια од λειτος = народни /λεως, λαός = народ/ и έργον = дело, посао, рад, акција). Литургија је дакле општенародно, заједничко дело Божје у Христу, у којем се људски скуп (сабрање верних) Љубављу и Милошћу Господњом преображава тј. претвара у Цркву Божју. У Царство Небеско на земљи. Ако је Литургија заједничко тј. општенародно дело Бога и људи, а јесте, онда је Литургија општенародна не само по заједничком појању и заједничкој молитви, јер тако нешто постоји и у другим службама у храму - Вечерњој служби или Јутарњој служби. Литургија је Литургија тј. општенародно дело, пре свега, и само и по општем учешћу свих који су се спремали за Њу, кроз причешћивање у Светој Тајни Тела и Крви Христове. Кроз учествовање свих у Светој Тајни Причешћа - и свештеника и верног народа. Безочно и христогонитељски одбацити народ од Свете Чаше, тек тако, јер се то некоме ћефнуло по некаквом искривљеном, наопаком, несветоотачком и нејеванђелском поимању Свете Литургије, да тобоже није свака Литургија и за причешће народа - него само по која - јесте најбезочније противљење и ругање Христу Богу, Његовим јасним речима и Његовој директној заповести: "Узмите, једите, ово је Тело Моје ... Пијте из ње сви (не само свештеници !!!), јер ово је Крв моја Новога Завета, која се пролива за многе, ради отпуштање грехова". (Матеј 26. 26-28)! Дакле, Света Литургија без причешћивања верног народа Божијег, губи свој основни, темељни, суштински, еванђелски и спасоносни смисао, и више није Литургија (општенародно дело) већ изокретање и изопачење Литургије у нешто што би се могло назвати Јереоургија (свештеничка, да не кажем, поповска посла). Претвара се у неко приватно, секташко и егоцентрично служење свештеника самоме себи и само за себе. Стога онај свештеник који служи Литургију само да би се он причестио, не дајући верном народу који се савесно спремао за Литургију, да учествује у Светој Чаши Господњој, јесте својеврсни светотатац тј. онај који је разбојнички приграбио само за себе оно што му је Бог поверио делити са народом Божијим. А светотатство је страховито велики и страшни грех и пред Богом и пред Црквом Божијом. То је језиво и велико проклетство за онога који, као некакав нови Ирод, Нерон или Диоклецијан, верном народу жели одузети тј. украсти, самога Христа Бога. Бога који му се несебично даје у Светој Евхаристији и који жарко жели да се усели у душе и тела своје верне деце. Нека нас Свемилостиви Христос Бог све сачува од таквог вапијућег безумља и такве страшне дрскости. Архимандрит Петар (Драгојловић), Игуман Манастира Пиносава View full Странице
  3. Црква је мистични Богочовечански Организам. Она је свештена и свеосвећујућа заједница у Господу Христу. Заједница Бога и људи, али и Светих Анђела. Заједница чија је вечна Глава сам Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Света Литургија као оприсутњење Царства Небеског на земљи, јесте дакле саборно и заједничко дело, и Тројичнога Бога и народа Божијег, у коме активно учествују и Свети Анђели. То у преводу са грчког иначе и значи реч Литургија (λειτουργια од λειτος = народни /λεως, λαός = народ/ и έργον = дело, посао, рад, акција). Литургија је дакле општенародно, заједничко дело Божје у Христу, у којем се људски скуп (сабрање верних) Љубављу и Милошћу Господњом преображава тј. претвара у Цркву Божју. У Царство Небеско на земљи. Ако је Литургија заједничко тј. општенародно дело Бога и људи, а јесте, онда је Литургија општенародна не само по заједничком појању и заједничкој молитви, јер тако нешто постоји и у другим службама у храму - Вечерњој служби или Јутарњој служби. Литургија је Литургија тј. општенародно дело, пре свега, и само и по општем учешћу свих који су се спремали за Њу, кроз причешћивање у Светој Тајни Тела и Крви Христове. Кроз учествовање свих у Светој Тајни Причешћа - и свештеника и верног народа. Безочно и христогонитељски одбацити народ од Свете Чаше, тек тако, јер се то некоме ћефнуло по некаквом искривљеном, наопаком, несветоотачком и нејеванђелском поимању Свете Литургије, да тобоже није свака Литургија и за причешће народа - него само по која - јесте најбезочније противљење и ругање Христу Богу, Његовим јасним речима и Његовој директној заповести: "Узмите, једите, ово је Тело Моје ... Пијте из ње сви (не само свештеници !!!), јер ово је Крв моја Новога Завета, која се пролива за многе, ради отпуштање грехова". (Матеј 26. 26-28)! Дакле, Света Литургија без причешћивања верног народа Божијег, губи свој основни, темељни, суштински, еванђелски и спасоносни смисао, и више није Литургија (општенародно дело) већ изокретање и изопачење Литургије у нешто што би се могло назвати Јереоургија (свештеничка, да не кажем, поповска посла). Претвара се у неко приватно, секташко и егоцентрично служење свештеника самоме себи и само за себе. Стога онај свештеник који служи Литургију само да би се он причестио, не дајући верном народу који се савесно спремао за Литургију, да учествује у Светој Чаши Господњој, јесте својеврсни светотатац тј. онај који је разбојнички приграбио само за себе оно што му је Бог поверио делити са народом Божијим. А светотатство је страховито велики и страшни грех и пред Богом и пред Црквом Божијом. То је језиво и велико проклетство за онога који, као некакав нови Ирод, Нерон или Диоклецијан, верном народу жели одузети тј. украсти, самога Христа Бога. Бога који му се несебично даје у Светој Евхаристији и који жарко жели да се усели у душе и тела своје верне деце. Нека нас Свемилостиви Христос Бог све сачува од таквог вапијућег безумља и такве страшне дрскости. Архимандрит Петар (Драгојловић), Игуман Манастира Пиносава
  4. У београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила, током Божићног поста, свештенство свакога дана служи Свету Литургију, са почетком у 8 часова. Јутрење је у 7.30. Недељом Света Литургија почиње у 9 сати. Извор: Саборни храм, Инстаграм
  5. У храму Светог Вазнесења Господњег у Болечу ће традиционално, на дан молитвеног спомена Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, 30. септембра 2023. године, бити служена Света Литургија и у наставку Света Тајна јелеосвећења, најавио је за Радио "Слово љубве" старешина ове светиње свештеник Дејан Бурсаћ. Богослужење почиње у 9 часова, сви су добродошли! Црква Вазнесења Господњег у Болечу (ГО Гроцка) подигнута је 2006. године, а земљиште и темеље цркве је 2004. године освештао блажене успомене Патријарх Павле. Благословом блаженопочившег Патријарха Иринеја, на Сретење, 15. фебруара 2014. године, у порту храма су из Великог Луга пренесени земни остаци Јанка Гагића, буљубаше народне војске и болечког кмета. Код Вазнесењског храма у Болечу стају линије ГСП број: 301, 302, 303, 304 и 305 које полазе из Устаничке улице. Извор: Радио "Слово љубве"
  6. JESSY

    Литургија и покајање

    Литургија као дело и догађај љубави, живог и непоновљивог сусрета човека са Богом, као заједница свих и свега у Духу Светом, претставља за човека Хришћанина увек изнова нови позив и призив за самоспознајом себе, за преиспитивање сопствне савести и живота. То надахнуће са трепетом рађа у човеку и читавој заједници непрестано ‘‘испитивање срдаца’‘ и истинити суд савести. То несме бити формални и механички покрет душе и бића само у данима поста или као резултат животних невоља које су га снашле, већ начин живота који стварно, кроз дарове Духа, прображава и твори новог човека, христоликог и боголиког. Покајањем Литургијом бива наше распињање душе, улазак у најмрачније дубине сопственог бића које осветљавамо и чистимо управо огњем покајања, суза и љубави. Истинити суд савести је тежак и претежак али тог бремена се ослобађамо кроз Христа и са Христом јер Он је истина коју кроз покајање спознајемо и Која нас ослобађа. У ниједном људском чину живота није толико видљива дејствујућа сила Светог Духа колико у покајању. Не без разлога у делима и личностима Достојевског управо овај чин представља централну тачку човекове животне драме. Покајање понекад може отпочети ван Цркве и Литургије, али увек свој смисао и испуњење налази у њој јер свако покајање јесте мир и измирење човека са Богом, и са ближњима својим. Ту је сва величанственост и сила Духа, који тријумфује кроз човека, који сведочи, проповеда и дарује Духа делом покајања, једном сузом више него са хиљаду речи. Лепота покајања Литургијом је Светајна, чин слободе дарован само човеку, искорак из сопственог бића према Богу, који мења и преображава светове, дело пред којим се Небеса радују а поднебесје дрхти. То је дело те велике слободе бића која чини човека оним што јесте, иконом и подобијем Божијим. И смисао те слободе јесте у Литиргији, у сусрету Бога и човека, и ван ње она не постоји, као што ни ван Цркве спасења нема. То је Благовест и Истина Васкрсења Христовог, као залога и могућности искреног и истинитог људског покајања. протонамесник Александар Вучај http://crkvauobrenovcu.rs/misija/liturgija-i-pokajanje-2021
  7. Епархија рашко–призренска и Дом културе „Грачаница“ приредиће нову духовну трибину у оквиру Часног поста у уторак 28. марта 2023. године од 19 часова, сазнајемо из Дома културе Грачаница. На тему "Света литургија - дело важније од живота" беседиће јеромонах Исидор (Јагодић) проректор Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. И ово предавање ће моћи да се прати путем Фејсбук странице Дома културе Грачаница. Извор: Радио "Слово љубве"
  8. У суботу, 11. марта, у храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, у манастиру Грачаница, опростили смо се од вољене и драге нам схимонахиње Теодоре, игуманије манастира Грачаница", објављено је на интернет страници Епархије рашко-призренске. Заупокојену Литургију служио је Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештенства и свештеномонаха Епархије. За певницом су појали ученици Призренске богословије, а присуствовао је и велики број монаха и монахиња, родбине, пријатеља и верника који су дошли да се опросте од вољене нам мати игуманије. Након Литургије, служено је монашко опело, на коме је Епископ Теодосије беседио: "Преподобни оци игумани и браћо монаси, преподобне мати игуманије и сестре монахиње, пречасни оци свештеници, професори и ученици Призренске богословије, драга браћо и сестре, Данас смо се сви сабрали у овој древној свештеној обитељи, да молитвено испратимо нашу игуманију, мати Теодору, из овог пролазног, земаљског и привременог живота, у онај, нама од Бога обећани, непролазни, вечни живот на небу. Живећи овде на земљи и благодарећи Богу на Његовом дару- својом вером, трудом и подвигом, и наду у безмерму Божију милост и доброту, непрестано тежимо оном лепшем, од Бога нам припремљеном, животу у Царству Небеском. Чак, шта више, све оно што чинимо и живимо овде на земљи, свој пуни смисао и значај може добити једино у заједници свих Светих и спашених на Небу. Господње су речи Његовим ученицима да „оно што око не виде и ухо не чу, и у срце човека не дође, то уготови Бог онима који га љубе“. Ове Господње речи и обећање, многи су, живећи земаљски живот у подвигу и труду, имали као водиљу кроз свој живот, да би у датом тренутку ушли у радост Господа свога. Стојећи данас, сабрани у овом храму, пред одром наше мати Теодоре, сведоци смо ових Христових речи, јер пред нама је наша мати, која је свим својим срц2м и бићем љубила Господа и ближње Своје. Тако су се над њом у правом смислу испуниле ове речи. Од раног детињства свог, научена од својих честитих и побожних родитеља, двенаестогодишња девојчица Милена (које је име добила на светом крштењу) напушта топли родитељски дом и на Христов позив, попут Светих апостола и жена мироносица, креће за Њим да Му служи целим својим бићем и животом. У тим њеним девојачким данима, за њу није постојала препрека у идењу за Христом, као што ће то показати и касније, током целог њеног живота. Као искушеница трудила се да угоди Господу и сестрама, најпре у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Мрзеници, затим у манастиру Руденици да би, благословом Патријарха Германа, 1955. године дошла у ову свету обитељ Пресвете Богородице, манастир Грачаница, заједно са својом сестром (сада мати Тавитом) и игуманијом Татјаном. Након четири године, од стране тада Епископа рашко-призренског Павла, бива монашена, добивши име по мученици Теодори, која ће јој бити пример како се воли Господ и како да Му цео свој живот верно служимо. У свом монашком животу, мати Теодора је прошла кроз многобројна послушања. Никада јој ништа није било тешко и са радошћу и песмом радила је и најтеже послове у манастиру. Сва њена радост и утеха били су јој манастир, мати игуманија и сестре монахиње. Скоро седам деценија свога монашког живота, мати Теодора је подарила овом манастиру, житељима Грачанице и нашој заветној земљи – Косову и Метохији. За то време, она је многе задужила својом несебичном љубављу. Ширином своје душе, она је све грлила и Христом љубила: старе и младе, сиромашне, болесне, и све потребите. Њена милостива рука, била је стално испружена ка онима којима је помоћ била потребна. На својим послушањима, попут најсветијих, ревновала је за дом Божји, за храм, за манастирску економију, за све посетиоце и ходочаснике, а као игуманија трудила се да свим сестрама буде права мајка, па некад и више од тога. Зато су је сви волели и ценили као особу која је увек била свима све, како би Божанска љубав кроз њу могла да дође до свакога. Та Божанска, несебична љубав, била је главна одлика њеног живота. Захваљујући тој свакодневној жртви свога духа и живота, и несебичној љубави, којом је стално зрачила, наша мати Теодора се храбро и трпељиво суочавала са многим болестима и тегобама. Била је и остала нама свима пример како се радосно и трпељиво носи свој Крст кроз овај живот. Остаће нам у памћењу како се молитвом Господу побеђује и болест и сва искушења. Сестре монахиње су је затицале како је посвећено, седећи на свом одру, окретала бројаницу и понаособ се молила многим светитељима, призиваући њихову помоћ за себе и за све којима је Божанска помоћ и милост потребна. С тога је она, свој неизоставни крај у овом земаљском животу, у тешкој болести, лежећи на болесничком одру, окружена љубављу многих, дочекала насмејано, ведрог лица, мирно и спокојно, имајући чврсту веру, да је дошао тренутак да се она сретне са многожељеним Жеником своје душе. Само пре неколико дана Господ ме је удостојио да је посетим у болници. Иако без свести, прикључена на апарате, наша мати је била спокојног лица. Изгледало је, као да је утонула у дубоку молитву и да жељно очекује када ће њена душа напустити многонапаћено тело и узлетети Господу у наручје. То се, ево, ускоро и догодило. Њена чиста душа је сада са светима и са анђелима, а ми овог тренутка спремамо и њено тело да буде погребено и сахрањено на овом светом месту, у ову свету косовско-метохијску земљу, где почивају кости многих мученика, преподобних и подвижника. За нашу мати, можемо са сигурношћу данас рећи да је „блажен пут којим данас иде њена душа, јер јој је од Господа припремњено место покоја“. Блажен је данас пут њене душе, јер је посве био блажен и њен живот овде на земљи. Вољеном Господу и Мајци Божијој предала је сву себе и сав свој живот, и зато се она данас неизмерно радује, рекао бих са свима нама заједно. Смрт праведника није губитак, већ је добитак за све нас у Цркви Божијој. Зато, данас сви овде заједно у глас кличемо Господу: Вечан јој спомен и Царство Небеско! Вечан јој спомен код Господа и свих нас. Амин". Вечан ти спомен, драга наша мати Теодора! Извор: Епархија рашко-призренска
  9. У другу недељу Великог поста, 12. марта 2023. године, Свету архијерејску Литургију у цркви Св. Саве у Лондону ће служити Његово Преосвештенство епископ британско-скандинавски г. Доситеј. Духовна заједница ”Свети Алимпије Столпник” при цркви Св. Саве у Лондону позива на Разговоре о вери 16. марта 2023. у 19 часова. Отац Ненад Поповић, парох бирмингамски, говориће на тему ”Кроз Свету Земљу: Јерусалим, град незалазне светлости”. Извор: Црква Светог Саве, Лондон
  10. Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у београдској Саборној цркви се сваког дана до почетка Васкршњег поста, 27. фебруара, служи Јутрење од 7. 30 ч, и у наставку, дакле од 8 сати, Света Литургија, објавила је Саборна црква на свом Инстаграм налогу. На празник Сретење Господње, у среду, 15.фебруара, Света Литургија ће бити служена од 9 часова. Извор: Саборна црква, Инстаграм
  11. Уочи празника св. београдских раномученика Ермила и Стратоника, у среду 25. јануара 2023. године, у храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици биће служено свеноћно бдење и у наставку света Литургија, сазнаје Радио "Слово љубве" од свештеника Јована Бабића. Молитвено сабрање почиње у 22 часа, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"
  12. Управа и братство Спомен-храма св. Саве на Врачару обавештавају благочестиви народ да ће Божанствену Литургију и Молебан за благослов новог лета Господњег служити вечерас у поноћ 01. јануара по старом односно 14. јануара по новом календару (петак на суботу) 2023. године, у заветној светињи српског народа. У суботу, на празник св. Василија Великог, света Литургија ће почети у 9 часова. Сви су добродошли на молитву. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: Храм св. Саве
  13. Бригом за духовним потребама свога народа, Благословом Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског г. Јустина, у недељу 8. јануара 2023. године, одржано је прво Богослужење у Белгијском региону Валоније у граду Шарлеруа (Charleroi). Светом литургијом је началствовао новорукоположени и постављени парох, јереј Душан Марковић, уз саслужење протојереја Милана Живановића намесника за Бенелукс. Овај посебан догађај је улепшан присуством верника, који су се прихватили апостолског дела у формирању новог Богослужбеног места посвећеном Светом Апостолу и Јеванђелисти Луки. Након Свете Литургије, у очинској љубави, о. Милан је саветовао присутни народ, поделивши своје животно искуство, у формирању парохије у Белгијском региону Фландрије у граду Анверс. За све информације о датуму и месту следеће Литургије у овом граду, заинтересовани се могу обратити оцу Душану Марковићу путем телефона +32 485/96.19.79 или електронске поште: [email protected]. Извор: Епархија западноевропска
  14. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у цркви Ружици на Калемегдану ће 29. децембра 2022. године, у навечерје празника св. преподобномученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, бити служено свеноћно бденије и у наставку света архијерејска Литургија. Почетак богослужења је у 22 часа, сви су добродошли на молитву, поручује братство цркве Ружице на челу са протом проф. др Владимиром Вукашиновићем. Извор: Радио "Слово љубве"
  15. Данас је за све нас посебна радост: на овај прелепи дан ми не само да празнујемо Васкрсење Христово, сусрећемо васкрслог Христа, прослављамо Га и сједињујемо се са Њим, него прослављамо и спомен на великог светитеља Цркве Христове, ученика, следбеника, и учитеља Цркве, великог подвижника, богослова и проповедника ‒ светитеља Јована Златоустог. Био је то човек који је, без изузетка, сав свој живот и све своје велике дарове и таленте добијене од Творца, дао на служење свом Божанском Учитељу, Господу нашем Исусу Христу, у подизање, заштиту, грађење Његове Цркве, на укрепљење тог божанског организма и његову заштиту од јереси, раскола и лажних учења. Пошто је у младости остао без оца, сам са мајком, Свети Јован се предао изучавању највиших, у то време, наука: његови учитељи били су и филозофи, и хришћански подвижници. Када је његова мајка отишла Господу, светитељ је поделио све своје имање и повукао се да се подвизава у пустињи. Дуго времена је живео са истим таквим отшелницима, друговима и браћом својом по труду и борби. Подвизавао се у тиховању, посту и молитви, избегавајући сваку људску славу и почасти. Уклањао се чак и од служења које су желели да му дају и које му је Црква припремала. Ипак, није могао дуго да се уклања од тог служења. Без обзира што је већ тада начинио много подвига, написао предивна апологетска дела, Црква га је призвала на још узвишеније служење ̶ изабрала га је за свог архијереја. Временом је постао и архијереј на Константинопољској катедри. Тамо је са љубављу, подвигом, кротошћу поучавао народ Божији, а Цркву подизао и уређивао. Мноштво дела је оставио овај човек за собом. Ретко који подвижник може с њим да се упореди: био је и апологета, и тумач Светог Писма. Писао је беседе на разне теме, које се до данас, према Уставу, током богослужења читају у цркви. Присетимо се његове предивне проповеди „Слово на Васкрс“, која се по читавом свету неизоставно чита на тај празник. Таквих беседа је много. Али, вероватно, најважније његово дело, оно са чиме имамо непосредни контакт и што нам свима служи на спасење, ‒ Божанска литургија светог Јована Златоустог. Свети Јован није био њен творац у буквалном смислу. Било је пре њега подвижника који су састављали овај чин годинама и вековима, али се он истакао као уредник – обновио ју је и поправио, знајући већ на свом личном искуству, шта је неопходно Цркви и човеку, премда слабом, али у потрази за спасењем. Од тада, од IV века, ова литургија се неодложно служи скоро на свим језицима света. На свим језицима, на којима се проповеда Православље, служи се Божанска литургија Јована Златоустог, и најчешће, током године, она нас окупља све заједно око Чаше са Телом и Крвљу Христовом. Божанска литургија је најважније богослужење у Цркви. То је најважнији догађај за човека који је примио Крштење и залог је спасења у Светој тајни Крштења. Она је тајна сједињења са Телом и Крвљу Христовом, које се одвија током Божанске литургије. Са ужасом видимо како многи хришћани, до данас нису ово разумели и не могу спознати. А, ми, улажемо врло мало напора како би цео свет сазнао колико је учешће у Божанској литургији важно за спасење душе сваког хришћанина. Нема ништа више, ништа јаче, важније тога дана него да се сретнемо са Господом нашим Исусом Христом и сјединимо се са Њим, нераздвојно да се слијемо са Њим у молитви, и причешћу Светим Христовим Тајнама. Јован Златоусти је посебно говорио о Причешћу. Говорио је да човек, који се причешћује, који се сједињује са Христом у Причешћу, представља тело и то тело задобија Главу. То јест, човек који се не причешћује Телом и Крвљу Христовом, не може бити потпуни човек и хришћанин. Он је као тело без главе. Сви смо ми тело Христово, а Глава нам је Христос ̶ сједињујући се са Његовом Божанском Крвљу, којом је Он опрао наше грехе и искупио овај свет, ‒ ту Крв нам Господ даје данас, враћа је, да бисмо се слили са Њим у целости. Када човек воли нешто у овом свету, или неког човека, или неку појаву, он као да се стапа са предметом своје љубави, тежи да постане једно тело са њим. Тако су и хришћани призвани да теже стапању са Христом у тајни Причешћа Телом и Крвљу Христовом. То је, са једне стране, тако просто, а са друге стране, недостижно. За то су неопходни смирење, љубав, кротост, и послушање Цркви Христовој, слично оном које је сав живот пројављивао божански учитељ, чија су златна уста проповедала истину и спасење. Светитељ нам говори да током литургије, из олтара, као из раја, истичу реке Божанске Истине, и око тог извора се окупљају анђели, притичу, као што се око животворног извора тискају јелени у пустињи. Тако се скупљају анђели, архангели, свети и сви ми, заједно са њима, око тог извора, да се напојимо Божанске Истине, да се окрепимо, да се наша изнурена душа,што је пресахнула у пустињи греха, израњавана ђаволским стрелама, напије те Божанске воде ‒ Крви Христове, Његовог Тела, и да би живела, била жива у Животу Вечном, и била нераздвојна са Христом и свим светима. Јован Златоусти даје и такав пример хришћанима, којима Господ дозвољава да се устима својим дотичу Његовог Тела. Он говори, док се обраћа причасницима: причестивши се Телом и Крвљу Христовом, постајете попут лавова, којих се ђаво боји, и од којих његове слуге беже у ужасу и страху. Ето каква сила и каква непобедива благодат је дата свима нама, хришћанима, и колико снаге, енергије, колико подвига је издржао Јован Златоусти, да би до нас, глувих, бунтовних, колебљивих, кукавички малодушних, али ипак жељних спасења, донео ову истину. Сјединивши се са Телом и Крвљу Христовом, узносићемо хвалу Спаситељу нашем Господу Исусу Христу, Творцу неба и земље, и великим подвижницима, и светом Јовану Златоусту. Његовим молитвама да нас Господ помилује и спасе, као благ и човекољубив. Амин. https://pravoslavie.ru/108682.html
  16. У манастиру Раковици ће у уторак 15. новембра 2022. године, на дан годишњице упокојења блажене успомене Патријарха Павла, своју прву свету Литургију као Епископ СПЦ служити нови викар Његове Светости, Епископ хвостански г. Алексеј (Богићевић), сазнаје радио "Слово љубве" у овој београдској светињи. Света служба Божија ће почети у 8 часова, а дочек Епископа Алексеја биће око 7 сати и 30 минута. Извор: Радио "Слово љубве"
  17. У Храму Светог Марка на Ташмајдану ће у четвртак, 20. октобра 2022. године, предавање на тему "Литургија - Царство Оца и Сина и Светога Духа" одржати сабрат ове цркве, презвитер Владимир Пекић. Трибине и разговори ће у овој београдској цркви бити одржавани сваког четвртка у 18 часова, након Акатиста Пресветој Богородици, а водиће их свештеници поменутог храма. Поред тога, као новина у распореду богослужења, у Храму Светог Марка се редовно служи Света Литургија сваког четвртка, у 7.30 часова. Извор: Радио Слово љубве
  18. Београдска Саборна црква је са радошћу обавестила да ће, поводом празника Светог Праведног кнеза Стефана Штиљановића, чије се нетрулежне мошти налазе у овом храму, у недељу, 16. октобра 2022. године, са почетком у 21.00 час, бити служено СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ, са СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ ЛИТУРГИЈОМ у наставку, која ће почети око 23.30. На сам дан празника, у понедељак, 17. октобра, друга Света Литургија ће почети у 8.00 сати, ради свих који нису у могућности да присуствују поноћној Литургији. Житије Светог кнеза Стефана Штиљановића можете прочитати на нашем сајту, у рубрици "Мошти у Саборној цркви". Извор: Саборна црква
  19. У београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила (Кнеза Симе Марковића 3) Света Литургија се, поред суботе, недеље и празника ("црвено слово"), служи и на празнике српских светитеља (у Календару СПЦ су обележени курзивом), као и сваког понедељка, у наставку јутрења, будући да је овај дан, по Предању Цркве, посвећен Светим ангелима и архангелима. У "Месецослову", Свети владика Николај пише о томе: "Понедељак. Овај дан посвећен је небесним бесплотним силама, светим арханђелима и анђелима. Зато уздигнимо свој ум понедељком у небеса међу сјајне и безбројне војске анђелске. Дивимо се сјају њиховом, и красоти и бесмртности и вечној младости. Осим што се молимо дневном свецу према Минеју, треба да се се сећамо светих анђела и неколико пута преко дана, где смо да смо, молимо се кратко, отприлике овако: Свети архангели и ангели, молите Бога за мја грешнују. Свети архангели и ангели, молите Бога за спасеније моје. Свети архангели и ангели, молите Бога за спасеније моје. Ви сте велике војводе Живога Бога, а ја слаба и немоћна. Помозите ми. Ви сте светли светилници пред престолом Божијим, а ја као малена свећа на ветровима. Не дајте да се угаси светлост у мени. Свети архангели Михаиле и Гавриле, подржите ме да не посрнем. Анђеле мој, хранитељу мој, удаљи ми са пута сваку непријатност. Амин". Извор: Саборна црква
  20. Храм светог цара Константина и царице Јелене на Вождовцу обележиће празник Воздвижења Часног Крста служењем празничног бденија и Свете тајне Јелеосвећења уочи празника - у понедељак, 26. септембра, са почетком у 17 часова, а на сам празник, у уторак, 27. септембра, служиће се Света Литургија са почетком у 9 сати, и Акатист Часном Крсту са почетком у 17 часова, најавио је за Радио Слово љубве настојатељ вождовачке цркве, свештеник Јово Калинић, уз подсећање да се у овој светињи, у Улици Јове Илића 123, чува честица Часног Крста коју је о Васкрсу 1959. године из Свете Земље донео патријарх српски Герман. Извор: Радио Слово љубве
  21. У београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила, по традицији уочи празника Чудо Светог архангела Михаила у Хони, братство овог светог храма служи Јелеосвећење, на исцељење верујућег народа. Тако ће у недељу, 18. септембра 2022, на дан светих Захарије и Јелисавете, Света Литургија почети у 9 часова, док ће Вечерња служба и Света тајна Јелеосвећења почети у 17 сати, наведено је на страници Саборне цркве. Сутрадан, у понедељак, 19. септембра, на празник Чудо Светог архангела Михаила у Хони, Света Литургија ће бити служена од 8 часова. За смисао празника Чудо у Хони везују се телесна, душевна и духовна исцељења: У Фригији беше једно место звано Хони (погружење) недалеко од Јерапоља; и у том месту извор воде чудотворне. Када апостол свети Јован Богослов са Филипом проповедаше Јеванђеље у Јерапољу, он погледа на оно место и прорече, да ће се на том месту отворити извор чудотворне воде, од које ће многи добити исцељење, и да ће то место посетити велики архистратиг Божји Михаил. Ускоро затим испуни се ово пророчанство, отвори се извор воде, који се прочу на све стране због своје чудесне силе. Неки незнабожац у Лаодикији имаше кћер нему, и због тога беше у великој жалости. Но у сну му се јави Архангел Михаил, и упути га да води кћер своју на тај извор, па ће оздравити. Отац одмах послуша, одведе кћер своју и затече на води тој много народа, који дође да тражи спасења себи од разних мука. То беху све хришћани. Тада тај човек упита, како треба искати исцељење, а хришћани му рекоше: "У име Оца и Сина и Светога Духа треба молити Архангела Михаила". Човек се онај тако и помоли, и кћер своју напоји оном водом, и девојка поче говорити. Тада се онај незнабожац крсти заједно са ћерком и целим домом својим, и сагради код извора онога цркву у име Архангела Михаила. Доцније се на том месту настани један дечак, по имену Архип, и подвизаваше се ту тврдим подвигом поста и молитве. Незнабошци му чињаху многе пакости, јер им не беше по вољи, што од хришћанске светиње толика сила исхођаше и народ многи к себи привлачаше. Па у злоби својој навратише оближњу реку, да потопи и цркву и извор. Но по молитви Архиповој јави се свети Архангел и отвори у стени крај цркве једну расулину, у коју се погрузи навраћена река. Тако се спасе оно место, и назва се Хони - погружење - јер се река погрузи у отворену провалију. Свети Архип подвизаваше се ту до седамдесете године своје и упокоји се мирно у Господу. Извор: Радио "Слово љубве"; Саборна црква
  22. Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља и 108 година од рођења блаженопочившег Патријарха Павла, молитвено су прослављени у недељу 11. септембра 2022. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, известио је на фејсбуку Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу. Са верним народом, свештенством и монаштвом, Свету архијерејску Литургију служио је Епископ пакрачко-славонски г. Јован. Извор: Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу
  23. У недељу 28. августа на празник Успења Мајке Божије празнична славска Литургија у Манастиру Пиносава (Кусадак) почеће у 9 часова. Потом ће братство манастира, уз помоћ домаћина Славе, приредити славски ручак уз народно весеље са народним песмама и колима. У поподневним сатима под Карађорђевим храстом биће одржана традиционална Свечана академија и концерт старих српских песама које изводе Српски Православни Појци. Почетак Академије под Карађорђевим храстом биће у 17 часова. Уводно слово изнеће прота професор Љубивоје Стојановић из Београда, а концерт Српских Православних појаца почеће у 18.30. На Академији ће учествовати и КУД Милоје Поповић Ђак из Кусатка, као и појац Љуба Манасијевић из Београда. Посебан гост је наша вокална солисткиња Марина Угриновић са својим новим репертоаром песама. Поздравну реч ће упутити председник општине Смедеревска Паланка г. Никола Вучен. Доброшлицу вам жели старешина Манастира Пиносава Архимандрит Петар (Драгојловић)
  24. У уторак, 16. августа 2022. године, поводом 101. годишњице од упокојења Краља Петра I Карађорђевића Ослободитеља, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и парастос Краљу Петру у његовој задужбини Цркви Светог великомученика Георгија на Опленцу.У својој Архипастирској беседи окупљеном народу владика Јован се обратио речима: „У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, сабрали смо се данас на ову божанствену Литургију у овом предивном храму посвећеном Светом великомученику Георгију, а о 101. годишњици од упокојења Краља Петра I чија је рука и започела ову предивну светињу која спада у највеће вредности уметничке и архитектонске прошлога века. Заиста, овој лепоти диви се цео свет. Када дођемо у овај прелепи храм и погледамо ове фреске, које нас посматрају са зидова, то нам даје снагу и појачава нашу духовну моћ да се што усрдније и више молимо Богу, Заиста прелеп је овај храм. Међутим, када је овај храм најлепши, браћо и сестре? Онда када је препун народа Божјега на Светој Литургији. Народ који испуњала Литургију даје лепоту сваком храму, па био он малих или великих димензија. Сваки је храм светиња. Храм посвећује оне који долазе у њега и причешћују се, али и људи освећују место на које долазе да се Богу моле и да од Бога траже помоћ и заштиту. Овај храм Краљ Петар је подигао не у своју славу, јер он по свом скромном животу није то ни чинио. Скромно је живео, али је он подигао овај храм у славу Божију да се у њему сабирају сви људи добре воље. Зато све што чинимо у животу своме треба да чинимо у славу Божију, а не у славу своју. Краљ је подигао овај храм како каже наша стара песма „да с’ у њему поје Литурђија, овог свијета као и онога“. Нема ни једнога људскога дела које може тако да држи у спомену и сећању и прошлост и садашњост до Свете Литургије. Она и прошлост и садашњост претвара у вечност. Литургија је уствари сећање. У једној дивној молитви када свештенослужитељ припрема Свете Дарове за причешће он узима просфору и каже: „У спомен Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа”. У спомен свега онога што је Бог учинио и чини ради нас и ради нашега спасења. У спомен и живих и мртвих. То је оно што је веома важно, да Литургија сабира и живе и мртве и светитеље и мученике, све их сабира и све их спомиње на Светој Литургији и тако их чувамо од заборава. Понављам ову реч заборава, јер ми се чини да ми као народ и као појединци губимо памћење, а кад се изгуби памћење онда се све препушта забораву. Онда човек мисли да пре њега ништа није постојало и да после њега неће ништа постојати. Међутим, браћо и сестре, она наша дивна српска изрека каже: „Дрво се на дрво наслања, а човек на човека“. Ако се не будемо наслањали на оне наше предивне претке, онда ко смо, шта смо? Онда смо изникли за ноћ као печурка, онда немамо корена. Човек ако свој корен не залива, он ће да усахне, а из корена иде стабло, гране, лишће и тако се гранају и народи и људи, браћо и сестре. Дакле, када сам споменуо Краља Петра и његову улогу у изградњи ове светиње, онда видимо колика је била вера Краља Петра I. Видимо и колико се он трудио да ту веру пренесе на своје потомке и пренео је. Да ли чувамо то је до нас или се само позивамо на светитеље наше и наше претке када треба да се надмудримо над некима другима, браћо и сестре? Љубав Краља Петра према Богу и према ближњима је оно што га је красило, али то је оно што треба да краси и све нас. Џаба нам је вера без љубави и џаба нам је љубав без вере. Оно што човек треба стално да има у свом животном задатку јесте да верује, да воли и да прашта. Да праштамо и да трпимо јер како каже Јеванђеље, трпљење је спасење. Незлобиво трпљење, како нас уче Свети Оци и Црква то је трпљење хришћанско, а трпљење са немоћном злобом не разликује се много од освете. Што је дубље трпљење, то ће бити и већа љубав и што је већа љубав то ће бити и веће трпљење. Ми смо позвани на веру, на љубав, на наду и да трпимо. Трпети, волети и молити се јесте оно што је врло важно. Шта је то што је красило Краља Петра и шта је то што је њега чинило тако великим не само у времену у ком је живео? Он је велики и данас у очима свакога онога који иоле зна ко је био Краљ Петар I. То је првенствено била вера и љубав према Богу и према људима. Његова истина коју је сведочио Јеванђелским животом јесте то што је владао над народом тако што је народу служио. Он је знао као Краљ да се обуче у сељачко одело и да иде на њиву да види тог сељака. Народ је осећао Краљеву љубав, па је и народ узвраћао љубављу. Овде видимо да се све заснива на љубави. Из љубави је Бог створио човека. Из љубави је Бог постао човек и остао Бог. Из љубави је Бог сишао са неба на земљу да човека поново врати тамо где је његово место. Човеково је место у рају. Бог је дошао у овај свет који у злу лежи како каже Свето Јеванђеље да опет тај свет претвори у рај. То је наша дужност да свет претварамо у рај. Неко ће рећи да је неспособан да свет претвори у рај, али претвори себе у рај, па ће онда и други почети да се претварају у рај. Претвори своје срце у рај. Испуни га Богом и љубављу па ћеш онда и другима помоћи да то исто учине. Не можемо желети рај, а радити за пакао. Поновићу речи Јеванђеље: „Оно што сејемо то ћемо и да жањемо“. Дакле, служба Богу и народу чини људе великим и пред Богом и пред светом. Трошити снагу и време на оно што је привремено, земно и пролазно је непотребно јер ствара немир у души. Када је немир у нама, онда је немир и око нас. Када је Божији мир у нама, онда је човек у миру. Тако човек може живети окружен не знам каквим злом, он има мир у себи. Зато је Господ рекао: „Мир свој дајем вам, мир свој остављам вам“. Отавио нам је Бог мир и зато треба да водимо рачуна да тај мир неразоримо. Да не позивамо на немире, него на мир, на љубав, на слогу, то је хришћанско, браћо и сестре. У овом свету у ком живимо увек се води борба између добра и зла. Човек хришћанин је увек у сталном рату између добра и зла. Коме се опредељујемо и коме ћемо се определити то зависи од нас и наше слободе. У тој борби свако се мора наћи или на једној или на другој страни, а човек се налази тамо где он жели. Некоме је лепо да буде у мраку и он се опредељује за таму, а онај који воли светлост и који је осветљен Христовом светлошћу он ће увек тежити ка светлости. Тако ће и одгонити таму у себи и тако ће разгонити и муку у себи. Добро је далеко моћније од зла. Људи често говоре, ја чиним добро, а мени се враћа зло. Човече, немој се тиме оптерећивати, ти чини добро. „Добро чините да вам се не досади“ како каже апостол Павле. Има Бог који је свевидећи и свезнајући. Он зна и наше мисли и речи и дела и не само што Он зна шта смо рекли и учинили него зна и оно шта ћемо урадити. Он је праведни Судија и Он ће поделити правду између добра и зла. Свака победа зла у свету је само временска. Немојмо се заваравати ако мислимо да кад учинимо неко зло да смо победили. Нисмо победили, јер не може човек повредити другога човека док прво не повреди себе изнутра. Не може човек да нанесе зло другоме, а да прво није учинио самоме себи. Од зла ствара се зло. Од добра ствара се добро. Истина и правда и љубав моћније су од неистине, неправде и мржње. Треба да се молимо Богу да нам да да правилно расуђујемо. Без правилног расуђивања нема правилне одлуке. Расуђујмо о другоме како би желели да расуђујемо о себи. Чинимо другоме оно што бисмо желели да други нама чини. Таквих вредности се држао и Краљ Петар коме данас о 101. годишњици палимо свећу воштаницу и молимо се Богу да му Бог опрости грехе. Када се молимо за опроштај греха других људи и нама ће Бог опростити наше грехе. Нека нам Господ помогне да будемо разумни људи у овом доста неразумном времену. Да нам Бог помогне да се сетимо наших предака и како су они поступали у невољама свога народа, а зар је била мала невоља у нашем народу. Велике невоље су нас сналазиле и сналазиће нас, али треба да се уздамо у Бога, не у неку своју силу, не у неку своју моћ, па ма ко то био, браћо и сестре. Ми треба да се молимо за добро свакога човека. Не треба никога да убеђујемо ни у шта. То је његово опредељење. Често је говорио блажене успомене Патријарх Павле: „Наше није да никога убеђујемо ни у шта, али наше је да живимо истином и да сведочимо истину“. Ако треба за истину и живот да дамо, а он онда на основу те моје и твоје истине треба сам да се увери. Нека је покој души нашем Краљу Петру и нека је покој души свим покојним члановима породице Карађорђевића. Да их се сећамо не само када дођемо у овај свети храм него увек. Да се сећамо наше прошлости да би управо кроз то сећање сачували себе од заборава. Ако човек не сачува себе од заборава он мисли да је све и всја. Нема на шта да се позива него мисли од мене је све, пре мене ништа није било и после мене ништа неће бити. Пре и мене и тебе и времена постоји Бог. Он је једини вечан. Бог вас благословио!“ На крају Свете Литургије владика Јован служио је са свештеницима парастос Краљу Петру уз присуство Њихових Краљевских Височанстава принца Филипа и принцезе Данице Карађорђевић. Након одслуженог парастоса уследило је полагање венаца уз највише војне почасти. Извор: Епархија шумадијска
  25. У Храму Свете Тројице у Купинову, који је обновљен након 80 година, у недељу 7. августа 2022. године је по први пут служена Света Литургија, а овим селом је у свенародној литији од цркве св. Луке до цркве Свете Тројице, пронет кивот са делићем моштију преподобне Мајке Ангелине, известила је за радио "Слово љубве" гђа Зорица Зец. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ сремски г. Василије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије сремске. Током Свете Литургије, парох купиновачки Предраг Михајловић одликован је чином протојереја за делатну љубав према Мајци Цркви и труд у обнови ове светиње. Владика је беседи подсетио на речи св. Мајке Ангелине да су "храмови наши белези и тапије", а уручена су и признања Епархије сремске - Орден св. Мајке Ангелине и Архијерејска Грамата. Беседа Епископа Василија: Одлука о одликовању о. Предрага: Додела Ордена и признања Епархије сремске: После торжествене Литургије проповед је одржао Епископ Василије, подсетивши на житије ове српске светитељке која је много задужила српски род задужбинама и својим синовима, Јованом и Максимом. Владика је прочитао и потресне речи деспотице српске Мајке Ангелине, пред њено престављење Господу. "Тамо где се врши Литургија овога и онога света, ту је пунота бића Божјег, ту се призива име Божје, ту се Свете Тајне свршавају за добробит и спасење рода људског. Зато су храмови јако потребни и они су наши белези и тапије. Где год да има нашег српског народа у свету, од Ванкувера до Новог Зеланда, по Африци... било где, наш народ поред домова и кућа, прво почиње да гради светињу прво Богу да Њему захвали што га је сачувао и очувао. Зато и ми данас сабрани воде у храму Свете Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, благодаримо Богу што нас је удостојио да ми будемо они учесници у историји свог народа обнављајући своје светиње, подижући своје цркве, за поколења која долазе, за добробит наше деце која ће стасати после нас..." казао је Преосвећени Владика Василије. Орден Мајке Ангелине додељен је мајкама са више деце - Александри Чалић (петоро деце) и Милици Радошевић ( четворо деце) док су грамате додељене заслужнима за градњу и за донаторство, а грамата је припала и председнику Општине Пећинци за делатну љубав према Мајци Цркви. У порти је припремљен културно-уметнички програм и послужење за све госте, а народа је било као ангела - не може се нити пребројати нити сагледати. Сабору Мајке Ангелине присуствовала је покрајинска секретарка за културу, информисање и односе с верским заједницама гђа Драгана Милошевић, као и председник Општине Пећинци господин Синиша Ђокић. Покрајинска Влада је издвојила од 2018. године новчана средства у висини од 3,5 милиона динара. Свесрдну помоћ пружа и Општина Пећинци са верним народом како у Епархији сремксој, тако и широм наше Свете Цркве у Отаџбини и расејању. *** Свети храм Силаска Светог Духа на Апостоле у Купинову саграђен је у периоду 1803-1814. године заслугом свештеника Георгија Крстоношића и Дионисија Радовановића као и мештана села Купинова. Иако на сам помен говори о прошлости, тој давној 1802. години, да подсетимо да је по команди Петроварадинске регименте која је затражила од мештана “шанца Купинова” да подигну нову Цркву услед знатног повећања броја становника и вернога народа, црква и подигнута – 1814. године. Минирана је 11. јула 1944, године када је тешко оштећена, а сви предмети и драгоцености су отуђени и упропашћени. Комисија за културну штету наводи: Ради се овде о таквим стварима и старинама које потичу из једног чудесног светлог периода српске историје, када су задњи остаци српске државе, на свом сутону давали максимум свог животног значења на културном, историјском и уметничком пољу, а Купиново је као ондашњи смањени центар Српске државе која је тонула, привлачио најбоље уметнике ове епохе. Ово село се некада звало - "Краљевски град“, јер се у њему налазе остаци града Купиника, седишта српског деспота Лазаревића и Ђурђа Бранковића, Уз Божју помоћ црква је сачувана, макар као и рушевина без звоника и крова, те проглашена спомеником културе од великог значаја. Обнова цркве је уследила од 2018. године. У понедељак, 18. јула 2022. године Епископ Василије је освештао нова црквена звона и Часне Крстове за храм Силаска Светога Духа, док је круна звоника подигнута 2. августа 2022. године, о чему је наш радио известио благодарећи Епархији сремској. Извор: Радио "Слово љубве"
×
×
  • Креирај ново...