Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'порфирија'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетиће 14. октобра 2022. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, Косово и Метохију и Пећку Патријаршију, ставропигијалну лавру патријараха српских, где ће началствовати на светој Литургији уз саслужење више архијереја Српске Православне Цркве. Том приликом, по традиционалном последовању биће обављен свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон патријараха српских. Осам векова свесрпска и општеправославна древна светиња – манастир Пећка Патријаршија – под својим сводовима чува свештени Трон у који се уводе наследници Светог Саве и са кога архиепископи и патријарси српски управљају бродoм Христове Цркве у границама своје канонске јурисдикције. После васпостављања јединстава Српске Православне Цркве 1920. године, обновљена је и традиција устоличења у Пећки трон као видљиви доказ духовног угледања на наше богоносне и доблесне архиепископе и патријархе од добијања аутокефалности 1219. године до данашњих дана. Устоличење првог Патријарха васпостављене Српске Патријаршије, Његове Светости г. Димитрија (Павловића) у древни трон у Пећкој Патријаршији извршено је 24. августа 1924. године, а касније су у устоличени и његови наследници на трону Светог Саве: патријарх Варнава (Росић) 6. јула 1930. године; патријарх Гаврило (Дожић) 2. августа 1938. године; патријарх Герман (Ђорић) 29. маја 1960. године; патријарх Павле (Стојчевић) јула 1994. године; патријарх Иринеј (Гавриловић) 3. октобра 2010. године. СПЦ
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије боравиће у Епархији тимочкој 23. и 24. септембра 2022. године, на позив Епископа тимочког г. Илариона. Свечани дочек Првојерарха Српске Православне Цркве биће уприличен 23. септембра у 18 часова испред Саборног храма Свете Тројице у Неготину. Како је најавила ТВ Храм, после дочека Патријарх Порфирије ће освештати обновљени парохијски дом при Саборном храму у Неготину. Наредног дана ће бити уприличен дочек Патријарха испред храма Свете Петке у Малајници. Овом приликом Патријарх Порфирије ће освештати храм, а затим служити Свету архијерејску Литургију уз саслужење више архијереја. Извор: Тв Храм
  3. Браћо и сестре, драги пријатељи, Не само у Србији, него свуда где живи српски народ велике полемике, поделе, контраверзе и сукобе донела је најава да ће у престоном Београду бити одржана манифестација коју називају Еуропрајд. Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуо је супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо. О томе су ми непосредно посведочили представници традиционалних Цркава и верских заједница. Стога отказивање ове манифестације сматрам исправним. У душу нас православних хришћана је усађено учење Цркве изражено већ на почетним странама Библије, где је записано да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, што значи да су брак и породица, од постања света до данас и до краја света и века, дефинисани као заједница љубави мушкарца и жене са њиховом децом. У потпуности разумемо суштински оправдану велику забринутост нашег народа који је у грубом промовисању и наметању политика и идеологија које имају за циљ да поруше стубове на којима се вековима гради наш идентитет, да све постане крхко, релативно и флуидно, осетио дубинско и систематско угрожавање свих темељних вредности којима је вековима одан, а посебно светиње брака и породице. Из ових разлога смо више пута у непосредном разговору са највишим представницима државе изнели разлоге због којих сматрамо да је нужно и оправдано отказивање Еуропрајда. У исто време потсећам да Црква Христова поштује богомдаровану слободу сваког људског бића и зато је против сваког облика насиља, јавног жигосања и прогона било кога. Зло се не лечи и не побеђује насиљем, него се на тај начин само умножава. Молимо се Христу Господу да нас молитвама Светог Саве српског у време када су пред нашом Отаџбином и народом различита искушења и проблеми, лиши овог, штетно и беспотребно нам наметнутог. Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ https://spc.rs/specijalna-izjava-patrijarha-srpskog/
  4. Поводом велике трагедије која се данас, 12. августа 2022. године, догодила на Цетињу, а у којој је живот изгубило једанаест особа, међу којима има и деце, породицама настрадалих, Премијеру и Влади Црне Горе, али и свим становницима Цетиња и грађанима Црне Горе, изражавамо најискреније саучешће. Данас се молимо да Васкрсли Господ Христос упокоји у Своме Царству душе свих невино пострадалих на Цетињу. Молимо се и за породице и родбину пострадалих, да им Господ пошаље утеху и снагу да ове тешке дане страдања изнесу са вером и надом у свеопште васкрсење, које је Христос својим Васкрсењем подарио сваком човеку. Нека Господ, молитвама Светог Петра Цетињског Чудотворца, дарује снагу и брз опоравак и свима који су данас на Цетињу задобили тешке ране и озледе. Патријарх српски † ПОРФИРИЈЕ Извор: Информативна служба Српске Православне Цркве
  5. ПОВОДОМ РОЂЕНДАНА РАДИЈА 202 Десет најдражих поп и рок песама патријарха српског господина Порфирија: Брејкерси и Цепелини, Смак и Идоли, Коен и Арсен, Окуџава и... Пише: МИЛИЦА КУБУРОВИЋ Среда, 06. јул 2022, 12:20 -> 12:37 Радио 202, најмлађе „дете" међу програмима Радио Београда, претходних дана обележавао је 53 године од оснивања. Популарна Двестадвојка је имала част да јој рођендан честита и Његова светост патријарх српски господин Порфирије, који је овим поводом начинио избор својих најдражих поп и рок песама. Свој избор образложио је у разговору са Милицом Кубуровић, главном уредницом Радија 202, емитованом 7. јула 2022, чији транскрипт доносимо. Патријарх Порфирије у разговору за Радио 202 ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: С великом радошћу честитам 53. по реду рођендан Двестадвојци и сигуран сам да ту радост делим са многим, многим слушаоцима овог радија кроз све ове године. МИЛИЦА КУБУРОВИЋ: Хвала Вам много. Ових дана када славимо рођендан, наша идеја је била да Вас замолимо да направите списак омиљених или, из којих год разлога, најзначајнијих песама. Захвална сам, пре свега, што сте то учинили и што сте одазвали нашем позиву. Пре него што их чујемо, реците нам како сте их бирали, односно на основу чега. Је ли то десетак Ваших најомиљенијих песама, или су то нумере које су биле посебно важне за Ваш живот у одређеним тренуцима, или је реч о песмама које имају неку посебну симболику за Вас? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Па, ја сам изабрао, наравно, само неколико песама као омаж или као повод на сећање за генерацију којој припадам. Наравно да то нису све песме и сви правци које сам волео да слушам и да пратим, али сам изабрао оно што мислим да може на неки начин да створи утисак каква је била наша генерација у својој младости и шта смо волели да слушамо. Тако да ту има разнородних песама и праваца, али сви заједно чине један мозаик за који мислим да ће бити пут у формирање утиска, ево опет кажем, о нашој генерацији. 202: Стално говорите у прошлом времену. Да ли то значи да сад нема времена за слушање новије музике или нема жеље? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Наравно да понекад имамо прилику да чујемо и нешто новије, али заиста нема времена да се то помно прати, тако да радије прибегавамо ономе што знамо да има квалитет и што нас је у одређеном временском периоду испуњавало. И у крајњој линији стварало и неку врсту погледа на свет. Сада, кад имам прилику, ипак слушам другачију врсту музике у односу на то што сам некад слушао. Сад, кад могу, радије слушам неку класику или инструментал, џез, на пример слушам често Кита Џерета. 202: Нешто као за смирење... ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: И не само за смирење, него напросто то је музика која, између осталог, ако сте у неком друштву не омета вођење разговора или не омета бављење неком врстом посла паралелено са музиком која се слуша. 202: Да чујемо шта сте то спремили и одабрали за Двестадвојку и наше слушаоце. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Као прву сам предложио песму Роберта Планта, то јест Led Zeppelin, и песму „Imigrant Song". Стихови: „Настављамо да снажно замахујемо веслима, наш једини циљ је стићи обале Запада" - те речи су безмало пророчке. Истина, 1970. године Плант и Led Zeppelin певају о Нордијцима који беже од несреће, рата и разних других тешкоћа, али то само потврђује да смо пред апсурдом и страхотама страдања једнаки - и северњаци и јужњаци, и Швеђани и Суданци. Видимо и на улицама Београда да велике сеобе, велике миграције, не престају. Многи људи пролазе и кроз нашу земљу идући ка Западу. Низ тема за размишљање доноси ова песма емиграната и на неки начин нас опомиње. То је, у ствари, вапај, јецај или боље рећи крик Роберта Планта који је, као што видимо, и данас и те како актуелан. Лед Цепелин: Immigrant Song (1970) 202: Која је следећа песма по Вашем избору? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Следећа песма коју предлажем јесте песма „Dance me to the end of love". Многи мисле да је то тек нека сентиментална балада о растанку двоје људи, о растанку неког пара. Међутим, Коенови стихови о плесу до краја љубави, деци која се нису родила, виолини у пламену - надахнути су страдањем у Холокаусту, у логорима смрти. Тада је била пракса, како каже Коен, да гудачки квартет састављен од логораша свира док њихове другове или рођаке стрељају или гуше у гасним коморама. Стога, ову песму доживљавам као својеврсну молитву за све оне који су пострадали у току Другог светског рата, али исто тако је доживљавам и као песму која је молитва за све оне који су пострадали у било којим ратовима и који нажалост страдају и данас. Она је напросто симболика која се тиче сваког, усуђујем се да кажем, добронамерног човека, сваког човека којем је мио живот, који разуме да је живот дар од Бога, који разуме да дар живота није посед свакога од нас појединачно, него је дар пре свега задатак и да нам је живот дат да га искупимо, дат нам је као време које треба да испунимо врлином, лепотом. Љубављу, у крајњој линији. Леонард Коен: Dance Me To The End of Love (1984) 202: Леонард Коен, а онда? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Као следећу песму предложио бих „Шумадијски блуз" групе Смак. То је песма коју сам радо слушао и у најранијој младости, али и једна од оних коју слушам понекад кроз све дане свога живота. Нарочито, можда звучи парадоксално, онда када се не осећам добро, када имам неки проблем, када се налазим у неком ћорсокаку и безизлазу, и када напросто не налазим у себи потенцијала да се ишчупам из тих лавирината. И наравно, као хришћанин знам да постоје различите духовне методе које треба примењивати како би се човек подигао када пада али, можда парадоксално, ја то не могу да објасним, кад год бих улазио у безизлазе и кад бих слушао упорно ову песму лагано бих се подизао; звуци те музике заиста ме изводе, да тако кажем, на зелену грану. Зато предлажем да послушамо пет минута групе Смак. Смак: Шумадијски блуз (1976) 202: После Смака, која је наредна песма? Шта је то што сте још волели да слушате? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Такође сам волео да слушам песму „Knockin‘ on heaven‘s door" из Пекинпоовог филма Пет Гарет и Били Кид. Ова песма буди сећање на многе сате које сам, нарочито као студент, проводио у Кинотеци у Косовској улици у Београду, а свима нам пружа прилику да чујемо и стихове и музику, али и да одамо почаст Нобеловцу Бобу Дилану, који је у суштини поетски заступник наше генерације, тачније моје генерације и њеног сензибилитета. Али, ово је песма за коју мислим да нема рок трајања. Боб Дилан: Knockin on Heaven's Door (Из филма Сема Пекинпоа "Pat Garrett and Billy the Kid", 1973) 202: Дакле, „Knocking‘ on heaven‘s door" - Боб Дилан. А после Дилана? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: После Боба Дилана позивам слушаоце и све нас да проведемо још пар минута у, тако да кажем, мраку Кинотеке и послушамо великог песника Булата Окуџаву и његову песму „Молитва Франсоа Вијона". Сетимо се и филма Мистерија организма исто тако великог нашег редитеља Душана Макавејева. Булат Окуџава: Молитва Франсоа Вијона (из филма Душана Макавејева "Мистерија организма", 1971) 202: Дакле, сетимо се и филма у којем је коришћена ова Окуџавина песма. Идемо даље. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Ево, ја бих мало отишао до суседне Хрватске, јер везан сам за Хрватску, а и сам Арсен је изводио ову Окуџавину песму. Ја бих, ипак, за ову прилику предложио Арсенову песму „Загреб и ја се волимо тајно", за коју мислим да нису неопходна никаква тумачења. Стихови те песме су били инспирација и нека врста покретача да и ја једну збирку својих интервјуа назовем „Загреб и ја се волимо јавно", алудирајући на Арсенову песму, али за разлику од Арсена - који у песми каже да тајно воли Загреб. Арсен Дедић: Загреб и ја се волимо тајно (1984) 202: Да подсетимо слушаоце Двестадвојке, Ви сте раније били митрополит загребачко-љубљански, па је тај период Вашег живота тамо допринео овом избору. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Свакако, кад човек проведе време на неком месту, па и онда када иде на летовање по пет или десет дана, има шансу да оствари извесну тајну везу са тим местом. Ја сам био више од 7 година непрестано у Загребу, још увек сам администратор, како ми то кажемо, у загребачко-љубљанској епархији, тако да не само да постоји тајна веза између Загреба и мене, него постоји и много тога што је видљиво и што је јавно. И морам да кажем да Загребу дугујем много. Постоје многе димензије у нашем бићу, разни дамари, који нам шаљу информацију да је нешто добро или лоше, али често не можемо да уђемо у тајну, у саму срж таквог једног доживљаја. Отуда вероватно када би се спојио Арсенов наслов и оно што сам ја рекао, добили бисмо целину односа у овом случају мог према Загребу, али, у принципу, и целину односа сваког човека према неком месту, према неком човеку, према неком феномену. 202: После Загреба, где нас овај Ваш музички пут води даље? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Рекао бих да нека уметничка дела, било да су ликовна, музичка, сценска или је у питању нека књига, чим се појаве - није им потребно да прође одређени временски период па да буду препозната као вредна и као велика, него одмах буду изузетна. Чак у неким случајевима буду и преломна јер, и без да је то био циљ, износе на светло дана јасне или можда латентне, скривене тежње и процесе који се јављају у култури уопште. Али не само у култури по себи, него и у друштву у целини. Такав је засигурно албум Идола „Одбрана и последњи дани". У стиховима на овом албуму први пут се у једној песми у популарној српској музици појављује име Господње. Онда, на омоту тог албума имали смо полиставрион - што је заправо изглед једне свештеничке или архијерејске одежде. И наравно, чини ми се да је тада први пут била употребљена ћирилица на омоту плоче. Зато бих волео да чујемо нумеру „Одбрана" са тог албума. ВИС Идоли: Одбрана (1982) 202: Како сте иначе реаговали када се тај албум појавио? Је ли Вас фасцинирало то што је то било тотално другачије од свега до тада, или..? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Ево, ви сте управо рекли: то што је било другачије. То је био повод да се застане - не само да певушимо и ђускамо уз ту песму, него да се замислимо. За мене је то био подстрек да се некако загледам у себе и, можда бисмо могли рећи, у све оно ми јесмо. После тог албума, појавило се много других младих појединаца и група које су, с једне стране, почеле да следе тај пут, а у исто време да копају неку своју бразду. 202: После „Одбране" и Идола, шта је Ваш следећи избор? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: На Спасовдан, а славу града Београда испред храма Светога Саве, певао је Цане из Партибрејкерса са групом деце која похађају веронауку и имају групу названу Веронаукси. Тог дана, Цане је отпевао са Веронауксима и песму „Молитва". На истом албуму на ком се налази „Молитва", постоји још једна песма која се зове „Хоћу да знам". Цане, који је мој пријатељ и брат, у тој песми је чини ми се направио нешто што спада у најбоља остварења у нашем рокенролу и на пољу рок музике. Партибрејкерс: Хоћу да знам (1994) 202: Цане и његови Партибрејкерси кажу „Хоћу да знам", а сви ми хоћемо да знамо која је следећа песма по Вашем избору? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: За мене, неке песме Корни групе спадају у ремек дела, равна светским симфо-рок групама, као што је група Yes, као што је Emerson, Lake & Palmer и многи други. За данашњу, тако да кажем, камернију варијанту волео бих да слушаоци чују „Етиду" која, поред тога што је за мене једна предивна музичка артикулација, у исто време на плану стихова мене подсећа на стихове Момчила Настасијевића. Отуда „Етиду" заиста сматрам, поред других, опет понављам, песама које су ремек-дела, као нешто што спада у сам врх светске симфо-рок музике. Корни група: Етида (1973) 202: После Корни групе и „Етиде", који је Ваш следећи избор? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Желео бих овом приликом да се сетим нашег брата и пријатеља, бог да му душу прости, Веље Павловића (новинара ТВ Студио Б). Знам да је и он веома волео Леонарда Коена, а волео је и Партибрејкерсе и Цанета, и са њим био велики пријатељ. Веља је, поред много тога, снимио и један серијал „Духовници", где су први пут на један приступачан начин имали прилику да говоре многи монаси, многи свештеници, многи духовници. За ову прилику, управо у знак сећања на Вељу Павловића, волео бих да послушамо још једанпут Леонарда Коена, сада песму „Famous Blue Raincoat". Леонард Коен: Famous Blue Raincoat (1971) 202: После још једне песме Леонарда Коена, шта сте још изабрали? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Волео бих да се сетимо и наших кумова Грка, то јест оних који су крстили српски народ. Знам да је њихов рокенрол овде мање познат, али ја сам имао прилику да проведем неколико година у Грчкој, у Атини, и да живим тамо. Издвојио бих групу Aphrodite‘s Child поготово у једном периоду њеног певача Демиса Русоса, и наравно, клавијатуристу Вангелиса који се недавно упокојио. Вангелис спада међу најбоље композиторе у Грчкој, а и на светском плану је велики, велики уметник. Он је добио и Оскара за музику за филм Ватрене кочије. Снимио је сјајне плоче и са Јоном Андерсоном и многим другим великим, светски познатим музичарима. Овде бих ипак остао на почетку, да тако кажем, музичког живота групе Aphrodite‘s Child, када је управо певао Демис Русос. Волео бих да чујемо песму „It‘s 5 o‘clock". Афродитас Чајлд: It's Five O'Clock (1969) 202: Заиста сте направили шаренолик избор песама и извођача. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Надам се да ће бити још рођендана и да ћемо имати прилику да препоручимо и многе друге и музичаре и њихове песме, јер заиста има их толико да је мало једна емисија на Двестадвојци. Сетих се сад и познатих „Драгстора" Двестадвојке, емисија које сам ја радо слушао у своје време. 202: Када сам Вам упутила позив да за Радио 202 направите избор поп и рок песама које су Вам омиљене или су Вам из неког разлога посебно значајне, да ли сте имали дилему треба ли уопште то да прихватите или не? ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Па, не могу да кажем да сам одмах из прве прихватио Ваш позив иако, да кажем то и нашим слушаоцима, ми се много година познајемо и, ако смем да кажем, пријатељи смо већ неколико деценија. Најнезгодније ми је кад ме неко од пријатеља позове да учествујем у некој телевизијској емисији или у неком радио програму. Не због тога што имам нешто против учествовања, него напросто због тога што је мало времена с једне стране, а не осећам се најбоље ако се ипак мало не припремим за неки јавни наступ, напросто из осећања одговорности према онима којима се обраћам. С друге стране, место на којем се сад налазим је такве природе да ако бих почео да се свима одазивам, онда бих непрестано морао да идем само са телевизије на телевизију и са радија на радио. Из тог разлога се за сада ограничавам, колико је то могуће, на пригодне разговоре поводом наших великих хришћанских празника као што су Васкрс и Божић. Наравно, служим литургију сваке недеље и сваке недеље се обраћам онима који су у храму. Благодарећи и модерним технологијама и могућностима комуникације, најчешће то што говорим у храму може да се чује после и на различитим медијима. А ево да одговорим на ваше питање сасвим конкретно. Нисам одмах рекао: „Да, предложићу неколико нумера за овај рођендан Двестадвојке." Али, када сам мало промислио, појавила се у мени заправо жеља и онда сам хтео да искористим Ваш позив да пошаљемо поруку, пре свега младима који и данас слушају музику са радија, кроз коју ће ето моћи да стекну некакав утисак шта су генерације којој ја припадам слушале у својој младости. И још додатно, ако тако могу да кажем, да пошаљем поруку да су и свештеници људи из народа, да су то неки од нас, које смо успели као народ да изнедримо како би могли да служе свету литургију, али да су и они делили, као што и данас деле, све вредности којима живи један народ. То је случај и са патријархом. 202: И да воле музику као што је већина људи воли. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Подразумева се. И музику, и игру, и театар, и слику, и књигу, све оно што је саставни део живота сваког човека. Код нас кажу „спрам свеца и тропар", дакле какав је један народ, такви су и његови свештеници. У крајевима у којима сам ја одрастао, у Бачкој, има још једна мало сатиричнија формулација, mutatis mutandis, тамо се каже „спрам вола и папак". Дакле какав народ, такви свештеници - и обрнуто. Опростите на овом поређењу, али тако су мени говорили кад сам био млађи и када бих се бунио против нечега што ми се не допада. Нарочито неки старији људи би рекли: „Шта се ти буниш!", и онда би изговарили ту реченицу. Партибрејкерс: Молитва (1994) 202: Најсрдачније захваљујем у име Двестадвојке и у име наших слушалаца што сте се у данима када обележавамо 53. рођендан одазвали позиву, уприличили овај разговор, изабрали неке од својих омиљених песама и испричали нам зашто су баш оне биле Ваш избор. ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Хвала Вама на овој прилици. Надам се ће слушаоци уживати. Верујем да ћемо славити још много много рођендана, па ето онда прилике да листу продужујемо и проширујемо од онда када сам ја био млад, па кроз време, све до наших дана. Срећан рођендан још једанпут! 202: Хвала и Вама још једном!
  6. Епархија бихаћко-петровачка је најавила да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетити Мркоњић Град 18. јуна 2022. године, где ће началствовати вечерњим богослужењем у храму Светог Саве. Наредног дана Патријарх Порфирије ће служити Свету Литургију у манастиру Глоговац са почетком у 9 часова. Извор: Eпархија бихаћко-петровачка
  7. У вечерњим часовима, на дан Спаљивања моштију Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије допутовао је у Требиње. Свечано и са великом радошћу Патријарха су дочекали многобројни светосавци Херцеговине сабрани на Тргу Слободе, предвођени Епископом захумско-херцеговачким и приморским господином Димитријем. Прва канонска посјета Патријарха Порфирија захумско-херцеговачкој и приморској Епархији уприличена је у данима обиљежавања престављења Светог Василија Тврдошког и Острошког. Крочивши на тло светосавске и световасилијевске земље Патријарх се упутио у Манастир Тврдош, гдје у Параклису Васкрсења Христовог на манастирском гробљу, служио помен блаженопочившем Епископу Атанасију. Свечани дочек Патријарха у Требињу почео је тако што су ђаци послужили Патријарха хљебом и сољу, а затим је услиједио литијски ход до Саборног Храма Светог Преображења Господњег. Чин Доксологије, започет тропаром Васкрса служио је игуман Манастира Житомислић архимандрит Данило, а саслуживали су протојереји-ставрофори Радивоје Круљ и Младен Жуловић, и ђакони: Бранислав Рајковић и Крсто Авдаловић. У богослужбеном чину дочека молитвено су учествовали господа архијереји Српске православне цркве: источноамерички Иринеј, жички Јустин, крушевачки Давид, тимочки Иларион, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије и ремезијански Стефан, православно свештенство и монаштво и многобројни вјерници. У знак добродошлице у Храму су били присутни: политички представници Града Требиња и херцеговачких Општина и представник Католичке цркве дон Анте Лубурић, жупник Жупе Требиње и бискупски викар за требињско-мрканску Бискупију. Исказујући благодарност и захвалност Патријарху на доласку, Владика Димитрије је истакао како је Херцеговина мјесто сусрета многих разлика, као што су различите климе и људски карактери, те да из тих различитости извире радосна сусретљивост народа који ту живи. Том радошћу дочекан је Свети Сава, али и његови наследници, у скорије вријеме патријарси Павле и Иринеј, а данас Патријарх Порфирије. Владика Димитрије је напоменуо како у години прослављања два јубилеја: 350 година од престављења Светог Василија и 100 година од обновљења јединствене Пећке патријаршије, Херцеговина прославља и 30 година од доласка блаженопочившег Епископа Атанасија, проповједника живога Бога, чији је истински наследник и сам Патријарх. Благословивши сабране вјернике Патријарх Порфирије се обратио бесједом, у којој је нагласио како се радује љепоти и радости блажене Херцеговине, те да управо ту читавим бићем осјећа шта значи да је свијет створен да буде Црква, јер је читава творевина позвана да буде Црква. Црква су најприје људи, иконе Божије које ту живе, али и камен и Требишњица. Патријарх је нагласио да то не бива само од себе, већ је плод који је израстао из коријена Светога Саве, који је духовно заливао Свети Василије и који су на крају сабирали потоњи Епископи. Патријарх је напоменуо да се утјешио вјером оних којима је дошао, те да је на том мјесту оправдано узнијети молитву мира за читав свијет, како би човјек вјером, надом и љубављу препознао вриједност човјека поред себе, јер једино кроз њега може остварити смисао постојања. Након чина Доксологије, у порти Храма Патријарх је присуствовао Концерту православне духовне музике на којем су наступили Црквени хор, при Храму Преображења Господњег у Требињу, ”Свети Василије Тврдошки и Острошки” и хор СПЦПД ”Побратимство” из Фоче. фото: Миодраг Вујачић
  8. Извор: Епархија ЗХиП У вечерњим часовима, на дан Спаљивања моштију Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије допутовао је у Требиње. Свечано и са великом радошћу Патријарха су дочекали многобројни светосавци Херцеговине сабрани на Тргу Слободе, предвођени Епископом захумско-херцеговачким и приморским господином Димитријем. Прва канонска посјета Патријарха Порфирија захумско-херцеговачкој и приморској Епархији уприличена је у данима обиљежавања престављења Светог Василија Тврдошког и Острошког. Крочивши на тло светосавске и световасилијевске земље Патријарх се упутио у Манастир Тврдош, гдје у Параклису Васкрсења Христовог на манастирском гробљу, служио помен блаженопочившем Епископу Атанасију. Свечани дочек Патријарха у Требињу почео је тако што су ђаци послужили Патријарха хљебом и сољу, а затим је услиједио литијски ход до Саборног Храма Светог Преображења Господњег. Чин Доксологије, започет тропаром Васкрса служио је игуман Манастира Житомислић архимандрит Данило, а саслуживали су протојереји-ставрофори Радивоје Круљ и Младен Жуловић, и ђакони: Бранислав Рајковић и Крсто Авдаловић. У богослужбеном чину дочека молитвено су учествовали господа архијереји Српске православне цркве: источноамерички Иринеј, жички Јустин, крушевачки Давид, тимочки Иларион, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије и ремезијански Стефан, православно свештенство и монаштво и многобројни вјерници. У знак добродошлице у Храму су били присутни: политички представници Града Требиња и херцеговачких Општина и представник Католичке цркве дон Анте Лубурић, жупник Жупе Требиње и бискупски викар за требињско-мрканску Бискупију. Исказујући благодарност и захвалност Патријарху на доласку, Владика Димитрије је истакао како је Херцеговина мјесто сусрета многих разлика, као што су различите климе и људски карактери, те да из тих различитости извире радосна сусретљивост народа који ту живи. Том радошћу дочекан је Свети Сава, али и његови наследници, у скорије вријеме патријарси Павле и Иринеј, а данас Патријарх Порфирије. Владика Димитрије је напоменуо како у години прослављања два јубилеја: 350 година од престављења Светог Василија и 100 година од обновљења јединствене Пећке патријаршије, Херцеговина прославља и 30 година од доласка блаженопочившег Епископа Атанасија, проповједника живога Бога, чији је истински наследник и сам Патријарх. Благословивши сабране вјернике Патријарх Порфирије се обратио бесједом, у којој је нагласио како се радује љепоти и радости блажене Херцеговине, те да управо ту читавим бићем осјећа шта значи да је свијет створен да буде Црква, јер је читава творевина позвана да буде Црква. Црква су најприје људи, иконе Божије које ту живе, али и камен и Требишњица. Патријарх је нагласио да то не бива само од себе, већ је плод који је израстао из коријена Светога Саве, који је духовно заливао Свети Василије и који су на крају сабирали потоњи Епископи. Патријарх је напоменуо да се утјешио вјером оних којима је дошао, те да је на том мјесту оправдано узнијети молитву мира за читав свијет, како би човјек вјером, надом и љубављу препознао вриједност човјека поред себе, јер једино кроз њега може остварити смисао постојања. Након чина Доксологије, у порти Храма Патријарх је присуствовао Концерту православне духовне музике на којем су наступили Црквени хор, при Храму Преображења Господњег у Требињу, ”Свети Василије Тврдошки и Острошки” и хор СПЦПД ”Побратимство” из Фоче. фото: Миодраг Вујачић View full Странице
  9. Предавању је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, затим, многобројно свештенство, представници градске власти, декан Правног факултета проф. др Драган Вујисић са осталим професорима, као и велики број студената.
  10. Патријарх Порфирије: Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког хришћанина и нека широм свеколике Божје творевине громко одјекну речи празничног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је празник Васкрсења Христовог Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, Апостолском нунцију надбискупу Лучану Суријанију, Надбискупу београдском Станиславу Хочевару, председнику Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија Бискупу зрењанинском Ласлу Немету, Надбискупу загребачком Јосипу Бозанићу, Надбискупу љубљанском Станиславу Зореу, бискупима и великодостојницима цркава реформације и свој браћи и сестрама који сутра славе Празник над празницима. У Патријарховој честитки се између осталог наводи: Свети апостол Павле нас подсећа да се Христова победа над грехом и смрћу објавила свету чудесним и пресветлим Васкрсењем Господњим, у коме је темељ нашег бића, истичући да ако Христос није устао, узалуд вјера ваша (1. Кор. 15, 17). Пролази обличје овога свијета (1. Кор. 7, 31) а наступа зора тајанственога дана (Акатист Пресветој Богородици). Стога, испуњени неисказаном радошћу апостола Павла можемо само да ускликнемо: Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се (Филип. 4, 4). Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког хришћанина, а међу њима и Вас и Ваше пастве, и да широм свеколике Божје творевине громко одјекну речи празничног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Патријарх
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 4. априла 2022. године у Патријаршијском двору у Београду Њену Екселенцију гђа Анику Бен Давид, амбасадорку Републике Шведске у Републици Србији, известила је Информативна служба СПЦ. У срдачном и пријатељском разговору Патријарх Порфирије нагласио је потребу за дијалогом и међусобним уважавањем који за своје темеље имају, не само политичке или економске потребе, него пре свега духовне и културне вредности. Амбасадорка Бен Давид се захвалила Патријарху Порфирију на пријему и изразила велику жељу да односе српског и шведског народа што више приближи управо на духовним вредностима. Такав однос, прожет Јеванђелским принципима, гарантује љубав, поштовање и плодотворан дијалог. Пријему су присуствовали Епископ марчански Сава, шеф Кабинета Патријарха српског; г. Александар Пјер Дутреј, саветник/заменик амбасадорке Шведске; г. Бојан Цвилак, координатор за Европску Унију амбасаде Шведске. Извор: Информативна служба СПЦ
  12. Са дубоким болом искрено саучествујем у страдању рудара у Сокобањи. Знајући да је наш првострадалник Господ Исус Христос, који је сишао у Ад и из таме спасао све заробљене, молитве приносим Њему и Светима Његовим заједно са целом Црквом Божјом да спаси заробљене, да утеши тужне и у своје наручје привије пострадале, јер Он је Васкрсење и Живот, Христос Бог наш, смисао свих наших животних недаћа и радости, у Њему живимо и Њиме васкрсавамо за живот вечни. Извор: Инстаграм налог Патријарха Порфирија
  13. Већ дуже вријеме уназад траје координисана и добро осмишљена медијска хајка на Цркву. Покушај политизације Српске Православе Цркве уз сваку тему која је актуелна у друштву није ништа ново. Људи који не знају шта је Црква и да је Христос мјера Цркве, или пак знају шта је црква али им то не смета да покушају да је уоквире у своје дневнополитичке теме и да она буде по њиховој политичкој мјери, ради политичког обрачуна са неистомишљеницима. Константа је да на цркву нападају злонамјерници са разних позиција политичког спектра, од крајње љевице до екстремне деснице. Покушава се Црква уваљати у овоземаљско блато морално сиромашних, зарад разних партикуларних интереса. Црква од свог постанка бива гоњена, већ скоро 2.000 година и непрестано је клеветана, тако да је научила опстајати и у немогућим условима и носити свој крст. Колико је хајка на цркву попримила размјере најбоље се види по томе што се свако дешавање користи за дискредитацију и удар на цркву и саблажњавања верних и стварање смутњи. Најновији сукоби Русије и Украјине су такође злонамјернима послужили као повод за напад на наследника Светог Саве, патријарха српског Порфирија. Писмо које је написао извесни филолог Иван Пријма, члан и оснивач некаквог српско-руског друштва из Русији, последњи је пример те праксе. Сем супруге господина Пријма и њега самог, мало коме је познато ко су остали чланови тог фамозног друштва, нити се претрагом на интернету може наћи евиденција о раду и дјеловању на руским сајтовима поменутог невладиног удружења. Крајње малициозни медији су ово опскурно писмо, потпуног анонимуса, за кога ни руски духовници немају представу ко је, пренели готово као званични став руског народа, цркве или државе. Однос Руса и њихових инститиуција, духовних и свјетовних, према Српској Цркви и њеном поглавару је апсолутно супротан од ових злонамјерних инсинуација дотичног анонимуса. Писмо је злонамјерно, нехришћански насторјено и колико је антицрквено, антисрпско толико је и антируско и написано из мизерних политичких побуда. Писмо делује као да га писао неко из лево-либералних кругова друге Србије који глуми патриотизам, па само проследио на потписивање анонимусу из Русије, не би ли тиме добио печат руског „праведничког гнева“ према СПЦ. Што је навероватније тако и урађено. Писмо почиње покушајем инсинуације да је српски патријарх инструисан државним структурама Србије за свој мисионарски, хуманитарни рад и све остало што му се спочитава. Да би оставило на лаковјерне читаоце што јачи дојам, убацује се потпуна лаж да је наш Патријарх назвао некога агресором или одредио било коју страну у овом сукобу као такву. Српски патријарх је управо као и руски патријарх и као већина других православних патријараха, позивао и позива на мир међу зараћеном браћом. Једини програм који је он следовао и спроводио јесте не политички, него Јеванђеоски, позивајући на мир Христов, на спречавање крвопролића и жртава са свих страна. Господин Иван, уколико је аутор писма, или онај ко му је писмо написао, би морао послушати говор Руског патријарха, митрополита Онуфрија и њихове позиве на мир, а не вадити из контекста молитве за народе и за прекид сукоба. Нама је Господ у Јеванђељу навео да се молимо и за непријатеље, за невино страдале ма које боје пасош имали или како се осјећали по националној припадности, јер све је то народ Христов. Блажени су миротворци, како каже Нови завјет и саме ријечи Јеванђеља наш је патријарх ставио у контекст савременог доба, као и руски патријарх и сулудо је спочитавати Цркви што шири Јеванђелску ријеч. Следеће лажне оптужбе из „Русије“ (или тачније из круга двојке) се тичу избјеглица, јер гле чуда патријарх је хришћански примио једну вјерујућу православну породицу из Украјине изражавајући солидарност са свим прогнаним. Замонашеном у Дечанима и митрополиту Загребачко-љубљанском, Иван „из Русије“ (или непознати млађани аутор из круга двојке) поручује да је бавити се избјеглицама скандалозно. Ономе који се бавио сиротињом, избјеглицама и повратиницима по Лици, Кордуну, Банији и свим осталим српским стратиштима. Недовољно упућен (или злонамеран) у пастирски рад нашег патријарха аутор писма спочитава скоро немогуће, износећи апсурдне оптужбе које саме себе демантују и јако су лако провјерљиве и обориве. Оптужбе да је патријарх антиправославан и дио неке антиправославне кампање у овом писму јесто управо обрнута психологија. Писмо је написано са циљем напада на цркву и њену паству која је русофилска и покушаја оптужби СПЦ за русофобију, да би покушали створити раздор међу вјерним народом и сумњу. Српски народ је навикао на сатанизовања, клевете и сигуран сам да више вјерује својој Цркви која је уз њега, дио њега и за њега већ осам вјекова него некој НВО и малициозним медијима. Нама остаје да се по ријечима Патријарха нашег молимо за оне који нас клевећу. Јер „Ако мене гонише, и вас ће гонити“ (Јн. 15, 20) https://balkanfokus.rs/lazna-pisma-iz-rusije-protiv-spc-i-patrijarha-porfirija/
  14. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 25. фебруара 2022. године у Патријаршијском двору у Београду г. Александра Вучића, председника Републике Србије. Председник Вучић је патријарха Порфирија упознао са одлукама које ће српски државни врх донети у вези са ситуацијом у Украјини. Саговорници су истакли велику забринутост и изразили наду да ће сукоби бити брзо окончани. Сваки рат је трагедија, а за нас је болна чињеница да су се сукобиле две братске државе и два потпуно блиска братска народа исте вере, чија су историја и култура нераскидиво испреплетани. Отуда је свака жртва губитак за све. Српска Православна Црква упућује Господу, творцу мира молитве да што пре престане употреба оружја и да отпочне дијалог о изласку из кризе. Извор: Инфо-служба СПЦ
  15. Преображени и облагодаћени човек никада неће нечије потомство, нечију децу, кривити за оно што су чинили родитељи, поручио је Његова Светост приликом посјете Јасеновцу. „Наставићу, колико год могу да служим нашем верном народу у мени драгој Хрватској која је постала моја друга отаџбина, народу чију дубоку веру, снагу и љубав сам упознао, и која ће бити узор и мени у годинама које предстоје. Исто то важи и за Словенију. […] Настојаћу да будем достојан оних људи у Загребу, Љубљани и другим градовима Епархије загребачко-љубљанске, који су били мени, мојим свештеницима и српском народу блиски, који су нас прихватили као пријатеље и више од тога. Када је требало, јавно су нас и заступали и бранили у невољама, ако их је некад било. Настојаћу да по истом кључу свој браћи, без обзира ком народу и којој вери припадају, а која живе у земљама у којима смо ми православни Срби већина, будем такав пријатељ какве сам ја стекао у Хрватској и Словенији“. То су ријечи којима се прије годину дана, непосредно након устоличења, вјерном народу у Саборном храму у Београду обратио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Порфирије. Светом Литургијом је тог 19. фебруара началствовао новоизабрани првојерарх Српске Православне Цркве уз саслужење епископа сабраних дан раније на изборном Светом Архијерејском Сабору, свештенства и уз учешће многобројног вјерног народа. Поводом прве годишњице патријарха Порфирија на трону Светог Саве, и његовог истовременог администрирања Епархијом загребачко-љубљанском, подсјећамо само на дио активности и неке од порука које је Његова Светост послао боравећи у нашој Епархији и Хрватској уопште у протеклих годину дана. У Мајским Пољанама Оставши у служби администратора Епархије загребачко-љубљанске, Патријарх је седмог дана од како је устоличен у Београду, посјетио Српску православну гимназију Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу. Том приликом казао је да су му осјећања поводом избора помијешана, те да истовремено осјећа и тугу и радост. Ђацима и наставницима казао је да ће се трудити да чини више него што је до сада чинио за школу. ”Све вас волим и молим вас да се молите Богу за мене, јер то је једино што у овом тренутку осећам да је потребно. Служба митрополита у Загребу јесте изазовна, али мене је та служба незаслужено обогатила. Не само да сам много научио, већ сам много пута био обрадован разним неочекиваним и изненађујућим ситуацијама, а пре свега људима, међу којима сте сви ви”, рекао је патријарх Порфирије, обраћајући се тада ученицима и наставницима Гимназије. Препознајући да су они који у том тренутку највише требају његову, али и подршку читавог свог народа, управо мјештани Мајских Пољана, села крај Глине тешко погођеног земљотресом крајем 2020. године, Патријарх је своју прву пастирску посјету учинио баш том мјесту, већ 27. фебруара прошле године. Његова Светост је казао да је Црква успјела да сабере одређена средства и обезбиједи нешто више од сто контејнера. Исказао је намјеру да се помогне поправак не само кућа, већ и помоћних објеката у којима људи држе стоку. ”Рачунајте на нас, ту смо са вама”, поручио је тада мјештанима Мајских Пољана. Стуб и огањ мира На позив Епископа славонског Јована, 28. фебруара, Његова Светост је посјетио манастир Рођења светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Након доксологије служене поводом прве његове посјете као поглавара Српске Православне Цркве овој светињи, патријарх Порфирије је у бесједи казао да је људско зло ”мало где показало своју најружнију страну као на овом месту“. Према његовим ријечима, мјесто страдања јасеновачких мученика треба да буде темељ „из којег ће никнути стуб и огањ мира који се узноси на небо и око којег се онда концентричним круговима порука тог мира, његова снага и енергија шире све више и све даље“. „Сабирањем у Јасеновцу и на другим сличним местима, молитвом, служењем Литургије, стицањем благодати Духа Светога, преображавамо себе. А преображени и облагодаћени човек никада неће нечије потомство, нечију децу, кривити за оно што су чинили родитељи“, рекао је Патријарх приликом посјете Јасеновцу. Видети невидиво и ослушнути надолазећи славопој Наставивши праксу отворености према медијима, Патријарх српски је, у интервјуу који је у марту дао за Хрватску телевизију, казао да је важно је да разумијемо једни друге како бисмо надишли предрасуде. Да бисмо разумјели једни друге, потребно је да се упознамо, а да бисмо се упознали, морамо имати комуникацију, морамо имати однос. „Свој боравак и свој живот у Хрватској, коју нећу напустити и нисам напустио, осећам и као велики дуг, најпре Богу, а онда и људима који живе у Хрватској. У том смислу на првом месту православним Србима, а онда у истој мери Хрватима, католицима, муслиманима, Жидовима, с којима сам делио искуства и добро и зло, и многим људима који заправо немају никакав однос према било којој вери”, рекао је патријарх Порфирије. Духовним порукама, Његова Светост честитао је празник Васкрсења Христовог већинским хришћанима у Хрватској и Словенији, католицима и протестантима. У честитки је истакао да се у сусрету са „Празником над празницима, светлом Пасхом Господњом, надахњујемо, опет и опет, благодатном силом Духа Светога, датог нам од Оца кроз Сина, која нам отвара сва духовна чула да видимо невидиво и ослушнемо надолазећи славопој Царства Божјега“. Честитку је у мају, поводом Рамазанског бајрама упутио и припадницима Исламске заједнице, казавши да сматра благословом Божјим што му је пружена прилика да браћи муслиманима који живе широм Хрватске, упути срдачне честитке поводом једног од највећих исламских празника, са жељом да га, као и муслимани широм свијета, прославе у радости, миру, љубави и благостању. Мир у свијету и у свакоме од нас Као администратор Епархије загребачко-љубљанске, Патријарх српски Порфирије, током протеклих годину дана, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу је јерођакона Саву (Бундала), сабрата манастира Свете Петке у Загребу (који је у мају исте године изабран за викарног епископа Патријарха српског са титулом Епископ марчански), рукоположио у чин јеромонаха. У септембру је у поменутом храму у чин ђакона рукоположио дипломираног теолога Стефана Максимовића (касније рукоположен у свештеника, пароха бјеловарског). Нови патријарх прву Божанствену литургију као поглавар Српске Православне Цркве у храму светих Кирила и Методија у Љубљани, служио је у августу. Саслуживали су му Епископ топлички Јеротеј, изабрани епископи хвостански Јустин и марчански Сава и свештенство љубљанске и загребачке црквене општине. Патријарх је у бесједи по прочитаном Јеванђељу позвао присутне да се моле Богу за мир у свијету, за благослов Божји међу људима, али и за „мир у свакоме од нас, како бисмо, утемељени на Христу, могли да се радујемо у заједници са Њим“. Позвао их је и да радост и мир носећи у себи истовремено и шире око себе. На празник Успења Пресвете Богородице, 15/28. августа, Његова Светост служио је у манастиру Лепавина. На Светој Литургији окупило се мноштво вјерних, не само из Хрватске већ и из сусједних земаља. Том приликом је рекао да је манастир Лепавина духовни центар Епархије загребачко-љубљанске у ком се сабирају људи са многих страна како би се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице и узели њен благослов. ”Нема човека који је са вером и смирењем долазио на ово свето место, а да није разрешио у својој души неки свој унутарњи духовни чвор. Неретко се дешавало да многи који дођу и са неком телесном болешћу, због поверења у љубав Божју и заступништво Пресвете Богородице одлазе исцељени”, казао је Патријарх. Други пут у Јасеновцу Поводом обиљежавања празника Светих новомученика Јасеновачких (13. септембра), Патријарх српски Порфирије је, уз саслужење више архијереја и свештенства Српске Православне Цркве и других помјесних православних Цркава, началствовао Божанственом литургијом у јасеновачком манастиру, гдје је још једном истакао да је Јасеновац првенствено мјесто молитве. „Ово је место на којем памтимо оне који су пострадали, али истовремено и место које нас подстиче на молитву да Господ уразуми срца свакога човека да се никад, нигде и никоме нешто слично деси, са било које стране, а не дај Боже да будемо ми ти који бисмо чинили такве ствари. Наш одговор је – молитва“, поручио је тада патријарх Порфирије. Кад се вратимо Христу, поново ће се успоставити хармонија На Бадњи дан, 6. јануара 2022, Патријарх српски Порфирије у атријуму Православне гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, на Светом Духу у Загребу присуствовао је традиционалном Божићном пријему у организацији Српског народног вијећа. На пријему су, поред патријарха, говорили и Андреј Пленковић, предсједник Владе Републике Хрватске, Горан Јандроковић, предсједник Сабора, Томислав Томашевић, градоначелник Загреба, Веран Матић, специјални изасланик предсједника Републике Србије и Милорад Пуповац, предсједник СНВ-а и домаћин Божићног пријема. Истог дана служио је и празнично вечерње у загребачком Саборном храму. Празник Рођења Христовог Патријарх је честитао православним вјерницима у Хрватској посебно, честитком коју је емитовала Хрватска телевизија, али и интервјуом који је дао за исту кућу. ”Кад год вршимо насилне интервенције у људској природи и кад отимамо од творевине уопште, морамо знати да оно што је од Бога створено дуго трпи и памти, али пре или касније узвраћа. Када је дошао Христос међу нас Својим рођењем, сетимо се да треба Њему да се вратимо. Вратићемо се онда и себи и другом човеку и ближњима и поново ће се успоставити хармонија”, поручио је, између осталог, 46. поглавар Српске Православне Цркве у Божићној честитки. Током годину дана администрирања Епархијом загребачко-љубљанском, Његова Светост патријарх Порфирије послао је снажне поруке мира и љубави, али је пружао и конкретну духовну и материјалну подршку онима којима је помоћ потребна. Својим пастирским старањем о нашој Епархији током протеклих годину дана свједочио је љубав коју је показивао и од како је 2014. године постављен на трон загребачко-љубљанских митрополита. На многе године оцу и патријарху нашем Порфирију! Невена Максимовић Извор: Митрополија загребачко-љубљанске
  16. Документарни запис Телевизије Храм "Благовестићу Мир" о првој години патријарашког служења Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија као 46. поглавара на Светосавском трону. Повезан садржај: Годину дана патријарашке службе Његове Светости г. Порфирија Годину дана патријарха Порфирија, уз поруке мира, љубави и конкретне подршке Извор: Телевизија Храм
  17. На многаја љета патријарху и оцу нашем г. Порфирију! Сећајући се, са благодарношћу Господу, радосног звука звона храма Светог Саве на Врачару - где је пре тачно годину дана, 18. фебруара 2021. године, одржан изборни Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве - која су огласила да је тадашњи Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије изабран за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског, редакција Информативне службе Српске Православне Цркве припремила је посебну интернет презентацију свих активности Његове Светости од избора до данас. Нове странице историје Српске Православне Цркве - од изборног Сабора, преко устоличења, богослужења, канонских посета, сусрета са најважнијим личностима из земље и света, добротворних активности, интервјуа до архипастирских обраћања патријарха Порфирија путем друштвених медија - исписане су на следећем линку: http://www.spc.rs/sr/njegova_svetost_arhiepiskop_petshki_mitropolit_beogradskokarlovachki_patrijarh_srpski_g_porfirije * * * На нашој интернет страници, такође, доступна је рубрика посвећена патријарашкој служби Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а исти можете погледати ОВДЕ
  18. На Инстаграм налогу Његове Светости 24. јануара је објављено: Благодарим Богу и Светитељима Његовим на молитвеном посредовању које ме је опоравило од инфекције вирусом корона. Благодарим оцима, браћи и сестрама у Христу који су се молили за здравље свих нас и старали за наш брз опоравак. Нека Господ оздрави све који болују и укрепи све који их лече, нека свима подари мир и радост у Духу Светом - да се тако окрепљени саберемо у храму Светог Саве на дан његовог свештеног спомена, 27. jануaра како бисмо торжествено прославили нашег Првог Архиепископа и Просветитеља. Благослов Божији нека буде са свима вама.
  19. Разговор је објављен на страници interaffairs.ru на сам дан празника Рождества Христовог, чиме је учињена велика част нашој Цркви 1. Ваша Светости! Ове године сте обележили 60. рођендан, а претхдоно сте изабрани за Патријарха српског. Дозволите да Вам честитам како јубилеј, тако и устоличење. За мене је изузетна привилегија могућност да општим са читаоцима вашег утицајног и реномираног часописа. Веома сам захвалан на томе. Ову прилику морам да искористим да вашу публику крупним словима подсетим на вековне везе Српске Цркве, a Црква није друго него сав крштени народ Божји, са Русијом. Нећу говорити ни о средњовековљу, ни о добу грофа Саве Владиславића Рагузина, чак ни о читавом двадесетом столећу који је обележен страдањем, али и снажењем и продубљивањем братских односа доласком избеглих Руса у Србију и у друге наше области јер су, ево, за последње две и по деценије трећег миленијума, те везе још више оснажиле на економском и политичком, а наравно на духовном пољу постале чвршће, рекао бих, него икада пре. Таквом изузетном квалитету међусобних веза су допринеле и личности које као амбасадори представљају Руску Федерацију у Србији. Мада различити по темпераменту, спољашњим особинама, они су људским квалитетима, по пријатељству, штавише братству које препознају не само политичари, него рекао бих сваки човек у Србији, постали и остали символи сарадње између два народа. Данас са задовољством размењујем мишљења са амбасадором Боцан Харченком, чија смиреност, готово монашка, даје сигурност и чврстину ставовима и анализама које износи. Морам да се молитвено сетим блаженопочившег амбасадора Виталија Чуркина, који је због одбране интереса нашег народа, али и заступања правде и међународног права, остао овде упамћен као својеврсни димпломатски витез, јунак. Бог да му душу прости. Наравно да је ове деценије светске, међународне политике и дипломатије, обележила личност министра Лаврова. Српски народ је, на жалост или на срећу, на послетку Бог зна, сувише често у фокусу те политике и дипломатског надметања. Стога увек са надом очекујемо речи Његове Екселенције Лаврова у неком светском форуму или престоници. Захваљујем вам на честиткама. Захвалан сам, превасходно, Господу на свему што ми је даривао у животу. Моја лична максима могу бити речи светог апостола Павла: Шта имаш што ниси примио, и ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио (1Кор 4, 7). Можда се мудрост живота достиже онда када човек доживи духовну тачку у којој схвати да је све дар Божји, а његово биће и све што чини уздарје на тај дар. Јубилеји, пак, служе да човек са извесне дистанце погледа свој живот и да види колико је послужио другима, увек имајући у виду да је Господ дошао у овај свет да служи, а не да му људи служе, и да да живот свој у откуп за многе. 2. Почетком године, говорећи о Косову и Метохији, нагласили сте, цитирајући блаженопочившег Патријарха Иринеја, да „највећа брига и даље је наше многострадално Косово и Метохија, наш духовни Јерусалим“. Повремено чујемо о нападима и пљачкама православних храмова. У чему видите највећи проблем: је ли то обичан криминал или израз мржње националистичких или радикалних снага, неделовање власти или недостатак напора на очувању права и јавног реда? Још од краја осамдесетих година прошлог века наметнуо се утисак да је албански живаљ дисциплинован и хомогенизован у остварењу политичких циљева. Могуће је да је то природан резултат родовског уређења. Ипак, много тачније је рећи да су напади о којима говорите резултати свих фактора које сте навели, а и једног који нисте, а то је инострани, који могуће не подстиче и не иснпирише нападе, али од јула 1999. године, кад затреба веже себи мараму преко очију. За нас је ипак, од свега најважније да су Косово и Метохија наш духовни Јерусалим. Јевреји су током миленијумских егзодуса у дијаспори говорили: „Догодине у Јерусалиму.“ Српска омладина се поздравља са „догодине у Призрену“ манифестујући да чува свест да је Призрен царски град, престони град, Душанов град, да зна да се, на пример, вредност храма посвећеног Богородици Љевишки, названој по средњовековном топониму, не може измерити никаквим земаљским благом. При томе, они не позивају на сукоб или на било какву агресију. Наш пут, пут наше државе, нашег народа и Цркве је пут дијалога, мирољубиве коегзистенције, уважавања сваког људског бића, свих позитивних људских уверења. Али то не значи никакав релативизам од стране Цркве по овом питању. Црква, али и патријарх лично, настоји да непосредно и систематски, на различите начине по питању Косова и Метохије као заветне српске земље, утиче на дух времена, на биће народа, на укупне друштвене, политичке и културне прилике у држави, како би начин размишљања младих нараштаја изражен у максими „догодине у Призрену“ био трајна парадигма. Руској држави која се не либи и да уложи вето у Савету безбедности, Руској Православној Цркви, другим помесним Правосланим Црквама, и у грчком и у словенском свету, као и папи Фрањи бескрајно смо захвални на подршци у борби за правду и мир, за Косово и Метохију. Није ме напустила нада да ће и у западном свету бити више личности, уметника, интелектуалаца, као што је Хандке или некада археолог и историчар Габријел Мије, који је косовско-метохијске фреске означио најлепшим творевинама средњовековне Европе и поручио: „Срби, не бојте се, ви и ваше фреске сте потребни свету и његовој историји!“ 3. Какви су услови за организовање духовног и богослужбеног живота на Косову и Метохији? Намећу се одређене паралеле између духовног живота на Косову и Метохији и духовног живота у Европи, прецизније на њеном западу. У јужној српској покрајини велики је број руинираних, девастираних, обесвећених, порушених, стога и празних храмова у којима је вековима служена Литургија. У Европи је, такође, велики број, празних храмова, са том разликом што нису порушени, нити обесвећени од оних који Христа и Цркву Његову не желе. Храмови у којима је вековима служена Литургија претворени су у ресторане, тржне центре, различите туристичке атракције, дискотеке и слична места масовне забаве. Могуће је да отуда и потиче неосетљивост према уништавању цркава у овом делу Европе и страдању хришћана. Молим читаоце да ми опросте уколико препознају горчину и јеткост у мојим речима, јер ме је 1985. године, у манастиру Мушутиште рукоположио владика Павле, потоњи патријарх српски. Тај манастир је из 14. века и, претпостављате већ, становници тог краја су га 1999. године, порушили до темеља, уосталом као и парохијску цркву у селу, исто из 14. века, док су све српске куће у том селу спалили. Протерани Срби из Мушутишта, сваке године на Педесетницу, јер је храм био посвећен Светој Тројици, долазе, уколико их не спрече, на рушевине манастира мог посвећења, где се служи света Литургија. И то је слика духовног живота на Косову и Метохији. Значи, тамо где је храм порушен или спаљен, уколико месне власти не спрече, служи се једном годишње, на дан светитеља коме је храм посвећен. Тада се ту окупи и народ. У северном делу покрајине, где је српски православни народ остао у апсолутној већини, може се рећи да се црквени живот одвија нормално, уобичајено, као и другим деловима Србије, у Српској Републици, Црној Гори и тд. У тзв. српским енклавама, заправо правим гетоима, где су Албанци у већини, рекао бих највећој срамоти на лицу Европе у 21. столећу, духовни живот такође постоји. И тамо свака енклава, сваки гето има свештеника или свештеномонаха који служи редовно у храму. Може се рећи: богослужења се одржавају редовно, уобичајено, али то „уобичајено“, треба схватити веома, веома условно, јер се и свакодневни живот одвија само унутар тих енклава, понегде у једној или две улице, из које је веома ризично изаћи, поготово женама и деци. Када се узму у обзир сви ти варијетети, затим епидемијa вироусом ковид-19, која није заобишла ни јужну српску покрајину, мора се рећи да је духовни живот врло добро организован, а да је за ово заслужан Епископ рашко-призренски Теодосије са монаштвом, свештенством и верним народом. 4. Ове године навршава 80 година од почетка геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, где су стотине хиљада Срба окрутно убијени у концентрационим логорима. Како Српска Православна Црква обележава тај датум? У центру свих годишњица које Црква обележава, увек је света Литургија. Тако ће, свакако бити и овог пролећа, када се навршава годишњица почетка ужасног и небивалог страдња, геноцида који је извршен над српским православим народом, над нашом браћом Циганима и над нашом браћом Јеврејима на подручју марионетске нацистичке творевине којој су дали име „Независна Држава Хрватска“. Литургију ћемо, ако Бог да, тим поводом служити у Јасеновцу, који је највеће стратиште, али и на другим местима. И света Литурија коју ћемо саборно служити током редовног пролећног заседања Светог Архијерјеског Сабора биће у знаку мучеништва свих страдалих у том вероватно најсуровијем и најсвирепијем, а у исто време планском и систематском затирању једног етноса у савременој историји. Циљ сабирања у Јасеновцу и на другим местима масовних егзекуција невиних јесте да молитвом, служењем Литургије, сви стекнемо благодат Духа Светога, да преображавамо себе, јер без Литургије, без молитвеног погружавања у тајну крста Христовог, у тајну мучеништва и тајну васкрсења, савремени човек се може начас претворити у немилосрдног осветника. То би значило само нови круг несреће којој не би било конца. Молитвом преображени православни човек никада није и никада неће нечије потомство, нечију децу, кривити за оно што су чинили родитељи. Отуда се многи који не познају дух и етос православља чуде како православни човек може да прашта. Православни хришћанин ће увек градити мир, пријатељство, а не освету. Сваки хришћанин мора све своје дарове да користи ради мира и разумевања међу људима. Српска Православна Црква ће наставити да подстиче и афирмише историчаре и друге научнике да раде на утврђивању историјске истине, ради разобличавања ревизионизма који и овде на Балкану, али и широм Европе, има једноставан циљ: аболирање нацистичких и фашистичких злочинаца, а тада не би требало искључити могућност да се поново покрене та спирала зла. Подвлачим да ни историјско продубљивање знања, ни имплементација тог знања у школама и на факултетима не треба и не сме да служи злопамћењу, већ да буде опомена свима да се такво зло, какво су доживели Срби, Јевреји и Цигани у Другом светском рату, предупреди и да се никада и нигде не понови. 5. Верујем да ћете се сложити да амандмани који су донети у Парламенту Црне Горе на Закон о слободи вероисповести представљају позитиван корак: неће бити национализације храмова, дискриминациони закон је коригован. Међутим, нису сви проблеми решени. Црногорска страна је осујетила потписивање споразума са СПЦ, истовремено права Католичке цркве су заштићена конкордатом, муслимани такође имају споразум са државом, а СПЦ нема. Да ли ће бити потписан споразум? Ваше запажање у потпуности осликава односе Цркава и верских заједница и Владе у тој републици. Ми смо, заједно са архијерејима, свештенством и верним народом у Црној Гори, који је показао своје право, блиставо лице, током недавних литија, спремни да учинимо све што до нас стоји да се такав положај, заиста неправедан, неравноправан, а узевши у обзир састав становништва и историју, потпуно апсурдан положај наше Цркве, измени. Наравно, на добро свих, државе, Цркве, оних који јесу верници Српске Православне Цркве и оних који то нису. Нико не сме да буде оштећен или ускраћен за своја права, на рачун оног другог. Понављам да смо спремни да размотримо све опције текста Уговора, оне које су до сада биле у оптицају, али ми сматрамо, наш правни тим, да има места побољшању. Ако буде сврсисходно, можемо кренути и од белог папира. Све на добро народа. Као и у било ком другом послу, ја и у овом желим да на исти начин уважим и заштитим интересе обе стране, а поготово што обе стране заправо у огромној већини чини један исти верујући народ, наш народ. Дакле, као и сви у нашој Цркви, по овом питању сам потпуни оптимиста. У догледном времену, чије трајање је пре свега одређено смиривањем политичких размимоилажења у Црној Гори, доћи ћемо до решења на добро свих. Потпуни смо једномишљеници са нашим архијерејима у тој републици, митрополитом Јоаникијем, владиком Методијем, свештенством, монаштвом. Спремни смо да предано радимо на остварењу циља. 6. У Хрватској се у децембру прошле године десио разоран земљотрес, страдали су храмови СПЦ, многи Срби су изгубили кров над главом. Како сада стоје ствари са обновом храмова и са помоћи онима којима је то потребно? Девет месеци после земљотреса који је погодио Загреб, главни град Хрватске, уједно и седиште Епархије загребачко-љубљанске којом и даље управљам, суочили смо се са још једним разорним земљотресом који је погодио део Хрватске познат под именом Банија. Овај простор је вековима припадао граничном подручју Аустроугарске царевине, званом Војна крајина, у којем су већински православни Срби, бранили њене источне границе од суседног Отоманског царства. Као последица Другог светског рата, затим трагедије пражњења Републике Хрватске од Срба у рату деведесетих, етничка структура становништва се тамо значајно променила тако да је данашња Банија слабо насељена и економски неперспективна, а земљотрес је још више погоршао и онако тешке услове за живот преосталог становништва. И пре земљотреса сам тамо носио хуманитарну помоћ. Веома тешко су живели они који су смогли снаге да после рата остану. До појединих села није дошла у трећем миленијуму електрична енергија. Учествовао сам у договорима са Владом Хрватске да наша села добију струју. Можда ми не бисте веровали на реч, да и то постоји у Европској унији. Куће неомалтерисане, поједини су преко прозорских отвора залепили најлонску фолију. Дечица сиротињски одевена. Е сада је на такву сиротињу дошао и земљотрес. Тада је наша Црква организовала скупљање помоћи за пострадале, којих није било мало. Земљотрес се десио крајем децембра тако да смо се усредсредили на набавку стамбених контејнера, како би они без крова над главом преживели зиму. Пошто земљотрес није правио разлику, ни ми, наша Црква није правила разлику коме даје те контејнере за привремени смештај, да ли су римокатолици или православни. Земља се непрестано тресла кроз стотине мањих земљотреса који су, недељама и месецима додатно уносили немир и страх. Неки храмови су потпуно срушени, а други су неупотребљиви, јер су ризични за одржавање богослужбеног живота. Годину дана након земљотреса, благодарећи љубави многих, отпочела је обнова храмова и многих домова наших верника, али свакако не оним темпом који би био задовољавајући. Посебну захвалност дугујемо сестринској Руској Православној Цркви која је међу првима понудила помоћ и преузела да у потпуности обнови храм Рођења Пресвете Богородице у граду Глини, јер је сам тај храм, усталом каои тај град, место ужасног, тешко описивог страдања, мучеништва хиљада православних, у Другом светском рату, тако да за нас има посебан значај. Предстоје године обнове у којима ће, надам се, држава преузети руководећу улогу. То свакако неће умањити наше напоре да се обнови оно што је за обнову али, пре свега, да се сачува становништво које ће, уколико му се не понуде какви-такви услови за пристојан живот, наставити са одсељавањем са вековних огњишта. 7. Ваш однос према стварању неканонске Православне цркве Украјине (ПЦУ) од стране Цариградске патријаршије је познат. Сада СПЦ има сличан проблем на својој канонској територији у Црној Гори. Шта можете рећи о овим процесима који се одвијају у православном свету? Ипак ћу морати да вас делимично демантујем. Може се рећи да у Црној Гори постоји група црквених деликвената, опскурних фигура, који готово сам сигуран, ни сами не верују у то да су они некакви свештеници, а да је њихово удружење некаква црква. Они су, реално, само лоши глумци. Предводи их један распоп за кога сви у Црној Гори знају да је од ране младости био у служби комунистичке тајне полиције која је прогањала Цркву. Њихова прича сада је негде између фарсе и комедије, а нема сумње да ће у последњем чину сви актери открити да играју у ријалити трагикомедији. Заиста је тешко разумети и оне који још увек подржавају тај пројекат. Никакве реалне проблеме у Црној Гори ја не видим. Знам да се Ваша дигресија, макар била само подстицајни шлагворт никако не би допала поменутим епископима Јоаникију и Методију, који су заиста прави витезови православља. Наш став према црквеном проблему у Украјини, свима је добро познат, верујем и нашим читаоцима који се интересују за ове теме. Рећи ћу само да, упркос запањујуће лакоће са којом је Цариградска Патријаршија занемарила свете каноне, еклисиологију, вековно устројство Православне Цркве, Свето Предање, ми суштински као, сигуран сам, и сестринска Руска Црква, не одустајемо од љубави према Мајци Цркви и надамо се, молимо се, да ће доћи дан, и то што пре, када ће бити одбачени ванправославни антицрквени утицаји и нецрквени пројекат који, колико сам у могућности да видим, никоме ни у Украјини није донео ништа добро, и када ћемо се сви у духу саборности Цркве, вратити братољубљу и свеправославном решавању свих проблема. 8. Одржавате редовне контакте са амбасадором Руске Федерације у Републици Србији Александром Боцан-Харченком. О којим питањима се разговара на састанцима? Није непознато у oвдашњим дипломатским и политичким круговима да сам од првог дана на месту предстојатеља Српске Цркве, предност у консултацијама о питањим која се тичу Православне Цркве у свету, проблема са којима се генерално хришћани сусрећу данас, као оним у вези са положајем српског народа, давао Његовој Екселенцији Александру Боцан-Харченку. Смиреност у дијалогу која заправо манифестује поузданост и чврстину ставова које заступа, импонују сваком саговорнику, било да се у свему слаже, било да има различито мишљење. 9. Сусрећете се и са америчким амбасадором, као и другим западним дипломатама лоји често „саветују“ Србима да се оријентишу на ЕУ и да се дистанцирају од Русије. Као и амбасадор Боцан-Харченко и амбасадори западних држава схватају и прихватају да су моје интенције више духовне, а мање политичке. Са друге стране сви смо упознати да Српска Црква има бригу и одговорност према њеном верном народу који у великом броју живи у САД и земљама Европске уније. На послетку, ја себе доживљавам као интегралног Европљанина, који воли наш стари континент у његовом тоталитету, од Лисабона до Владивостока. И када критикујем западну политику, не престајем западну цивилизацију да поштујем и доживљавам као део свог идентитета и део идентитета мог народа. 10. Многи данас у православном свету расправљају о последицама епидемије COVID-19. Ваш претходник, Светејши Патријарх Иринеј, заузимао је строго канонски став у погледу поретка Богослужења и обављања Причешћа. Покушаји десакрализације простора храма, кашичице за свето Причешће, икона и крстова изазвали су неједнозначну реакцију међу православним верницима. Било је и представника Цркве који су изразили солидарност са таквим приступом, признајући могућност заражавања од светих предмета. Да ли СПЦ одржава континуитет по овим питањима? Без сваке сумње. У нашој Цркви у Београду и другде, лично познајем неколико свештеника који су, на пример, када је зараза вирусом ХИВ, била на врхунцу, били духовници у болницама у којима су се лечили заражени. Служили су Литургију сваког дана, причешћивали са са оболелима и данас су живи и здрави. Замислите колико би свештеника преживело актуелну епидемију ковидом-19 да се зараза шири причешћем? Веома мало. Тако да за нас то није тема. Ми се молимо Богу да зараза што пре прође, али да ми православни хришћани, као и сви други људи, до тада не постанемо жртве свесног сејања страха и то не само од вируса, него страха од ближњег са ким поручују треба да држимо социјалну дистанцу. За нас православне важе отачке речи Видео си лице брата свога, видео си Бога свога, а не Сартрове да је мој ближњи, мој пакао. За Цркву, за духовнике, верујем и психологе, главна тема треба да буде како људи да сачувају духовно здравље у овим околностима, односно да сачувају богомдану слободу. 11. Задњих дана се активно расправља о изјави руководиоца представништва Цариградске патријаршије при Светском савету цркава у Женеви, архиепископа Телмеског Јова о реформи календара у православном свету како би се утврдио заједнички са католицима датум прославе Ускрса. Какав је ваш став према овој изјави? Наша Црква се тим послом неће бавити. Истина је да то није догматско питање, али и када су неке Православне Цркве прихватиле нови, грегоријански календар, у њима су настали сукоби у вези са тим. То није богословско питање par exellence, није ни суштинско, стога претпостављамо да га владика Јов није поставио због неког непринципијелног разлога, већ вероватно из неких практичних разлога, везаних за грчку дијаспору, ферије запослених и студената или слично. Српска, пак, дијаспора, не исказује такве потребе, без обзира на то што има сличне потешкоће. Има низ суштинских ствари које треба решити у дијалогу са римокатолицима, а који нас води ка једном, од Господа заповеђеном циљу да сви једно буду. 12. Ваша Светости, желимо да Вам се захвалимо на подршци Руској Православној Цркви по питању црквене ситуације у Украјини. Какав је актуелан став СПЦ по том питању? Ми нећемо мењати наше ставове. Дајемо и наставићемо да дајемо снажну подршку Митрополиту Онуфрију и његовој Цркви. Ваша малопређашња аналогија, између Украјине и Црне Горе, јесте недовољно прецизна, али је разумљива. И ми смо, као и ви, доживели распад федералне државе, када су непријатељи православља, а ја бих рекао непријатељи хришћанства, видели шансу да поцепају аутокефалне или аутономне Цркве. Због тога ми добро разумемо шта се догађа у Украјини. Због тога високо ценимо начин како је блаженог спомена патријарх Алексије водио брод Руске Цркве у тим олујним и бурним временима, а како је патријарх Кирил, смело ћу рећи, тријумфално води у трећем миленијуму. Најшира могућа слобода, потпуна аутономија у управљaњу коју је Руска Православна Црква омогућила Украјинској Православној Цркви, пример су највеће могуће икономије и црквене свести. 13. Зна се да држите предавања на Богословском факултету Универзитета у Београду. Да ли бисте могли да испричате о значају факултета за Србију и српски народ, о његовој садашњости и будућности? Као предстојатељ Цркве више нисам у могућности да предајем на факултету, али моја се љубав заиста може поистоветити са љубављу према мајци хранитељки. Та љубав моја траје дуже од четири деценије. Данас се највише старам да се код студената одржи истовремена приврженост и светом олтару и наставној катедри, односно да разумеју да теологија није само подвиг интелекта, изузетних људских способности и разумевања. То јесте потребно, али је недовољно. Теологија је подвиг, подвиг целокупног бића и живота у Духу Светом. Факултет је веома важан у животу наше помесне Цркве. Он је извор сталне обнове наше богословске мисли, извор верности Светом предању наше Цркве, извор духовне просвете... 14. Ваша Светости, добро је позната улога Руске Православне Цркве, руског бизниса и руског политичког руководства у остваривању пројекта храма Светог Саве у Београду, његовог унутрашњег уређења. Управо је ту одржано заседање Архијерејског Сабора СПЦ, на којем сте изабрани за Патријарха. Како оцењујете допринос Русије стварању храма? Да ли је познат датум његовог освећења? Прича о храму Светог Саве, као заветном храму читавог српског народа, је заиста велика и сложена, јер је вишевековна и започета је још у 16. веку, када су Турци спалили мошти нашег највећег светитеља и када се наш народ заветовао да на месту где је то учињено подигне своју навећу цркву. Српски народ, његова Црква и држава су тај завет почели да испуњавају још у 19. веку, а храм је почео да се уздиже у годинама између два рата, у време патријараха Варнаве и Гаврила. У време фашистичке окупације, а потом и вишедеценијске комунистичке диктатуре, градња ове светиње је стала. Изградњу поново покреће мој претходник, блаженопочивши патријарх Герман, а настављају и окончавају је патријарси Павле и Иринеј. Напоменућу овде да је патријарх Павле у годинама југословенског грађанског рата обуставио радове на храму иако је средстава за то тада било, јер је то било време страдања српског народа. У изградњу овог храма су уткани векови и небројено мноштво приложника. С обзиром на испреплетаност руске и српске историје, било би и чудно да Руси немају значајну улогу и у овом великом српском подухвату у славу Божју. Сви смо веома благодарни Његовој Светости Патријарху Кирилу и Руској Православној Цркви на помоћи која је отворила пут да се крене са радовима на унутрашњем украшавању храма Светог Саве. Сам председник Путин је још 2011. године, када је први пут посетио храм, показао интересовање да и велики руски народ и држава буду део овог заветног подухвата српског народа. Заиста благодарни смо и руским компанијама, Гаспрому и другим, које су омогућиле да руски уметници искажу своје богомдане дарове на унутрашњем уређењу храма Светог Саве. Сада је и тај сегмент градње окончан. Преостаје нам само још и велико освећење храма, па да са миром у души кажемо да смо ми Срби свој завет у потпуности испунили према свом највећем светитељу и просветитељу, Светом Сави. 15. Године 2008. изабрани сте за председника Савета Републичке радиодифузне агенције Србије. Какав је Ваш однос према медијима, радију, телевизији, друштвеним мрежама? Какву улогу, по Вашем мишљењу, могу да играју у промовисању хришћанских вредности? Нама изгледа да 2008. није толико далека, али у контексту медија, комуникационих и информационих технологија, представља већ далеку прошлост. Црква има обавезу да прати развој медија и да своју мисију сведочења Христа распетог и васкрслог по формату, начину елаборације прилагоди новим медијима. У дигиталном свету не постоје границе ни између континената, а камо ли између религија, цркава и слично. Показали су ми пре неки дан веома занимљив програм који Одељење спољних црквених послова Руске Патријаршије на српском језику емитује на друштвеним медијима. Програм је поучан, промишљено је прилагођен укусу једног дела популације, занимљив је јер поклања пажњу и неким рубним феноменима. У нашој Цркви, уз друге просветне и мисијске послове, управо градимо медијски систем који треба да иде у сусрет потребама савременог човека окренутог друштвеним медијима, па нам је програм који нам је на нашем језику серивиран из сестринске Цркве драгоцен путоказ при опредељивању садржаја и карактера програма. Извор: https://interaffairs.ru/news/show/33165
  20. Патријарх одлучио да се удвостручи број студентских стипендија Комисија, коју су по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија чинили: Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Јустин, координатор добротворних и мисионарских активности Архиепископије београдско-карловачке; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; и мр Сандра Дабић, секретар Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке; у складу са правилима одређеним конкурсом за доделу стипендија студентима завршних година редовних студија факултета који су оснивачи Универзитета у Београду, објављеним 22. децембра 2021. године, узимајући у обзир просечне оцене и материјално стање 148 студената који су поднели предвиђена документа, донела је одлуку да једногодишњим стипендијама буду награђени студенти: Данило Тонић и Василије Стамболић са Електротехничког факултета; Алекса Зубелић и Исидора Арсеновић са Медицинског факултета; Стефан Стакић и Соња Лукендић са Православног богословског факултета; Никола Шурјанац и Зорана Јевтић са Правног факултета; и Теодора Стевановић и Стефан Повреновић са Философскoг факултета. Његова Светост Патријарх г. Порфирије је, одушевљен успехом студената који су конкурисали, одлучио да у ову акцију укључи Фондацију „Привредник“ којом председава, а која стипендира даровите студенте и ученике, тако да се број стипендираних са предвиђених пет повећао на десет. Извор: Инфо-служба СПЦ
  21. С обзиром на то да је резултат данашњег тестирања Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на вирус SARS-CоV2 позитиван, у складу са одређеним протоколом и саветима лекара, предстојатељ Српске Православне Цркве ће предстојеће дане провести на кућном лечењу. Његова Светост има веома благе симптоме вирусне инфекције, одређена му је одговарајућа терапија и поштује све епидемиолошке мере. Путем електронских комуникација у сталном је контакту са сарадницима и административне послове обавља потпуно несметано. Такође, не престаје да молитвено подржава лекаре и медицинско особље у њиховом труду, а посебно се моли за исцељење свих који су захваћени епидемијом. Патријарх изражава жаљење што се јавне манифестације у којима је требао да учествује одлажу до даљег. Информативна служба Српске Православне Цркве
  22. Патријарх српски Порфирије упутио честитке предстојатељима помесних Православних Цркава, Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину, представницима традиционалних Цркава у Републици Србији и свим верницима који Рождество Христово прослављају по грегоријанском календару Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку светејшим патријарсима цариградском г. Вартоломеју, александријском и све Африке г. Теодору, антиохијском и свег Истока г. Јовану, румунском г. Данилу и бугарском г. Неофиту, као и блажењејшим архиепископима кипарском и Нове Јустинијане г. Хризостому, атинском и све Јеладе г. Јерониму и тиранском и све Албаније г. Анастасију. Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, апостолском нунцију у Републици Србији Надбискупу Лучиану Сурианију, председнику Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија Бискупу зрењанинском Ладиславу Немету, Надбискупу београдском Станиславу Хочевару, Бискупу суботичком Славку Вечерини, Бискупу сремском Фабијану Свалини, Бискупу Реформатске Хришћанске Цркве у Србији Бели Халасу, Бискупу Словачке Евангелистичке Цркве а.в. Јарославу Јаворнику, заменику Бискупа Евангеличке Хришћанске Цркве а.в. Габору Долинском, као и Бискупу крстурском Ђури Џуџару. Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, упутио је срдачне честитке верницима Римокатоличке Цркве у Словенији и Хрватској, Надбискупу загребачком Јосипу кардиналу Бозанићу, председнику Хрватске бискупске конференције Надбискупу задарском Желимиру Пуљићу и свим члановима Хрватске бискупске конференције, као и председницима, председницима парламената, премијерима и министрима надлежним за сарадњу са Црквама и верским заједницама у Словенији и Хрватској. Извор: Инфо-служба СПЦ
  23. Патријарх српски Порфирије упутио честитке предстојатељима помесних Православних Цркава, Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину, представницима традиционалних Цркава у Републици Србији и свим верницима који Рождество Христово прослављају по грегоријанском календару Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку светејшим патријарсима цариградском г. Вартоломеју, александријском и све Африке г. Теодору, антиохијском и свег Истока г. Јовану, румунском г. Данилу и бугарском г. Неофиту, као и блажењејшим архиепископима кипарском и Нове Јустинијане г. Хризостому, атинском и све Јеладе г. Јерониму и тиранском и све Албаније г. Анастасију. Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, апостолском нунцију у Републици Србији Надбискупу Лучиану Сурианију, председнику Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија Бискупу зрењанинском Ладиславу Немету, Надбискупу београдском Станиславу Хочевару, Бискупу суботичком Славку Вечерини, Бискупу сремском Фабијану Свалини, Бискупу Реформатске Хришћанске Цркве у Србији Бели Халасу, Бискупу Словачке Евангелистичке Цркве а.в. Јарославу Јаворнику, заменику Бискупа Евангеличке Хришћанске Цркве а.в. Габору Долинском, као и Бискупу крстурском Гркокатоличке Цркве Ђури Џуџару. Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, упутио је срдачне честитке верницима Римокатоличке Цркве у Словенији и Хрватској, Надбискупу загребачком Јосипу кардиналу Бозанићу, председнику Хрватске бискупске конференције Надбискупу задарском Желимиру Пуљићу и свим члановима Хрватске бискупске конференције, као и председницима, председницима парламената, премијерима и министрима надлежним за сарадњу са Црквама и верским заједницама у Словенији и Хрватској. /files/spc_social.png Божићна честитка Патријарха српског г. Порфирија | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS
×
×
  • Креирај ново...