Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'знак'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. JESSY

    Знак пророка Јоне

    А он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човјечији бити у срцу земље три дана и три ноћи. Мт 12, 39-40 Свако читање Светог Писма и сваки сусрет са причама из Библије, доноси нам нешто ново. Сваки пут запазимо нешто што раније нисмо и истакне нам се оно што нам је баш у том тренутку потребно. Тако и сада, баш пред почетак нове школске године, Катихетски одбор Митрополије црногорско-приморске доноси нешто ново, стару причу у новом руху, причу у којој је сабрано много тога. Поред тога што је занимљива, она носи велике и важне поруке за живот наше Цркве, а и за сваког од нас понаособ. То је старозаветна прича о Светом пророку Јони. Свештеник Павле Божовић, дугогодишњи вероучитељ при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, велики труд, знање и искуство, уложио је да причу о пророку Јони обради из једне шире перспективе и представи је деци кроз девету уметност – стрип. Зашто баш Јона? Свети Августин нам каже: ”Нови Завет се у Старом скрива, а Стари Завет се у Новом открива“, а један од најбољих примера за то је и ова прича. Она је интересантна попут бајке (чак подсећа и на неке добро познате приче за децу, али о томе ћемо мало касније), а опет је стварна и у себи крије највеће истине наше вере, које нам Господ Исус Христос лично открива у Новом Завету. Ако погледамо мало боље и читамо мало пажљивије, у Старом Завету наћи ћемо пуно прича о непослушности, док у Новом Завету срећемо најлепше приче где се та непослушност из Старог Завета исправља. Први пример нам је непослушност Адама и Еве, која знамо како је завршила, али Бог не заборавља никога, па чак ни оне који га не слушају, те нам даје најлепши пример послушности – Пресвету Богородицу, Он се рађа као човек, узима на себе грехе читавог људског рода и говори нам: ”Желим да се сви спасете!” Како се спасавамо? Љубављу и покајањем. Али да се вратимо на пророка Јону. У горенаведеним стиховима Светог Јеванђеља по Матеју, Господ себе пореди са Јоном. Једном кад је проповедао, књижевници и фарисеји тражили су од њега да виде јасан знак за то што прича, а он им је одговорио да им се неће дати знак, осим знака пророка Јоне и као што је Јона био три дана у утроби велике рибе, тако ће и Син Божији бити три дана у гробу. Рекао им је ово јер је знао да они веома добро познају Стари Завет (чак су га знали и напамет), али само знање није довољно за разумевање истина вере. Јона је био један веома својеглав и непослушан пророк. Оглушио се чак и о директну Божију наредбу да иде у град Ниневију и да незнабошце који су тамо живели позове на покајање и приведе једином и истинитом Богу! Зашто је Бог од свих људи одабрао баш овог мрзовољног бунтовника за ову мисију? Зашто се није обратио некоме ко би без поговора урадио како му је речено? Управо да би дао овај знак о коме причамо, да би кроз његово чудесно путовање открио најчудесније од свих путовања и најчудеснији од свих догађаја, страдање и васкрсење најбољег и најпослушнијег сина, Сина Божијег, Господа нашег. Јона смо сви ми, Божија деца, али несавршени и позвани да кроз ову слику коју нам Бог даје, кроз ову поучну причу научимо да верујемо у Божији план и да увек има неко старији и паметнији од нас. Бог не дозвољава Јони да остане на лошем путу, те допушта да га прогута велика риба и врати тамо где треба да иде, јер само неко ко схвата своје грешке и каје се, може учинити и да други то ураде. Сличну слику имамо и у чувеној причи о Пинокију, италијанског писца Карла Колодија. Он је био хришћанин и свакако је инспирацију црпео из приче о пророку Јони. Јона након изласка на обалу из утробе кита, каје се и постаје онакав какав Господ жели да он буде. Пинокио, након низа странпутица и погрешних животних одлука, постаје достојан да постане прави дечак, тек када несебично ризикује живот и одлази такође у утробу кита да би спасио свог оца и творца. Ово је један од примера да је прича о пророку Јони пријемчива деци. Сликовита је и блиска дечијем начину размишљања. Одрасли често мисле да много знају па траже податке и чињенице (знакове), а деца умеју да гледају дубље и разумеју приче. Између осталог, и због тога нам Господ говори да се обратимо и будемо као деца, ако желимо да уђемо у Царство Божије. Зашто баш стрип? Како се средином 19. века појавио модерни стрип, постао је омиљен међу децом и омладином. Генерације и генерације су одрасле и обликовале се читајући стрипове. Захваљујући питкој форми приповедања, ликовима и догађајима који су пропраћени скоро па покретним сликама, памтимо их, цитирамо и постају део нас, урезују нам се у сећање и чини нам се као да смо све и сами проживели. Сваки стрип има главног јунака, попут Корта Малтезеа, принца Валијанта, Загора, Дилана Дога, Астерикса, као и многих других. Деца их воле, уче од њих, саживљавају се са њиховим авантурама, а има ли стварнијих јунака и живописнијих догађаја од оних које нам пружа Свето Писмо? Отац Павле Божовић, уз помоћ цртежа Bible project – а, показује нам да је Свети Пророк Јона управо један од јунака кога је на овај начин могуће приближити младим читаоцима. Постоји мишљење да је стрип лако штиво и да је површан. Познаваоци девете уметности знају да је ситуација управо супротна. Уколико је тема стрипа права, он оснажује вредност књиге и подстиче читалачку перцепцију, те управо има способност да мотивише читаоца за доживљај књижевног дела. Постоје истраживања која су довела до закључка да хумор који често постоји у стрипу (а налазимо га и у овом о пророку Јони), олакшава памћење. Проналазећи хумор, деца се подстичу и на међусобну интеракцију, што такође позитивно утиче на трајно усвајање и разумевање прочитаног. Све ово нам указује на то да је стрип и веома пожељно средство у настави, те у овом случају може бити веома користан за вероучитеље. Овај вид приказа библијског текста такође омогућава читање млађим узрастима који још увек нису савладали све основе језичког изражавања и не могу самостално и са разумевањем да усвоје градиво, а стрип може да представља мост до самосталног читања књига. Осим тога, добар је помоћник не само у самосталном раду већ и на самом часу, јер када деца испред себе имају слике са дијалозима и ономатопејама, могу да усвоје пуно информација одједном, те ће касније лакше усвојити сам светописамски текст, а вероучитељ добија више времена за тумачење, објашњење историјског контекста и појмова. ”Знак пророка Јоне” може послужити вероучитељима и као инспирација да у настави учине обратно, тако што ће након првог дела часа, уместо да задају ученицима да нешто илуструју или одговоре на питања, ставе пред њих задатак да обрађено градиво преточе у стрип. Ако читамо срцем и разумемо ову причу, кад будемо следећи пут хтели да на неку обавезу која нам је дата, одговоримо: ”Зашто баш ја?”, сетићемо се чудесног путовања пророка Јоне и вероватно одлучити да ипак послушамо. Много пута ће нам се чинити да је живот тежак и неправедан, али знамо да има смисао и да смо као хришћани позвани да утичемо једни на друге, а тако и себе мењамо набоље. Сваки дан смо позвани да одбранимо и спасимо неку Ниневију око нас и у нама. Све детаље ове приче, праћене динамичним цртежима, као и многим поучним и забавним садржајем, наћи ћете у овој књижици, која је баш као и најпознатији часопис за децу наших простора ”Политикин забавник”, намењена свој деци од 7 до 107 година, а и оне млађе ако имају некога да им чита. Тијана Лекић https://mitropolija.com/2024/08/27/znak-proroka-jone/
  2. 13 маја, српски православни верници из организације "Видовданско ходочашће" одржали су крстни ход кроз Београд. Њихов циљ је била молитвена подршка Украјинској православној цркви и привлачење пажње јавности на проблем терора који се спроводи над УПЦ, којој се насилно отимају цркве и светиње. Ходочасници су били у мајицама са сликом Почајевске иконе Богородице на грудима и амблемом акције на леђима "Не дамо Светиње УПЦ". Пропешачен је пут од храма Светог Саве на Врачару до испред манастира Ваведење. Молитвена поворка је на том путу симболично прошла поред амбасаде Украјине у Србији. На челу крстног хода ношен је крст, који је организација "Видовданско ходочашће" више пута носила са собом на ходочашћа на Косово, Јерусалим и Атос. Верници су у рукама носили иконописане реплике чудотворних српских икона. Током хода је непрестано читан Псалтир и певана химна "Богородице Дјево". Након завршетка хода, обављена је молитва Пресветој Богородици за утврђење украјинске браће и сестара у својој вери. Поред тога, ходочасници су прочитали изјаву о ситуацији са УПЦ. У њој су у име своје организације замолили епископе и свештенике Српске цркве да следе пример православних јерарха који су се јавно заузели за УПЦ, да јавно дигну своје гласове у заштиту Украјинске православне цркве. Такође, учесници хода су замолили професоре, студенате и богослове српских православних факултета и богословија да изразе своју јавну подршку Кијевској духовној Академији и Семинарији УПЦ. Организатор догађаја Хаџи-Милан Иванковић је нагласио да је крстни ход одржан под слоганом "Нећемо дати наше Светиње". "Кијево-Печерска и Почајевска Лавра су светиње за све православне, укључујући и православне Србе. Управо због тога, организација 'Видовданско ходочашће' је одлучила да свој 17. Крстни ход на Косово и даље на Атос посвети нашој браћи и сестрама из Украјине. Током 1100 км нашег ходочашћа ми ћемо се молити за нашу браћу и сестре из УПЦ да издрже сва гоњења и да чврсто остану у православној вери", - истакао је Иванковић. Како је приметио један од учесника крстног хода, активиста Срђан Крунић, у Србији са болом посматрају шта се догађа у Украјини. "Ми смо једна Црква. Зато су патње УПЦ и наше патње, а туга њене пастве је наша туга. Оно што се догађа у Украјини са УПЦ је директно кршење основних људских права, нарочито кршење права на слободу вере и савести. Вернике пребијају, сакате, гађају сузавцем. Отимају им храмове, парохијске домове и епископска седишта. Све се то чини да би се са уништењем канонског православље у Украјини отворио пут за нову унију, за одлучујућу промену религиозног менталитета народа. Надам се да ће и друге српске православне организације кренути нашим путем и организовати протесте против терора над УПЦ", - истакао је Крунић.
  3. Извор: Правблог.ср телеграм канал 13 маја, српски православни верници из организације "Видовданско ходочашће" одржали су крстни ход кроз Београд. Њихов циљ је била молитвена подршка Украјинској православној цркви и привлачење пажње јавности на проблем терора који се спроводи над УПЦ, којој се насилно отимају цркве и светиње. Ходочасници су били у мајицама са сликом Почајевске иконе Богородице на грудима и амблемом акције на леђима "Не дамо Светиње УПЦ". Пропешачен је пут од храма Светог Саве на Врачару до испред манастира Ваведење. Молитвена поворка је на том путу симболично прошла поред амбасаде Украјине у Србији. На челу крстног хода ношен је крст, који је организација "Видовданско ходочашће" више пута носила са собом на ходочашћа на Косово, Јерусалим и Атос. Верници су у рукама носили иконописане реплике чудотворних српских икона. Током хода је непрестано читан Псалтир и певана химна "Богородице Дјево". Након завршетка хода, обављена је молитва Пресветој Богородици за утврђење украјинске браће и сестара у својој вери. Поред тога, ходочасници су прочитали изјаву о ситуацији са УПЦ. У њој су у име своје организације замолили епископе и свештенике Српске цркве да следе пример православних јерарха који су се јавно заузели за УПЦ, да јавно дигну своје гласове у заштиту Украјинске православне цркве. Такође, учесници хода су замолили професоре, студенате и богослове српских православних факултета и богословија да изразе своју јавну подршку Кијевској духовној Академији и Семинарији УПЦ. Организатор догађаја Хаџи-Милан Иванковић је нагласио да је крстни ход одржан под слоганом "Нећемо дати наше Светиње". "Кијево-Печерска и Почајевска Лавра су светиње за све православне, укључујући и православне Србе. Управо због тога, организација 'Видовданско ходочашће' је одлучила да свој 17. Крстни ход на Косово и даље на Атос посвети нашој браћи и сестрама из Украјине. Током 1100 км нашег ходочашћа ми ћемо се молити за нашу браћу и сестре из УПЦ да издрже сва гоњења и да чврсто остану у православној вери", - истакао је Иванковић. Како је приметио један од учесника крстног хода, активиста Срђан Крунић, у Србији са болом посматрају шта се догађа у Украјини. "Ми смо једна Црква. Зато су патње УПЦ и наше патње, а туга њене пастве је наша туга. Оно што се догађа у Украјини са УПЦ је директно кршење основних људских права, нарочито кршење права на слободу вере и савести. Вернике пребијају, сакате, гађају сузавцем. Отимају им храмове, парохијске домове и епископска седишта. Све се то чини да би се са уништењем канонског православље у Украјини отворио пут за нову унију, за одлучујућу промену религиозног менталитета народа. Надам се да ће и друге српске православне организације кренути нашим путем и организовати протесте против терора над УПЦ", - истакао је Крунић. View full Странице
  4. Дани сећања на блаженопочившег Владику Атанасија, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и Задужбине Владике Атанасија, отворени су синоћ, 9. марта 2023. године, у Културном центру у Требињу. Овогодишњи програм почео је отварањем изложбе архивске грађе под називом ”Архива и библиотека Епископа Атанасија Јевтића 1938 – 2021. године”. Излагање Владике Теодосија Након изложбе, програм је настављен у позоришној сали Културног центра где је одржана прва сесија под називом ”Знак препоречни”. Учествовали су Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, протојереј-ставрофор Милован Глоговац, протојереј-ставрофор Благота Васиљевић и Драган Давидовић, в.д. директора Републичког секретаријата за вере Републике Српске, а модератор је био ђакон Бранислав Рајковић. Владика Теодосије, свештеници Милован и Благота и г. Давидовић поделили су своја искуства првог сусрета са, тада ђаконом, затим јеромонахом и напослетку професором Атанасијем, а затим су говорили о значајним тренуцима из новије историје православних Срба у Банату, Херцеговини и на Косову, где су сведочили о учешћу Владике Атанасије. Сећајући се дана проведених у Београду на Православном Богословском факултету, где му је блаженопочивши Владика Атанасије био професор, Епископ Теодосије је рекао: "На његовим предавањима, на литургијама које је он служио, приметио сам и сагледао сву његову дубину и величину. Ако је био једноставан споља - био је заиста красан и сложен изнутра духом, умом, целим својим бићем. Оно што сам тад видео код њега, а што ми је много значило касније кроз мој живот, не само као студенту већ и као монаху, јеромонаху и после епископу, јесте та његова несебичност у свему. Све што је знао, све што је имао, хтео је да подели са другим. Он нас је васпитавао у сваком погледу. Желео је да будемо и људи и пастири и пријатељи, другари и браћа, и све оно што је он био то се трудио да пренесе на друге. Једном речју, ако бих заиста могао да кажем шта сам у њему највише сагледао - то је његова љубав. Божанска љубав која се свим људима даје изобилно. Она се преноси преко свештеника, преко монаха, преко побожних људи до нас. Е та божанска љубав, та топлина је преко оца Атанасија, оца Амфилохија дошла и до мене. Ја сам им неизмерно, неизмерно захвалан“, истакао је Владика Теодосије. Снимак прве сесије "Знак препоречни", одржане 9. марта 2023. године у Требињу, налази се на јутјуб каналу Епархије захумско-херцеговачке (линк). ** Манифестација "Сећања на Владику Атанасија" траје до суботње вечери, 11. марта 2023. године, у Требињу. Тродневно сећање на архијереја, оца и учитеља организују Епархија захумско-херцеговачка и приморска и њена новооснована Задужбина Владике Атанасија, а поводом друге годишњице престављења блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића). Другог дана програма, у петак 10. марта, од 18.00 часова, у Културном центру Требиње, биће представљен зборником радова, тада јеромонаха Атанасија Јевтића Од Омеге до Алфе, те други по реду разговор Христос земља Живих. У суботу, 11. марта, у Саборном храму у Требињу Јутрење са парастосом биће служено од 8.00 часова, а Света архијерејска литургија од 9.00 часова. Увече, истог последњег дана програма, у Музеју Херцеговине, од 17.00 часова биће отворена изложба слика Слике из подземља: ликови Достојевског, а затим, од 18.00 часова одржано и представљање другог тома Монографије наше Епископије Историја Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Програм последњег дана али и целокупног догађаја биће закључен трећим разговорним сећањем Загрљај Светова. Како је претходно за Радио Слово љубве најавио представник за културу и медије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, ђакон Бранислав Рајковић, у склопу тог сећања, поред молитве, биће приређени разговори, изложбе и промоције књига, учествоваће архијереји и јереји наше и других помесних Цркава, између осталих: Архиепископ катарски г. Макарије, Епископи: рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, диселдорфски и њемачки г. Григорије, западноамерички г. Максим, новобрдски г. Иларион, потом игуман светогорског манастира Симонопетра отац Јелисеј, затим игуманија ставропигијалне лавре Пећке мати Харитина, игуманија манастира Девич мати Анастасија и бројно друго свештенство, монаштво, научни, културни делатници, познаваоци и поштоваоци личности и опуса блаженопочившег Епископа Атанасија. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  5. Знаменити српски редитељ Горан Радовановић данас је у знак подршке породици Петровић из Велике Хоче, којој је полиција привремених институција у Приштини јуче запленила 42 хиљаде литара вина из породичне Винарије, омогућио најширој јавности бесплатно гледање филма "Чекајући Хандкеа" (2021) на интернет платформи "Вимео". Главни јунак овог документарца је управо власник винарије г. Срђан Петровић, који је сазнавши да је Петер Хандке добио Нобелову награду за књижевност, одлучио да постави плочу са његовим рељефним ликом на овој винарији, у којој где је славни писац више пута боравио. Филм са енглеским титлом можете погледати и поделити са пријатељима копирањем следећег линка: https://vimeo.com/508697949. Шифра (password) за гледање је: cekajucihandkea2021. Топло препоручујемо да чујете и разговор са г. Гораном Радовановићем који је током његовог боравка у Ораховцу водила гђа Оливера Радић, новинар и наставник из овога места на југозападу Покрајине. Такође, подсећамо и на емисију "Под знаком питања" у којој је г. Радовановић разговарао са Сањом Лубардић о филму "Енклава", који је 2015. године премијерно приказан на ФЕСТ-у. Извор: "Фејсбук" страница Горана Радовановића
  6. Само приметите колико се мржње повећало око нас последњих година. Ако се неки догађаји, попут грађанских нереда и ратова, можемо схватити као извори међусобног беса, онда је наша реакција на епидемије и карантине потпуно средњовековна, у најгорем смислу. Заиста, сетите се приче о томе како су некад, за време куге, уплашени и не баш паметни људи били спремни да окриве било кога за инфекцију и да организују погроме. Зар сада не видимо исти интензитет мржње? А ово се заправо односи на све представнике свих супротстављених табора у свему, шта год се узме. Није поента у томе ко је у праву, већ у томе да ако сте натопљени злобом и мржњом, сва ваша праведност је ништавна у очима Господњим. Циљ који оправдава средства, као и нетрпељивост према ближњем, клетве, злурадост, итд. — ово је очигледно нешто што није хришћанско. У сваком случају, ниjе православно. Свето Писмо нам говори кроз уста апостола Петра: «Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере» (1 Пет. 5,8). Многи се вероватно сећају ове фразе, многи мисле да су они изабраници, али ретко се сећају ђаволских превара. Посебно када се наизглед праведна ствар бесно брани. Овде нас враг хвата. Врло је лако, под изговором општег добра, спаса ближњег и других великих циљева, не приметити сопствену нездраву ревност, самопоуздање, умишљеност и, као резултат, бес према свима који се не слажу са нама. Али бес је главни знак да радимо нешто погрешно. И на ово се мора стално подсећати. Осврнимо се на то колико је информативних повода већ било, коjи нам се у једном тренутку чинили најважнијим. Због њих смо многи од нас били спремни да бесно нападну ближње. Сада је чак чудно сетити се да је све ово тако снажно владало нашим умовима. Тако је и сада — оваj информативни повод ће проћи, доћи ће нови... Али враћати љубав према ближњем биће све теже и теже. Запамтимо ово и не дајмо ђаволу разлог да нас преузме. Митрополит Антониjе (Паканич): Бес је главни знак да радимо нешто погрешно PRAVLIFE.ORG Духовне беседе
  7. Молебан Пресветој Богородици служиће се током Успенског поста у Цркви Светог Николе у Старом граду сваке вечери од 21 сат, од данас (14. август) до 28. августа. Према усменој традицији, у 17. вијеку је Пресвета Богородица заштитила Приморје од куге и од тада се током Успенског псота сваке вечери служи овај Молебан у знак захвалности Мајци Божијој. Српска православна црквена општина которска
  8. Често живимо и не размишљамо о томе како ђаво манипулише нама. Само приметите колико се мржње повећало око нас последњих година. Ако се неки догађаји, попут грађанских нереда и ратова, можемо схватити као извори међусобног беса, онда је наша реакција на епидемије и карантине потпуно средњовековна, у најгорем смислу. Заиста, сетите се приче о томе како су некад, за време куге, уплашени и не баш паметни људи били спремни да окриве било кога за инфекцију и да организују погроме. Зар сада не видимо исти интензитет мржње? А ово се заправо односи на све представнике свих супротстављених табора у свему, шта год се узме. Није поента у томе ко је у праву, већ у томе да ако сте натопљени злобом и мржњом, сва ваша праведност је ништавна у очима Господњим. Циљ који оправдава средства, као и нетрпељивост према ближњем, клетве, злурадост, итд. — ово је очигледно нешто што није хришћанско. У сваком случају, ниjе православно. Свето Писмо нам говори кроз уста апостола Петра: «Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере» (1 Пет. 5,8). Многи се вероватно сећају ове фразе, многи мисле да су они изабраници, али ретко се сећају ђаволских превара. Посебно када се наизглед праведна ствар бесно брани. Овде нас враг хвата. Врло је лако, под изговором општег добра, спаса ближњег и других великих циљева, не приметити сопствену нездраву ревност, самопоуздање, умишљеност и, као резултат, бес према свима који се не слажу са нама. Али бес је главни знак да радимо нешто погрешно. И на ово се мора стално подсећати. Осврнимо се на то колико је информативних повода већ било, коjи нам се у једном тренутку чинили најважнијим. Због њих смо многи од нас били спремни да бесно нападну ближње. Сада је чак чудно сетити се да је све ово тако снажно владало нашим умовима. Тако је и сада — оваj информативни повод ће проћи, доћи ће нови... Али враћати љубав према ближњем биће све теже и теже. Запамтимо ово и не дајмо ђаволу разлог да нас преузме. https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-bes-je-glavni-znak-da-radimo-neshto-pogreshno
  9. „Тема конференције је веома важна и актуелна у данашње време с обзиром на кризу која је наступила у светском Православљу“, рекао је Његово Блаженство Митрополит варшавски и целе Пољске Сава у поруци добродошлице организаторима и учесницима Међународне конференције „Саборност Цркве: теолошке, канонске и историјске димензије“. Конференција се одржава 11. новембра 2021. године у Кијево-печерској лаври под председавањем Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија. „Чињеница о настанку тзв. „Украјинске православне цркве“ уместо да излечи верско расположење у Украјини, она га је ојачала и закомпликовала“, навео је Његово Блаженство. „Уместо јединства друштва дошло је до поделе која је превазишла границе тзв. „украјинског раскола“ и захватила читаво светско Православље“. „Зато треба стално да се подсећамо да је главни знак саборности Свете Православне Цркве њено јединство. Она живи захваљујући верности догматском учењу Свете Цркве и у њему нема места за еклесиолошки компромис“, рекао је у својој поруци митрополит Сава, изражавајући подршку Предстојатељу и пуноћи канонске Украјинске Православне Цркве. Извор: Мospat.ru
  10. Уместо да буде „секта“ у којој влада „култ личности“, у свим школама, па и уметничким, требало би да влада дух поштовања и сарадње. Тајновитост, затварање у одређени круг и непропустљивост за комуникацију са стране, када деца постају незаинтересована чак и за оне групе које су им биле интересантне, знаци су на које би родитељи требало да реагују. Овако за Спутњик, поводом сведочења о сексуалном насиљу и хапшења редитеља и глумачког педагога Мирослава Алексића, говори психолошкиња Александра Јанковић. Секта и култ личности – како их препознати На питање зашто родитељи уписују децу у такве школе, Јанковићева одговара да се, прво, ради о „хало ефекту“ - људи су склони да прихвате школу или неки образовни програм који је „на гласу“. Школе које се претварају у „секте“, у којима влада „култ личности“ не важе само за уметнички свет, тога има и у области спорта, додаје наша саговорница, док на питање како је могуће да неко оствари такву доминацију да родитеље потпуно искључи из процеса образовања, одговара да су деца у данашње време „фетишизирана и да често преузимају ауторитет, и у породици, и у школи“. Тајновитост, затварање у одређени круг и непропустљивост за комуникацију са стране, када деца постају незаинтересована чак и за оне вршњачке групе које су им биле интересантне, знаци су на које би родитељи требало да реагују. „Учесници таквих програма почињу да развијају идеју да су јако специјални зато што имају тако специјалног водича, гуруа или како год га назвали“, наводи Јанковићева. Постоје границе када треба укључити и родитеље Велики број педагога воли да са децом ради самостално, без мешања родитеља, али у свему мора да постоји граница и родитељи би требало да буду укључени у процес образовања детета. У сектама нема уметности, уметност се ствара поверењем и поштовањем Некадашњи управник Народног позоришта и глумац Љубивоје Тадић, говорећи о односу између ученика и учитеља у уметничком свету, присећа се односа са својим професором Предрагом Бајчетићем, човеком који је извео многе генерације на факултету драмских уметности, али и односа према младим глумцима док се налазио на челу националног театра. Ни један однос, поготово у осетљивим областима као што је уметност не сме да има ни „н“ од насиља било које врсте – менталне, физичке или сексуалне - оно што сам научио на факултету је поштовање и однос сарадње и поверења, додаје он. У секти, према Тадићевом мишљењу, не може бити уметничког стварања. Kулт личности и однос као у секти - знак упозорења за родитеље RS.SPUTNIKNEWS.COM Уместо да буде „секта“ у којој влада „култ личности“, у свим школама, па и уметничким, требало би да влада дух поштовања и сарадње. Тајновитост, затварање у...
  11. Сједињење наше са Богом подразумева једну конкретну заједницу људи на једном месту. Не можемо да замислимо Христа горе на небу и да са њиме тако остварујемо заједницу. Да је то тако било могуће тада Христос не би ни долазио, него би могао одозго Господ да заповести као што је дао преко Мојсија и рекао „ево ви то испуњавајте и кад то испуните ви ћете се спасти“. Није могуће било, како каже свети Григорије богослов „све оно што није сједињено са Господом није ни спашено“. Дакле све оно што није ушло у ту заједницу са Господом нашим Исусом Христом то није ни спашено. То значи потребно је јединство али не јединство на идеолошкој основи на идеолошкој основи „ја мислим или замишљам да сам са Господом“ него јединство са једним живим Богом који је ту поред нас, који може да пипне који може како кажемо на Литургији да се узме да се једе. Да буде то најприсније јединство, јер управо Свето Причeшеће је знак најприснијег јединства међу нама самима и са Господом.
  12. Сједињење наше са Богом подразумева једну конкретну заједницу људи на једном месту. Не можемо да замислимо Христа горе на небу и да са њиме тако остварујемо заједницу. Да је то тако било могуће тада Христос не би ни долазио, него би могао одозго Господ да заповести као што је дао преко Мојсија и рекао „ево ви то испуњавајте и кад то испуните ви ћете се спасти“. Није могуће било, како каже свети Григорије богослов „све оно што није сједињено са Господом није ни спашено“. Дакле све оно што није ушло у ту заједницу са Господом нашим Исусом Христом то није ни спашено. То значи потребно је јединство али не јединство на идеолошкој основи на идеолошкој основи „ја мислим или замишљам да сам са Господом“ него јединство са једним живим Богом који је ту поред нас, који може да пипне који може како кажемо на Литургији да се узме да се једе. Да буде то најприсније јединство, јер управо Свето Причeшеће је знак најприснијег јединства међу нама самима и са Господом. View full Странице
  13. Дана 21. марта 2020. године бугарски свештени зоографски манастир светог Георгија Победоносца на Светој Гори истовремено је прославио Крстопоклону недељу и спомен на 40 великих мученика Севастије у Јерменији, мада је по светогорском календару тај датум 9. март. После бденија и Литургије светог Василија одржана је литија у близини манастира и обављено водоосвећење. Недавно се монашко братство, преко свог игумана и духовног наставника, схиархимандритаАмвросија, заједно са братствима и сестринствима других православних манастира у Бугарској, обратило јавности и верницима у земљи са позивом да не буду лишени духовне хране светог Причешћа, молитава у храму и светих тајни. Отворено писмо које садржи овај позив, настало је као одговор на антихришћанске нападе на Бугарску Православну Цркву опд стране неких елемената и тенденција у друштву које заборављају или скривају од себе и других да Свето Причешће читавих ових 2000 година у историји Цркве није пренело заразу, него је свагда представљало чудотворно лековито средство за телесне и духовне болести када му се са вером приступа и кајањем за сваки почињени преступ. Извор: Инфо-служба СПЦ
  14. Поводом усвајања Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који дискриминише Српску Православну Цркву у Црној Гори и све њене вернике, братски саосећајући, упућујемо молитвену подршку, Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском ГГ Амфилохију и свим архијерејима и њиховој пастви, које усвајање поменутог закона угрожава. Сви ми, који деценијама живимо и радимо на Петом континенту, у Аустралији и Новом Зеланду, који живимо у правним државама овога краја света, где су људска права као и сва права која се тичу слободе вероисповести и имовинског власништва поштована, ожалошћени смо и шокирани грубим актом црногорске државе да одузме црквама право на имовинско власништво. Овакви закони не постоје у правним државама и они представљају насиље над припадницима Цркве, који су вековима издвајали своје прилоге да би градили цркве и манастире, Божије олтаре на којима се приносила и приноси бескрвна жртва. Као верна деца Светог Саве на петом континенту са најудаљенијег олтара наше Цркве, свесни величине светиња које су угрожене и основних права верних, искрено саосећајући са нашом браћом у овим тренуцима њиховог мартирског сведочења вере и одбране Светиња, молимо се Троједином Богу, да им молитвама и заступништвом Св. Василија Острошког Чудотворца, Св. Петра Цетињског и плејаде светитеља и мученика са простора Црне Горе, подари снаге да остану чврсти у својој вери, достојанствено истрајавајући у одбрани својих светиња и основних људских права, права на слободу вероисповести у Црној Гори. Са својим свештенством, монаштвом и верним народом, + С И Л У А Н Епископ аустралијско-новозеландски Српске Православне Цркве Извор: Епархија аустралијско-новозеландска
  15. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, заједно са Епископом мохачким г. Исихијем и свештенством Епархије бачке, присуствовао је 30. децембра 2019. године, на Тргу Републике у Новом Саду, протесту организованом против усвајања дискриминаторног „Закона о слободи вероисповести (!) и правном положају верских заједница” у Црној Гори, и тиме је пружио пуну подршку одбрани правâ Српске Православне Цркве у Црној Гори. Мирном шетњом од Трга Републике до Градске куће, грађани Новога Сада, предвођени својим Епископом, исказали су одлучно противљење насилном одузимању цркава и манастира, и упутили молитве Господу да уразуми представнике власти у Црној Гори да прекину са насиљем и отимањем имовине Српске Православне Цркве у Црној Гори. Извор: Инфо-служба Епархије бачке 0-02-05-e5be6cd7329848910dc5df46c1422fec4dfd49c0af5b21b09bbfb6fa96d33145_6a8664eb.mp4 0-02-0a-579891e73b89b7a6532ff7284bdd703b523454dde27eeec42f046b01eec8b952_bbbffa1a.mp4
  16. Поштовани суграђани, браћо и сестре, Нова година се приближава. Прославе сваке врсте организоване су широм наше земље, па тако и у главном граду Београду, док наш народ у Црној Гори страда са Црквом својом. Осећајући обавезу у љубави према својој браћи и сестрама, позивамо вас да 31.12.2019. године у 18.30 часова у капели Православног Богословског Факултета одржимо заједнички молебан за многострадални род наш и тако молитвено подржимо народ Црне Горе и Цркву своју. Пре самог молебана биће служена вечерња служба са почетком у 18 часова. Време након молебана провели бисмо у конструктивним разговорима о актуелној теми у просторијама нашег факултета, где бисмо имали и мало послужење. Позвани су не само студенти, већ сви људи добре воље. Напомена: Молимо вас да не доносите алкохол, већ само безалкохолна пићa која бисте конзумирали 31.12. P.s. Док се широм Србије буде одбројавало 10,9,8,7... знајте да се у истом ритму пендрецима броје ребра Срба Црне Горе. Са сваком добром надом, Студентски парламент Православног богословскoг Факултета Универзитета у Београду Извор: Студенти београдског Богословског факултета организују молебан у знак подршке вјернима у Црној Гори | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) MITROPOLIJA.COM Студентски парламент Православно богословског факултета Универзитета у Београду организоваће сјутра увече молебан молебан за многострадални род наш и тако молитвено подржати народ и Цркву у Црној Г…
  17. Његово Преосвештенсво Епископ ваљевски г. Милутин обавестио је надлежно свештенство, свештеномонаштво и верни народ Епархије ваљевске да чини следеће како би Господ помогао архијерејима и народу у Црној Гори: Узевши у обзир новонастало стање у Црној Гори, ставља се у дужност архијерејским намесницима да заједно са старешинама храмова и управама манастира организују свакодневно служење свете Литургије у храмовима где су седишта намесништва и у манастирима где постоје услови за служење свете Литургије закључно са 5. јануараом 2020. године. У мирну и сугубу јектенију потребно је додати следећу прозбу: „Још се молимо за благоверни христољубиви род наш, за очување светиња и манастира у Црној Гори“. Такође исто то чинити и на Великом входу. Поздрављајући браћу архијереје црногорско-приморског Амфилохија, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, захумско-херцеговачког Димитрија, диоклијског Методија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, молимо се Господу да заступништвом Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Светог Арсенија, Архиепископа српског, и свих светих подари милост и мир да се сви проблеми превазиђу, с љубављу на славу Божју, а ради напретка наше Свете Цркве и свих људи добре воље. Позивамо верни народ Епархије ваљевске да у што већем броју узме учешће у светим Литургијама. С Божијим благословом, Епсикоп ваљевски Милутин Извор: Епархија ваљевска
  18. У манастирима Пећка Патријаршија и Високи Дечани, испред иконе Богородице Пећке Краснице и поред моштију Светог краља Стефана Дечанског данас су служени молебани у знак подршке вјерном народу у Црној Гори. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. „Постоје народи који то презиру, правци у умјетности који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне“, говорио је велики српски архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић који је свом роду оставио велико и свијетло завјештање у више од 150 храмова. Доајен српске архитектуре проф. др Предраг Пеђа Ристић који је јуче уснуо је у Господу у 88. години, остаће упамћен као највећи неимар православних храмова нашег времена на просторима гдје живи наш народ. Поред многих цркава проф. др Ристић себе је уградио у бисере савремене црквене архитектуре код нас: Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару. Носилац је Ордена Светога Саве II реда и многобројних награда и признања. За изградњу светиња у Црној Гори одликован је Златним ликом Светог Митрополита Петра II Петровића Његоша (2013) и орденом Светог Јована Владимира (2016). Уручујући Ристићу високо одликовање Златник лик Ловћенског Тајновидца, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, на свечаности уприличеној октобра 2013. у новоосвештаном подгоричком Саборном храму, рекао да се Саборним храмом Христовог Васкрсења, Подгорица уписала у Божје градове у Европи. „Један од најзаслужнијих за љепоту овога храма, за његово знамење, јесте др Пеђа Ристић, који је његов главни неимар. Он је, мирне душе могу да кажем, надахнут Духом Светим, а не само својим образовањем, пројектовао овај храм. Са тог разлога додјељује се Златни лик Петра II Петровића Његоша архитекти др Пеђи Ристићу, богонадахнутом неимару Храма Христовог Васкрсења, озареном виђењем тајне свесветија Ловћенског Тајновидца“, рекао је тада Митрополит Амфилохије. Владика је рекао да је храм у Подгорици круна Ристићевог животног дјела заједно са Храмом Светог Јована Владимира у Бару. „Ја овдје осјећам пуноћу, пуноћу свих својих предака и пуноћу свих својих потомака на свом тлу, на свом коријену“, казао је проф. др Предраг Пеђа Ристић те 2013. године. Уз одликовање, Архиепископ цетињски Амфилохије је Ристићу поклонио и реплику чувеног Подгоричког дискоса из четвртог вијека чији се оригинал чува у санктпетербуршком Ермитажу. Гостујући у емисији Духовни портрет ТВ Храм, архитекта Ристић је истакао да је Храм Христовог Васкрсења у Подгорици назидан тамо гдје су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, геодета Митар Чворовић и он осјећали да треба да буде црква. То је назвао „цивилизацијским ударом“. Испоставило се да је руски дипломата, око 1852. године, на том мјесту гдје је подигнут храм ископао ранохришћанску цркву у којој су сачувани сасуди међу којима и Подгорички дискос чију је реплику као награду добио у Подгорици. „Постоје народи који то презиру, правци у сликарству који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне.“ Говорећи о Косово и Метохију професору Горану Раденковићу у емисији Духовни портрет, Предраг Ристић је казао да смо нашу завјетну земљу на неки начин привремено физички изгубили, али духовно никада: „Остаје наш духовни простор и у цијелом том простору Црква треба да се зида на највећем гробљу ради васкрсења.“ Говорио је брат наш Предраг да му је црква у Пребиловцима драга јер је ишао стопама Светога Саве који је знао да је цивилизацијски центар у Јерусалиму. „Црква Христовог гроба је прављена ради васкрсења и ја се надам да ће у Пребиловцима да се упали благодатни пламен који се пали само у православљу.“ Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и симбол живота. Евоцирајући успомене током изградње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, проф. др Предраг Пеђа Ристић је испричао пред телевизијским аудиторијумом да је имао прилику да разговара са богословима који су се вратили из Свете земље: „Пуни утисака говорили су да сада знају због чега су православни и гдје се пали благодатни огањ – јер прво мјесто до Христовог гроба гдје се пали благодатни пламен су православни. Тако је и са на нашим црквама које градимо на гробовима васкрсења“. Духовни портрет Пеђе Ристића; Аутор и водитељ: проф. Горан Раденковић; Производња: Телевизија Храм Вјечнаја памјат брату нашем Предрагу! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Његово преосвештенство Епископ рашко – призренски и косовско-метохијски г. Теодосије данас је у Грачаници позвао вернике да се придруже тродневном посту, 12 – 14. јуна, на који је позвано свештенство, монаштво и верни народ Црне Горе пред Тројичиндански сабор који се одржава у суботу, 15. јуна у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици поводом недавно усвојеног Предлога закона о слободи вероисповијести или уверења и правном положају верских заједница, пренио је потрал ГрачаницаОнлајн. – У данима највећег страдања нашег народа и наших црква на Косову и Метохији, Митрополит црногорско – приморски Амфилохије увек је био и молитвено а и својим присуством уз наш народ, подсетио је владика Теодосије. Епископ рашко – призренски је нагласио да је Митрополит Амфилохије поводом великих искушења, напада и прогона СПЦ у Црној Гори позвао вернике да среду, четвртак и петак проведу у тродневном посту. Позив да се придруже тродневном посту и молитви за браћу и сестре у Црној Гори владика Теодосије је упутио јутрос после Литургије, коју је уз саслужење свештенства и монаштва служио у манастиру Грачаница уз молитвено учешће Преосвећене господе епископа ваљевског Милутина и аустралијско – новозеладског Силуана. Владика ваљевски у Грачаници: Бог је у правди, а није у сили! Владика ваљевски Милутин, у друштву Епископа аустралијског и новозеландског г. Силуана, обилази ових дана српске светиње на Косову и Метохији. Њихов боравак има и хуманитарни карактер, јер је владика Силуан допремио велику количину хуманитарне помоћи коју су верници у његовој епархији прикупили и која ће бити прослеђена Народној кухињи „Мајка девет Југовића“ у Прековцу код Новог Брда. Захваливши се гостима на посети и подсетивши да је и Његово преосвештенство владика Милутин много пута до сада помагао рад Богословије у Призрену, владика Теосоије је рекао да нас све што наша браћа чине за нас обавезује да истрајемо на овим просторима и да знамо да нисмо сами. – Колико је важно да опстанемо овде и сачувамо наше присуство, толико је важно да имамо подршку све православне браће где год живели“, рекао је владика рашко – призренски Теодосије. Захваливши се на гостопримству Епископ ваљевски Милутин је у своје и у име госта из далеке Аусталије и Новог Зеланда , у обраћању домаћину, владици рашко – призренском Теодосију рекао: – Дошли смо свети владико да освешамо наше ноге, тако што смо ходали овом светом земљом. Дошли смо да освештамо руке наше, тако што смо додиривали светиње на Косову и Метохији и кaда тим нашим рукама будемо делили благослов владикама, народу и свештенству нашем, ми осећамо да ћемо на тај начин пренети благослов и светост ове свете српске земље и ових великих светиња. Дошли смо такође владико свети да освештамо наше очи гледајући ову лепоту, стару неколио векова. Да освештамо свој ум тако што ћемо стално мислити о овим светињама о колевци српског народа и пренети ту мисао у беседама, тамо где се враћамо и говорити нашем народу о лепотама и светињи овога места. Једноставно целим својим бићем, данас цело своје биће освештавамо на светој земљи српској, на Косову и Метихији – нагласио је владика Милутин. Епископ ваљевски је нагласио да је заједно са владиком Силуаном, овде видео оно што се, како је рекао, код нас, тамо не може видети: – Како смо више долазили све више смо осећали јачу снагу народа и већу храброст, то се осећа, то не може очима да се види , то је осећај душе наше. Колико је овде народ ближе Христу то се да видети, а ми смо зато ту да тај доживљај пренесемо остатку нашег народа у централној Србији. Владика Милутин је на крају упутио поруку свим присутним верницима: – Са нама сте заједно, а победиће Бог и правда његова, јер Бог је у правди а није у сили. Сила тутњи и протутњи као громови, а онда долази ведар дан, нека да Бог да тај ведар дан што пре стигне и на Косово и Меотихију, рекао је на крају беседе владика ваљевски. На крају богослужења владика аустралијско-новозелнадски Силуан вернике је благословио и поделио нафору. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. У оквиру прославе Светог Василија Острошкога кроз Никшић је данас прошла Световасилијевска литија традиционално предвођена са више архијереја Српске и других канонских православних цркава: Високопреосвећеном господом Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским и игуманом острошким г. Амфилохијем, Митрополитом тернопољским и кременецким Украјинске Православне цркве Московског патријархата Сергијем и Преосвећеном господом епископима: јуријевским и викаром Новгородске митрополије РПЦ Арсенијем, будимљанско-никшићким Јоаникијем, источно-америчким Иринејем, пакрачко-славонским Јованом, диоклијским Методијем, захумско-херцеговачким Димитријем и буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом. У молитвеном ходу кроз Никшић учествовало је више хиљада вјерника из разних крајева васељене, који су у литију кренули из Саборног храма Светог Василија Острошкога, задужбине руског цара Николаја II, гдје је јутрос Свету литургију поводом храмовне славе, служио Његово преосвештенство владика диоклијски г. Методије. Литија је прошла кроз центар града, заустављајући се на неколико мјеста како би се прочитало Јеванђеље и узносиле молитве Христу Господу. На градском тргу Преосвећени Епископ Јоаникије честитајући свима празник је казао да данас славимо Васкрсење Христово и прослављамо спомен Светога оца нашега Василија Острошкога. Владика је казао да је овај сабор Светог Василија Чудотворца, и у Острогу и у Никшићу, и у цијелом српском народу и православљу, знак Васкрсења Христовога: „И ви сви који сте се овдје сабрали носите то знамење на себи, и ми који сваке године овако прослављамо свенародно Светога оца нашег Василија Острошкога, нашега небескога заступника и покровитеља, само приносимо благодарност светитељу за његово пастирско служење докле је ходио по земљи и за бригу о људским душама, али иза његово вјечно пастирство које је задобио милошћу Божијом у Господу Христу.“ Нагласио је да Светом Василију приносимо најљепше дарове: вјеру, наду, љубав, истину, правду и молитву и то је оно што нам је он завјештао и оставио да се тиме украшавамо и Богу приближавамо у љубави, заједништву, међусобном разумијевању, праштању, доброти и свим врлинама. „Ова литија није само дар Богу и Његовој Цркви и Светом Василију од града Никшића, првенствено јесте, али јесте и од свих православних јер многи доносе дарове Светоме Василију и његовом ћивоту и овој литији“, казао је Преосвећени владика Јоаникије. Додао је да су данас овдје дарови од Московске патријаршије, из разапете Украјине која данас страда од безбожника, расколника, унијата, неонациста који отимају и скрнаве цркве: „Али слава Богу Украјинска православна црква на чијем је челу Блажењејши Митрополит Онуфрије иде оним путем којим је ишао и Свети Василије Острошки молећи се Богу, држећи се правде, истине Јеванђеља Божјега и тако се учвршћује и тако се прославља.“ Владика Јоаникије је поздравио све присутне архијереје, истичући да се много радујемо владикама из Русије и Украјине и подсјетио да је ту и владика јуријевски г. Арсеније, који доноси поздраве Митрополита Лава, а самим тим и благослов Патријарха руског г. Кирила. Поздравио је и Митрополита Амфилохија који је утемељио ову литију, заједно са тадашњим владиком херцеговачким Атанасијем, и присјетио се да је исто тада овако падала киша. На крају свог обраћања Преосвећени Епископ Јоаникије је истакао да је ово једно славље: манастир Острог, Саборна црква у Никшићу, литија, Мркоњић и Требиње, Завала, све се сабира у једно. Али, нагласио је да се слава Светога Василија Острошкога не заокружава територијално већ обухвата све српске земље, све Србе гдје год да живе, све православне и цијелу васељену: „И Свети Василије Острошки помаже православнима, и свим хришћанима, и свима онима који му се моле и приступају његовоме светоме ђивоту и његовом имену са страхом Божјим чистога срца. И зато се радујемо са свима, као што говори Свети апостол Павле, са свима светима. И света је ова литија и служба, јер је заправо предводи Свети Василије Острошки коме је Господ дао такву благодат. И Небеско његово заступништво нека буде са свима вама, са овим градом, са свим нашим домовима, породицама и са свима онима којима је милост и помоћ Божја потребна.“ Вјернима се обратио Епископ источно-амерички г. Иринеј који је истакао да смо се сабрали на овај дан како би подигли глас Богу на небесима, Богу Тројици да се захвалимо што нам је поклонио таквог једног светитеља као што је Свети Василије Острошки. „Ово је град великог краља црногорског Николе Првога и његове краљице Милене. Ово је град у коме су учествовали из императорског дома Романових у подизању ваше предивне цркве, епископије и такође предвиђени двор за краљевску породицу“, казао је владика Иринеј. Он је истакао да је Свети Василије у Острогу посадио један непоколебљиви цвијет који је толико миромирисан да се његов мирис осјећа широм васељене. „Широм свијета, кад год процвјета тај цвијет небеса се радују сваки пут када дођете да се поклоните њему и нетљеним моштима. Он је преко својих моштију и свог постојања свједок васкрсења јер он живи пошто Бог живи, и живи пошто је Христос васкрсао из мртвих и смрћу својом побједио смрт једном и заувјек. И ми данас само пролазимо кроз смрт и излазимо у свјетлости Његовог Васкрсења и та свјетлост се осјећа и прима са радошћу са тог новог Тавора – Острога који нам служи као извор нашег сопственог преображења“, казао је, између осталог, владика источно-амерички г. Иринеј. Истакао је владика да нам предстоји да и ми следујемо његов примјер и по ријечима великог учитеља православља из прошлог вијека протојереја Александра Шмемана, не смијемо себи дозволити да живимо између утопије и бјекства, него да живимо у садашњости и подигнемо са поносом главе своје, објаснивши да понос на грчком језику значи онај који са достојанством носи свој бол а то смо ми: „Зато циљ и сврха овог данашњег сабрања, празника, славља јесте управо то, да без изузетка, послушамо упутство Светог Серафима, Саровског чудотворца, да затворимо тјелесне очи своје и да окренемо главе своје ка срдашцима својим и спустимо ум свој у срцима својим, како бисмо могли запазити усред средине наших срца како мали пламен игра са радошћу, јер тај пламен је Исус Христос који је васкрсао из мртвих. И том датом моменту када уочите пламен у вашим срцима отворите ваша тјелесне очи јер у том моменту је прогледало једино важеће људско око – око срца“, поручио је Епископ источно-амерички г. Иринеј. Световасилијевском литијом, у којој је пронијет јастук Светог Василија Острошког, реликвија никшићког Саборног храма, завршена је вишедневна духовно-културна манифестација „Дани Светог Василија Острошког“ коју, у спомен нашег великог светитеља, већ двадесет година, организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић. Извор: Митрополита црногорско-приморска
  22. Његово Преосвештенство Владика захумско-херцеговачки г. Димитрије освештао је 22. децембра 2018. године темеље храма Светог деспота Стефана деспота и Преподобне Евгеније у месту Ортијеш код Мостара. Владика Димитрије је рекао да људи градећи храм изграђују себе: - Има позната ријеч апостола Павла да знање надима, а љубав изграђује. Ми морамо градити љубав међу собом и само ће љубав изградити овај храм. Зато смо се и помолили на темељима овог будућег храма да он буде знак нашег јединства, наше братске љубави и братског поштовања. Нека би дао Господ да буде као што је било у вријеме првих хришћана. Они су живјели заједно, поштовали се, имали светост и врлину живота, да су људи кад су их гледали говорили какав ли је њихов Бог кад су они овако свети и пуни љубави једни према другима. Такви и ми треба да будемо, да будемо знак и овоме свијету и овоме граду у коме живимо, да будемо знак присуства Бога љубави. Влдика је верницима рекао да у Мостару имају право да се боре за своја грађанска, верска и духовна права, али да се свим срцем морају желети и афирмисати та права и другима: -Не смије ни признак мржње да се увуче у наше срце, посебно овдје у Мостару. Мржња је као штит, али не штит који нас штити од зла, већ штит који запречује благослове да дођу на нас. Ако градимо на мржњи све ће се брзо срушити. Ми морамо да градимо на љубави. Нека би дао Господ, као што смо овај храм затемељили на чврстој стијени и наш живот буде утемељен на Христу Господу и на тврдој вјери у њега и онда ће он бити и наш штит и заштитник и извор благослова. Свештеник Бранимир Боровчанин, парох благајски на чијој парохији се гради храм, рекао је да је идеја о изградњи цркве потекла од мештана Ортијеша које је једно од највећих и најорганизованијих повратничких насеља у долини Неретве, а да је благослов за изградњу цркве дао тадашњи Владика захумско-херцеговачки Григорије, а затим је подршку дао и нови владика Димитрије. - Сви људи одавде, али и пријатељи људи из Ортијеша, па и наши пријатељи других вјера и нација су безусловно и са великом љубави помогли да се гради овај храм, рекао је свештеник Боровчанин и напоменуо да се храм гради прилозима вјерника и уз помоћ Министарства за избегла и расељена лица Владе Републике Српске које је и раније помагало многе пројекте. Свештеник Боровичанин је навео да је план да се црква изгради и заврши до 1. августа 2019. године и подсетио да у јужном делу Мостара има око 350 православних домова, од чега стотињак у Ортијешу: -У већини њих имамо подмладак, дјецу или унучиће који ту живе и зато мислимо да је то свијетла будућност. Ово је други храм који се наново гради на подручју Мостара. У Мостару су после рата обновљене све цркве, а у току је обнова Саборне цркве Свет Тројице. Мештанин Давор Шупљеглав истакао је како је изградња цркве од великог значаја: -Надамо се да ће овај храм допринијети нашем заједништву, јер немамо луксуз да се дијелимо по било ком основу. Надамо се да ће нас и овај храм зближити с Божјом помоћи. Бојан Црногорац из Ортијеша, а данас живи у Милићима, казао је да се увек радо враћа у своје у место. -Тамо су ме одвели пословни путеви. У Ортијеш је увијек лијепо доћи. Сада ћемо се моћи бар једном годишње окупити око овог храма, каже Црногорац који је један од донатора и додаје да ће бити основано и удружење које ће бринути за новорођенчад са подручја Ортијеша и Лакшевина. Пројектант цркве Ранко Окука навео је да ће се храм градити у уникатном стилу цркве ротонде и да у Епархији захумско-херцеговачкој има само још један такав у Невесињу. -Првобитна идеја је била да се изгради капела, али смо схватили да овај народ и ово мјесто заслужују да имају лијеп храм, казао је Окука. Освећењу цркве присуствовао је велики број мештана Ортијеша, начелници Невесиња и Источног Мостара. Извор: Епархија захумско-херцеговачка СПЦ
  23. Након Свете Литургије и сечења славског колача, Преосвећени је окупљеном верном народу беседио о проналажењу Часнога Крста у Јерусалиму, „ …Крста који је највећи знак и симбол хришћанства и у коме је благодат и сила Божија. Не зато што је то само знак крста, него зато што је то Крст на коме је Христос принео себе на жртву за спасење рода људскога, на спасење читаве Божје творевине.“ Извор: Епархија нишка
  24. Данас, на празник Водвижења Часног Крста, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служиo je Свету архијерејску Литургију у истоименом храму на Новом гробљу у Нишу. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, протојереј-ставрофор Мирољуб Стојановић, протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки, протојереј Зоран Филиповић, протојереј Александар Ђорђев и јерођакон Некатрије (Ђурић). Звучни запис беседе Након Свете Литургије и сечења славског колача, Преосвећени је окупљеном верном народу беседио о проналажењу Часнога Крста у Јерусалиму, „ …Крста који је највећи знак и симбол хришћанства и у коме је благодат и сила Божија. Не зато што је то само знак крста, него зато што је то Крст на коме је Христос принео себе на жртву за спасење рода људскога, на спасење читаве Божје творевине.“ Извор: Епархија нишка View full Странице
  25. Војска Кине објавила је узбудљив видео у знак обележавања Дана војске. Видео наглашава пожртвованост војника у Народноослободилачкој војсци, али такође показује своје најновије високотехнолошко оружје.
×
×
  • Креирај ново...