Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'порфирија'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Патријарх српски Порфирије упутио честитке предстојатељима помесних Православних Цркава, Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину, представницима традиционалних Цркава у Републици Србији и свим верницима који Рождество Христово прослављају по грегоријанском календару. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку светејшим патријарсима цариградском г. Вартоломеју, александријском и све Африке г. Теодору, антиохијском и свег Истока г. Јовану, румунском г. Данилу и бугарском г. Неофиту, као и блажењејшим архиепископима кипарском и Нове Јустинијане г. Георгију, атинском и све Јеладе г. Јерониму и тиранском и све Албаније г. Анастасију. Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, апостолском нунцију у Републици Србији Надбискупу Санту Ганђемију, Надбискупу београдском Ладиславу Немету, Бискупу суботичком Ференцу Фазекашу, Бискупу сремском Фабијану Свалини, Бискупу Реформатске Хришћанске Цркве у Србији Бели Халасу, Бискупу Словачке Евангелистичке Цркве а.в. Јарославу Јаворнику, заменику Бискупа Евангеличке Хришћанске Цркве а.в. Габору Долинском, као и Бискупу крстурском Ђури Џуџару. Извор: СПЦ
  2. Драга децо, драги школарци, Господ нека благослови вас, ваше тате и маме, браћу и сестре, рођаке, учитељице и учитеље, ваше другове са којима се играте, све људе и сву децу. Нека Господ благослови и школе у којима учите, у којима стичете различита знања. Међутим, сви треба да знамо, и учитељи, и наставници, и родитељи, али и ви, ђаци, да је важније од знања да стичемо врлину, односно да постанемо добри људи, а добар човек је онај који осећа љубав прво према својој породици и према друговима, али и према свим људима, према свој природи, према целом свету. То значи да је љубав најважнија. Љубав је најдрагоценији дар који је Бог даровао човеку. Једини услов да би неко био срећан, било да је дете као што сте ви, било да је одрастао човек или можда старац, као што су ваше баке и деке, јесте да у срцу има љубав. Све друго ако има, лепу кућу, најбржи аутомобил, најбољи телефон, пуно новца, најбоље оцене и награде на такмичењу, да најлепше пева или црта на ликовном, да је најјачи и даје највише голова, све је то ништа ако нема љубави за другове, за људе, за децу, за природу. То не значи да не треба да се такмичимо ко ће боље научити, ко ће добити бољу оцену, али значи да не треба да завидимо ономе који је бољи него да се радујемо његовом успеху, а сами да се више потрудимо. Исто тако да помажемо једни другима да боље научимо лекције, јер сви смо потребни једни другима, сви зависимо једни од других. Зато треба да негујемо другарство и заједништво. Треба да се молимо Богу једни за друге. Треба да се молимо да нам наш Бог, Исус Христос, дарује љубав, да будемо ближи Њему, нашем Богу, и да тако будемо ближи једни другима, родитељима, браћи и сестрама, друговима… Ја се молим за вас, децо, да вас Бог чува, да свима подари здравље и радост, а будући да знам да су Богу дечје молитве најмилије, молим вас да се и ви молите за мене, да се молите за читав свет, за све људе, да буде слоге, мира и љубави. Живели, драга децо! Нека вас Бог благослови! Патријарх српски Порфирије https://eparhijabacka.info/2023/08/29/poruka-patrijarha-srpskog-porfirija-djacima-na-pocetku-skolske-godine/
  3. Такав пример је данас свакако Његово Висококпреосвештенство Митрополит вишгородски и чернобилски г. Павле, кога је украјински суд сместио у затвор. Личностима и установама које познају стање у свету свакако је јасно да односна судска одлука не може бити и није заснована на било ком закону који важи у иоле правно уређеним државама. Та је одлука са једне стране плод тешке атмосфере у Украјини која гори у ратном пожару, а са друге плод намере актуелних власти да освоје Кијево-печерску лавру, једну од најзначајнијих светиња православног света у целини. Патријарх српски Порфирије овим угледним верским поглаварима и предводницима значајних светских установа са своје стране, са болом и горчином, износи став да Митрополит вишгородски и чернобилски Павле, који је увек позивао на мир, престанак сукоба и проналажење решења дијалогом, не може бити осуђен и утамничен због на пример политичких уверења или због вербалног деликта, наравно ни због деликта мишљења. Митрополит Павле је затворен, а то је еклатантан пример кршења људских права, због онога што он јесте, због његовог личног и верског идентитета. Затворен је зато што је православни јерарх, веран својој Украјинској Православној Цркви и васељенском Православљу. Као такав, он је непоколебиви чувар манастира чији је игуман и сходно томе непремостива препрека да заузимање Кијево-печерске лавре од стране неке друге структуре, макар била цркволика, добије привид легалности и легитимности. Стога Патријарх српски Порфирије, на послетку, још једном позива верске и друштвене вође Европе и света да се заузму да Митрополит вишгородски и чернобилски г. Павле буде пуштен на слободу. Извор: Информативна служба СПЦ
  4. Редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православе цркве, праћено је ванредно отровним и недостојним нападима преко друштвених мрежа и прозападних медија на српског патријарха Порфирија. Готово дан пошто је патријарх најавио спасовданску литију на челу са кивотом светог владике Николаја, за 25. мај у Београду, а поводом трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар“, избачен је из „фиоке“ видео снимак, искасапљен и извађен из контекста, а на коме Његова светост, између осталог, критикује вештачко наметање правила родне равноправности у српском језику. Врло темпирано и тенденциозно, завртеле су се на мрежама те поруке изречене над трпезом, које очигледно уопште нису биле ни намењене за јавност али су на волшебан начин ипак камером забележене. Из десетоминутног снимка у коме патријарх прича о опасности подела у друштву, позива на молитву после страшне трагедије и упућује апел да престане гневна какофонија којом се отварају сукоби, и да бар један дан у години сви заћутимо, исечен је само кратки видео у коме великодостојник изговара речи које заиста могу деловати грубо и њему несвојствено, нарочито ако се не чује целина. Али, нећемо се бавити садржајем патријархових речи, нити узимамо на себе то право да га тумачимо. То ће већ, уверени смо, знати да учине великодостојници СПЦ. Овде је занимљива политичка димензија жестоких напада на поглавара Српске цркве која се заковитлала. Све су покренули „утицајни“ твитераши, а надовезали се поједини војници неких проевропских странака и армије анонимних и „правдољубивих“ налога са друштвених мрежа који чак позивају на демонстрације у време литије. Да ли је некоме, ко има за циљ продубљивање конфликта у већ дубоко подељеном друштву, засметао можда баш патријархов позив на литију, молитву и саборност у тренутку кад се спрема ескалација друштвених и политичких сукоба. Да ли је некоме, баш у овом тренутку кад Запад захтева примену свог плана за капитулацију Србије, засметао патријархов чврст став о Косову и Метохији као вечној колевци наше државе и њеном интегралном делу. Да ли је некоме, ко прижељкује хаос у Србији и са стране задовољно трља руке док Срби ударају једни на друге после језиве трагедије која их је задесила, засметала баш сада снага Српске православне цркве као стабилне и неупитно најпопуларније институције у земљи. Да ли некоме, ко свакодневно захтева да Србија окрене леђа Русији, смета јасан став СПЦ која не подржава украјинске расколнике и противи се чак и идеји увођења санкција руској православној браћи. Поручују са друштвених мрежа и да патријарх нема право да се меша у политику, јер, ваљда, то је ексклузивно намењено искључиво анонимним и острашћеним твитерашима, невидљим и распомамљеним сматрачима свега и свачега, члановима партијских комитета, али не и српским епископима. У класичном маниру послератних удбашких кухиња, само са новим техникама и онлајн алатима, изрежиран је злокобни напад на патријарха са видљивим циљем да се и Црква увуче у свеопшти брлог. Али, прошло је време чуда када су се „јахали попови“, верници хапсили, црквени великодостојници убијали, а у цркве уводиле козе и свиње. Неће тога више бити. Чак и ако то неко покушава да чини из безбедног мрака своје собе. Преко мобилног телефона. Извор: Ко сад трља руке? Злокобна „литија“ против патријарха Порфирија - 15.05.2023, Sputnik Србија SPUTNIKPORTAL.RS Редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православе цркве, праћено је ванредно отровним и недостојним нападима преко друштвених мрежа и...
  5. Уснула у Господу слушкиња Божја Радојка Перић – Српска Православна Црква SPC.RS Данас, на Велику суботу, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, у 81. години живота, упокојила се у Господу слушкиња Божја Радојка Перић, мајка Његове Светости...
  6. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће 27. јануара 2023. године, на Савиндан, свету Литургију у Српском клубу у Њујорку (7254 65th Place, Glendale, New York) са почетком у 10 часова. Сутрадан, 28. јануара 2023. године, такође у Српском клубу у Њујорку, Његова Светост Патријарх ће служити свету Литургију са почетком у 9 часова. После богослужења, уследиће Светосавска академија са почетком у 11,30 часова на којој ће Патријарх поделити савинданске пакетиће српским малишанима. Извор: Информативна служба СПЦ
  7. Молитве и љубав Богомладенца Христа и сва наша људска брига и пажња овог Божића је са вама, драга моја децо из Штрпца. Вечерас над вама стоје ваше мајке и очеви, као и Богомајка која је родила Спаситеља свију нас. Драги Стефане и Милоше, вечерас се за вас моле деца Косова и Метохије која су у протеклом периоду пострадала на правди Бога, од Ливадица до Гораждевца и малог Димитрија Поповића у Грачаници. Молимо се да зло не помути вашу радост, игру и веру којом ћете у будућности доносити бадњаке за благослов и срећу вашим домовима и вашем Штрпцу. Желим вам брз опоравак и срећне празнике . Мир Божији – Христос се роди! https://spc.rs/poruka-patrijarha-porfirija-ranjenoj-deci-iz-strpca/
  8. Са великим болом у срцу примио сам тужну вест да се данас у Господу упокојио наш прослављени фудбалски виртуоз, чаробни, темпераментни тренер многих знаменитих клубова и селектор репрезентације Србије, али пре и изнад свега, велики човек Синиша Михајловић. Са вером у Бога и надом на живот вечни упућујем искрено саучешће породици и заједно са милионима људи на Балкану и Апенинима, којима је Синиша доносио радост, узносим молитве Спаситељу нашем Господу Исусу Христу да душу његову настани тамо где нема ни туге, ни болести, ни жалости, него где је живот вечни. Вечан ти спомен, брате наш Синиша! Бог душу нека ти прости и подари рајско насеље. Извор: СПЦ
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће 15. децембра 2022. године на Правном фaкултету у Београду предавање на тему "Љубав је испуњење Закона" (Рим 13, 8-10). Предавање ће бити одржано у амфитеатру Радомир Лукић са почетком у 18 часова. Извор: Информативна служба СПЦ
  10. Док је боравио у светом скиту Кавсокаливије на Светој Гори, старац Порфирије је издао наређење да му се ископа гроб. Једном од своје духовне деце издиктирао је опроштајно писмо савета и опроштаја свим својим духовним чедима. Овде је писмо које нам је упућено из манастира Светог Преображења, са датумом од 17. јуна 1991. Нађено је међу монашким одеждама одређеним за његов погреб, на дан његовог престављења. Оно још једном указује на његово смиреноумље. Драга моја духовна чеда, желео бих да вам, док сам још при себи, дам неколико савета. Још од детињства обитавао сам у греху. Мајка ме је послала да чувам стоку у планинама (отац је отишао у Америку да би због нас, своје деце, радио на Панамском каналу јер смо били сиромашни). Овде сам, чувајући стоку, почео да читам, реч по реч, житије св. Јована Пустиножитеља и много сам заволео св. Јована. Изрекао сам много молитава као дете од дванаест или петнаест година, не сећам се најбоље. Пожелео сам да следим његов пример. Потајно сам и уз многе тешкоће напустио родитеље и дошао у Кавсокаливију на Светој Гори. Постао сам послушник двојице стараца, праве браће, Пантелејмона и Јоаникија. Догодило се да су они били врло побожни и пуни врлина и ја сам их много волео, те сам им због тога, уз њихов благослов, обећао беспоговорну послушност. Много су ми помогли. Осећао сам велику љубав према Богу и брзо сам напредовао. Бог је, међутим, због мојих грехова допустио да се разболим и моји старци су ми рекли да одем родитељима, у своје село, Св. Јована у Евији. Иако сам још од раног детињства био врло грешан, када сам се вратио у свет наставио сам да чиним грехе којих је данас веома много. Свет је пак имао високо мишљење о мени и сви су говорили да сам светац. Ја, међутим, осећам да сам најгрешнији човек на свету. Исповедао сам, наравно, све чега бих се сетио и Бог би ми опраштао. Сада пак осећам да је мојих духовних грехова веома много и зато све оне који су ме познавали преклињем да се моле за мене јер сам се и ја, за живота, скрушено молио за вас. Сада, кад одлазим на небо, осећам да ће ме Бог упитати: „Шта ти радиш овде?“ Ја ћу моћи да му кажем само једну ствар: „Знам да сам недостојан овог места, Господе, али шта год Твоја љубав пожели, ја ћу бити задовољан.“ Не знам шта ће се затим догодити, али желим да тада дела љубав Божија. Увек сам се молио да моја духовна чеда воле Бога који је све, како би нас удостојио да ступимо у Његову нетварну Цркву. Одавде морамо почети. Увек сам се трудио да се молим, да читам црквене химне, Свето писмо и житија светих. Ви треба да чините то исто. Ја сам, благодаћу Божијом, настојао да се приближим Богу, а ви учините то исто. Преклињем вас да ми опростите за све чиме сам вас узнемирио. Јеромонах Порфирије Кавсокаливија, 4/17 јун 1991. https://svetosavlje.org/suze-za-svet-savremeni-grcki-starci-i-starac-tihon-starac-pajsije-i-starac-porfirije/49/
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетиће 14. октобра 2022. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, Косово и Метохију и Пећку Патријаршију, ставропигијалну лавру патријараха српских, где ће началствовати на светој Литургији уз саслужење више архијереја Српске Православне Цркве. Том приликом, по традиционалном последовању биће обављен свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон патријараха српских. Осам векова свесрпска и општеправославна древна светиња – манастир Пећка Патријаршија – под својим сводовима чува свештени Трон у који се уводе наследници Светог Саве и са кога архиепископи и патријарси српски управљају бродoм Христове Цркве у границама своје канонске јурисдикције. После васпостављања јединстава Српске Православне Цркве 1920. године, обновљена је и традиција устоличења у Пећки трон као видљиви доказ духовног угледања на наше богоносне и доблесне архиепископе и патријархе од добијања аутокефалности 1219. године до данашњих дана. Устоличење првог Патријарха васпостављене Српске Патријаршије, Његове Светости г. Димитрија (Павловића) у древни трон у Пећкој Патријаршији извршено је 24. августа 1924. године, а касније су у устоличени и његови наследници на трону Светог Саве: патријарх Варнава (Росић) 6. јула 1930. године; патријарх Гаврило (Дожић) 2. августа 1938. године; патријарх Герман (Ђорић) 29. маја 1960. године; патријарх Павле (Стојчевић) јула 1994. године; патријарх Иринеј (Гавриловић) 3. октобра 2010. године. СПЦ
  12. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије боравиће у Епархији тимочкој 23. и 24. септембра 2022. године, на позив Епископа тимочког г. Илариона. Свечани дочек Првојерарха Српске Православне Цркве биће уприличен 23. септембра у 18 часова испред Саборног храма Свете Тројице у Неготину. Како је најавила ТВ Храм, после дочека Патријарх Порфирије ће освештати обновљени парохијски дом при Саборном храму у Неготину. Наредног дана ће бити уприличен дочек Патријарха испред храма Свете Петке у Малајници. Овом приликом Патријарх Порфирије ће освештати храм, а затим служити Свету архијерејску Литургију уз саслужење више архијереја. Извор: Тв Храм
  13. Браћо и сестре, драги пријатељи, Не само у Србији, него свуда где живи српски народ велике полемике, поделе, контраверзе и сукобе донела је најава да ће у престоном Београду бити одржана манифестација коју називају Еуропрајд. Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуо је супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо. О томе су ми непосредно посведочили представници традиционалних Цркава и верских заједница. Стога отказивање ове манифестације сматрам исправним. У душу нас православних хришћана је усађено учење Цркве изражено већ на почетним странама Библије, где је записано да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, што значи да су брак и породица, од постања света до данас и до краја света и века, дефинисани као заједница љубави мушкарца и жене са њиховом децом. У потпуности разумемо суштински оправдану велику забринутост нашег народа који је у грубом промовисању и наметању политика и идеологија које имају за циљ да поруше стубове на којима се вековима гради наш идентитет, да све постане крхко, релативно и флуидно, осетио дубинско и систематско угрожавање свих темељних вредности којима је вековима одан, а посебно светиње брака и породице. Из ових разлога смо више пута у непосредном разговору са највишим представницима државе изнели разлоге због којих сматрамо да је нужно и оправдано отказивање Еуропрајда. У исто време потсећам да Црква Христова поштује богомдаровану слободу сваког људског бића и зато је против сваког облика насиља, јавног жигосања и прогона било кога. Зло се не лечи и не побеђује насиљем, него се на тај начин само умножава. Молимо се Христу Господу да нас молитвама Светог Саве српског у време када су пред нашом Отаџбином и народом различита искушења и проблеми, лиши овог, штетно и беспотребно нам наметнутог. Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ https://spc.rs/specijalna-izjava-patrijarha-srpskog/
  14. Поводом велике трагедије која се данас, 12. августа 2022. године, догодила на Цетињу, а у којој је живот изгубило једанаест особа, међу којима има и деце, породицама настрадалих, Премијеру и Влади Црне Горе, али и свим становницима Цетиња и грађанима Црне Горе, изражавамо најискреније саучешће. Данас се молимо да Васкрсли Господ Христос упокоји у Своме Царству душе свих невино пострадалих на Цетињу. Молимо се и за породице и родбину пострадалих, да им Господ пошаље утеху и снагу да ове тешке дане страдања изнесу са вером и надом у свеопште васкрсење, које је Христос својим Васкрсењем подарио сваком човеку. Нека Господ, молитвама Светог Петра Цетињског Чудотворца, дарује снагу и брз опоравак и свима који су данас на Цетињу задобили тешке ране и озледе. Патријарх српски † ПОРФИРИЈЕ Извор: Информативна служба Српске Православне Цркве
  15. ПОВОДОМ РОЂЕНДАНА РАДИЈА 202 Десет најдражих поп и рок песама патријарха српског господина Порфирија: Брејкерси и Цепелини, Смак и Идоли, Коен и Арсен, Окуџава и... Пише: МИЛИЦА КУБУРОВИЋ Среда, 06. јул 2022, 12:20 -> 12:37 Радио 202, најмлађе „дете" међу програмима Радио Београда, претходних дана обележавао је 53 године од оснивања. Популарна Двестадвојка је имала част да јој рођендан честита и Његова светост патријарх српски господин Порфирије, који је овим поводом начинио избор својих најдражих поп и рок песама. Свој избор образложио је у разговору са Милицом Кубуровић, главном уредницом Радија 202, емитованом 7. јула 2022, чији транскрипт доносимо. Патријарх Порфирије у разговору за Радио 202 ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: С великом радошћу честитам 53. по реду рођендан Двестадвојци и сигуран сам да ту радост делим са многим, многим слушаоцима овог радија кроз све ове године. МИЛИЦА КУБУРОВИЋ: Хвала Вам много. Ових дана када славимо рођендан, наша идеја је била да Вас замолимо да направите списак омиљених или, из којих год разлога, најзначајнијих песама. Захвална сам, пре свега, што сте то учинили и што сте одазвали нашем позиву. Пре него што их чујемо, реците нам како сте их бирали, односно на основу чега. Је ли то десетак Ваших најомиљенијих песама, или су то нумере које су биле посебно важне за Ваш живот у одређеним тренуцима, или је реч о песмама које имају неку посебну симболику за Вас? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Па, ја сам изабрао, наравно, само неколико песама као омаж или као повод на сећање за генерацију којој припадам. Наравно да то нису све песме и сви правци које сам волео да слушам и да пратим, али сам изабрао оно што мислим да може на неки начин да створи утисак каква је била наша генерација у својој младости и шта смо волели да слушамо. Тако да ту има разнородних песама и праваца, али сви заједно чине један мозаик за који мислим да ће бити пут у формирање утиска, ево опет кажем, о нашој генерацији. 202: Стално говорите у прошлом времену. Да ли то значи да сад нема времена за слушање новије музике или нема жеље? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Наравно да понекад имамо прилику да чујемо и нешто новије, али заиста нема времена да се то помно прати, тако да радије прибегавамо ономе што знамо да има квалитет и што нас је у одређеном временском периоду испуњавало. И у крајњој линији стварало и неку врсту погледа на свет. Сада, кад имам прилику, ипак слушам другачију врсту музике у односу на то што сам некад слушао. Сад, кад могу, радије слушам неку класику или инструментал, џез, на пример слушам често Кита Џерета. 202: Нешто као за смирење... ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: И не само за смирење, него напросто то је музика која, између осталог, ако сте у неком друштву не омета вођење разговора или не омета бављење неком врстом посла паралелено са музиком која се слуша. 202: Да чујемо шта сте то спремили и одабрали за Двестадвојку и наше слушаоце. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Као прву сам предложио песму Роберта Планта, то јест Led Zeppelin, и песму „Imigrant Song". Стихови: „Настављамо да снажно замахујемо веслима, наш једини циљ је стићи обале Запада" - те речи су безмало пророчке. Истина, 1970. године Плант и Led Zeppelin певају о Нордијцима који беже од несреће, рата и разних других тешкоћа, али то само потврђује да смо пред апсурдом и страхотама страдања једнаки - и северњаци и јужњаци, и Швеђани и Суданци. Видимо и на улицама Београда да велике сеобе, велике миграције, не престају. Многи људи пролазе и кроз нашу земљу идући ка Западу. Низ тема за размишљање доноси ова песма емиграната и на неки начин нас опомиње. То је, у ствари, вапај, јецај или боље рећи крик Роберта Планта који је, као што видимо, и данас и те како актуелан. Лед Цепелин: Immigrant Song (1970) 202: Која је следећа песма по Вашем избору? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Следећа песма коју предлажем јесте песма „Dance me to the end of love". Многи мисле да је то тек нека сентиментална балада о растанку двоје људи, о растанку неког пара. Међутим, Коенови стихови о плесу до краја љубави, деци која се нису родила, виолини у пламену - надахнути су страдањем у Холокаусту, у логорима смрти. Тада је била пракса, како каже Коен, да гудачки квартет састављен од логораша свира док њихове другове или рођаке стрељају или гуше у гасним коморама. Стога, ову песму доживљавам као својеврсну молитву за све оне који су пострадали у току Другог светског рата, али исто тако је доживљавам и као песму која је молитва за све оне који су пострадали у било којим ратовима и који нажалост страдају и данас. Она је напросто симболика која се тиче сваког, усуђујем се да кажем, добронамерног човека, сваког човека којем је мио живот, који разуме да је живот дар од Бога, који разуме да дар живота није посед свакога од нас појединачно, него је дар пре свега задатак и да нам је живот дат да га искупимо, дат нам је као време које треба да испунимо врлином, лепотом. Љубављу, у крајњој линији. Леонард Коен: Dance Me To The End of Love (1984) 202: Леонард Коен, а онда? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Као следећу песму предложио бих „Шумадијски блуз" групе Смак. То је песма коју сам радо слушао и у најранијој младости, али и једна од оних коју слушам понекад кроз све дане свога живота. Нарочито, можда звучи парадоксално, онда када се не осећам добро, када имам неки проблем, када се налазим у неком ћорсокаку и безизлазу, и када напросто не налазим у себи потенцијала да се ишчупам из тих лавирината. И наравно, као хришћанин знам да постоје различите духовне методе које треба примењивати како би се човек подигао када пада али, можда парадоксално, ја то не могу да објасним, кад год бих улазио у безизлазе и кад бих слушао упорно ову песму лагано бих се подизао; звуци те музике заиста ме изводе, да тако кажем, на зелену грану. Зато предлажем да послушамо пет минута групе Смак. Смак: Шумадијски блуз (1976) 202: После Смака, која је наредна песма? Шта је то што сте још волели да слушате? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Такође сам волео да слушам песму „Knockin‘ on heaven‘s door" из Пекинпоовог филма Пет Гарет и Били Кид. Ова песма буди сећање на многе сате које сам, нарочито као студент, проводио у Кинотеци у Косовској улици у Београду, а свима нам пружа прилику да чујемо и стихове и музику, али и да одамо почаст Нобеловцу Бобу Дилану, који је у суштини поетски заступник наше генерације, тачније моје генерације и њеног сензибилитета. Али, ово је песма за коју мислим да нема рок трајања. Боб Дилан: Knockin on Heaven's Door (Из филма Сема Пекинпоа "Pat Garrett and Billy the Kid", 1973) 202: Дакле, „Knocking‘ on heaven‘s door" - Боб Дилан. А после Дилана? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: После Боба Дилана позивам слушаоце и све нас да проведемо још пар минута у, тако да кажем, мраку Кинотеке и послушамо великог песника Булата Окуџаву и његову песму „Молитва Франсоа Вијона". Сетимо се и филма Мистерија организма исто тако великог нашег редитеља Душана Макавејева. Булат Окуџава: Молитва Франсоа Вијона (из филма Душана Макавејева "Мистерија организма", 1971) 202: Дакле, сетимо се и филма у којем је коришћена ова Окуџавина песма. Идемо даље. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Ево, ја бих мало отишао до суседне Хрватске, јер везан сам за Хрватску, а и сам Арсен је изводио ову Окуџавину песму. Ја бих, ипак, за ову прилику предложио Арсенову песму „Загреб и ја се волимо тајно", за коју мислим да нису неопходна никаква тумачења. Стихови те песме су били инспирација и нека врста покретача да и ја једну збирку својих интервјуа назовем „Загреб и ја се волимо јавно", алудирајући на Арсенову песму, али за разлику од Арсена - који у песми каже да тајно воли Загреб. Арсен Дедић: Загреб и ја се волимо тајно (1984) 202: Да подсетимо слушаоце Двестадвојке, Ви сте раније били митрополит загребачко-љубљански, па је тај период Вашег живота тамо допринео овом избору. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Свакако, кад човек проведе време на неком месту, па и онда када иде на летовање по пет или десет дана, има шансу да оствари извесну тајну везу са тим местом. Ја сам био више од 7 година непрестано у Загребу, још увек сам администратор, како ми то кажемо, у загребачко-љубљанској епархији, тако да не само да постоји тајна веза између Загреба и мене, него постоји и много тога што је видљиво и што је јавно. И морам да кажем да Загребу дугујем много. Постоје многе димензије у нашем бићу, разни дамари, који нам шаљу информацију да је нешто добро или лоше, али често не можемо да уђемо у тајну, у саму срж таквог једног доживљаја. Отуда вероватно када би се спојио Арсенов наслов и оно што сам ја рекао, добили бисмо целину односа у овом случају мог према Загребу, али, у принципу, и целину односа сваког човека према неком месту, према неком човеку, према неком феномену. 202: После Загреба, где нас овај Ваш музички пут води даље? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Рекао бих да нека уметничка дела, било да су ликовна, музичка, сценска или је у питању нека књига, чим се појаве - није им потребно да прође одређени временски период па да буду препозната као вредна и као велика, него одмах буду изузетна. Чак у неким случајевима буду и преломна јер, и без да је то био циљ, износе на светло дана јасне или можда латентне, скривене тежње и процесе који се јављају у култури уопште. Али не само у култури по себи, него и у друштву у целини. Такав је засигурно албум Идола „Одбрана и последњи дани". У стиховима на овом албуму први пут се у једној песми у популарној српској музици појављује име Господње. Онда, на омоту тог албума имали смо полиставрион - што је заправо изглед једне свештеничке или архијерејске одежде. И наравно, чини ми се да је тада први пут била употребљена ћирилица на омоту плоче. Зато бих волео да чујемо нумеру „Одбрана" са тог албума. ВИС Идоли: Одбрана (1982) 202: Како сте иначе реаговали када се тај албум појавио? Је ли Вас фасцинирало то што је то било тотално другачије од свега до тада, или..? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Ево, ви сте управо рекли: то што је било другачије. То је био повод да се застане - не само да певушимо и ђускамо уз ту песму, него да се замислимо. За мене је то био подстрек да се некако загледам у себе и, можда бисмо могли рећи, у све оно ми јесмо. После тог албума, појавило се много других младих појединаца и група које су, с једне стране, почеле да следе тај пут, а у исто време да копају неку своју бразду. 202: После „Одбране" и Идола, шта је Ваш следећи избор? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: На Спасовдан, а славу града Београда испред храма Светога Саве, певао је Цане из Партибрејкерса са групом деце која похађају веронауку и имају групу названу Веронаукси. Тог дана, Цане је отпевао са Веронауксима и песму „Молитва". На истом албуму на ком се налази „Молитва", постоји још једна песма која се зове „Хоћу да знам". Цане, који је мој пријатељ и брат, у тој песми је чини ми се направио нешто што спада у најбоља остварења у нашем рокенролу и на пољу рок музике. Партибрејкерс: Хоћу да знам (1994) 202: Цане и његови Партибрејкерси кажу „Хоћу да знам", а сви ми хоћемо да знамо која је следећа песма по Вашем избору? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: За мене, неке песме Корни групе спадају у ремек дела, равна светским симфо-рок групама, као што је група Yes, као што је Emerson, Lake & Palmer и многи други. За данашњу, тако да кажем, камернију варијанту волео бих да слушаоци чују „Етиду" која, поред тога што је за мене једна предивна музичка артикулација, у исто време на плану стихова мене подсећа на стихове Момчила Настасијевића. Отуда „Етиду" заиста сматрам, поред других, опет понављам, песама које су ремек-дела, као нешто што спада у сам врх светске симфо-рок музике. Корни група: Етида (1973) 202: После Корни групе и „Етиде", који је Ваш следећи избор? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Желео бих овом приликом да се сетим нашег брата и пријатеља, бог да му душу прости, Веље Павловића (новинара ТВ Студио Б). Знам да је и он веома волео Леонарда Коена, а волео је и Партибрејкерсе и Цанета, и са њим био велики пријатељ. Веља је, поред много тога, снимио и један серијал „Духовници", где су први пут на један приступачан начин имали прилику да говоре многи монаси, многи свештеници, многи духовници. За ову прилику, управо у знак сећања на Вељу Павловића, волео бих да послушамо још једанпут Леонарда Коена, сада песму „Famous Blue Raincoat". Леонард Коен: Famous Blue Raincoat (1971) 202: После још једне песме Леонарда Коена, шта сте још изабрали? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Волео бих да се сетимо и наших кумова Грка, то јест оних који су крстили српски народ. Знам да је њихов рокенрол овде мање познат, али ја сам имао прилику да проведем неколико година у Грчкој, у Атини, и да живим тамо. Издвојио бих групу Aphrodite‘s Child поготово у једном периоду њеног певача Демиса Русоса, и наравно, клавијатуристу Вангелиса који се недавно упокојио. Вангелис спада међу најбоље композиторе у Грчкој, а и на светском плану је велики, велики уметник. Он је добио и Оскара за музику за филм Ватрене кочије. Снимио је сјајне плоче и са Јоном Андерсоном и многим другим великим, светски познатим музичарима. Овде бих ипак остао на почетку, да тако кажем, музичког живота групе Aphrodite‘s Child, када је управо певао Демис Русос. Волео бих да чујемо песму „It‘s 5 o‘clock". Афродитас Чајлд: It's Five O'Clock (1969) 202: Заиста сте направили шаренолик избор песама и извођача. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Надам се да ће бити још рођендана и да ћемо имати прилику да препоручимо и многе друге и музичаре и њихове песме, јер заиста има их толико да је мало једна емисија на Двестадвојци. Сетих се сад и познатих „Драгстора" Двестадвојке, емисија које сам ја радо слушао у своје време. 202: Када сам Вам упутила позив да за Радио 202 направите избор поп и рок песама које су Вам омиљене или су Вам из неког разлога посебно значајне, да ли сте имали дилему треба ли уопште то да прихватите или не? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Па, не могу да кажем да сам одмах из прве прихватио Ваш позив иако, да кажем то и нашим слушаоцима, ми се много година познајемо и, ако смем да кажем, пријатељи смо већ неколико деценија. Најнезгодније ми је кад ме неко од пријатеља позове да учествујем у некој телевизијској емисији или у неком радио програму. Не због тога што имам нешто против учествовања, него напросто због тога што је мало времена с једне стране, а не осећам се најбоље ако се ипак мало не припремим за неки јавни наступ, напросто из осећања одговорности према онима којима се обраћам. С друге стране, место на којем се сад налазим је такве природе да ако бих почео да се свима одазивам, онда бих непрестано морао да идем само са телевизије на телевизију и са радија на радио. Из тог разлога се за сада ограничавам, колико је то могуће, на пригодне разговоре поводом наших великих хришћанских празника као што су Васкрс и Божић. Наравно, служим литургију сваке недеље и сваке недеље се обраћам онима који су у храму. Благодарећи и модерним технологијама и могућностима комуникације, најчешће то што говорим у храму може да се чује после и на различитим медијима. А ево да одговорим на ваше питање сасвим конкретно. Нисам одмах рекао: „Да, предложићу неколико нумера за овај рођендан Двестадвојке." Али, када сам мало промислио, појавила се у мени заправо жеља и онда сам хтео да искористим Ваш позив да пошаљемо поруку, пре свега младима који и данас слушају музику са радија, кроз коју ће ето моћи да стекну некакав утисак шта су генерације којој ја припадам слушале у својој младости. И још додатно, ако тако могу да кажем, да пошаљем поруку да су и свештеници људи из народа, да су то неки од нас, које смо успели као народ да изнедримо како би могли да служе свету литургију, али да су и они делили, као што и данас деле, све вредности којима живи један народ. То је случај и са патријархом. 202: И да воле музику као што је већина људи воли. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Подразумева се. И музику, и игру, и театар, и слику, и књигу, све оно што је саставни део живота сваког човека. Код нас кажу „спрам свеца и тропар", дакле какав је један народ, такви су и његови свештеници. У крајевима у којима сам ја одрастао, у Бачкој, има још једна мало сатиричнија формулација, mutatis mutandis, тамо се каже „спрам вола и папак". Дакле какав народ, такви свештеници - и обрнуто. Опростите на овом поређењу, али тако су мени говорили кад сам био млађи и када бих се бунио против нечега што ми се не допада. Нарочито неки старији људи би рекли: „Шта се ти буниш!", и онда би изговарили ту реченицу. Партибрејкерс: Молитва (1994) 202: Најсрдачније захваљујем у име Двестадвојке и у име наших слушалаца што сте се у данима када обележавамо 53. рођендан одазвали позиву, уприличили овај разговор, изабрали неке од својих омиљених песама и испричали нам зашто су баш оне биле Ваш избор. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Хвала Вама на овој прилици. Надам се ће слушаоци уживати. Верујем да ћемо славити још много много рођендана, па ето онда прилике да листу продужујемо и проширујемо од онда када сам ја био млад, па кроз време, све до наших дана. Срећан рођендан још једанпут! 202: Хвала и Вама још једном!
  16. Епархија бихаћко-петровачка је најавила да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетити Мркоњић Град 18. јуна 2022. године, где ће началствовати вечерњим богослужењем у храму Светог Саве. Наредног дана Патријарх Порфирије ће служити Свету Литургију у манастиру Глоговац са почетком у 9 часова. Извор: Eпархија бихаћко-петровачка
  17. У вечерњим часовима, на дан Спаљивања моштију Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије допутовао је у Требиње. Свечано и са великом радошћу Патријарха су дочекали многобројни светосавци Херцеговине сабрани на Тргу Слободе, предвођени Епископом захумско-херцеговачким и приморским господином Димитријем. Прва канонска посјета Патријарха Порфирија захумско-херцеговачкој и приморској Епархији уприличена је у данима обиљежавања престављења Светог Василија Тврдошког и Острошког. Крочивши на тло светосавске и световасилијевске земље Патријарх се упутио у Манастир Тврдош, гдје у Параклису Васкрсења Христовог на манастирском гробљу, служио помен блаженопочившем Епископу Атанасију. Свечани дочек Патријарха у Требињу почео је тако што су ђаци послужили Патријарха хљебом и сољу, а затим је услиједио литијски ход до Саборног Храма Светог Преображења Господњег. Чин Доксологије, започет тропаром Васкрса служио је игуман Манастира Житомислић архимандрит Данило, а саслуживали су протојереји-ставрофори Радивоје Круљ и Младен Жуловић, и ђакони: Бранислав Рајковић и Крсто Авдаловић. У богослужбеном чину дочека молитвено су учествовали господа архијереји Српске православне цркве: источноамерички Иринеј, жички Јустин, крушевачки Давид, тимочки Иларион, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије и ремезијански Стефан, православно свештенство и монаштво и многобројни вјерници. У знак добродошлице у Храму су били присутни: политички представници Града Требиња и херцеговачких Општина и представник Католичке цркве дон Анте Лубурић, жупник Жупе Требиње и бискупски викар за требињско-мрканску Бискупију. Исказујући благодарност и захвалност Патријарху на доласку, Владика Димитрије је истакао како је Херцеговина мјесто сусрета многих разлика, као што су различите климе и људски карактери, те да из тих различитости извире радосна сусретљивост народа који ту живи. Том радошћу дочекан је Свети Сава, али и његови наследници, у скорије вријеме патријарси Павле и Иринеј, а данас Патријарх Порфирије. Владика Димитрије је напоменуо како у години прослављања два јубилеја: 350 година од престављења Светог Василија и 100 година од обновљења јединствене Пећке патријаршије, Херцеговина прославља и 30 година од доласка блаженопочившег Епископа Атанасија, проповједника живога Бога, чији је истински наследник и сам Патријарх. Благословивши сабране вјернике Патријарх Порфирије се обратио бесједом, у којој је нагласио како се радује љепоти и радости блажене Херцеговине, те да управо ту читавим бићем осјећа шта значи да је свијет створен да буде Црква, јер је читава творевина позвана да буде Црква. Црква су најприје људи, иконе Божије које ту живе, али и камен и Требишњица. Патријарх је нагласио да то не бива само од себе, већ је плод који је израстао из коријена Светога Саве, који је духовно заливао Свети Василије и који су на крају сабирали потоњи Епископи. Патријарх је напоменуо да се утјешио вјером оних којима је дошао, те да је на том мјесту оправдано узнијети молитву мира за читав свијет, како би човјек вјером, надом и љубављу препознао вриједност човјека поред себе, јер једино кроз њега може остварити смисао постојања. Након чина Доксологије, у порти Храма Патријарх је присуствовао Концерту православне духовне музике на којем су наступили Црквени хор, при Храму Преображења Господњег у Требињу, ”Свети Василије Тврдошки и Острошки” и хор СПЦПД ”Побратимство” из Фоче. фото: Миодраг Вујачић
  18. Извор: Епархија ЗХиП У вечерњим часовима, на дан Спаљивања моштију Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије допутовао је у Требиње. Свечано и са великом радошћу Патријарха су дочекали многобројни светосавци Херцеговине сабрани на Тргу Слободе, предвођени Епископом захумско-херцеговачким и приморским господином Димитријем. Прва канонска посјета Патријарха Порфирија захумско-херцеговачкој и приморској Епархији уприличена је у данима обиљежавања престављења Светог Василија Тврдошког и Острошког. Крочивши на тло светосавске и световасилијевске земље Патријарх се упутио у Манастир Тврдош, гдје у Параклису Васкрсења Христовог на манастирском гробљу, служио помен блаженопочившем Епископу Атанасију. Свечани дочек Патријарха у Требињу почео је тако што су ђаци послужили Патријарха хљебом и сољу, а затим је услиједио литијски ход до Саборног Храма Светог Преображења Господњег. Чин Доксологије, започет тропаром Васкрса служио је игуман Манастира Житомислић архимандрит Данило, а саслуживали су протојереји-ставрофори Радивоје Круљ и Младен Жуловић, и ђакони: Бранислав Рајковић и Крсто Авдаловић. У богослужбеном чину дочека молитвено су учествовали господа архијереји Српске православне цркве: источноамерички Иринеј, жички Јустин, крушевачки Давид, тимочки Иларион, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије и ремезијански Стефан, православно свештенство и монаштво и многобројни вјерници. У знак добродошлице у Храму су били присутни: политички представници Града Требиња и херцеговачких Општина и представник Католичке цркве дон Анте Лубурић, жупник Жупе Требиње и бискупски викар за требињско-мрканску Бискупију. Исказујући благодарност и захвалност Патријарху на доласку, Владика Димитрије је истакао како је Херцеговина мјесто сусрета многих разлика, као што су различите климе и људски карактери, те да из тих различитости извире радосна сусретљивост народа који ту живи. Том радошћу дочекан је Свети Сава, али и његови наследници, у скорије вријеме патријарси Павле и Иринеј, а данас Патријарх Порфирије. Владика Димитрије је напоменуо како у години прослављања два јубилеја: 350 година од престављења Светог Василија и 100 година од обновљења јединствене Пећке патријаршије, Херцеговина прославља и 30 година од доласка блаженопочившег Епископа Атанасија, проповједника живога Бога, чији је истински наследник и сам Патријарх. Благословивши сабране вјернике Патријарх Порфирије се обратио бесједом, у којој је нагласио како се радује љепоти и радости блажене Херцеговине, те да управо ту читавим бићем осјећа шта значи да је свијет створен да буде Црква, јер је читава творевина позвана да буде Црква. Црква су најприје људи, иконе Божије које ту живе, али и камен и Требишњица. Патријарх је нагласио да то не бива само од себе, већ је плод који је израстао из коријена Светога Саве, који је духовно заливао Свети Василије и који су на крају сабирали потоњи Епископи. Патријарх је напоменуо да се утјешио вјером оних којима је дошао, те да је на том мјесту оправдано узнијети молитву мира за читав свијет, како би човјек вјером, надом и љубављу препознао вриједност човјека поред себе, јер једино кроз њега може остварити смисао постојања. Након чина Доксологије, у порти Храма Патријарх је присуствовао Концерту православне духовне музике на којем су наступили Црквени хор, при Храму Преображења Господњег у Требињу, ”Свети Василије Тврдошки и Острошки” и хор СПЦПД ”Побратимство” из Фоче. фото: Миодраг Вујачић View full Странице
  19. Предавању је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, затим, многобројно свештенство, представници градске власти, декан Правног факултета проф. др Драган Вујисић са осталим професорима, као и велики број студената.
  20. Патријарх Порфирије: Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког хришћанина и нека широм свеколике Божје творевине громко одјекну речи празничног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је празник Васкрсења Христовог Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, Апостолском нунцију надбискупу Лучану Суријанију, Надбискупу београдском Станиславу Хочевару, председнику Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија Бискупу зрењанинском Ласлу Немету, Надбискупу загребачком Јосипу Бозанићу, Надбискупу љубљанском Станиславу Зореу, бискупима и великодостојницима цркава реформације и свој браћи и сестрама који сутра славе Празник над празницима. У Патријарховој честитки се између осталог наводи: Свети апостол Павле нас подсећа да се Христова победа над грехом и смрћу објавила свету чудесним и пресветлим Васкрсењем Господњим, у коме је темељ нашег бића, истичући да ако Христос није устао, узалуд вјера ваша (1. Кор. 15, 17). Пролази обличје овога свијета (1. Кор. 7, 31) а наступа зора тајанственога дана (Акатист Пресветој Богородици). Стога, испуњени неисказаном радошћу апостола Павла можемо само да ускликнемо: Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се (Филип. 4, 4). Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког хришћанина, а међу њима и Вас и Ваше пастве, и да широм свеколике Божје творевине громко одјекну речи празничног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Патријарх
×
×
  • Креирај ново...