Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'василија'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Научни скуп са међународним учешћем „Kомпозитор Василије Мокрањац (1923–1984) - Музика и ћутање“ одржаће се у понедељак, 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, са почетком у 10 часова и 30 минута, сазнаје Радио "Слово љубве". Скуп, поводом обележавања стогодишњице рођења академика Мокрањца, организује Српска академија наука и уметности у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ и Фондацијом Василије Мокрањац. Поздравне речи одржаће академик Иван Јевтић, секретар Одељења уметности САНУ, Александра Мокрањац и Катарина Томашевић. На скупу ће своје радове представити аутори из Француске, Португалије и Србије, а детаљнији програм је у наставку вести. Академик Мокрањац дао је свестран и трајан допринос српској музичкој уметности, култури и педагогији. Дипломирао је на два одсека Музичке академије у Београду: на одсеку за клавир (у класи проф. Емила Хајека) и композицију (у класи проф. Станојла Рајичића). Василије Мокрањац је најзначајнији српски симфоничар ХХ века. Поред пет симфонија и бројних других дела за симфонијски оркестар, његов опус обухвата и концертантну, камерну и солистичку музику, као и радио-драме и велики број партитура позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији, односно Факултету музичке уметности у Београду. Бавио се превођењем стручне литературе за потребе своје педагошке праксе. +++ ПРОГРАМ Понедељак, 11. септембар 2023. Свечана сала Српске академије наука и уметности 10:30 Над одзвуцима вечности. Поздравне речи у знак сећања на академика Василија Мокрањца академик Иван Јевтић, секретар Одељења уметности САНУ академик Светислав Божић, Одељење уметности САНУ др Александра Мокрањац, дипл. инж. архитектуре, кћи Василија Мокрањца, оснивач Фондације "Василије Мокрањац" др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ Прва сесија: „Стваралаштво Василија Мокрањца из визуре иностраних музиколога” (председава др Мелита Милин) 11:00 др Силви Нисефор (Sylvie Nicephor), музиколог, сопран и пијаниста (Француска): „О Прелудијуму за клавир (1984) Василија Мокрањца” (превод: Тања Шотра) 11:30 др Иван Муди (Ivan Moody), музиколог, композитор, диригент и православни свештеник (Португалија-Уједињено Краљевство „Неокласична естетика у музици Василија Мокрањца и Виктора Калабиса” 12:00 Пауза Друга сесија: „Василије Мокрањац и музичка историографија” (председава др Катарина Томашевић) 12:20 др Надежда Мосусова, научни саветник Музиколошког института САНУ у пензији: „Изостанак српске музике из светске музичке културе” 12:40 др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ у пензији: „Опус Василија Мокрањца из угла музичке историографије” 13:00 др Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ: „Виолончелиста Јован Мокрањац, отац Василија Мокрањца – заборављени великан српске музике” 13:20 Дискусија 13:40 Ручак Трећа сесија: „Композиторско стваралаштво Василија Мокрањца: аналитичка и естетичка разматрања” (председава др Ивана Медић) 14:30 мр Милош Заткалик, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду: „O Одјецима, тишини и структурној дубини: рефлексије о музици Василија Мокрањца (с Хајдегером у позадини)” 14:50 др ум. Татјана Милошевић Мијановић, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду: „Композициони поступци у стваралаштву Василија Мокрањца примењени у циљу сједињавања различитих музичких утицаја” 15:10 др Милош Браловић, истраживач-сарадник Музиколошког института САНУ: „Развој неоекспресионизма у српској музици шездесетих година ХХ века. Три неоекспресионистичке симфоније Василија Мокрањца” 15:30 Дискусија 15:45 Пауза Четврта сесија: „Василије Мокрањац као педагог” (председава ред. проф. Милош Заткалик) 16:00 др ум. Светлана Максимовић, композитор: „Аспекти особености стила и карактера у опусу Василија Мокрањца и промене у раду са студентима” 16:20 др Јелена Јанковић-Бегуш, научни сарадник, уредник програма у Центру београдских фестивала (ЦЕБЕФ): „’À mon cher maître’: Дуо за клавир и оркестар Властимира Трајковића као омаж професору Василију Мокрањцу” 16:40 Завршна дискусија 17:00 др ум. Огњен Поповић, кларинет, ванредни професор Факултета музичке уметности у Београду (Василије Мокрањац: Песма за соло кларинет и Прелудијум за соло кларинет) Извор: Радио "Слово љубве"
  2. У навечерје празника Светог Василија Острошког, 11. маја, у манастиру Острог служена је Вечерња служба којом је началствовао Његово преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј у присуству Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и преосвећене господе епископа бихаћко-петровачког Сергија и буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, свештенства и свештеномонаштва из више епархије Српске православне цркве. Молитвеном сабрању присустовало је више хиљада вјерника који су упркос лошем времену дошли из разних крајева на поклоњење Острошком чудотворцу. Празник је сабраном вјерном народу честитао Митрополит Јоаникије, који је бесједећи по отпусту исказао дубоку дирнутост због љубави коју су сви, поготово дјеца и омладина, показали када су и по овом великом невремену дошли у Острог: “Свима срећан празник Светог Василија Острошкога, нека би дао Бог да Свети Василије награди ваш труд! Не памтим да је било некада баш овако невријеме, али и то је дар од Бога. Тиме се показује права, истинска вјера и љубав, када било каква непогода није могла да спријечи ову дјецу и омладину, има доста и одраслих, хвала Богу, да приступе данас Светом Василију. Ту видимо какав је карактер нашега народа, јер тешко да је неко могао ову дјецу у школама научити да подносе такву жртву. Ово је нешто што су наслиједили и од својих давних и ближих предака. Наш народ је вјеран највећим вриједностима и својим светињама.” Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да Свети Василије из Острога чудотвори вјековима и да је примио много тешкоћа и суза, уздаха, надања и молитава од свога народа те да је Бог тако устројио и показао своју милост и старање о српском роду: “И послије спаљивања моштију Светога Саве послао је Светога Василија Острошкога да буде други Свети Сава и да се преко његових моштију изливају чудеса у манастиру Острог, као што су се раније вјековима изливала чудеса и исцјељења, благослов и укријепљење духовно преко моштију Светог Саве у Милешеви. Благодаримо Богу који нам је дао таквога светитеља, утјешитеља и чудотворца.” Подсјетивши да се код Светог Василија од његових светих моштију безброј људи утјешило, исцјелило, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је нагласио да Свети Василије притиче свима у помоћ који му се обраћају на разне начине и да се често догађа да многи од оних које су љекари отписали, дођу и исцијеле се код његових моштију: “Није мање чудо када дође човјек потпуно равнодушан према вјери или без икакве вјере, или има нешто против вјере и Цркве, па се потпуно обрати Богу код моштију Светога Василија. И постане добар хришћанин, кајући се за своје претходне гријехе, гледајући да у своме животу касније што више угоди Богу, да би тиме показао да се поправио и да је нашао прави пут спасења.” На крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије позвао је сабране да заблагодаре Богу и Светоме Василију Острошкоме: “Надам се у Бога да ће овај ваш труд који сте принијели Светоме Василију, и ви који сте дошли из ближих и ви из даљих крајева, и они који су се добро сквасили и претрпјели, и они који су дошли боси, да ће сви од Бога и Светог Василија бити награђени. Амин, Боже, нека тако и буде! Свима на здравље и на срећу и радост! Да благослов Божји понесете од моштију Светог Василија у својим душама својим домовима и својим породицама. Христос Васкрсе!” Молитвена прослава празника Светог Василија наставиће се у поноћ, када ће поред његових светих моштију бити прочитан Акатист. Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиће сјутра, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, са више архијереја Цркве Божије Свету службу Божију у манастиру Острог, са почетком у 8 часова, а послијеподне у 18 часова, предводиће Световасилијевску литију кроз град Никшић. https://mitropolija.com/2023/05/11/navecerje-praznika-svetog-vasilija-ostroskog-blagodarimo-bogu-koji-nam-je-dao-takvoga-svetitelja/
  3. Уочи празника Светог Василија Острошког, у Светитељевим родним Мркоњићима, 8. маја 2023. године, обретени су земни остаци Његове мајке, блажене Ане-Анастасије. Свету Литургију је 8. и 9. маја служио Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије. Земни остаци блажене Ане су омивени и положени у дрвени кивот, уз стручни надзор и искусне савете археолога, лекара и присутних свештених лица. Детаље доноси Епархија захумско-херцеговачка: Идући у сусрет празнику Светог оца нашег Василија, чудотворца тврдошког, острошког, мркоњићког и завалског, великог архијереја Цркве Христове у Херцеговини и васељенског чудотворца, ове, две хиљаде двадесет и треће године (за наш народ тешке и пуне изазова!) као утеху и надахнуће, али и охрабрење и подстицај у свом духовном стремљењу, мркоњићка обитељ, а кроз њу цела Херцеговина и сва пуноћа наше светосавске и световасилијевске Цркве, примиле су благодат на благодат обретењем земних остатака Светитељеве мајке Ане – Анастасије, само пар дана пре прослављања његовог празника. Дан – 8. мај, понедељак четврти по Васкрсу, празник Светог Апостола и јеванђелисте Марка. У гробљанској цркви Светог Николаја Мирликијског у Светитељевим родним Мркоњићима, на Светој Литургији, уз Епископа захумско-херцеговачког Димитрија и њему саслужујућих: Игумана Манастира Острог Сергија са братијом, Игумана Манастира Завала Василија, Игумана Манастира Косијерево Арсенија и пароха мркоњићког, протојереја Николе (Јанковића), окупљени су још и јеромонах Порфирије из Манастира Тврдош, Игуманија Петропавловске и Мркоњићке монашке обитељи Павла са сестринством, доктор породичне медицине из Требиња Валентина Килибарда, археолог и директор требињског Музеја Ивана Грујић, мештани села Мркоњића и неколицина ревносних и искусних радника, одређених за предстојећи посао. Након одслужене Литургије, а потом и кратког помена на гробу блажене Ане-Анастасије, уз појање пригодних тропара приступа се откопавању гроба, на коме је постојећи надгробни споменик постављен 1966. године и освећен од тадашњег надлежног Архијереја, Митрополита Владислава. Скидање првог слоја земље открива кости које по свему судећи припадају неколицини различитих људи (две лобање, нешто дечијих и већи број костију одраслих људи, како мушких тако и женских). Међу овим костима налази се и аустроугарски новчић из 1900. године, што указује на то да су кости новијег датума, очигледно накнадно положене преко већ постојећег гроба и да је потребно копати још дубље. Даље копање убрзо открива прелепи, веома стари споменик од клесаног камена из једног комада, са дуборезаним крстом са обе стране. Наставак копања, на дубини од око једног метра и двадесет сантиметара, тачно испред поменутог клесаног каменог споменика открива танке надгробне плоче које оивичавају и надкривају још један гроб. Пажљиво уклањање плоча, уз стручни надзор и искусне савете археолога, лекара и присутних свештених лица, најзад открива читав, необично добро очуван женски скелет, у правилном анатомском положају, руку скрштених на грудима и дивне, златно-жуте боје. Уз појање прокимена: „Кто Бог велиј …“ и других пригодних богослужбених песама и васкршњих тропара, присутни пажљиво, део по део, ваде кости и полажу их на бело платно. Након што су све кости извађене, у свечаној литији бивају пренесене од гробља до манастирског храма Светог Василија (удаљеног пар стотина метара) где се, опет уз стручни надзор археолога и лекара, приступа њиховом детаљнијем чишћењу, прању у млакој води и припремању за накнадно прање у белом вину, премазивање маслиновим и ружиним уљем и коначно полагање у кивот у коме ће бити похрањене. Сутрадан, деветог маја, у манастирском храму Светог Василија опет је служена Литургија. Након што је обављено све наведено, кости су привремено смештене у дрвени кивот (дар острошког братства) и смештене у храму, на поклоњење вернима током наредних, празничних дана. *** Светлост, радост, мир и топлина који од тренутка обретења испуњавају како околину мркоњићке светиње – тако и срца свих присутних, унутарње су и дубоко лично сведочанство онога што чека своју потврду од све пуноће Цркве. До тада – од свег срца благодарећи Господу Дивном у Светима Својим и Светом угоднику Његовом Василију на благослову којега смо били удостојени, „празнујући пре празника“ полажемо сву наду на непогрешивост Духа Божијег – Духа Истине, кличући са Црквом: „Ко је Бог велики као Бог наш; Ти си Бог Који чиниш чудеса!“ По благослову Епископа захумско-херцеговачког Димитрија сестринство Мркоњићке обитељи ** "Дани Светог Василија" у Херцеговини од 11. до 14. маја Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  4. Крст и земљиште за нови храм посвећен Светом Василију Острошком освештаће Епископ банатски г. Никанор уз саслужење свештенства борчанског намесништва у недељу, 30. априла 2023. године, у 16 часова, најавио је за Радио „Слово љубве“ протонамесник Бранислав Миљковић, парох борчански. Земљиште за нови храм се налази на крају Петковачке улице у оквиру насеља Преток у Борчи, до кога саобраћају аутобуси ГСП број 96 и 101. О. Бранислав Миљковић Извор: Радио "Слово љубве" Фото: Митрополија црногорско-приморска
  5. Поводом Дана Светог Василија Острошког, који се организују од 7. до 12. маја, а уз благослов Епархије будимљанско-никшићке и у сарадњи са Општином Никшић, Ноћни вукови Црне Горе и МК Оногошт, организују вожњу под називом "Путевима Светог Василија Острошког". Окупљање моториста је 12. маја у 9. часова у Мркоњићима одакле ће се по завршетку Свете литургије у манастиру св. Василија кренути ка манастиру Тврдош, након тога ћемо посјетити Храм Св. Василија у Требињу, а онда наставити ка Манастиру Острог. Путовање ће се из острошког манастира наставити за Никшић, гдје ће се мотористи придружити литији која почиње у 18 часова. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  6. Позивамо све људе добре воље да помогну Василију Урошевићу, који је у августу 2019. године пао са четвртог спрата и остао непокретан. Шанса да Василије поново прохода постоји на Куби, где се налази најбољи неурорехабилитациони центар на свету, какав његова повреда и захтева. Комплетни трошкови пута, дијагностике, терапија, лечења и смештаја у болници износе 20.000 евра, а благодарећи добрим људима који су до сада помогли, преостало је да се сакупи још само 850 евра. Рок за уплату овог износа болници истиче 10. новембра 2022. године, а по Божијем Промислу, Василије треба да буде примљен на дан св. Врача Козме и Дамјана (14. новембра). Време истиче - помозимо! Помозимо сви, пошаљимо СМС поруке: 762 на број 3030 и 23 на број 3800. СМС за ШВАЈЦАРСКУ: упишите human762 и пошаљите на број 455. Новац се може уплатити на следеће бројеве рачуна: динарски рачун: 160-6000000006119-25 девизни рачун: 160-54000043217-38 IBAN: RS35160005400004321738 SWIFT / BIC: DBDBRSBG Извор: Радио "Слово љубве"
  7. Акција добровољног давања крви биће организована у недељу, 25. септембра 2022. године, од 10-14 часова у порти храма Светог Василија Острошког на Бежанијској коси. Извор: Храм Светог Василија Острошкој на Бежанијској Коси
  8. Братство Храма светог Василија на Бежанијској коси позива верујући народ на молитву за исцељење и здравље душе и тела, на древну Свету Тајну Јелеосвећења - у понедељак, 11. јула, после Бденија, дакле око 18.30 ч, у овом храму биће служено Јелеосвећење. До Храма св. Василија може се стићи линијама градског превоза са Зеленог венца 74, 75 и 65. Извор: Радио Слово љубве
  9. „Дани Светог Василија Острошког“ је традиционална културно-духовна манифестација, која се одржава од 1996. године када су се, у великој свенародној литији, мошти Светог Василија Острошког пронијеле прво кроз његову родну Херцеговину, а затим и кроз Никшић. Ове године „Дани Светог Василија“ добијају посебан значај из два разлога: прослава јубилеја 350 година од упокојења Светог Василија, који је требао да буде обиљежен прошле године, али је због епидемиолошких мјера помјерен за ову годину, а други је тај што Црквена општина Никшић и Општина Никшић, први пут, заједно организују ову манифестацију. По ријечима архијерејског намјесника никшићког, протојереја-ставрофора Слободана Јокића, Свети Василије је онај најбољи од нас, заштитник свих наших домова, града Никшића и Саборног храма, а тога и ми имамо обавезу да на благослов узвратимо благодарењем. „Ова година, 2022. је благодарност нашем Светитељу за све што чини и што ће чинити за људе, прије свега, овог града. Друга ствар, такође битна и нама значајна, је да ове године заједно са Општином Никшић организујемо Дане Светог Василија. Општина Никшић је препознала, не само ову манифестацију и овај културни догађај, већ сарађујемо одређени период веома лијепо, квалитетно на радост многих људи овог града и то је оно што нас посебно радује“, рекао је свештеник Јокић, изразивши захвалност предсједнику Општине Никшић, његовим сарадницима и секретаријатима са којима ЦО сарађује. Културно-духовна светковина, у славу Светог Василија Острошког, почиње 7. маја, промоцијом Зборника и изложбом фотографија у част блаженопочивших Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, људи који су, како је истакао о. Слободан, уградили себе у овај град, у биће овог народа, отворили нам путеве смисла живота, и трудили се својим животом да оно што им је Бог дао подијеле другима. „Зборник је са научног скупа, одржаног у Београду, на Богословском факултету, у којем су обојица учествовали, а ми као њихови наследници желимо да им се захвалимо, да прво вече посветимо, управо, овој двојици великана. У холу Никшићког позоришта биће уприличена изложба фотографија. У тој вечери учествоваће Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, који ће отворити и благословити Дане Светог Василија, протојереј-ставрофор др Борис Брајовић, протојереј-ставрофор др Дарко Ђого и проф. др Душан Крцуновић“, казао је о. Слободан, који је новинаре упознао са осталим садржајима програма манифестације, а која ће бити крунисана Литургијом и свенародном литијом кроз град Никшић на дан празника. „Оно што је веома значајно је тај богослужбени, молитвени дио. 11. маја увече служићемо свечано бденије поводом празника Светог Василија Острошког, 12. маја Литургију поводом славе Храма и славе града. Централни догађај је света литија кроз Никшић, прошле године смо имали скраћену маршруту због епидемиолошких мјера, а ове се враћамо на стару маршруту. Оно што нас посебно радује је долазак Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, који ће предводити литију са више од 20 архијереја наше и осталих помијесних Цркава, представника из скоро свих помијесних Цркава. Враћамо се пуноћи као централном догађају можда у цијелој години, не само црквеног живота наше Саборне цркве, него, можемо слободно рећи, и града. Тог дана смо, на неки начин, центар региона, и већ имамо најаве да ће доћи људи из цијеле Европе, који су чули за литију Светог Василија. У радости и весељу да проведемо све ове дане, нарочито дан Светог Василија, тако да су сви ови Дани покушај наше захвалности, благодарности Светом Василију, узвраћање том благослову којим нас он, сваки дан, окриљује и чини да будемо оно што јесмо – дјеца Светог Василија“, казао је свештеник Слободан Јокић, додајући да су три Епархије званично организатори „Дана“: Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка. Општина Никшић и њено ново руководство су, по ријечима Марка Ковачевића, предсједника Општине Никшић, препознали „Дане Светог Василија Острошког“, годинама уназад, као најзначајнију и најбројнију манифестацију, која се догађа у Никшићу, закључно са литијом у којој се сабере на десетине хиљада људи. „Због тога, као локална управа нисмо могли да останемо и даље индиферентни према тим догађајима, већ смо одлучили да учествујемо и будемо суорганизатори Дана Светог Василија Острошког, што мислим да је обавеза и сваке будуће локалне самоуправе која буде на челу града под Требјесом“, навео је Ковачевић. Имајући у виду цјелокупни живот и значај Светог Василија, успостављена је сарадња са Општином Требиње, као што су представници цркве у Никшићу успоставили сарадњу са тамошњом ЦО и Епархијом, да би ове године манифестација обухватила читаву географију Светитељевог живота од Поповог Поља до Острога. „Делегација Општине Требиње биће гост у Никшићу на литији, а ми ћемо бити њихови гости 11. маја, приликом освећења родне куће Светог Василија. На неки начин, заокружујемо духовни простор на коме је обитавао Свети Василије за вријеме свог живота; упућујемо свим људима, поготово православним хришћанима, са ових наших простора да су, у овим данима, добродошли у Требиње, у Никшић, и у Острог. Задовољство ми је и част што сам баш ја као предсједник Општине имао прилику да укључим нашу локалну самоуправу у организацију Дана Светог Василија“, нагласио је Ковачевић. Позиви за учешће у литији биће упућени и предсједницима других општина Црне Горе, Херцеговине и Србије, а по мишљењу Ковачевића ово је лијепа прилика да се покаже да град Никшић живи новим животом. „Ми ћемо и даље бити ту да помогнемо у организацији свих догађаја када је то потребно и нашој СПЦ, али и осталим вјерским заједницама у нашем граду у оној мјери у којој је њима потребно. Чињеница је да је ово најмасовнија манифестација, да Никшић већински чине православни хришћани, тако да то не може бити фаворизовање било кога већ уважавање чињеничног стања. Свети Василије Острошки, могу слободно да кажем, осим што је духовни вођа овог народа и што се њиме руководимо, кроз све животне ситуације, је и једини прави, истински градоначелник овог града. Ми остали смо пролазни, али он, увијек, остаје ту као вертикала која нас упућује којим путем у животу треба да идемо. Никшић је одавно кренуо тим путем, а сада је то урадила и локална самоуправа“, закључио је први човјек Општине Никшић. На конференцији је говорио и Митар Бараћ, директор Туристичке организације Никшић, који је указао на значај вјерског туризма, који у последњих 10 година, сматра он, биљежи велики раст, а могућности Општине Никшић када је у питању вјерски туризам су велике. „Вјерски објекти на територији наше Општине, својим изгледом, значајем и позицијом заслужују бољу туристичку валоризацију. Нажалост, у годинама за нама није пуно рађено на овом плану. ТО Никшић је предузела низ корака ка томе, кренули смо у израду промотивног материјала, а ту су и манифестације. Све је почело са Васкршњим базаром, на Тргу слободе, којом смо послали лијепу слику из нашег града у празничним данима. Инститирали смо да и ТО буде дио Дана Светог Василија, јер литија 12. маја је традиција која траје од 1996. Чини ми се да ниједан догађај у Црној Гори не окупља толико људи на једном мјесту као никшићка литија и видимо је као лијепу прилику да промовишемо наш град“, оцијенио је Бараћ, напомињући да ће ТО оформити за ову прилику три инфопункта: на Вилусима, на Тру Шака Петровића и у центру града, који ће имати информативни карактер, а на њима ће сви учесници моћи добити освјежење, упуте и промотивни материјал о самом граду. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  10. Јуче на службу Великог петка у цркви Светог Василија Острошког у паришкој општини Пјетрфит гдје живи велики број Срба у Паризу одслужена је прва служба у новом манастиру Српске православне цркве. У бившем манастиру католичког сестринства који је прилогом брачног пара Доклестић купљен, а који су сву своју имовину у Паризу и Лондону завјештали Митрополији црногорско приморској почеле су службе у страсној седмици Великог поста. Црква је посвећена светом Василију Острошком на радост многобројних Срба који живе у Паризу. Служби су присуствовали посланик округа Сен Дени г. Стефан Пеу, изасланица бискупа Сен Денија, госпођица Ана Мари Петижон, г. Радомир Милић из Подгорице угледни члан округа Сен Дени који већ педесет година живи у Пјетрфиту као и Срби из овога паришког округа. Прву службу су одслужили по благослову Митрополита црногорско приморског г. Јоаникија протојереј ставрофорБорис Б. Брајовић и протођакон Владимир Јарамаз уз пјевницу коју су предводили Никола Ракићевић, Мара Стругар, Митар Мирковић и предсједник Савеза Срба у Француској и један од најугледнијих личности у Француској поријеклом из Грбља г. Ђуро Ђетковић. У својој бесједи на крају службе протојереј ставрофор Борис Б. Брајовић је нагласио да је крсноваскрсна молитва Великог петка у овом новом светилишту посебно добија на значају кад се зна да се послије толико година у Француској почиње црквени живот у новом храму. Црква Светог Василија Острошког за Србе у Француској је тако наставак литијског хода из Црне Горе који је све Србе у свијету а посебно у Француској подстакнуо на ново промишљање духовног живота. Служба изношења плаштанице обављена је у порти манастира светог Василија Острошког који је привремено одређен за молитвене службе. https://mitropolija.com/2022/04/23/prva-sluzba-u-crkvi-svetog-vasilija-ostroskog-u-parizu/
  11. Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј служио је, у петак, 18. фебруара 2022. године, на Новом бежанијском гробљу у Београду, чин опела над телом новопрестављеног слуге Божјег Василија Лазовића, сина госпође Славице Зељковић, управника службе општих и правних послова Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Преосвећеном владици Иринеју су саслуживали протојереј др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета, протојереј Григорије Сапсај, презвитер Лазар Мајсторовић и ђакон Иван Васиљевић. После опела, Епископ бачки Иринеј је изговорио беседу над телом новопрестављеног Василија Лазовића, у којој је истакао: „Верујем да ће се његова душа радовати, а та радост је за све нас потпуна тек о Другом доласку Христовом, у време општег васкрсења свих упокојених. Али и дотле – очекујући ту пуноћу спасења, пуноћу блаженства – свака душа која је тога удостојена осећа радост већ у оној мери у којој је Божја љубав и доброта обасјава у животу после овоземаљског живота. То је за нас најважније сазнање по нашој светој вери и зато, као што рече реч Божја, ми не тугујемо као они који немају наде него је наша туга увек радосна туга, јер верујемо у Васкрслога Господа, Победитеља смрти и Дародавца вечнога живота.ˮ Епископ бачки је на крају беседе, у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и у име свих присутних, изразио саучешће породици новопрестављеног слуге Божјег Василија Лазовића. Опелу су присуствовали професори, службеници и радно особље Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  12. У келији конака Скита Светог Василија – Хрусији, који се налази три километра северно од Хиландара, данас је око 18.30 по грчком времену избио пожар. Захваљујући брзој реакцији грчких ватрогасаца са једним возилом, као и хиландарске монашке ватрогасне службе са два ватрогасна возила, пожар је локализован и угашен до касних вечерњих сати. У пожару није било људских жртава, нити повређених. Пожар је проузроковала пећ на дрва. Ватра је захватила келију, међутим ватрогасци су спречили да изгоре кровна и међуспратна дрвена конструкција, па на конаку није дошло до обрушавања крова, нити се ватра проширила на приземље. Пожар се није проширио ни на остатак средњовековног утврђења и његове највредније делове: цркву Светог Василија, кулу и остатке палате из 14. века. Конак у коме је дошло до пожара датира из 1868. године. Тачне размере оштећења и материјалне штете биће накнадно утврђене. У изгорелој келији нису се налазили предмети са карактером културног добра. О Скиту Светог Василија Скит Светог Василија (познат и као Стари манастир, Свети Василије на мору или Пирг Хрусија) спада у део богатог хиландарског културно-историјског наслеђа на Светој Гори које се налази изван зидина самог манастира Хиландара. На том месту од раније је постојало мање утврђење – пристаниште које је у 14. веку Свети Краљ Милутин знатно проширио и утврдио на захтев хиландарских монаха, како би се заштитили од напада гусара са мора. Краљ Милутин је подигао јако утврђење – пирг (кулу) са црквом на врху посвећену Вазнесењу Христовом. Непосредно после њега, Стефан Дечански изградио је, или завршио започету, другу цркву која је посвећена Св. Василију. По предању за време цара Душана изграђена је палата у источном углу утврђења. Палата као и други бедемски зидови пирга оштећени су и делимично порушени под утицајем земљотреса и зуба времена. У последњој деценији 20. века израђена је дрвена потпорна конструкција са циљем спречавања даљег урушавања зидова палате. Пре неколико година, у склопу Обнове Хиландара, дрвена потпорна конструкција је уклоњена због дотрајалости, а опсежним радовима извршена је конзервација и реконструкција бедемских зидова и зидова палате. На цркви Св. Василија изведени су радови са циљем спречавања продора слане воде које наноси ветар. Скит Св. Василија на мору саставни је део дугорочне заштите и очувања српског културно-историјског наслеђа на Светој Гори. Извор: Хиландар
  13. Разговор са протопрезвитером-ставроформ мр Слободаном-Бобаном Јокићем о другој годишњици славног Световасилијевског сабора у Никшићу - ,,другог обретења моштију Светог Василија Острошког у Никшићу“. Разговор водила Слободанка Грдинић, новинар Радио-Светигоре. Звучни запис разговора ,,Нашим изласком пред никшићки Саборни храм Светог Василија, тог 21. децембра 2021. године, по онаквом невремену, сви ми сабрани смо принијели жртву Господу коју је од нас тражио Свети Василије чије Свете мошти су тога дана биле међу нама. А како да и не будемо ту ако је међу нас дошао Свети Василије? Никшићки Световасилијевски сабор, Тројичиндански сабор и наше литије су наш и аманет наших потомака. Останимо увијек у свјетлости тог дана, другог обретења моштију Светог Василија у Никшићу, како то рече наш Митрополит Јоаникије, када је свети Василије још једном побиједио противнике Православља“- казао је Протојереј-ставрофор Слободан Бобан Јокић сјећајући се 21. децембра, када је прије двије године Свети Василије Острошки походио народ свој на Световасилијевском сабору за одбрану вјере и Светиња православних. Отац Бобан подсјећа да смо овим величанственим скупом само тражили елементарно право на вјерска права и слободе која важе у Хришћанској Европи. Да нам не дирају светиње, имовину и да можемо да живимо онако како се живи у цијелом цивилизованом свијету. Наше јединство, једномислије љубав и жртву нико није могао да разори иако је било разних пристисака, остајања без посла, привођења… Сви сабрани, који су тог и дана који су услиједили поручили: не дамо светиње, су историја. После овог Сабора кренуле су литије по цијелој Црној Гори. Та молитвеност, мир одлучност, настала тог дана обиљежила је све наше литије, те догађаје љубави и жртве када смо сви били одлучни насмијани и загрљени. На данашњи дан док траје нас, наших потомака и никшићког саборног храма Светог Василија сјећаћемо се и молитвено обиљежавати 21. децембар дан ,,обретења моштију светог Василија у свој храм“- казао је Протојереј-ставрофор Слободан Јокић. У Никшићу је на данашњи дан, 21. децембра 2019. године одржан велики Световасилијевски црквено-народни сабор којем су, по великом невремену, присуствовале хиљаде вјерника сабраних око моштију Светог Василија Острошког. Они су затражили од Владе Црне Горе повлачење дискриминаторног предлога закона о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница. Свету архијерејску литургију у саборном храму Светог Василија Острошког, покрај моштију Острошког Чудотворца, служили су сда већ светопочивши Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и преосвећена господа Епископи: тадашњи будимљанско-никшићки, сада Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, милешевски Атанасије, пакрачко-славонски Јован, захумско-херцеговачки Димитрије, бихаћко-петровачки Сергије, диоклијски Методије, такође сада блаженопочивши тада умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, са многобројним свештенством и свештеномонаштвом. Извор: Радио Светигора
  14. Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, у недељу 19. децембра 2021. године, служио је свету архијерејску Литургију у храму светог Василија чудотворца Острошког на Бежанијској Коси. Преосвећеном владици Јеротеју у овај 26. недељни дан по Педесетници, када молитвено прослављамо светог оца Николаја мирликијског чудотворца, саслуживало је свештенство овог велелепног храма у којем се као драгоцена реликвија чува кивот светог Василија Острошког, у којем су ношене светитељеве мошти у литији кроз Црну Гору и Херцеговину 1996. године. После прочитаног Јеванђеља, Епископ Јеротеј је тумачио произнесене одељке из Светога Писма, чинећи осврт на празник светог оца Николаја, и између осталог рекао: Поставља се питање због чега је толико поштован свети отац Николај као светитељ. Као прво због свог великог уздржања, иако је био дете богатих родитеља из града Патара у Малој Азији, он није био размажен и себичан, већ несебичан и милосрдан, истакао је Епископ Јеротеј и закључио: Свети Николај је богатсво разделио сиромашнима и одлучио да читав свој живот посвети Богу и служби Богу, кроз испуњавање светог Јеванђеља. Извор: Телевизија Храм
  15. Медијски делатници Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке боравили су у посети Митрополији црногорско-приморској и епархијама будимљанско-никшићкој и захумско-херцеговачкој и приморској. Повод ове званичне посете била је припрема документарног филма о Светом Василију Острошком аутора катихете Бранислава Илића, а поводом 350-годишњице светитељевог блаженог упокојења. Повезан садржај: Предавање катихете Бранислава Илића пред ћивотом Светог Василија Острошког: Мисија Цркве у 21. веку Катихета Бранислав Илић за Радио "Глас" о посети Црној Гори: Свети Василије је уткан у моје биће, он је светитељ који позива на делатну љубав Катихета Бранислав Илић посјетио студио Радио Светигоре, Храм Васкрсења Христовог и манастир Светог Симеона Мироточивог На свечаној прослави ктиторске славе никшићког Саборног храма У суботу 17. јула 2021. године, торжествено је прослављена ктиторска слава Саборног световасилијевског храма у Никшићу. Свету Литургију је служио протопрезвитер Миодраг Тодоровић, уз саслужење свештенства овог велелепног храма. На Литургији је чтецирао и произнео Апостолско чтеније новосадски катихета Бранислав Илић, док је благољепију овог славског сабрања допринело милозвучно појање хора „Преподобна мајка Ангелинаˮ из Никшића, којим умешно руководи проф. Ана Бојић. „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али на оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, приносимо Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, зло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је у својој беседи протопрезвитер Миодраг Тодоровић. Након литургијског сабрања уприличена је трпеза хришћанске љубави, у оквиру које су медијски делатници Телевизије Храм разговарали са протопрезвитером-ставроформ Слободаном-Бобаном Јокићем, архијерејским намесником никшићким, који се као прави домаћин побринуо да ова званична посета буде уоквирена делатном љубављу и истинским гостољубљем које је утемељено на Спаситељевој заповести о љубави према ближњима. Посета редакцији Радио Светигоре и Саборном храму Васкрсења Христова у Подгорици Катихета Бранислав Илић посетио је редакцију Радио Светигоре, у оквиру које је дао кратак интервју за овај најстарији црквени радио у нашој помесној Цркви. У оквиру свог обраћања слушаоцима васељенског радија, у својству члана уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, катихета Бранислав је говорио о мисији Цркве, као и о својој посети Црној Гори. После пуних једанаест година долазим у Црну Гору, и могу рећи да овде све одише христоликом љубављу, све одише силом Васкрсења јер Црна Гора је васкрсла! Као некада Мојсије изувам обућу душе своје и чиним велику метанију пред свештенством, монаштвом и верним народом Митрополије црногорско-приморске, јер сте молитвом и љубављу истрајали у праведној борби, показујући да љубав изгони страх, а постојаност у молитви води ка победи љубави над мржњом и правде над неправдом, истакао је у интервјуу катихета Бранислав Илић. Интервју послушајте овде: Катихета Бранислав Илић посјетио студио Радио Светигоре, Храм Васкрсења Христовог и манастир Светог Симеона Мироточивог Након посете редакцији Радио Светигоре уприличена је посета Саборном храму Васкрсења Христова у Подгорици, где се на гробу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија могло чути громогласно појање васкршњег тропара. Посета лавре Преподобног Симеона Мироточивог на Немањиној обали и сусрет са Епископом Кирилом Из Саборног храма Васкрсења Христова у Подгорици, представници Телевизије Храм су посетили лавру Преподобног Симеона Мироточивог на Немањиној обали, на месту где је по предању рођен родоначелник светородне лозе Немањића. Овде их је угостио Његово Преосвештенство Епископ буеносајреско-јужноцентарлноамерички Г. Кирило, који је у пригодном разговору говорио о важности делатне мисије која увек треба да буде дело љубави и молитве. Према речима Епископа Кирила, да би мисија имала плода потребно је да се учини благословени напор, те да се неуморно проповеда благовест љубави Божје. Драгим гостима владика Кирило је поклонио нова издања Епархије буеносајреско-јужноцентралноамеричке. Предавање пред ћивотом Светог Василија Острошког У суботу, 17. јула, на платоу испред Горњег манастира Острога, уприличено је духовно вече посвећено „Православном мисионаруˮ и мисији Цркве у 21. веку. Предавачи су били др Миодраг Чизмовић; мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског; мср Раде Булајић, управник Архива манастира Острога, као и гост, катихета Бранислав Илић, члан редакције „Православног Мисионараˮ задужен за односе са медијима. Вече је отворио др Миодраг Чизмовић, између осталог рекавши: „Њемачки социолог Алфред Вебер правио је дистинкцију између културе и цивилизације. По њему, култура сублимира философију, религију и умјетност, док цивилизацији припадају наука и технологија. Највеће искушење савременог доба је што култура често прелази у цивилизацијуˮ. У наставку Острошке духовне вечери говорио је професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре мр Александар Вујовић, који је све присутне прво подсјетио на ријечи Господа Исуса Христа, које је упутио својим ученицима и Апостолима „Идите, дакле, и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио" (Мт. 28, 18-19). У свом излагању професор Вујовић говорио је и о мисији Цркве кроз историју, нагласивши улогу свих црквених служби за мисију Цркве у 21. вијеку. Посебно је истакао улогу и важност црквених медија, како телевизијских и радијских, тако и писаних које у наше вријеме Црква користи за мисију, и проповијед благе ријечи Христове и учења светих отаца и црквеног предања, које се могу чути преко бројних телевизијских и радијских станица епархијâ Српске Цркве и других помјесних цркава, и прочитати у црквеним часописима. Говорио је и о значају и позиву црквених новинара и дјелатеља, који су са својим послушањима незаобилазна карика у мисији и свједочењу Истине, поручивши по ријечима Светог Владике Николаја Велимировића да „света дужност новинара, није ништа мања, од моралне одговорности свештеника и учитеља. И још је већа, јер је његов утицај шири! Један безобзиран новинар у стању је да распне душу народну на крст греха и злочина.“ Професор Александар Вујовић је нарочито истакао љубав, преданост и пожртвованост и професионалност, катихете Бранислава Илића, који своје таланте од Бога му дароване умножава и као професор православне вјеронауке али и као медијски делатник у РТВ Беседа Епархије бачке, као сарадник ТВ Храм, Православног Мисионара, Православља и других црквених медија, и на тај начин врши мисију Цркве у 21. вијеку. Пожелио му је и даљи благослов и успјех на сваком животном пољу а поготову на пољу послушања црквеног новинарства и мисије преко које спашава и себе и људе око себе приводећи их Христу како би сви саборно ушли у радост Господа и запловили у безобални океан светотројичне љубави Божанске. Ослањајући се на речи професора Вујовића, управник Архива манастира Острога Раде Булајић, је између осталог рекао: „Основни циљ мисије православне Цркве од њеног оснивања па све до данас је да дође до обожења (теозис) целокупне творевине. Постоји више метода мисионарске делатности. Једна од најзначајнијих је свакако информациона мисија. Она представља православно сведочанство најширим слојевима становништва преко свих доступних средстава јавног информисања, као и преко стварања парохијских библиотека и издавања специјалне мисионарске литературе. У нашој помесној Цркви (СПЦ) посебно се истичу мисионарска гласила као што су „Православни мисионарˮ, „Православљеˮ и „Светосавско звонцеˮ. На крају кратких излагања наведених говорника, предавање на тему „Православног мисионараˮ и мисије Цркве, одржао је новосадски катихета Бранислав Илић, члан редакције званичног мисионарског гласила. Он је у свом јасном и надахнутом излагању говорио о основама мисије Цркве као јеванђелског и равноапостолног дела: У црквеној проповеди и мисији у свеукупности се не проповеда само своје или туђе мишљење, већ пре свега јеванђелска наука Господа Христа, по речима апостола: „Не проповиједамо себе, него Христа Исуса...“ (2. Кор. 4, 5). Основни циљ црквене мисије јесте спасење свих људи „јер је Господ дошао да спасе свијетˮ (видети: Јн. 12, 47). Спасење у хришћанском смислу има значење превазилажења смрти и задобијања вечног живота. Јасно је, да мисионарска реч треба да буде усмерена ка благовештењу доласка Царства Божијег и пуноће вечног живота у Христу, истакао је катихета Бранислав. Након одржаног предавања гости су посетили острошку светињу, поклонили се моштима Светог Василија Острошког и провели време у разговору са браћом и сестрама који су дошли на поклоњење чудотворцу острошком. Литургија у Горњем манастиру Острогу и сусрет са новоизабраним Епископом будимљанско-никшићким Г. Методијем у Никшићу У раним јутарњим часовима у четврту недељу по Педесетници, када наша Црква молитвено прославља Преподобног Атанасија Атонског и Светог Сергија Радоњешког, саборно и молитвено је било у Острогу. Након учешћа на литургијском сабрању у Горњем манастиру Острогу, гости из Београда су посетили острошки скит у Јован долу где их је примио протосинђел Сергије (Рекић), намесник манастира Острога. Дошавши у Никшић кратко су се сусрели са Његовим Преосвештенством новоизабраним Епископом будимљанско-никшићким Г. Методијем, који их је благословио и пожелео пријатан боравак у Црној Гори, те успешан мисионарско-информативни рад. Кроз кршевиту, али плодну Херцеговину У пратњи Г. Александра Вујовића, професора Богословије Светог Петра Цетињског, представници Телевизије Храм су посетили свештену обитељ манастира Тврдош, место монашкога живота и подвига Светог Василија Острошког. У наведеној светињи поклонили су се гробу блаженопочившег умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића), где су отпојали тропар Васкрса. Проф. Вујовић и катихета Бранислав Илић, посетили су и манастирску винарију. Из Тврдоша пут води ка Мркоњићима, родном месту Светог Василија, где гроб његове мајке на старом сеоском гробљу сија небеског светлошћу, и као да већ овде и сада благовести непролазну и незалазну небеску светлост. Као што је топла мајчинска молитва миловала душу маленог Стојана, потоњег Светог Василија, тако је сабрање на гробу Ане Јовановић било испуњено благошћу, милином и молитвеном тишином у окриљу њеног светог гроба и древног гробљанског храма Светога Николаја. Ово сабрање у духу молитве и благости настављено је на темељима родне куће Светог Василија, где кошћела стара више од 400. година рађа плодове, и својим постојањем сведочи да смо ми благословен народ, и народ чија побожност рађа плодове, а да је најлепши изданак нашег народа управо Свети Василије Острошки, који се наслађивао плодовима ове кошћеле. Од места светитељевог рођења посета је настављена у месту духовног рођења и монашког пострига светитеља Острошког – у манастиру Завала, који се налази на узвишењу изнад водоплавног и плодног Поповог Поља. Пријем код изабраног митрополита црногорско-приморског Јоаникија и посета Цетињском манастиру Последњег дана званичне посете новоизабрани митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, примио је у посету представнике Телевизије Храм, пожелевши им добродошлицу. У пријатном разговору владика Јоаникије је говорио о важности медија Српске Православне Цркве, посебно нагласивши да информативни сегмент мисије Цркве има за циљ да јасно и недвосмислено пренесе поруку Цркве, а та порука Цркве је увек једна и увек нова – благовест о Царству Небеском. Након пријема у свечаној дворани Митрополије црногорско-приморске, владика Јоаникије је крај кивота Светог Петра Цетињског говорио о Светом Василију Острошком и његовом свеобухватном значају, указавши да 350-годишњица његовог упокојења позива свакога од нас, да у већој или мањој мери дâ свој допринос у молитвеном обележавању пресељења у вечност великог чудотворца острошког. Редакција Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, упућује благодарност преосвештеним епископима Јоаникију, Димитрију и Методију, на указаном гостопримству и делатно показаној љубави. У истом духу, на хришћанској љубави и гостољубљу благодарност упућујемо и протопрезвитеру-ставрофору Слободану-Бобану Јокићу, архијерејском намеснику никшићком; протосинђелу Сергију (Рекићу), намеснику острошке светиње, др Миодрагу Чизмовићу, као и проф. Александру Вујовићу и драгом брату Раду Булајићу, управнику Архива манастира Острога, - чија љубав је допринела да се осећамо као своји међу својима, побуђујући нас да прославимо Господа псаламским речима: Господе, гле шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно. Катихета Бранислав Илић Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  16. Благословом Његовог Високопреосвешенства изабраног Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, у суботу 17. јула 2021. лета Господњег, на платоу испред Горњег манастира Острога, одржано је духовно вече. Након уводних излагања др Миодрага Чизмовића, проф. Александра Вујовића и мр Рада Булајића, предавање о мисији Цркве у 21. веку одржао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара". Доносимо текст излагања у целости: Високопречасни и пречасни оци, уважени професори, возљубљена ми у Христу браћо и сестре, Господо хришћанска, благословени народе Божји! Налазећи се вечерас у окриљу ћивота Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, од чијег блаженог упокојења се навршава 350. година, обузима ме благослословени страх, али и тиха роса благодати и љубави Божје, јер ја недостојни Вашом љубављу бивам удостојен да на овом светом месту кажем неколико речи. Није лако говорити на овој светој острошкој гори где сви молитвено ћуте иштући утеху и молитвено посредништво Светог Василија. Васколико моје биће је вечерас суочено са јаким емоцијама, а стога ми на ум долазе речи које је Господ рекао наредивши Мојсеју да се не примиче горућој купини обувен, већ да прво скине обућу са својих ногу, у знак побожности. Јер место, на којем беше стајао, било је свето. „Мојсије! Не приближавај се овамо. Изуј обућу своју са ногу својих, јер је место на којем ти стојиш света земља" (Изл. 3,3) Љубљена у Христу браћо и сестре моје, пред овим светим ћивотом и пред Вама изувајући обућу душе своје, отварам срце своје за свакога од Вас, молећи се домаћину ове светиње – Светом Василију да се љубав његова настани у срцима нашим. Вечерас су са нама молитве новоизабраног митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, који је благословио ово духовно вече, и благословио моје учешће. Благодарим др Миодрагу Чизмовићу на надахнутом и лепом уводном слову, а драгом брату Раду Булајићу, управнику Архива манастира Острога, на систематичном и поучном излагању о значају мисије Цркве. Није лако говорити после Вас, а особито то није лако чинити после уваженог проф. Александра Вујовића који је више говорио о мени, него о теми која нас вечерас обједињује. Хвала драги брате Александре на речима које обавезују, а пред овим свештеним ћивотом једино ми преостаје да се још више трудим у ономе што је благословено и што је на корист Цркве. Хришћанска мисија има свој узор у проповедима које је изговорио Господ Исус Христос. Основни задатак проповеди и мисије јесте наставак божанске мисије спасења људи, по речима Господа Исуса Христа: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога духа...“ (Мт. 28, 19). У црквеној проповеди и мисији у свеукупности се не проповеда само своје или туђе мишљење, већ пре свега јеванђелска наука Господа Христа, по речима апостола: „Не проповиједамо себе, него Христа Исуса...“ (2. Кор. 4, 5). Основни циљ црквене мисије јесте спасење свих људи јер је Господ дошао да спасе свијет (видети: Јн. 12, 47). Спасење у хришћанском смислу има значење превазилажења смрти и задобијања вечног живота. Јасно је, стога, да мисионарска реч треба да буде усмерена ка благовештењу доласка Царства Божијег и пуноће вечног живота у Христу. У богословљу су гносеологија, етика и естетика у сталном стваралачком садејству, а то није случај у неким другим научним областима (исто: 23). Стога, припадници Цркве који су у служби мисије требају да приступају богословљу целовито, знајући да знање није само нешто што чувамо за себе или чиме истичемо себе, већ оно служи на изграђивање цркве Божије. Црквена мисија је благовест спасења у Христу. Живи садржај проповеди увек носи у себи отвореност позива радости у живот и то живот у изобиљу (видети: Јн. 10, 10). Због тога тај садржај треба увек да буде осигуран стварношћу вере. Све ово спада у изграђивање цркве Христове (1. Кор. 14, 12), као сведочење стварности спасења кроз Христа. Позив Божији човеку, који се кроз мисију саопштава као позив на „свадбу Царевог Сина“ (Мт. 22, 1–14), треба да буде главни садржај обраћања и сведочења у црквеној мисији. Мисионарење као савршени вид служења у Цркви, заузима посебно и благословено место јер за свој темељ има Спаситељеву заповест коју је упутио својим светим aпостолима, а преко њих и свима нама као припадницима Цркве. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. Према дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу. Ова богонадахнута мисао знаменитог старца Порфирија указује да је мисија неодвојива од молитвеног искуства Цркве. ТИХОВАЊЕ И МИСИЈА Бројна су светоотачка сведочанства о тиховању и исихастима, те тако у петом веку се спомиње у палестинском манастиру Светога Саве пустињак Јован који проводи живот у „молитвеном тиховању“. Посебно сведочанство налазимо у знаменитој „Лествициˮ, надасве познатом делу подвижничке литературе које је проистекло из срца и пера Преподобног Јована Лествичника. Овај духоносни подвижник читаво поглавље (27. слово) посвећује „Свештеном тиховању тела и душе“ и „разлици и разликовању мировања“. Са друге стране, тумачећи псалме Свети Григорије Ниски подсећа да је Мојсије четрдесет дана провео у молитвеном тиховању. Често се мисли да је молитвено тиховање пасивност и усамљеност, међутим, важно је истаћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића човечијег. Са слободом можемо рећи да је молитвено тиховање, ваистину, гласније од говора, јер је оно тишина која прераста у дубински вапај васцелог бића човечијег. Ко задобије такво молитвено тиховање, каже Свети Јован Лествичник, познао је дубину тајни. У истом духу Свети Григорије Богослов каже да „Бога треба више помињати него дисатиˮ. У каквом односу стоје мисија и молитвено тиховање? Свештено богослужење као живи живот, и као дисање Цркве, али и као њено саборно памћење било је одувек веома важно за остваривање црквене мисије. Стога можемо рећи да црквена мисија има богослужбени или литургијски карактер. Имајући у виду све наведено долазимо до чињенице да мисија Цркве и њен катихетски значај није сагледан само на духовно васпитавање човековог ума, стицањем теоретских знања, већ пре свега, на духовно образовање васцелог човека, било као појединца или као заједнице. Да је то заиста тако, доказује чињеница да је кроз целокупну историју Цркве, на почетку и на крају сваке црквене мисије било богослужбено (евхаристијско) сабрање као темељ и као круна свега. Молитвеним актом Црква не само што препорађа и просветљује вечном светлошћу верни народ Божји, већ ствара и нову молитвену културу, како у поједницу, тако и у заједници. Узмимо као пример реч „култураˮ. Ова реч директно и недвосмислено сведочи о њеној органској и нераскидивој вези за „култ“ – за свештено богослужење и молитвени живот Цркве као богочовечанске заједнице. Ако је молитва темељ и непрестани пратилац црквеног живота у свим његовим пројавама, а црквена мисија кроз то – молитвена мисија, онда је и молитвеношћу прожета мисија, једина истинска црквена мисија која све препорађа и рађа дивне и благословене плодове. По јеванђелској причи о сејачу и семену (Мт. 13, 18) сви људи у историји човечанства, који се било када у свом животу сусретну са Речју Божијом, могу се поделити у четири групе. Први су они који имају каменито срце. У срцима таквих људи никада не може да никне и да роди јевнђелско семе, јер уместо Бога, њима већ управља сатана. Други су они људи, који су непостојани у врлини. Такви када чују реч Божију одушеве се, али крст и подвиг вере не могу нити желе да прихвате. Трећу групу чине они људи који су идолопоклоници овог света, поробљени сластољубљем и властољубљем, те због тога у њима Реч Божија буде угушена и не доноси плода. Тек четврта група људи се упоређује са добром јеванђелском земљом. Они када чују Реч Божију прихватају је и једни доносе плод по тридесет, по шездесет и по сто (Мт. 13, 8). Наведена прича о сејачу и семену нам указује на «трагедију људске слободе». Слобода је велики дар Божији, који сваки човек, на жалост, може да злоупотреби и уместо да остане да живи у слободи коју му је Бог даровао (Адам у рају), он добровољно постаје роб страсти и смрти (Јн. 8, 34). Без обзира на значај и јасноћу ове приче, Црква мора увек да говори речи светога апостола Павла тешко мени (1. Кор. 9, 16), то јесте нама, ако не проповедамо Реч Божију, односно Свето Писмо, без обзира да ли ће је неко прихватити или не. Вечерас налазећи се пред Вашом љубављу имам радост и част да Вам пренесем молитвене поздраве целокупне редакције „Православног мисионараˮ, а особито нашег уредника презвитера др Оливера Суботића, по чијем благослову сам овде са Вама. Осећајући се као свој међу својима и као један од Вас, подсећам Вас да је „Православни мисионарˮ часопис са дугом традицијом и мисионарско гласило наше помесне Цркве које већ више од шездесет година врши свој задатак – шири реч љубави Божје. У ово благословено делу уградили су се многи, почев од првог уредника, блажене успомене епископа браничевског Хризостома (Војиновића), који је био и остао тихи глас и утемељивач нашег часописа, онај који је трасирао мисионарске кораке „Православног мисионараˮ. Њега наслеђује тадашњи јеромонах, а данас Епископ новосадски и бачки др Иринеј, који је оставио велики траг у нашем часопису, зато се често каже да је златно доба „Православног мисионараˮ нераскидиво везано за личност Епископа Иринеја који је себе уграђивао, а и данас молитвено себе уграђује у ово велико дело. Након владике Иринеја једно време уредник је био Епископ шабачки (тада шабачко-ваљевски) Лаврентије, а од 2008. године до данас, уредник је презвитер др Оливер Суботић. Јаке су везе манастира Острога и „Православног мисионараˮ, јер велики део тиража нашег часописа долази до ове светиње. Наш драги брат Раде, али и проф. Александар, су наши верни сарадници и сатрудници и они сведоче о тој јакој вези ћивота Светога Василија и званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. Међу Вама видим велики број младих људи, то ме посебно радује, јер наш часопис је намењен и посвећен младим људима, наш часопис је укрепљење свима који се налазе на путу боготражења и живота по Богу. Међу Вама се налазе две наше сестре које су посебно даровите. Радујем се што су вечерас са нама, то је израз њихове љубави према овом светом месту и ћивоту Светога Василија. Њих две су написале и спевале песму Анастасији-Ани Јовановић, мајци Светога Василија. Драге моје сестре, нека Вас Господ утврдим у том делу Ваше љубави, а ја Вам желим да сваке године припремите и снимите бар по једну песму у славу Божју. Сачувајте ту љубав, живост и жељу да кроз песму прослављате Господа. Гледајући Ваша насмејана лица и осећајући Вашу срдачност и љубав, своје излагање бих завршио подсећањем да без христолике љубави и спремности на праву и истинску хришћанску љубав, нема успеха у мисији. Проповед и мисија увек подразумевају више дела него речи. Ако ми имамо љубави једни према другима, ако по тој љубави живимо и деламо, свака наша реч ће имати смисао и снагу. Љубав је друго име за Бога, Он је безгранична и сушта љубав, зато свакога човека призива да буде делатник љубави јер се у томе остварује смисао и циљ нашега живота. Права љубав је небеска љубав, а земаљска је само бледа слика те љубави. Љубав је неостварена и она је једно од имена Божјих. Понављам, Бог је љубав. Главна догма вере хришћанске јесте вера у Свету Тројицу Бога љубави. Ту љубав у Светој Тројици тешко можемо да замислимо. Отац је сав у Сину, Син у Оцу, а Дух Свети у Оцу и Сину. Особина љубави је да једно љубеће лице жели да утоне у љубљено лице - несливено. Хришћанска вера јесте вера љубави. Љубав је сишла с неба и није изникла на земљи. Дакле, Бог је извор љубави који се дајући не смањује и примајући не богати се. Љубав је радост, а цена љубави је жртва. Љубав је живот, цена љубави је смрт. Како је на једном месту записао Свети владика Николај: „Хришћани не смеју љубити земаљско богатство јер ће онда гонити друге људе да служе тој њиховој бесловесној љубави и ум ће им потамнетиˮ. Као хришћани, љубећи Бога, видимо дела Божја у свету, пратимо промисао Божју и видимо да Бог бди над свима. Ми се радујемо љубављу Божјом и ту радост не може да помуте искушења са којима смо суочени. Хришћанин осећа да га штити Божја промисао. У „Молитвама на језеруˮ Свети владика Николај каже: „Кад сам спојен с Тобом љубављу, онда не постоји небо и земља - постоји само Бог. Нити постоји онда ја и ти, постоји само Богˮ. То је, браћо и сестре хришћански начин постојања. Наши ближњи су видљиво поље, на коме ми показујемо љубав своју према невидљивом Богу. Наши ближњи су школа за нас у којој се ми вежбамо у најсавршенијој љубави - љубави према Богу. Само Богу познат је број светих угодника који су имали у највећој мери љубав према Богу и ближњима. Један у сабору тих светих угодника је и Свети Василија, чија љубав нас вечерас греје, а уверен сам да ме управо његова молитвена и очинска топлина побуђује на ово слово о љубави. Дакле, угодници Божји су показали, својим животом и безбројним примерима, у чему се састоји љубав према ближњима. Врхунац љубави према ближњима, по речима Спаситељевим, јесте: „Да ко живот свој положи за пријатеље својеˮ (Јн. 15, 13). Права и истинска љубав подразумева да победимо своје „јаˮ, да победимо свој егоизам и самодовољност, и да тако отварамо своје срце за свакога, то је једина права мера људскога живота. Чиме човек доказује да љуби Христа? На то питање Спаситељ одговара: држањем заповести. „Ако љубите Мене, заповести Моје држите“ (Јн.14,15). Љубав је увек делатна, активна; увек у делима. Она је увек сила и моћ којом се свака реч Христова оваплоћава у дело. Љубав не само сједињује човека са Христом, већ га сједињује са Богом Оцем и са људима. Према сведочанству Преподобног Јустина Ћелијског: „Циљ је хришћанства да следбенике Христове унесе у сферу Тројичног Божанства, да их учлани у живот Тројичног Божанства, да их овековечи вечношћу Тројичног Божанстваˮ. Са овим речима све Вас срдачно поздрављам, остајем у љубави и молитвено једно са Вама, и још једном благодарим свима на пажњи и љубави, као и на указаном гостопримству и прилици да у окриљу ћивота Светога Василија одржим ово предавање. Драги моји, срце је моје молитвено отворено за свакога од Вас, зато нека нас Свети Василије сачува у овој љубави и молитвеној заједници. Катихета Бранислав Илић, у Горњем манастиру Острогу, 17. јула 2021. године Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  17. Серијал посвећен 350-годишњици упокојења светитеља и чудотворца Острошког, крунисали смо и закључили десетим издањем емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, у којем смо истакли значај ове велике годишњице и јубилеја преласка (пасхе) из времена у вечност светог Василија Острошког. Светог Василија није прекрио заборав, нису га скрили минули векови у понор непостојања. Од тога дана до данас прошло је 350. година, прошла су три века кроз која су рођене и умрле генерације наших предака. Много се тога и благословеног и болног догодило од тога дана до данас, све је било и прошло, само је свети Василије присутан како тада, тако и данас и на земљи и на небу, јер је од Бога прослављен и овенчан неувелим венцем светитељства. Свети Василије Острошки, дивни и миомирсни украс Цркве наше, својим благословом и молитвама био је присутан и у овим нашим емисијама које смо принели Господу, како бисмо на достојан начин дали свој добринос овој годишњици, а свој живот оплеменили и преобразили прекрасним примерима из живота и дела светога Василија Острошког, који не престаје да предстоји пред Господом за нас. Наше емисије и наш принос Господу и Његовом угоднику светоме Василију Острошком, одјекнуло је далеко, а то нам сведочи и ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића), поводом 350-годишњице упокојења великог чудотворца Острошког, који је објављен у новом броју „Православљаˮ – новина Српске Патријаршије, број 1300, од 15. маја 2021. године (http://pravoslavlje.spc.rs/indexARH.php?mod=m&m=520). Владика је у наведеном тексту учинио осврт нашу на емисију „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Десето издање емисије и целокупан циклус крунисали смо наведеним текстом узносећи славословље Троједином Господу, а Његовом угоднику приносећи похвалну песму: Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега! Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  18. Радуј се, ковчеже најлепших дарова! Радуј се, изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем! Радуј се, јер у себи подиже жртвеник љубави јеванђељске! Радуј се, Василије Свети, похвало рода нашега! Емисија: Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац Острошки Прослава празника Светог Василија Острошког у острошкој светињи Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека Владика Јоаникије на Световасилијевској литији у Никшићу: Свети Василије Острошки је нови Свети Сава Никшић: Бденије уочи празника Светог Василија Острошког Епископ Фотије: Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу Епископ Јован: Молимо се Господу и Светом Василију да болесне оздрави, здраве сачува, немоћне оснажи, да залутале врати на пут покајања Епископ Јустин: Свети Василије Острошки је наш усрдни молитвеник пред Васкрслим Господом Епископ Атанасије: Толико се Свети Василије приближио Богу да је постао сасуд Божије силе, Божије мудрости, Божије благодати Василије: Слава и Милост – Света архијерејска литургија у Мркоњићима Епископ Герасим: Светитељи попут Свето Василија Острошког сведоче Христове речи "сазидаћу Цркву своју" Епископ Арсеније: Свети Василије Острошки - најдивнији угодник из рода нашега Епископ Сергије пред кивотом Светог Василија: Чудотворче Острошки: Твој свети гроб и твоје свето тијело сисјају Христовим Васкрсењем Владика Никодим: Свети Василије Острошки живео је у земљи која је била веома слична нашој, земљи благословеној маслинама Епископ Силуан: Свети Василије је један опипљив доказ присуства Божијег међу нама и истине Јеванђеља Христовог Епископ Јован (Пурић): Свети Василије је себе испунио да личи на Христа У ветерничком храму свечано прослављен празник и 350-годишњица упокојења Светога Василија Острошког Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  19. Светом архијерејском литургијом, резањем славског колача и славском трпезом љубави, празник Светог Василија Острошког прослављен је у острошкој светињи у сриједу 12. маја 2021. љета Господњег. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом службом Божијом на платоу испред Горњег манастира началствовао је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, са архијерејима преосвећеном господом епископима рашко-призренским Теодосијем и бихаћко-петровачким Сергијем, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва. После читања Светог јеванђеља, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио владика Сергије који је казао да док славимо Васкрсење Господа Исуса Христа, васкршњу радост употпуњује прослава Светог Василија Острошког Чудотворца, угодника Божијег који изнова сабира народ са свих страна свијети, доводећи га к себи да би се поклањајући се њему, поклонили Васкрслом Христу. – Навршило се 350 година како је Свети Василије прешао из времена у вјечност, са земље на небо, али упркос томе он је и даље са нама, у нама, сабира нас још и више него што је то чинио за живота. То могу само свети људи са којима данас без сумње живимо. Светог Василија није прекрио заборав, нису га скрили минулу вјекови у понор непостојања. Напротив, Свечева земаљска смрт приближила га је покољењима, потомцима, сабраћи са којима је патио и страдао, носећи крст Христов. И ту је парадокс који хришћанство чини посебним у односу на све друге овоземаљске вјере, философске системе и друга учења – казао је владика Сергије и нагласио да хришћани славе дан смрти светитеља као дан када је он угледао лице Божије. Замислимо на трен ондашњу Стару Херцеговину, данашњу Црну Гору, сиромашни манастир Острог у којем један изморени тијелом монах, учитељ и епископ Свети Василије напушта овај свијет, рекао је о. Сергије. – Неколико година након Светитељевог упокојења, Господ прославља његово тијело, које након неколико виђења у сну, људи ваде из земље нетрулежно, свето и миомирисно. Свети Василије опет собом прославља Бога, враћајући се својим чедима да их тјеши као некад, да их кријепи, благосиља преко својих светих моштију. Од тада до данас прошла су три вијека, кроз која су рођене и умрле генерације наших предака. У тих 350 година збили су се многи ратови, буне, устанци, много се крви пролило и наше и туђинске, а државе су у међувремену и нестале и настале. Све је било и прошло, само је Свети Василије присутан како тада, тако и данас и на земљи и на небу. Због тога му хрлимо, да бисмо заједно са њим завапили васкрслом Господу да и нас грешне избави из смрне трулежи, да нас сачува за вјечност – рекао је Преосвећени Епископ Сергије. И народи других вјера, који долазе, знају да је Свети Василије светац Божији коме ниједна тајна није непозната, али и коме ниједна болест није неизлечива, истакао је владика Сергије. – Усправимо се из блата гријеха, очистимо се од сопствене духовне прљавштине, умијмо своју душу искреним кајањем и пригрлимо Светитеља као родитеља, затражимо опроштај за сваки гријех, а он ће нас благословити, укријепити, оснажити и подржати на нашем земаљском друму. Мало је таквих духовних уточишта као што је Острог – закључио је владика Сергије и рекао да смо народ Божији, народ Светог Саве, Светог Василија и Светог Петра Цетињског, као и нашег Митрополита Амфилохија. Славски колач који су поводом славе Светог Василија Острошког, а у име Божије припремила острошка братија, благосиљао је и пререзао владика Теодосије. Епископи и свештенство благосиљали су и пререзали славске колаче бројних свечара, које су принијели поводом празника Острошког Чудотворца. Епископ Јоаникије заблагодарио је владикама, свештенству и вјерном народу који се на 350 година од упокојења Светог Василија, сабрао у његовој светињи. – Свети Василије је нови Свети Сава. И није чудо, Бог је тако устројавао да је одмах послије спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, Господ послао у овај свијет Светог оца нашег Василија, који ће предводити његов народ, учити га, тјешити и исцјељивати. Свети Сава послије спаљивања његових моштију је остао у свом роду. Није непријатељ иновјерник могао спалити његов спомен, него је баш од тада срспки народ још више пригрлио и у своје срце загрлио свога светитеља и многи су од тада управо почели или да славе Светог Саву као своје крсно име, или да га прислужују. Али, Свети Василије је преузео улогу да окупља народ око свога кивота, као што је Свети Сава раније окупљао српски род око свог кивота у манастиру Милешева – рекао је бладика Јоаникије. Он је истакако да Свети Василије не чудотвори само у острошкој светињи, него у цијелом свијету. – Свети Василије Острошки излива Божију благодат на свој народ који му приступа и који му се моли. Сви воле да дођу да се поклоне моштима Светитељевим, да га цјеливају, да га додирну и да се нађу баш на том мјесту поред ћивота Светог Василија, али и сви који не могу доћи, који се налазе на било ком мјесту земаљског шара, ако истински призову Светог Василија, он има ту благодат и ту слободу у Господу да свуда стигне и свуда помогне. Он тјеши, храбри, подиже и нарочито исцјељује болеснике – казао је владика Јоаникије. Епископ Јоаникије је објаснио како од кад је почела зараза коронавирусом, поред свих мјера народ приступа ћивоту Светог Василија. – Наравно, нико није луд, ни од наших власти, нити од свештенства, да брани било коме у ова времена када су иначе доста озбиљне мјере због ове заразе, да приступа ћивоту Острошког видара и исцјелитеља, Чудотворца, јер добро знамо за његова чудеса и чудесну исцјелитељску моћ. Многи су од оних које су љекари били оставили и саопштили да им више не могу помоћи, нашли лијека овдје код ћивота Светог Василија и то посвједочили својим примјером и остала су добра свједочанства. И наравно ми ништа не чинимо, не правимо никакву пропаганду, него Бог пројављује свога Светитеља, а ми благодаримо на Божијем дару и на благодатном заузимању пред престолом Божијим, Светом Василију Острошком – нагласио је владика Јоаникије и додао да је јубилеј 350 година од упокојења Светог Василија обиљежен скромно и научним скупом на коме је учествовало око 50 научника. Владика је казао да вјерује да ће Свети Василије помоћи и одагнати епидемију далеко од нас и протјерати је, да је више нема, само ако се сви поправимо. – Ове стеге и ове невоље које су нас сналазиле, помогле су нам на неки начин, да се вратимо једноставности, у којој је љепота и снага. Све наше свечаности смо прослављали, обиљежавали скромније, ништа суштински нисмо изоставили, позивајући народ да поштује мјере, јер је ово опака болест и не треба нико да буде неразуман, људи умиру. Онај ко мисли да ове заразе нема, треба да посјети болеснике на ковид одјељењима и љекаре који тамо раде, да виде којим су мукама подвргнути и болесници и љекари. Срели смо се са једним ужасом у нашем времену, али се нисмо уплашили, јер је наша вјера у Васкрсење и све што нас сналази прихватамо са вјером – закључио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије. Светој литургији су присуствовали и представници Владе Србије, министар Ненад Поповић, Јован Палалић, посланик у Народној скупштини Србије и директор Канцеларије за вјере Републике Србије, Владимир Рогановић. Сабрани народ је током цијелог дана приступао кивоту са моштима Светог Василија Острошког. Сабрање је настављено у манастирској трпезарији у Доњем Острогу за славском трпезом коју је припремила острошка братија. Обраћајући се сабранима, владика Теодосије је казао да је велика радост бити у дому Светог Василија на дан када прослављамо њега који је својим животом, подвигом и љубављу прославио Господа. – Само да слиједимо његов пут, пут и дјело Митрополита Амфилохија, чије се молитвено присуство осјећа овој светињи. Острог, Дечани, Девич, гдје су светитељи, мјеста су поклоника, мјеста гдје ми потврђујемо свој завјет, да знамо ко смо, ког смо опредјељења и да знамо куда ходимо – казао је Епископ рашко-призренски Теодосије. Извор: Манастир Острог
  20. Радуј се, ковчеже најлепших дарова! Радуј се, изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем! Радуј се, јер у себи подиже жртвеник љубави јеванђељске! Радуј се, Василије Свети, похвало рода нашега! Емисија: Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац Острошки Прослава празника Светог Василија Острошког у острошкој светињи Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека Владика Јоаникије на Световасилијевској литији у Никшићу: Свети Василије Острошки је нови Свети Сава Никшић: Бденије уочи празника Светог Василија Острошког Епископ Фотије: Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу Епископ Јован: Молимо се Господу и Светом Василију да болесне оздрави, здраве сачува, немоћне оснажи, да залутале врати на пут покајања Епископ Јустин: Свети Василије Острошки је наш усрдни молитвеник пред Васкрслим Господом Епископ Атанасије: Толико се Свети Василије приближио Богу да је постао сасуд Божије силе, Божије мудрости, Божије благодати Василије: Слава и Милост – Света архијерејска литургија у Мркоњићима Епископ Герасим: Светитељи попут Свето Василија Острошког сведоче Христове речи "сазидаћу Цркву своју" Епископ Арсеније: Свети Василије Острошки - најдивнији угодник из рода нашега Епископ Сергије пред кивотом Светог Василија: Чудотворче Острошки: Твој свети гроб и твоје свето тијело сисјају Христовим Васкрсењем Владика Никодим: Свети Василије Острошки живео је у земљи која је била веома слична нашој, земљи благословеној маслинама Епископ Силуан: Свети Василије је један опипљив доказ присуства Божијег међу нама и истине Јеванђеља Христовог Епископ Јован (Пурић): Свети Василије је себе испунио да личи на Христа У ветерничком храму свечано прослављен празник и 350-годишњица упокојења Светога Василија Острошког Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  21. Још се нису добро ни угасили угарци ватре на којој су спаљене мошти Светог Саве (1594), а Господ је око 1610. године српском народу подарио ново велико светило – дечака Стојана, који ће постати монах Василије. У мраку који су зулумима и разним терором турске силе неметале српском народу, засијала је најсветлија звезда. Десило се то баш над небом хумске земље (Херцеговине) коју је Растко Немањић добио на управу од свог оца Стефана Немање, а где је касније као Сава, архиепископ српских и приморских земаља, основао и хумску епископију (1219). Село Мркоњићи, у Поповом пољу, између Требиња и плавог мора, својим положајем осликавало је и будућност дечака Стојана који се овде родио. Окружено каменим планинама, испресецано лепом реком Требишњицом, једно од најплоднијих поља у овом делу Европе, било је симбол и колевка најлепшег плода који ће овде нашем народу и Цркви сазрети. Негован је од благочестивих родитеља као најлепши чокот лозе винове којом је ова област богато благословена. Средњовековни немањићки Манастир Завала, на домаку мора, био је место у коме је од учених калуђера научио да чита и да ум свој просвећује јеванђелским и светоотачким поукама. Монашки чин је примио у Манастиру Тврдош, а потом неко време провео на Цетињу да би се опет вратио у Тврдош. Посетио је Русију и Свету Гору, где се напојио бистре воде са извора православне побожности. Патријарх пећки Пајсије Јањевац хиротонисао га је 1638. за митрополита захумског са седиштем у Тврдошу, а касније је по благослову патријарха Гаврила (Рајића) постао митрополит источно-херцеговачки са седиштем у близини Оногошта (данашњег Никшића). Тако је у Острогу „у студеној стени топлоте ради Божије“ (Писмо из 1666.) проводио дане у великом подвигу који га постави пред Бога и овенча славом да постане сасуд Божије милости који чини чуда до данас. Питамо се данас: Шта то беше главни разлог да Господ пронесе глас о Светом Василију Острошком широм васељене, да њему на поклоњење и молитву притичу под острошке стене многи верни и иноверни промрзли од невоља и болести, да се његово име у многим крајевима не изговара док се не устане и каже оно чувено „слава му и милост“, да се многи храмови с краја на крај света посвећују овом угоднику Божијем? Чини нам се да су то врлине трпљења и истрајности којима је овај светитељ омогућио да се на њему изврши воља Божија у једном времену и простору. Ово посебно долази до изражаја ако се има у виду да су околности његовог земног живота и епископског служења биле такве да се непрестано налазио између иноверне турске силе и римокатоличке пропаганде. Није било лако остати православан у време и на месту где су са једне стране дували јаки ветрови турске оружане силе која је контролисала све поре живота, а са друге стране ветрови латинске лукавости која је са сунчаних обала околних богатих трговачких крајева увек била спремна да уз неке материјалне услуге тражи да се узврати издајом Православља. Још већа рана и искушење за трпљење била је самовоља и охолост оногоштког кнеза Раича и дела народа из племена Бјелопавлића који су светитељу и острошком манастиру често чинили неправду и непријатности. Ипак, све ово он је схватао као демонска искушења и са таквом духовном оптиком чинио да непријатељски подухвати остају неплодни, а на њима се испуне библијске речи да ће Господ „злочинце злом смрћу казнити“. Многи су кроз пример врлинског живљења Василијевог били приведени покајању, па се тако воља Божија преко њега испуњавала и на људима који су га окруживали. До данас, светитељ острошки остаје велики учитељ трпљења, сасуд Божије воље и утеха свима ожалошћеним који под крстом болести, невоља и сваковрсних искушења посрћу. Зато му реке народа, верног и иноверног, притичу по жези и мразу под острошке стене. Од њега задобијају необични осећај присуства Божијег које им улива наду да је Господ близу и да не треба да се боје ничега, јер је Његова воља увек за нас спасоносна ма колико се пут до ње чинио тешким. Свети Василије се тако јавља као миомирисни цвет Божијег присуства на земљи препуној страдања вољних и невољних. Он је на себи остварио оно што и другима молитвено посредује пред Господом, а то је да упркос привидној победи зла у овом свету увек имају на уму да је за нас коначни циљ да ми не постанемо зли. То осећају и они који чине зло, па и они у тескоби и муци душе притичу њему, макар туристички, осећајући да још није касно да се промене и покају. Тако Свети Василије остаје трајно отворена капија милости Божије за све људе без разлике, онај који зна да је Господ тај који ће дати последњи суд о сваком човеку, који ће врлину прославити а зло посрамити. Свети Василије Острошки је био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле Црну Гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама. Убрзо, воља народна је кроз грађанске изборе показала да Острог и остали манастири и цркве припадају Српској Православној Цркви и да народ не кличе узалуд „Не дамо светиње“. Господ је истрајност свештенства и народа овенчао дивном победом која је сведочанство да зло не може историјски победити када му се удружено добро супротстави. Аргумент свештенства и народа је био јак, јер је био наставак деловања које је пројавио и острошки светитељ када је својевремено упркос разним притисцима показао поштовање канонског поретка и архијерејско достојанство примио од пећког, а не било ког другог патријарха. Тиме је Црној Гори, као најбољи „син њеног стијења“, показао где јој је место и којим путем треба да иде. Презвитер Александар Р. Јевтић Православни мисионар, 378, март-април 2021. Извор: Епархија жичка
  22. Празник Светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког и Тврдошког свечано је прослављен у Светосимеоновском храму у Ветернику. У навечерје празника свечано вечерње богослужење са петохљебницом служио је протонамесник Бранислав Ђурагић, парох при Светосавском храму у Новом Саду, уз саслужење свештенства Епархије бачке. У наставку је служена света Тајна јелеосвећења, којом је началствовао протопрезвитер-ставрофор Радован Лазић, уз саслужење новосадских свештенослужитеља, као и уз молитвено учешће великог броја верног народа Божјег. На сâм дан празника, у среду 29. априла/12. маја 2021. године, свечаним евхаристијским сабрањем предстојао је протопрезвитер Борислав Милић, парох ветернички, уз саслужење своје сабраће, протопрезвитера Предрага Билића и презвитера Лазара Мајсторовића. На литургијске прозбе одговарали су појци Светосимеоновског храма, катихета Бранислав Илић и Јово Новчић, узносећи умилни славопој Господу и Његовом угоднику светом Василију Острошком. После светописамских чтенија, надахнутом омилијом сабране је поучио прота Борислав, предочавајући најважније детаље из свештеног житија нашег највећег чудотворца. Овим свечаним прослављањем свештеног спомена на светог Василија Острошког, литургијска заједница храма у Ветернику дала је свој допринос молитвено се укључујући у обележавање 350-годишњице упокојења Светитеља и чудотворца Острошког, који нам је својим богоугодним животом показао да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања, јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (I Кор. 15, 14). Катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  23. Свети и богоносни отац наш Василије Чудотворац, исцелитељ острошки и тврдошки, предивни је украс Цркве Христове, а његове нетљене и целебне мошти које небеским сјајем обасјавају душе наше и својом љубављу греју хладне острошке стене, сведочанство су наше вере у Васкрсење. Свети Василије родио се недуго након спаљивања моштију Светога Саве. Бог је промишљао и подарио нам светог Василија. Како се некад наш народ сабирао крај кивота Светога Саве у Милешеви, данас то чини крај кивота светога Василија. Свети Сава се, као светогорски монах, често повлачио у Карејску испосницу, потом у Студеницу, непрестано тежећи подвигу. Својој пастви враћао се обновљеног духа. Свети Василије одлазио би у тада неприступачне острошке греде ради молитвеног тиховања. Свети Василије имао је пред собом лик преподобног Исаије, а био је у данима искушеништва у манастиру Завали, надахнут исихастичком духовношћу Светогораца, поред чувеног иконописца Георгија. Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно, благодаћу Божјом, догађају у острошкој обитељи, која, ваистину, постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа. Великим трудом и љубављу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Амфилохија, острошка светиња је у последњих неколико година доживела велику обнову, а врхунац те обнове је обретење моштију ђакона светог Василија Острошког, чије име нам није познато. Према предању, светитељев ђакон је мученички пострадао (а то сведоче и зрна која су пронађена са његовим моштима) и сахрањен је од стране светог Василија Острошког. Многа чуда светитеља острошког објављена су у књигама и предочена нама ради укрепљења и сведочанства, али много је важнија истина коју свако од нас носи у своме срцу, да се из острошке светиње сви враћамо исцељени, утешени, укрепљени, препорођени и, светитељевом љубављу, озарени. Светитељ острошки је сведок васкрсења јер је својим животом нама показао да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања, јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14). Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  24. На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу 2. маја 2021. године, на програму Телевизије Храм емитовано је прво издање емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. Премијерно емитовање емисије је недељом у 21:15 часова, а у репризном термину понедељком у 14:30 часова. Од марта месеца ове године емисија се премијерно емитује на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке, која благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, своју мисију врши више од једне деценије. Као вид плодне сарадње два значајна црквена медија, екранизацију емисије приредила је Телевизија Храм. Наведена емисија представља допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког. Ово је изузетна прилика да, кроз циклус од десет емисија, укажемо на све важније детаље из Светитељевог житија, почев од његовог чудесног рођења и васпитања у побожном родитељском дому, до одласка у манастир и његове хиротоније у архијерејски чин. Будући да су мајчинске молитве и пажња Ане Јовановић, мајке светога Василија, дале свој благословени плод, једну од емисија посветићемо управо њој, док ће овај циклус нове емисије бити употпуњен и следећим темама: Историјски и духовни значај манастира Острог; Мошти Светога Василија Острошког; Свети Василије Острошки као чудотворац; О правилном поимању чуда; Свети Василије у химнографији; Свети Василије походи народ свој. Циклус закључујемо емисијом на тему: 350-годишњица упокојења светога Василија Острошког. Надамо се да ће ова емисија, која је слична семену које сејемо, дати свој плод, како у катихетском смислу, тако и у погледу сарадње медијских делатника Српске Православне Цркве. Извор: Телевизија Храм
  25. Пето издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког, посветили смо моштима светог и богоносног оца нашег Василија Острошког. Ово издање доноси сведочанство о светитељевом упокојењу, али и о обретењу његових нетљених моштију које се збило само седам година од његовог престављења. Глас о прослављењу тела светога Василија брзо се пронео на далеко, и народ у све већем и већем броју поче долазити његовим светим моштима. Од тада до данас не престају, милошћу Божјом и светошћу светог Василија, дешавати се многа преславна чуда над његовим светим и чудотворним моштима. Међу многим поклоницима који дођоше Светитељу у Острог на поклоњење беше и последњи патријарх српски у Пећи Василије Бркић – Јовановић (1763 – 1765, преминуо 1772. г.), који, прогањан од Турака, нађе себи склониште у Црној Гори. Он у Острогу проведе крај моштију светог Василија шест месеци у молитви и посту, и том приликом састави службу и житије овом светитељу. А у тешким ратним и поратним годинама, боравећи крај Свечевог кивота и ту налазећи себи утеху и заштиту, презвитер Василије написа (1947. г.) Акатист светом Василију, који се налази у рукопису у манастиру Острогу. Поред указивања на правилно схватање светих моштију, у оквиру овог издања емисије Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења, подсетили смо на тешко време када су мошти светитеља острошког бивале преношене и сакриване како би биле сачуване од непријатељске руке. У духу тога, навели смо до сада забележена три пресвлачења часних моштију острошког чудотворца, као и чудесне литије на чијем челу се налазио сâм свети Василије кроз своје од Бога прослављено нетљено тело. Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...