Претражи Живе Речи Утехе

У време цара мисирског Птоломеја Фила-делфа изабран би и овај Симеон као један од знамените Седамдесеторице, којима би поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Симеон рађаше свој посао савесно, но када превођаше пророка Исаију, па дође до оног пророчанства: ево дјева ће затрудњети и родиће сина, он се збуни, па узе нож да избрише реч дјева и замени је са речју “млада жена”, и да тако и преведе на грчки. Али у том тренутку јави се Симеону ангел Божји и задржа га од његове намере, објаснивши му да је пророчанство истинито, и да је тачно записано. А да је истинито и тачно, рече му још весник Божји, увериће се и он сам лично, јер по Божјој вољи неће умрети док не види Месију рођенога од девојке. Обрадова се праведни Симеон таквоме гласу с неба, остави пророчанство неизмењено, и захвали Богу што га удостојава да доживи и види Обећанога. Када Младенац Исус би донесен Дјевом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму познаде и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол. Радостан старац узе Христа на руке своје и замоли Бога: “Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје” (Лк 2, 29-30). Ту се десила и Ана пророчица, кћи Фануилова, која и сама познаде Месију и објави Га народу. Ани је тада било осамдесет четири године. Ускоро по том престави се свети Симеон. Овај праведни старац Симеон сматра се заштитником мале деце. Тропар (глас 1): Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније. https://svetigora.com/sveti-simeon-bogoprimac/

Света Ана (хебр. חַנָּה — Хана — „милост”) је била мајка Девице Марије, мајке Исуса Христа. Ана је кћерка свештеника Матана, из Левијевог рода, и Марије из Витлејема. Њени родитељи имали су још две кћерке: Марију и Совију, које су се обе удале у Витлејем, где је Марија и родила Саломију, а Совија је родила Јелисавету, мајку Светог Јована Крститеља. Са својим мужем Јоакимом, Ана је живела 50 година без деце, да би у старости родила кћерку Марију, Пресвету Богородицу. Света Ана је умрла са 79 године, а дан њене смрти се у Православној цркви обележава као празник: Успење Свете Ане (25. јул, по Јулијанском календару). Празнује се још 9. септембра и 9. децембра. Света Ана удала се за Јоакима, пар је живео у Назарету Галилејском. Упркос чињеници да је пар био дуго у браку. Како предање каже, Јоаким и Ана патили су много што немају порода, („живели су у браку педесет година“), нису имали деце. Једном, када је првосвештеник ускратио Јоакиму право да принесе жртву Богу, пошто „није створио потомство за Израел“, повукао се у пустињу. Ту је туговао данима, све док му се није указао анђео, који му рече да ће их Бог благословити дететом. Исти анђео приказао се и Ани и рекао јој исту ствар. Захвални Богу на милости, Јоаким и Ана заветовали су се да ће дете посветити Храму. Богородица је од своје треће до дванаесте године живела у Храму, а затим се верила за Јосифа. https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Света_Ана

Оставите такозване „светогорске поруке“ о уништењу и нестанку света. Они су лажнe и опаснe. Не потичу од светогорских отаца и не представљају светогорску заједницу. Смирите се, опустите, помолите се, урадите нешто креативно и лепо. Испуните своју душу и живот светлошћу. Немојте слушати и репродуковати поруку и мисао сваког поремећеног човека који у кризи износи сав хаос и мрак који носи у себи. Загрлите партнера, своју децу, играјте се са њима, разговарајте, дружите се, смејте се, гледајте филм, читајте књигу, вежбајте, припремите леп оброк за себе и људе које волите, послушајте лепу беседу која емитује светлост , мирише на наду, веру у Христа. Молите се, говорите Христу, препустите Њему своје страхове и несигурности, а не сваком самозваном поремећеном спасиоцу, који се по цео дан бави и говори о сатанизму, паклу, чиповима, ратовима, разарањима, заверама, мраку, депресији. Христос, Богородица, светитељи имају светлост, радост, наду. Не плаше, не паниче, не кажњавају, не уносе немир и панику. Дух Божији заслађује и умирује човека. Он му даје наду да са вером види будућност. Његово лице сија, радујеш се у његовом присуству, твоје срце се отвара у његовој близини, испуњено је светлошћу и надом због његових речи. Свети Порфирије је говорио: „Код Христа нема суморности, меланхолије, затворености...Човека не муче разне мисли о догађајима и људима који су га повремено у животу повређивали. Христос је нови живот. Христос је све. Он је радост, Он је живот, Он је истинита светлост која чини да се човек радује, лети, све види, страда за свакога, жели свакога поред себе, сваког блиског Христу.” o. Пападопулос http://plibyos.blogspot.com

СОФИЈА ПРЕМУДРА ГОСПОДА ПРОСЛАВИ, ТРИ ПРЕКРАСНЕ КЋЕРКЕ НА ЖРТВУ МУ СТАВИ. Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде." Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше. Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху. Тропар (глас 4): Радује се Црква првородних и са весељем прима матер са чедима који се веселе, које је, истоимена Мудрости, као тројичним богословским врлинама подобно родила. Зато њих гледамо како су се са мудрим девојкама уневестиле Женику, Господу Христу. Са њима се и ми веселимо, прослављајући успомену њихову, и говоримо: Исповеднице Свете Тројице, Вера, Надо и Љубави, у вери, нади и љубави утврдите све нас. https://www.crkvaub.rs/vesti/zitija-svetih/svete-mucenice-vera-nada-i-ljubav-i-majka-im-sofija-1

Три рођене сестре, из неког места у Витинији Азијској. Васпитане у духу хришћанском повукоше се из града у пустињу желећи да ум свој узвисе Богу и ослободе свега варљивога света, и да тако проживе век овај у чистоти и девичанству као праве невесте Христове. Предадоше се великом труду, посту и молитви, док их Бог не украси даром чудотворства. Када к њима почеше доводити болеснике ради исцелења, оне посташе знамените и преко своје воље. Чу за њих и неки кнез Фронтон и довуче их на суд. Видевши их кнез зачуди се красоти лица њихова. Јер и ако оне беху велике испоснице, и тело њихово сухо, лице им беше светло, озарено унутрашњим миром и благодаћу Божјом. Кнез им најпре ласкаше и обећаваше послати их цару, који ће их удати за своје велможе, но када се увери, да све његове ласке и обећања немаху никаква дејства на ове невесте Христа Господа, он нареди те прво мучише Минодору, а сестре њене баци у тамницу. После љутих мучења викне кнез Минодори, израњављеној и искрвављеној: „принеси жртву боговима!" На то одговори св. мученица: „зар не видиш: ништа друго и не чиним него сву себе приносим на жртву Богу мојему?" Када издахну у мукама св. Минодора, тада кнез изведе и остале две сестре и постави их крај мртвога тела Минодорина, па показујући им мртво тело сестре њихове саветоваше их да се одрекну Христа. Но како оне осташе непоколебљиве, то и њих љутим мукама умори. У том гром удари из неба и уби бездушнога Фронтона и слуге његове. Хришћани чесно сахранише тела светих Божјих мученица. Пострадаше између 305. и 311. год. у време Максимијана Галерија, и упокојише се у царству Христовом. Тропар (глас 1): Јагњету и Пастиру Христу бисте приведене мучеништвом, овчице разумне, добру трку свршивши и веру сачувавши: Зато данас радосним душама прослављамо, величанствене, свету успомену вашу, Господа Христа величајући. Три девице, рођене сестрице, Три Христове славне мученице, Пред Фронтоном Христа прославише, Нестрашиве, кнеза застрашише, А кнез Фронтон, мудрошћу убоги, Он мишљаше, ка' и други многи, Да ће силом, огњем, вешалима, Брзо кончит' пос'о с хришћанима. Кнез мишљаше: жене као жене, Своју веру брзо ће промене! Ал' се кнеже љуто преварио, Од хришћанки жена посрамио. Христос не зна за жене ни муже, Он моћ даје оним што Му служе, Моћ чудесну вере и надања, Моћ страдања без горког јадања. Моћ је ова царства надживела, Трошила се хиљаде година, Трошила се, и остала цела, Све је пред њом слабо као глина. Минодора, и с њом Митродора, И најмлађа сестра Нимфодора Божјом моћи кнеза победише, Живот даше, Христа прославише, Живот даше, и живе осташе. https://www.facebook.com/jovanjamanastir

Данас се празнује успеније Свете Ане, но њен главни празник је 9. септембра под којим је датумом написана и служба њена и житије. Тропар (глас 4): Ону која је родила истинити Живот носила си у утроби, пречисту Богоматер, богомудра Ана. Зато си се при успењу твоме са славом преставила и уселила у блажени живот, да за оне који те поштују са љубављу, непрестано молиш Господа за опроштај грехова, увек блажена. Света Ана беше из колена Левијева, ћерка Матана свештеника и Марије из града Витлејема. Родитељи јој имаху још две кћери: Марију која роди Саломију, и Совију која роди Свету Јелисавету, мајку Светог Јована Крститеља. После дугог и богоугодног живота упокоји се Света Ана, мајка Пресвете Богородице, у дубокој старости. Празнује се још 9. септембра и 9. децембра. Извор: спц.рс

Невероватне глупости можете прочитати у српским медијима, посебно на великим порталима што је потпуно нејасно да они као велики извори преносе овако велика сујоверја и лажи! Огњена Марија не кажњава, не бави се тиме. Она је светитељка Божија, она је узвишенија од анђела, она стоји пред престолом Божијим, зашто би једна света жена, светог живота кажњавала? Потпуно ритуални и секташки приступ празнику од стране српских медија. Огњена Марија је дете безбожних родитеља, решила је да се крсти да се у Христа обуче, а имала је само 12 година, отац је се одрекао због тога и пострада у 16 години због вере у Бога нашег. Молите се и не плашите се, Огњена Марија неће донети зло у ваш дом, не плашите се. Свети старац Пајсије је говорио, када год осетите страх знајте да није од Бога, не може светитељка да буде “ђаво”. Ово се такође односи и на све остале угоднике Божије, које је Господ прославио у Царству небеском. Првенствено мислим на светитеље као што су Свети пророк Илија, Свети великомученик Пантелејмон, Свети апостоли Вартоломеј и Варнава, где Вартоломеју ни име не изговоре како треба. За хришћанске празнике пре свега се иде у храм на Литургију и причешће и друге алтернативе једноставно-НЕМА. Немања Мартиновић https://www.facebook.com/martinovic.nemanja

Епископ милешевски г. Атанасије освештаће новоподигнути Храм Свете великомученице Марине у буковичком селу Пипери у суботу, 30. јула 2022. године, у 17 часова, најавила је Епархија милешевска. Извор: Епархија милешевска

Епархија горњокарловачка је најавила на инстаграму да ће у понедељак, 31. јула 2022. Године, Епископ горњокарловачки г. Герасим освештати храм Преподобне мати Параскеве – Свете Петке у Сјеничаку, месту на Кордуну близу Карловца. Извор: Епархија горњокарловачка, инстаграм

Слушајући црквене песме у којима се прослављају угодници Божији, обично чујемо мушка имена. Али, ево, данас се празнује помен два Божија угодника, тачније, угоднице – оба света имена која се данас прослављају су женска. Света великомученица Јефимија и света блажена кнегиња Олга – обе су назване још по једним именом: света Јефимија се назива «Свехвалном », а свету Олгу су још савременици звали «најмудријом међу женама». Света Јефимија је мученички пострадала током гоњења хришћана за време Диоклецијана, и њеног страдања и смрти се сећамо 16. септембра. А данас се њен помен празнује поводом једног чуда, које се догодило за време Четвртог васељенског cабора. Четврти васељенски cабор је требало да разреши ко је у праву – они који верују да је Христос био Бог и Човек, Богочовек, или они који тврде да је Божанство у Христу потпуно прогутало људскост, тако да су чак и Његова страдања била само привидна. Када су представници православних, на челу са светим Анатолијем Цариградским и Јувеналијем Јерусалимским, многим аргументима из Светог Писма и Предања доказали да Христос јесте Богочовек, онда су, желећи да добију још и нарочиту Божију потврду где је права вера, написали два исповедања вере – православно и монофизитско. Оба су била положена у гроб с моштима св. Јефимије, које су се налазиле у том храму у ком су се одигравала заседања Четвртог васељенског Сабора. Гроб је био затворен, храм закључан, тако да у њега нико није могао ући, а када су кроз три дана откључали храм и отворили гроб, православно исповедање је лежало на грудима св. Јефимије, а монофизитско под њеним ногама, изгледало је као да га гази. После тако јасног Божијег указања, дефинитивно је утврђено оно што и ми данас исповедамо: да Христос јесте Богочовек, а монофизитска вера је била осуђена. Св. Јефимију су тада назвали «потврдом светих отаца» [видети кондак светој мученици Јефимији], «утврђењем православне вере». Прошло је неколико стотина година од овог чуда. Примила је хришћанство велика руска кнегиња Олга, добивши на крштењу име Јелена. Она је желела да крсти читаву Русију, многи су и следили њен пример, али да у потпуности оствари своју жељу није успела, и чак је и њен син, сурови Свјатослав, остао паганин. Али њен унук Владимир је решио да промени веру. Када је он почео да се приклања Православљу, сазвао је своје бољаре и војводе на састанак. Пошто су изнети многи аргументи у корист примања Православља из Цариграда, бољари су рекли: «Да та вера није добра, не би је примила најмудрија од жена Олга». Тај аргумент је био толико убедљив, да је питање о примању вере било решено. Оно што Олга није могла да учини за живота, учинила је после смрти. Спомен на њу као светитељку почео је да се прославља по целој Русији на дан њене смрти, 11. јула, заједно са св. Јефимијом, чије су мошти пренесене из Халкидона у Цариград. Прошла су столећа. Иноверци су заузели Цариград, и Москва је постала престоница Православља. Као у част тога, по Божијем благовољењу, у Москву је за време цара Михаила Фјодоровича, који је, узгред буди речено, рођен баш на данашњи дан, пренесен нешивени хитон Христов. Некада је Други Рим – Цариград – имао као заштиту најдрагоценије светиње – ризу и појас Богоматере. Познато је да су се и први руски кнезови-хришћани, Асколд и Дир, крстили пошто су на себи искусили чудо током похода на Цариград: када је патријарх испустио у море ризу Богомајке, подигла се страшна бура, која је бацала руске бродове, и избачени на обалу, руске војводе и војници су се крштавали, задивљени овим чудом. А, ево, у Москву је пренета не риза Богомајке, већ нешивени хитон Самог Господа Исуса Христа. Трећи Рим је стао на чело свих православних народа, почео да ослобађа православни Исток од иновераца, и чинило се да је близу потпуно окончање њихове владавине. Али у одлучујућем тренутку сама Русија је потпала под још страшније ропство комунизма. У поробљеном Другом Риму (Константинопољу) ако и не смеју да организују литије и уопште да отворено изражавају знакове поштовања православне вере, могу макар у својим храмовима да несметано узносе славословља и молитве Богу, чак и молитве за благоверне цареве, пошто Грци нису мењали текстове молитава које садрже такве прозбе. На данашњи дан, на средину храма Цариградске Патријаршије је постављен ковчег с моштима св. Јефимије, са словенским натписом да је ковчег овај – дар митрополита петербуршког Антонија. Овај натпис као да сведочи да и руски народ својим молитвама невидљиво стоји пред моштима св. Јефимије. А тамо, где се налазе мошти св. Олге, отимају се храмови и претварају у биоскопе, музеје и позоришта; у преостале храмове, уз подршку власти, увлаче се живоцрквењаци и самосвeти [припадници расколничких секти у Русији и Украјини, прим.прев]. И душу и тело хоће да пороби безбожна власт, контролишући чак и оно што се ради у црквама. Али чуда која су се догодила после смрти св. Јефимије и Олге дају нам наду да оне и данас заступају православне. Завршимо нашу данашњу молитву прозбом из кондака св. Јефимији: «И сада, као што си некада јереси, непријатељска подметања под ноге православних царева покори». Свт. Јован Шангајски

Свету великомученицу Недељу празнујемо 7. јула по црквеном, односно 20. јула по грађанском календару.У време безбожних царева Диоклецијана и његовог зета Максимилијана у Анадолији су живели Доротеј и Јевсевија. Они су били побожни хришћани, врло богати, али без деце. Ипак, са вером и надом молили су се Богу да им подари дете, обећавши да ће га посветити Њему. Бог је услишио њихову молитву и једне недеље роди им се женско дете. Девојчицу крстише и дадоше јој име по дану њеног рођења Недеља. Родитељи су васпитавали Недељу у хришћанском учењу и врлинама. Као одрасла девојка, лепа телом и душом, одби многе просце, говорећи да је она себе обручила Христу Господу. Један од тих одбијених просаца оптужи и Недељу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар нареди мучење Недељиних родитеља, па они у мукама за Христа скончаше. Свету Недељу посла Диоклецијан Максимилијану на суд. Видевши да је светитељка непоколебљива у Христовој вери, Максимилијан нареди да је дуго и без милости туку воловским жилама. Али, света мученица, са вером у Христа, издржа и те муке. После тога послаше је управитељу Витиније Илариону. Овај је саслуша и нареди да је уведу у идолски храм. У њему се Света Недеља помоли Богу, па настаде силан земљотрес од кога сви идоли у храму попадаше и поразбијаше се у прах. Затим сину муња и сагоре лице управитељу Илариону, те он паде са свога престола и издахну. После Иларионове погибије за управитеља области дође Аполоније. Он удари Свету Недељу на зверске муке, па је баци у тамницу. Тамо јој се јави Христос Господ, исцели је и рече јој: "Не бој се мука, Недељо, моја благодат је с тобом".Управитељ Аполоније поново изведе свету Недељу на сду и муке, па донесе пресуду да она буде спаљена у огњу. Слуге спремише огромну ватру и бацише мученицу усред ватре. Али, она се тада дуго молила Богу, па се из ведрог летњег неба спустио облак и угасио ову ватру. Ни разне друге муке нису јој могле ништа. Видећи ово необично чудо, многи од незнабожаца повероваше у Господ Христа. Због тога их све посекоше. Али, без обзира на све то, Света Недеља се није хтела одрећи своје вере у Христа.Тада нареди Аполоније да мученицу поново одведу у тамницу. Потом јој изрече смртну пресуду да буде посечена мачем. Хелати је онда узеше и изведоше ван града да је погубе. Света Недеља их замоли за дозволу да се помоли Богу, што јој и дозволише. Онда она клече на колена, уздиже руке к небу и помоли се Богу. Свршивши молитву, она предаде душу своју Богу пре него се мач спусти на њену главу. А када војници, пришавши к њој да изврше над њом смртну казну, видеше да је већ умрла, зачудише се. У том зачуше божански глас с неба: Идите, браћо, и причајте свима о великим делима Божјим. Војници се после тога вратише славећи Бога.Света Недеља пострада 289. године у Никомидији. http://svetanedelja.in.rs/19-sample-data-articles/joomla/24-joomla.html

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Патријаршијској капели у Београду, 17. јун 2009. године ,,Жив је Господ Бог наш и жива ће бити душа наша”, ријеч је Светога јеванђеља и Откривења Божијег. ,,Господ је Бог живих, а не Бог мртвих”, речено је, такође у Светом јеванђељу, то показује и потврђује сва историја рода људскога, историја свеукупне васионе, а нарочито историја свете Цркве Божије. Неки су говорили да су у само неким првим временима Цркве Христове бивали свети Божији људи, свети апостоли, свети мученици и подвижници, а да послије Црква више није рађала свете Божије људе. Па каква би она била радионица живота, каква би она била чуварка и носитељка живога Светога Духа ако у свим временима не би рађала и увијек изнова препорађала људске душе истином Божијом, животом дјечијим и силом Духа Светога. Ево и данашњи празник нам поручује да је Црква радионица живота и да Црква Божија непрекидно рађа свете Божије људе. Данас славимо Свету Марту и Марију, дивне сестре Лазареве. Марта, која се много труди, и Марија која клечи код ногу Господњих, а обадвије вапију Господу да васкрсне њиховога умрлога брата Лазара. А онда празнујемо великог патријарха цариградског који је живио триста-четристо година послије њих, Митрофана, првог патријарха Константинопоља града, који је био и патријарх у вријеме Првог васељенског сабора 1325. године у вријеме великог цара Константина. А онда, послије њих, празнујемо и друге велике и свете мученике, који су такође за Христа пострадали у то вријеме, у оно страшно вријеме великог гоњења Цркве Христове. Онда идемо даље, празнујемо Светога Зосиму, који је био епископ Новога Вавилона, био пустињак на Гори синајској и последње дане свога живота провео на Синају. Ту идемо даље, кроз сву историју Цркве до наших времена, јер, ево данас, ми прослављамо и свештеномученика Јоаникија, митрополита црногорскога и приморскога, и са њиме пострадале мученике и свештеномученике, Богића свештеномученика који је, такође, за Христа пострадао у наше вријеме. Црква Божија, двије хиљаде година, увијек изнова рађа свете Божије људе, свете мученице, мученике и свете свједоке Његове истине и Његовог присуства са нама и међу нама. Свештеномученик Јоаникије, који је наш савременик, који је био као свештеник у Котору, био професор на Цетињу тридесетих година, који је био професор овдје Шесте мушке гимназије, и данас његови ученици памте га као изузетног педагога, који је кратко вријеме био на трону цетињских митрополита, од 1940. до 1945. године, управо уочи оног страшног Другог свјетског поклања, он је примио трон митрополита цетињских, да би већ 1945. године мученички пострадао у Аранђеловцу. Недавно смо добили свједочанство од једнога, малтене, очевица, какав је био страдални завршетак Митрополита Јоаникија. Један ондашњи капетан ОЗНЕ, који је био задужен за њега када су га довели преко моста овдје на Сави, 1945. године, јуна мјесеца, када су га довели у Аранђеловац, није могао да се упокоји, а да не остави запис за будућност, како стоји у том његовом запису. Рака Ивановић, да га поменемо, да га Бог опрости, упокојио се, није могао да умре, а да не остави тај запис. ,,Довели су га” каже ,,преда ме, видио сам старца намученог, згрушена крв на његовој бради. Тукли су га, једва се кретао. Рекао сам му да сједне и сио је.” “Шта могу да учиним за вас?” каже њему Рака. А он каже: ,,Ако је могуће, чашу воде.” И он нареди да му донесу бокал воде и попио је. Не само што су га тукли и мучили, него су га и жеђу и глађу мучили. Иде даље и описује саслушања која су се догодила непосредно послије тога, и не само саслушања. И да не поменемо имена оних који су учествовали у тим саслушањима, негдје ту у ове дане је било, дванаести јуни па тог петнаестог, осамнаестог јуна, саслушања када је тај Рака ушао у собу гдје су га двојица саслушавали. Нашао га је у несвјести пребијеног, обореног на земљу, са лицем према земљи. Наредио је чуварима те су га посули водом да дође себи, непосредно послије тога, описује он за 18. jуни, а ми смо га уписали у календар 17. jуна, јер нијесмо тачно знали датум. Али сад ето знамо и датум, да је то био 18. jуни. А закљичили смо да је то вријеме јер смо нашли у Цетињској архиви запис једног тадашњег генерала ондашње војске, гдје доставља црквеном суду Митрополије црногорско- приморске панагију ,,разбојника Јоаникија Липовца. Смрт фашизму, слобода народу!”. И на основу тога смо закључили отприлике, 23. јуни је датум на основу кога смо рачунали да је то негдје 17. јуни и тако је уписано у календару. Међутим, по свједочанству овога Рака, 18. јуна је он стријељан испод Букуље. Трагамо за његовим гробом и помолимо се Господу да нам Бог открије његове мошти. Прије него што су га одвели на стријељање, дошао је код овога Рака да му каже: ,,Јеси комуниста, али видим да си добар човјек. Молим те овај прстен, мене ће стријељати, однеси или у Митрополију или мојој ћерки.” А њему је била умрла попадија и, највјероватније, тај прстен је био од његове попадије покојне који је он сачувао са собом. И тај прстен је и данас сачуван, тај Рака га је сачувао и предао своме пријатељу, а тај пријатељ нам га је показао недавно и вечерас, ако Бог да, предаћемо га. Ја ћу ићи у Крагујевац, биће промоција једне књиге у вези Митрополита Јоаникија и страдања тих времена код владике Јована. Дакле, тај прстен ће остати у Епархији шумадијској, гдје се припрема и градња храма у част Свештеномученика Јоаникија. ,,Предај овај прстен, мене ће убити, а да знаш да никоме зла нијесам направио. Једино по чему сам се ја управљао је закон живога Бога и то је оно што је мене и довело на моју Голготу.” Тако су Свети свештеномученик Јоаникије и са њиме преко стотину свештеника само Митрополије црногорско-приморске, убијени од безбожника нашег времена. И Богића данас прослављамо, такође свештеномученика из Босне. То су нови изданци Цркве Божије, они који су засијали на небу Цркве Божије, који су свједоци живи живога Господа. И заиста, жив је Господ Бог наш и жива ће бити душа наша, Бог је Бог живих, а не Бог мртвих, Црква је радионица вјечнога живота, и у свако вријеме рађају се свети Божији људи, подвижници, молитвеници, мученици, страдалници, исповједници, живи свједоци живога Господа, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин. https://mitropolija.com/2022/06/17/besjeda-mitropolita-amfilohija-o-svetom-joanikiju-crnogorskom-crkva-bozija-neprekidno-radja-svete-bozije-ljude/

Спортско сабрање Свете Србије, 9. по реду, једно од најмасовнијих сабрања деце и омладине око молитве, спорта и културе, које је иначе проглашено манифестацијом од изузетног значаја за Београд, у организацији Православног спортског удружења "Свети Срб и ја", биће одржано у суботу 18. јуна 2022. године, од 9 до 17 часова, на теренима на Ади Циганлији (десно после кружног тока), уз специјалне госте, финалисте "Сурвајвера" и овогодишњу тему - "Чувајмо Божју творевину", најавио је за Радио Слово љубве г. Димитрије Стикић, председник поменутог удружења. Сабрање Свете Србије на Ади, кроз које је до сада прошло преко 180.000 деце и младих, почиње увек Светом Литургијом на отвореном, од 9 ч, потом ће бити свечано отварање манифестације, са шампионима параолимпијцима Србије - од 11.30, потом почиње спортски програм и турнири који ће трајати читавог дана на преко 40 спортских станица (одбојка, фудбал, атлетски крос, кошарка, стони тенис, стреличарство, представљање борилачких спортова, моделарства, гимнастике...), од 12.30 је културно-уметнички програм на бини, у 13 сати је ручак - по традицији је то војнички пасуљ који припрема Верско добротворно старатељство АЕМ, затим ће, у 15 сати, бити одржана трибина "Спорт и Православље", потом ће бити проглашени победници свих турнира. Разговор са г. Стикићем о 9. Спортском сабрању је у целини на ОВОМ линку. Извор: Радио "Слово љубве" Изводи из разговора са Димитријем Стикићем о 9. Спортском сабрању:

У складу са Уставом Свете Горе, сваког 1. јуна (по старом календару) у Протату се врши смена Свештене Епистасије (извршне власти) Свете Горе. Досадашњу Епистасију на челу са Протоепистатом (Прот) из Ватопеда, наслеђује Епистасија предвођена Ивироном. Сам чин инаугурације обавља епитропија (намесништво) Свештене Општине (скупштине) Свете Горе. Где патерицу (штап), као главно обележје протовог старешинства, новом Проту предаје антипросоп Велике Лавре, као најстаријег тј. првог манастира по светогорској хијерархији. Прот добија и три напрсна крста која носи, без обзира да ли је он клирик (јеромонах) или прост монах. Епитропија предаје Проту и печат Свете Горе који је састављен из четири дела, тако да Прот даје сваком од чланова Епистасије по један задржавајући један део и сам. Тиме је, за оверу сваког документа, потребна саборност свих чланова Епистасије. Данашњим даном дужност Прота је преузео старац Христифор, јеромонах ивиронски. Сви који буду посетили Свету Гору у периоду од данас до 1. (14) јуна 2022. на својој дозволи за улазак имаће потпис старца Христифора и његове епистасије: јеромонаха Теофила пантократорског, монаха Нићифора филотејског и јеромонаха Јеронима Симонопетрита. Свечаности је присуствовао велики број верника, као и државних представника Грчке. За годину дана место светогорског прота преузеће хиландарски сабрат. https://mitropolija.com/2022/06/14/ustolicena-nova-epistasija-svete-gore/

Храм Силаска Светог Духа на Апостоле у Земуну обележава 180 година постојања овог светог храма и тим поводом припрема пригодне свечаности под називом „Духовски дани у Горњој Вароши“, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи свештенству храма. Уочи славе храма, 10 јуна 2022. године, биће приређена свечана академија, са почетком у 17 часова и 30 минута, коју ће поздравним словом отворити протонамесник Лука Верић, старешина храма. У 18 часова је отварање изложбе вредних фотографија, а потом ће предавање на тему „Храм Свете Тројицекроз време – некад и сад“ одржати ђакон Иван Милорадовић, вероучитељ Лука Воларевић и хоровођа др Наташа Марјановић. Након предавања наступиће музичко-фолклорни састав ,,Фенечки Бисери”, који ће извести духовне и народне песме. У суботу, 11. јуна,у 7 часова и 30 минута биће служена Света Литургија и у наставку парастос. Након празничног Вечерњег богослужења, које ће почети у 17 часова, јереј др Александар Ђаковац одржаће предавање на тему „Тајна Бога: Како верујемо у Једног Бога који је Света Тројица?”. Од 18 часова и 30 биће Смотра хорова земунских цркава: Богородичине, Николајевске и Светотројичине Цркве. У недељу, 12. јуна, празнично Јутарње богослужење почеће у 8 часова. У 9 часова је Света Литургија са опходом око Храма, а у наставку резање славског колача. У понедељак, 13. јуна, у 8 часова и 15 минута почеће Јутарње богослужење, Света Литургија у 9 часова. Након Вечерњег богослужења, које ће почети у 17 часова, наступиће ансамбл народних игара и песама ,,Таурунум“ из Земуна, под вођством уметничког руководиоца ансамбла Звонка Хорвата, који ће извести игре из околине Београда и игре из Шумадије. У 17 часова и 45 минута о животу и делу проте Радослава Грујића говориће др Владислав Пузовић. Потом ће опет наступити „Таурунум“ са играма из Неготина и игре из Косовског Поморавља. У уторак, 14. јуна, у 8 часова и 15 минута почеће Јутарње богослужење, Света Литургија у 9 часова. Планирано је да буде у 17 часова и 30 минута отварање изложбе слика Милице Ајдуковић ,,Кћери лозе Немањића”, која ће трајати до 19.јуна. Братство земунског храма Силаска Светог Духа на Апостоле позива верне да својим присуством увеличају ове свете и Богом благословене дане њихове храмовне заједнице! Добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Реплике светогорских икона Пресвете Богородице Тројеручице и Млекопитатељнице са Свете Горе стигле су 29. маја 2022. године у сплитски храм посвећен Светом Сави. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, заједно са сплитским свештенством и мноштвом окупљеног верног народа дочекао је ове иконе немерљиве вредности, након чега је служена Света Архијерејска Литургија. „Данас смо се окупили поводом велике радости, јер смо за нашу малу заједницу добили копије чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице која се налази у Хиландару и Богородице Млекопитатељнице која се налази у испосници Светога Саве у Кареји, на Светој Гори. Уз њих ћемо се, на овоме светом месту, молити Пресветој Богородици да буде заступница свих нас пред престолом Свевишњега и пред лицем Сина свога љубљенога који је Својим доласком на овај свет дао могућност свима нама да и ми постанемо мала браћа Његова. Дао нам је шансу да и ми постанемо 'богови по благодати' сједињујући се са Њим на светој Евхаристији и зато треба да се молимо пред овим иконама, иштећи Божију милост како за нас саме и наше ближње, тако и за читав овај свет, да се сви спасемо и изађемо пред лице Господње. Спасење можемо задобити само заједно, када се радујемо једни другима и налазимо Бога у својим ближњима, а то подразумева да треба да имамо љубави и према непријатељима својим и снаге да опростимо онима који нам зло чине, јер ћемо тако најпре заслужити милост Божију. Кроз ту љубав се угледамо на самога Господа који је након свих страдања која је претрпео од стране људи који су Га на крају и разапели, увек показивао, а и дан данас показује велику љубав према људском роду. На крају желим да се захвалим господину Милану Поповићу, угледном привреднику из Србије, који је донирао ове иконе за нашу цркву у Сплиту. Ако Бог да, када му будем додељивао захвалницу за то, за нас велико дело, биће са нама, па ћу моћи и њему лично да захвалим као човеку који се брине о нама у Далмацији који смо често заборављени и кроз оваква дела видимо да ипак нисмо напуштени, како ни од Бога, тако ни од својих ближњих ван наше Епархије“, поручио је Владика далматински и позвао вернике да се пред овим иконама молимо за довршетак давно започетог сплитског Храма Светог Саве. Извор: Епархија далматинска

Братство Храма Свете Петке на Чукаричкој падини позива на предавања која ће бити у сали парохијског дома, најпре у суботу, 9. априла 2022. године од 18.30 часова, када ће на тему "Библијски смисао поста" говорити ђакон др Владан Таталовић, ванредни професор на ПБФ- у, а затим, друго предавање, у четвртак, 14. априла, од 18 сати, када ће на тему "Велики пост - време очишћења и сједињења са Богом" говорити вероучитељ Велибор Мартиновић. Извор: Радио Слово љубве

Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије је 5. априла 2022. године у присуству архимандрита Варнаве (Дамјановића), настојатеља манастира Трескавац, архимандрита Василија (Рожића), настојатеља манастира Клисина и епархијског ђакона Немање Рељића у манастирском параклису Светог Јована Златоустог у манастиру Рмањ, у новосачињени кивот положио свете трудбене кости Рмањских светитеља и мученика које ће бити чуване у овој светој обитељи, саопштено је из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког. После полагања у кивот, Епископ Сергије је извршио мали помен свим свештеномонасима, монасима и трудбеницима манастира Рмањ чије су кости пронађене, али и свима онима који су себе дословно уградили у темеље ове свете обитељи и били њен историјски бранич у тешким и бурним временима како би је сачували до данас неповређену, чувајући је до овог времена када она сама доживљава своју највећу обнову од периода њеног оснивања. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у парохијском дому Храма Свете Тројице у Земуну биће одржана следећа предавања током Часног поста: у недељу Средопосну, 3. априла, од 11 часова, на тему "Пост и покајање у средњем веку" говориће ђакон др Ивица Чаировић, а у недељу Глувну, 10. априла, такође од 11 сати, на тему "Пост у древним монашким уставима" говориће протојереј-ставрофор др Радомир Поповић. Светотројчина 4, Земун Добро дошли! Храм се налази у улици Светотројчина 4. Извор: Радио Слово љубве

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског и администратора Епархије шабачке Г. Г. Фотија, обраћамо вам се са молбом за помоћ при обнови манастира Бјеле воде. Најсрдачније молимо све људе који имају вољу, жељу и могућност, а сходно жељи и осећају помогну обнову ове светиње, која је за кратко време постала стратиште многих који траже свој пут ка Господу. Верујемо да је све што се догађа Божије давање и да Његове путеве не можемо увек испитати, али исто тако верујемо да ће се, као и до сада „Бог кроз своје љубљене делати“, те да ће се ова светиња обновити и засијати новим сјајем и бити обиталиште „Славе Божије“. Уздајући се у Господа, а ослањајући се на Јеванђељске речи да треба „једни другима бремена да носимо“, надамо се да ће искра Христове љубави бити запаљена у срцима нашим, те да ћемо дати део себе и поново изградити оно што „ни рђа, ни мољац не могу уништити“ и да ћемо и ми себе узидати у Јеванђељску кућу сазидану на темељу који је Христос Господ. Динарска средства уплатити на рачун СПЦ Епархија шабачка Број 325-9500600032738-97 Са назнаком за обнову Манастира у Бијелим Водама Девизна средства упатити на наведене рачуне према датим инструкцијама Извор: Епархија шабачка

У недељу пред Рождество Христово - светих отаца, 2. јануара 2022. године, на празник Светог свештеномученика Игнатија Антиохијског Богоносца, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, предстојао је евхаристијским сабрањем у храму Преподобне мати Параскеве на Чукаричкој падини. Преосвећеном владици Јеротеју саслуживало је свештенство и ђаконство ове београдске светиње, уз појање хора и молитвеног учешћа великог броја народа Божјег. Након прочитаних светописамских чтенија која су усмерена на молитвено исчекивање празника Рождества Христова, Епископ топлички је беседио о значају молитвеног исчекивања празника у којем се налази највећи израз љубави Божје према васколиком људском роду. Господ очекује од нас да будемо људи живога Бога, као што су били наши праоци, а сви смо ми по Аврааму деца Божија, јер је Авраам прво поверовао у Бога па био обрезан, као што и ми прво поверујемо у Бога, а потом своју веру крунишемо светом Тајном крштења, нагласио је Епископ топлички г. Јеротеј. У наставку своје беседе Епископ Јеротеј је указао на благословени значај угодника Божјих које наша света Црква прославља у данашњи празнични дан, износећи пред нас пример њиховог светог и аутентичног живота и пребивања у љубави Христовој. Данас прослављени светитељи су веру сачували, и попут ових јеврејских отаца, преносили је један другоме све до данашњих дана, а нама су оставили у аманет да ми ту исту веру живога Бога преносимо својим потомцима, закључио је викарни Епископ топлички Јеротеј. Извор: Телевизија Храм

„Тема конференције је веома важна и актуелна у данашње време с обзиром на кризу која је наступила у светском Православљу“, рекао је Његово Блаженство Митрополит варшавски и целе Пољске Сава у поруци добродошлице организаторима и учесницима Међународне конференције „Саборност Цркве: теолошке, канонске и историјске димензије“. Конференција се одржава 11. новембра 2021. године у Кијево-печерској лаври под председавањем Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија. „Чињеница о настанку тзв. „Украјинске православне цркве“ уместо да излечи верско расположење у Украјини, она га је ојачала и закомпликовала“, навео је Његово Блаженство. „Уместо јединства друштва дошло је до поделе која је превазишла границе тзв. „украјинског раскола“ и захватила читаво светско Православље“. „Зато треба стално да се подсећамо да је главни знак саборности Свете Православне Цркве њено јединство. Она живи захваљујући верности догматском учењу Свете Цркве и у њему нема места за еклесиолошки компромис“, рекао је у својој поруци митрополит Сава, изражавајући подршку Предстојатељу и пуноћи канонске Украјинске Православне Цркве. Извор: Мospat.ru