Претражи Живе Речи Утехе

Поводом упокојења Папе Франциска Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио изјаву саучешћа следеће садржине: Христос васкрсе! Са тугом смо примили вест да се на други дан празника Васкрсења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, упокојио Папа Франциско. Имао сам прилику да се, током његовог понтификата, више пута лично сретнем са почившим Папом тако да осећам обавезу да данас посведочим да је био човек који је градио мир и разумевање међу људима и народима, са посебном жељом да развија сарадњу са Православним Црквама. Српска Православна Црква му је благодарна на дубоком разумевању трагичног историјског наслеђа подручја на коме живи српски православни народ. У име пуноће Српске Православне Цркве изражавам саучешће Римској дијецези и васцелој Римокатоличкој Цркви са молитвом да почившем папи Франциску Господ подари вечни живот и вечни спомен. АЕМ и Патријарх српски Порфирије https://spc.rs/sr/news/aktuelno//13844.izjava-saucesca-patrijarha-srpskog-porfirija-povodom-upokojenja-pape-franciska.html

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио поводом блаженог упокојења Aрхиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија изјаву саучешћа следеће садржине: Светом Архиерејском Синоду Аутокефалне Албанске Православне Цркве Тирана Драга у Христу браћо и саслужитељи, Са непоколебљивом вером у васкрсење мртвих и живот будућег века, али и дубоким жаљењем, својственим човеку, примили смо тужну вест о упокојењу Нашег вољеног брата, и саслужитеља у Господу Христу, блажене успомене Aрхиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија. Блажењејши је својом безостатном љубављу према вечном Архипастиру душа људских – Богочовеку Христу – био веродостојна икона самопожртвованог служења Светој Цркви и представљао величанствени украс православне васељене. Његово равноапостолно мисионарско служење у свету, учинило га је горостасном духовном фигуром у којој су многи заблудели и обезнађени људи пронашли љубљеног оца и задобили светлост вере у Исуса Христа, у Којем сви налазимо смисао, вечну утеху и радост. Не тугујући као они који немају наде (I Сол 4, 13), чуваћемо у драгом молитвеном сећању незаборавног архиепископа Анастасија као великог и искреног пријатеља Српске Цркве, са којом је неговао братски однос љубави и поштовања. Исто тако, његова чежња за решењем горућих црквених питања која су актуелна у православном свету, остаће у историји као вапијући глас одговорности овог блаженог Оца према завету датом Христу и најсветијој Цркви Његовој. Изражавајући најискреније и најдубље изразе саучешћа Вашим Високопреосвештенствима и пуноћи Албанске Православне Цркве, у име пуноће Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и у Наше лично име, због губитка великог и вољеног архипастира у светлом лику архиепископа Анастасија, молимо Васкрслог Господа да се његова праведна душа настани у Царству савршене и непролазне љубави Христове, где верне слуге Божје вечито блаженствују! Вечан ти спомен блажењејши владико и брате, Анастасије! С љубављу у Христу Господу, Патријарх српски Порфирије https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45914

Патријарх српски Порфирије упутио честитке предстојатељима помесних Православних Цркава, Папи римском Франциску, Архиепископу кентерберијском Јустину, представницима традиционалних Цркава у Републици Србији и свим верницима који Рождество Христово прослављају по грегоријанском календару. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку светејшим патријарсима цариградском г. Вартоломеју, александријском и све Африке г. Теодору, антиохијском и свег Истока г. Јовану, румунском г. Данилу и бугарском г. Неофиту, као и блажењејшим архиепископима кипарском и Нове Јустинијане г. Георгију, атинском и све Јеладе г. Јерониму и тиранском и све Албаније г. Анастасију. Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку Папи римском Франциску, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, апостолском нунцију у Републици Србији Надбискупу Санту Ганђемију, Надбискупу београдском Ладиславу Немету, Бискупу суботичком Ференцу Фазекашу, Бискупу сремском Фабијану Свалини, Бискупу Мирку Штефковићу, Бискупу Реформатске Хришћанске Цркве у Србији Бели Халасу, Бискупу Словачке Евангелистичке Цркве а.в. Јарославу Јаворнику, заменику Бискупа Евангеличке Хришћанске Цркве а.в. Габору Долинском, Бискупу крстурском Ђури Џуџару и апокрисијару Архиепископа кентерберијског пречасном Ромину Фоксу. Извор: Информативна служба СПЦ

Изјава саучешћа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија поводом велике трагедије у Новом Саду Сваки изгубљен живот је немерљиви губитак. Ова трагедија нас подсећа колико је живот драгоцен и крхак. Моје мисли и молитве су са свим пострадалим и повређеним у овој страшној трагедији. Саучествујем у болу са родитељима, родбином и са свим онима који су на било који начин погођени овом страшном несрећом. У овим тешким тренуцима важно је да будемо једни уз друге, да се подржавамо и да пружамо утеху онима којима је најпотребнија. Коленопреклоно се молим Богу да у Царству своме упокоји смртно пострадале, да помогне да се повређеним зацеле телесне ране, а сродници нађу утеху и смирење у безобалној љубави Господњој. Вечан спомен и царство Божје свим пострадалима! Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ https://spc.rs/izjava-saucesca-patrijarha-srpskog-g-porfirija-2/

Хиротонија изабраног Епископа јенопољског Никона биће обављена у недељу, 1. септембра 2024. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 31. августа 2024. године, са почетком у 18 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Архимандрит Никон, изабрани викарни Епископ јенопољски, у свету Бранко Цветићанин, рођен је 27. септембра 1958. године, на Крстовдан, у Каћу, од благочестивих родитеља Недељка и Марице. Основну школу завршио је у родном месту, Гимназију „Светозар Марковић“ у Новом Саду, а потом уписује Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду. У време велике духовне и егзистенцијалне кризе, на самом почетку девете деценије двадесетог столећа, тачније 21. новембра 1991. године, по призиву Господњем, студент Бранко долази у Светогархангелску лавру у Ковиљу, где постаје искушеник код духовника и настојатеља јеромонаха Порфирија (Перића). У то време јеромонах Порфирије, по благослову Епископа бачког и новосадског г. Иринеја, предводи обнову те запустеле светиње. Млади ковиљски искушеник, заједно са тада невеликим манастирским братством, стасава у благодатној атмосфери и аскетском духу светогорских манастира. Дуга богослужења са древним византијским појањем смењује посведневи напоран рад на обнови манастирских конака и економских зграда чему доприноси свом својом духовном и физичком снагом и даровима. Стога га после четири године, на Сретење 1995. године, по чину мале схиме монаши епископ Иринеј са именом Никон, по Преподобном Никону Радоњешком, руском светитељу из 14. века. Монах Никон преузима дужност економа, развија их и управља економским делатностима, што битно доприноси напретку манастира. Посебан допринос даје личним ангажманом у враћању национализоване, односно бесправно одузете, манастирске имовине. То доприноси не само да манастир Светих архангела у Ковиљу постане једно од најпрепознатљивијих и најгостољубивијих манастирских заједница у Српској Православној Цркви, него и да може стабилно да се стара о Заједници за здравствену, психолошку и социјалну рехабилитацију младих људи од болести зависности Земља живих, која је основана и делује под окриљем ковиљске свете лавре. У чин јерођакона га је рукопроизвео епископ Иринеј 13. јуна 2004. године, на празник Светог апостола Јерма, а у чин презвитера, јеромонаха, рукополаже га његов духовни отац, тада Митрополит загребачко-љубљански г. Порфорије, на Томину недељу, 15. априла 2007. године. У исто време, отац Никон је био један од прегалаца обнове Верске наставе у Републици Србији. Предавао је веронауку од 1994. до 2002. године у Основној школи „Лаза Костић“ у Ковиљу, дакле, шест година пре него што је Верска настава враћена у образовни систем Републике Србије. Он успоставља изузетан однос како са децом тако и са вероучитељима и другим наставним особљем, од којих су многи у оцу Никону пронашли ослонац и духовну потпору за будући рад у образовању и васпитању деце. Због потреба мисије Цркве, 2004. године, када Епископ јегарски бива посвећен за Митрополита загребачко-љубљанског, јерођакон Никон одлази у Загреб, где као сабрат манастира Свете Петке обнавља монаши живот и посвећено ради на окупљању српске православне заједнице у Загребу. Као сабрат манастира Свете Петке водио је и духовно старање о професорима и ученицима Српске православне опште гимназије „Катарина Кантакузина Бранковић“ у Загребу. На Богословском факултету Универзитета у Београду је дипломирао у априлу текуће године. У чин архимандрита рукопроизвео га је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије 26. јула 2024. године у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. На предлог Епископа бачког др Иринеја (Буловића) Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању одржаном од 14. до 18. маја 2024. године, изабрао га је за Епископа јенопољског, викара Патријарха српског. Извор: СПЦ

Користим ову прилику и да се и лично обратим нашој деци, ђацима основних и средњих школа у Србији. Прошло је годину дана од трагедије која је задесила ваше другаре, ученике Основне школе „Владислав Рибникар“. Ми, одрасли, нисмо створили свет у којем се врлина и другарство цене. Како будете одрастали, драга децо, искуство ће вас учити да смо вам оставили свет у којем има много неправде и зла. Али никада немојте помислити да је читава стварност таква. Није! И не мора бити! За бољи свет се, међутим, морамо борити; али не тако што ћемо на насиље узвраћати насиљем, него добротом – попут Христа, који се чак и са Крста моли за оне који га распињу и вређају, и жели им добро. Знајте да је победа зла и неправде привремена, и привидна! Велики петак није коначна истина о доброти коју носите у срцима, којој вас уче ваши родитељи, учитељи и наставници; којој се надате и коју прижељкујете да видите у целом свету, а коју јасно видите у Христу. Лепо васпитање, искрено пријатељство, љубав и пожртвованост, имају смисла зато што их Бог потврђује, зато што им се анђели радују. Будите, дакле, храбри и истрајни у добру; а када вам буде тешко – угледајте се на Христа; и знајте да доброта односи коначну победу! Васкрсење Христово је ваша победа! Христос Васкрсе! Обраћање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија: Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је празник Васкрсења Христовог Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, Апостолском нунцију надбискупу Санту Ганђемију, Надбискупу београдском Ладиславу Немету, осталим великодостојницима Римокатоличке цркве, великодостојницима цркава реформације и свој браћи и сестрама који сутра славе Празник над празницима. У Патријарховој честитки се, између осталог, наводи: Данас се све испуни светлошћу – и небо и земља и подземље! Нека зато сва твар празнује васкрсење Христово; у њему се утврђујемо. (Трећа песма Пасхалног канона) Радујте се! (Мт 28, 9) Овим речима Васкрсли Спас је поздравио жене мироносице, али истина њима објављена одјекује и у срцима свих нас. На том чудесном поздраву – Христом објављеном тријумфу над тиранијом смрти и пропадљивости – заснива се свеукупни хришћански идентитет. Управо овом Исусовом победом сви примамо усиновљење, од Адама, преко Авраама и потомака племенâ Израиљевих, преко апостола и апостолских мужева, отаца и учитеља, па све до нас данас, не изузимајући ни будући род. Безмерна је љубав Очева, који ради отпалог рода људског шаље у историју Сина свог једнородног, да нас својом крвном жртвом, обуче у прву одежду. Савршено је послушање Сина Оцу, и то до смрти на Крсту (Фил. 2, 8). Ненадмашна је сила Духа, којим Отац Васкрсава Сина, чиме смрт бива згажена, природа људска у Христу возглављена и сва твар обновљена. У радости Васкрсења Господа Христа, које од смрти избавља, неућутно Вас поздрављамо, кличући: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! Патријарх српски Порфирије Извор: СПЦ

Изјава саучешћа Патријарха српског Порфирија: Његовој Светости Патријарху московском и све Русије Господину КИРИЛУ Москва Ваша Светости, Ноћас је васцела Српска Православна Црква, свештенство, монаштво и сав верни народ уједињен са Вама и нашом руском браћом и сестрама у болу и молитви Спаситељу за невино пострадале у ужасном терористичком нападу у Москви. Молимо се Господу да рањенима и повређенима подари исцељење, а унесрећеним породицама снагу да као светињу чувају спомен на пострадале. Господ нека ову недужно пострадалу децу прими у рајско насеље. Вечан спомен! АЕМ и Патријарх српски +Порфирије Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије одржаће предавање у малој сали студентског дома Карабурма у уторак, 05. марта 2024. године, са почетком у 18 часова. Извор: ТВ Храм

Просечан српски паразит има комплексе прве категорије, ограничене је интелигенције, фрустриран чијеницом да на свету постоје талентованији, посвећенији, интелигентнији и способнији од њега. Завидан, сујетан, пакостан и горд. Омиљене теме су му политика и религија. Све зна, у све се разуме, има чак и став. Од своје околине и ближњих тражи да све раде савршено док је сам потекао из деформисаног калупа. Представља се као веома виспрен, частан, и брижан, у ствари он моделира своје понашање спрам успешних не би ли им се како примакао и по могућству очешао о њихове способности, статус, успех, новац итд. Сатанизује све и свакога и поставља себе као моралног арбитра за готово сва друштвена питања. Он има савршено решење за све проблеме, и зато је једини меродаван. Његово решење је обично жешћа будалаштина левел основне школе – „ја сам то први видео, схватио, објаснио“. Нема храбрости да стане нити иза једног свог поступка али је зато вечити критичар сваке појаве и сваког човека. Прашта свакоме ко себи чини зло, али онога ко себи чини добро ће да нападне свом снагом за егоизам и злоћу. Потајно, а понекад, и јавно ужива у туђој несрећи. Несрећним људима он је утешитељ, раме за плакање, док истовремено четује са две особе, прву теши а другој преноси поврене му речи са првог чета и изругује се несрећнику који му се поверава. Он је ипак пре свега сам себи највећи проблем, јер је краљ самообмане. Духовно слаб, јер само јак човек може себе да сагледа и прихвати, онакав какав је, са свим манама и врлинама. Паразит зато, пре свега, не прихвата самог себе и својом несрећом и незадовољством мери цео свет. Паразит се најбоље осећа код својих родитеља. То је његово уточиште. То је кров над главом, извор финансија и безбрижности. Без оптерећења свакодневног живота, који мори толики свет на овој планети. Његови родитељи временом и сами схвате шта имају у кући, али Боже мој, њихов је, па га трпе док год су живи. Заправо они су то од њега и направили, одвраћајући га од суочавања са реалним животом, вечито му олакшавајући живот и проблеме до те мере да му се мешају и у љубавне везе, наравно, увек са његовим одобравањем. Паразит увек живи на рачун туђег организма. Својих родитеја, пријатеља или партнера или политичке странке. Српски паразит има између 35 и 45 година, а некад и више, и вечити је студент. Он узима све и не даје ништа заузврат. Иако свестан да живи на грбачи других и упркос својим могућностима, даје свега 5 % себе у борби за сопствени живот. У тих пар процената спада „клонирање“ и туширање и остале тоалет преко потребне работе. Паразит обично доминира на друштвеним мрежама. Он је по правилу хејтер. Коментатор на свим могућим друштвеним платформама. Вечити контраш. Најчешће се крије иза лажних профила. Смара људе у инбоксовима, спочитава свачије мишљење, вређа, и пљује. Јер он је заправо врло несрећан. Прави мали нарцис. Незадовољан својим изгледом, социјалним статусом, љубавним животом, одсуством креативности и интелигенције. Свестан је да је лењ и непожељан, али не жели да се мења јер његов его доминира и говори му да је управо он светац божији и прави лидер, рођен да једног дана замени садашњег председника Србије и доведе ствари у ред. На жалост, срБски паразит има често подршку најужег круга породице. Осуђени на пропалицу, родитељи идеализују слику о свом милом чеду. Родило се, ваља га љуљати – заправо одљуљали су га и формирали као паразита и сад им ваља прихватити реалност на терену. Они су желели само најбоље. Није им јасно како је испало баш овако. Зар му нису угађали све време, чували га, штитили, давали му све што пожели. На жалост, неки родитељи нису у стању ни да схвате да су одгојили монструма, све до неког одсудног часа, када њихово вољено чедо подигне руку на њих, незадовољно количином, пажње, љубави, уступака, угађња и у последње време пресудног фактора – пара. Живот срБског паразита се завршава трагично. Он нема муда да оде преко гране, да нађе себи посао, да сам издржава себе. Он то заправо никад није ни радио, мада је спиздио преко 40 година. Јер он је рођен за велике ствари, што да се бави тим тако малим и безначајним, као што су плаћање рачуна, или зарађивање за хлеб, то је тако недостојно његове величине. Родитељима, природно, дође крај живота. Пензије се на жалост не наслеђују, сем у случају инвалидитета и то је озбиљан проблем срБског паразита. Тад настају шокови, трауме, стресови. Излази се из зоне комфора и улази у реални свет, по први пут у животу. Свестан да је пропалица и ленчуга, паразит на пречац смишља решење: - Продаћу кућу, стан. Купићу нешто мање, остатак пара, ћу уложити у бизнис. Отворићу консалтинг агенцију или кафану. - убеђује себе паразит. На крају, кућа или стан покојних родитеља се прода. Купи се нешто мање. АЛИ посао увек пропадне. Наравно да пропадне јер паразит нема радне навике. Он не зна ништа да ради, сем да испија еспресо у кафићу са себи сличнима. Тад наступа друга фаза паразита: - Увалићу се некоме. Увек има сажаљивих будала. Цвилећу, бићу фин, али јадан, док год ме неко „не усвоји“. - проналази „генијално“ решење паразит. Део домаћих паразита заиста успе да нађе корисну будалу, коју настави да јаше неко време. Део се ипак суочи са реалношћу, почиње да ради, по први пут у животу и да плаћа комуналије, купује себи хлеб као сваки поштен човек. Део паразита неповратно пропадне, а многи заврше и на улици. Какав год пут да изабере паразит, након тог преломног за њих догађаја, смрти родитеља или финансијера, или пропасти политичке партије, њихов живот се претвара у ноћну мору. На жалост, у нашем друштву није мали број паразита и реално је да ће се нормалан део популације једном освестити и иселити из ове Страдије, а њу препустити паразитима, па шта им бог да. https://www.konkretno.co.rs/iz-treceg-ugla/sofija-injac-zivot-i-prikljucenije-prosecnog-srpskog-parazita

Патријарх српски Порфирије упутио честитке предстојатељима помесних Православних Цркава, Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину, представницима традиционалних Цркава у Републици Србији и свим верницима који Рождество Христово прослављају по грегоријанском календару. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку светејшим патријарсима цариградском г. Вартоломеју, александријском и све Африке г. Теодору, антиохијском и свег Истока г. Јовану, румунском г. Данилу и бугарском г. Неофиту, као и блажењејшим архиепископима кипарском и Нове Јустинијане г. Георгију, атинском и све Јеладе г. Јерониму и тиранском и све Албаније г. Анастасију. Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, апостолском нунцију у Републици Србији Надбискупу Санту Ганђемију, Надбискупу београдском Ладиславу Немету, Бискупу суботичком Ференцу Фазекашу, Бискупу сремском Фабијану Свалини, Бискупу Реформатске Хришћанске Цркве у Србији Бели Халасу, Бискупу Словачке Евангелистичке Цркве а.в. Јарославу Јаворнику, заменику Бискупа Евангеличке Хришћанске Цркве а.в. Габору Долинском, као и Бискупу крстурском Ђури Џуџару. Извор: СПЦ

Драга децо, драги школарци, Господ нека благослови вас, ваше тате и маме, браћу и сестре, рођаке, учитељице и учитеље, ваше другове са којима се играте, све људе и сву децу. Нека Господ благослови и школе у којима учите, у којима стичете различита знања. Међутим, сви треба да знамо, и учитељи, и наставници, и родитељи, али и ви, ђаци, да је важније од знања да стичемо врлину, односно да постанемо добри људи, а добар човек је онај који осећа љубав прво према својој породици и према друговима, али и према свим људима, према свој природи, према целом свету. То значи да је љубав најважнија. Љубав је најдрагоценији дар који је Бог даровао човеку. Једини услов да би неко био срећан, било да је дете као што сте ви, било да је одрастао човек или можда старац, као што су ваше баке и деке, јесте да у срцу има љубав. Све друго ако има, лепу кућу, најбржи аутомобил, најбољи телефон, пуно новца, најбоље оцене и награде на такмичењу, да најлепше пева или црта на ликовном, да је најјачи и даје највише голова, све је то ништа ако нема љубави за другове, за људе, за децу, за природу. То не значи да не треба да се такмичимо ко ће боље научити, ко ће добити бољу оцену, али значи да не треба да завидимо ономе који је бољи него да се радујемо његовом успеху, а сами да се више потрудимо. Исто тако да помажемо једни другима да боље научимо лекције, јер сви смо потребни једни другима, сви зависимо једни од других. Зато треба да негујемо другарство и заједништво. Треба да се молимо Богу једни за друге. Треба да се молимо да нам наш Бог, Исус Христос, дарује љубав, да будемо ближи Њему, нашем Богу, и да тако будемо ближи једни другима, родитељима, браћи и сестрама, друговима… Ја се молим за вас, децо, да вас Бог чува, да свима подари здравље и радост, а будући да знам да су Богу дечје молитве најмилије, молим вас да се и ви молите за мене, да се молите за читав свет, за све људе, да буде слоге, мира и љубави. Живели, драга децо! Нека вас Бог благослови! Патријарх српски Порфирије https://eparhijabacka.info/2023/08/29/poruka-patrijarha-srpskog-porfirija-djacima-na-pocetku-skolske-godine/

Такав пример је данас свакако Његово Висококпреосвештенство Митрополит вишгородски и чернобилски г. Павле, кога је украјински суд сместио у затвор. Личностима и установама које познају стање у свету свакако је јасно да односна судска одлука не може бити и није заснована на било ком закону који важи у иоле правно уређеним државама. Та је одлука са једне стране плод тешке атмосфере у Украјини која гори у ратном пожару, а са друге плод намере актуелних власти да освоје Кијево-печерску лавру, једну од најзначајнијих светиња православног света у целини. Патријарх српски Порфирије овим угледним верским поглаварима и предводницима значајних светских установа са своје стране, са болом и горчином, износи став да Митрополит вишгородски и чернобилски Павле, који је увек позивао на мир, престанак сукоба и проналажење решења дијалогом, не може бити осуђен и утамничен због на пример политичких уверења или због вербалног деликта, наравно ни због деликта мишљења. Митрополит Павле је затворен, а то је еклатантан пример кршења људских права, због онога што он јесте, због његовог личног и верског идентитета. Затворен је зато што је православни јерарх, веран својој Украјинској Православној Цркви и васељенском Православљу. Као такав, он је непоколебиви чувар манастира чији је игуман и сходно томе непремостива препрека да заузимање Кијево-печерске лавре од стране неке друге структуре, макар била цркволика, добије привид легалности и легитимности. Стога Патријарх српски Порфирије, на послетку, још једном позива верске и друштвене вође Европе и света да се заузму да Митрополит вишгородски и чернобилски г. Павле буде пуштен на слободу. Извор: Информативна служба СПЦ

У четвртак, 1. јуна 2023. године, после вечерње службе и молебна, који почињу у 18 часова, протођакон Љубомир Ранковић, један од најбољих познавалаца подвига Светог владике Николаја, у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару одржаће предавање под насловом „Над тајнама личности и дела Светог владике Николаја“. Верни народ престонице има прилику да чује протођакона Љубу, који се од младићких дана надахњивао делима и животом Светог Владике, с обзиром на то да је био у служби блаженог спомена Владике шабачко-ваљевског Јована Велимировића, светитељевог синовца, најавила је Информативна служба Српске Православне Цркве. ** Подсећамо, мошти Светог владике Николаја бораве у Спомен-храму Светог Саве на Врачару до недеље, 4. јуна 2023. године, када Црква слави Силазак Светог Духа на Апостоле. Јутрење и света Литургија служе се свакодневно, са почетком у 7.30 часова, а Вечерње и молебан Светом Николају Српском у 18 сати. Извор: Инфо служба СПЦ

Вечерас, у навечерје великог празника Вазнесења Господњег, нешто после 17 часова, мошти Светог Николаја Српског стићи ће у наш престони град Београд, у храм Вазнесења Господњег, где ће бити служено празнично бденије са молебном том великом светитељу и угоднику Божјем. Кивот са светим моштима из Владикиног почивалишта, манастира Лелићa, кренуо је пут Ваљева у подневним часовима, где је у 13.30 часова у литији, коју је градским улицама предводио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, пренет из храма Покрова Пресвете Богородице у величанствени храм Васкрсења Господњег, где ће бити служен акатист Светом владики Николају, а потом ће кренути ка престоном граду српског народа у пратњи Војске Србије. Светитељеве мошти у Београду ће боравити до недеље, 27. маја, ради утехе и духовног окрепљења верног народа у овим тешким данима. На сам дан градске славе, Вазнесење Господње, 25. маја, мошти ће бити изложене на поклоњење и целивање у Вазнесењској цркви, где ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовати светом Литургијом са почетком у 9 часова, а потом и освештати и преломити славски колач у присуству челника града. Кивот са моштима Светог владике Николаја Српског ће од 19 часова предводити Спасовданску литију, од Вазнесењског до Светосавског храма, пред којим ће Светејши Патријарх г. Порфирије служити молебан за нашу децу и наш народ, да нас Господ закрили десницом својом. Мошти Светог владике Николаја Жичког, Охридског и Лелићког боравиће у Саборном храму српског народа, Спомен-храму Светог Саве на Врачару закључно са вечерњим богослужењем у недељу, 27. маја 2023. године. https://spc.rs/mosti-svetog-nikolaja-srpskog-veceras-u-beogradu/

Епархија ваљевска и манастир Лелић организују, са благословом Епископа ваљевског г. Исихија, други по реду литерарни конкурс за најбоље састављену беседу под називом „У част Српског Златоуста“, најавио је манастир Лелић на фејсбуку. На конкурсу могу учествовати само ученици средњих школа. Трајање конкурса је од 20. фебруара до 15. априла 2023. године. Теме су следеће: 1. Каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? (Мк 8, 36) 2. Није нас Бог створио да се жалимо на Његова дела, већ да покажемо своја. Свети Владика Николај Велимировић 3. Ја знам ко сам по звону, што са задужбина немањићких пева. Десанка Максимовић Беседе слати поштом (адреса: Канцеларија за верску наставу Епархије ваљевске, Трг Светог Владике Николаја бб, 14000 Вањево) или мејлом ([email protected]). Извор: Манастир Лелић фејсбук

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће 27. јануара 2023. године, на Савиндан, свету Литургију у Српском клубу у Њујорку (7254 65th Place, Glendale, New York) са почетком у 10 часова. Сутрадан, 28. јануара 2023. године, такође у Српском клубу у Њујорку, Његова Светост Патријарх ће служити свету Литургију са почетком у 9 часова. После богослужења, уследиће Светосавска академија са почетком у 11,30 часова на којој ће Патријарх поделити савинданске пакетиће српским малишанима. Извор: Информативна служба СПЦ

Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 18. децембра 2022. године у храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Петра (Богдановића) за Епископа топличког, викара Патријарха српског. Саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошички г. Георгије, Високопреосвећени Митрополит брегалнички г. Иларион и преосвећена господа епископи бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, славонски Јован, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваељвски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, шабачки Јеротеј, западноевропски Јустин, стобијски Давид, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, јегарски Нектарије, липљански Доситеј. Саслуживали су и високопреподобни архимандрити Методије, игуман манастира Хиландара; Доситеј, игуман манастира Гргетега; Павле, игуман манастира Хопова; Јевтимије, игуман манастира Јошанице; Гаврило, игуман манастира Озрена; Козма, игуман манастира Букова; Димитрије, игуман манастира Тумана; Серафим, игуман манастира Сукова; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Петар, игуман манастира Пиносаве; Харитон, игуман манастира Ковиља; Макарије, игуман манастира Савине; протосинђел Ангеларије, као и многобројни презвитери и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Свечаном чину хиротоније присуствовали су многобројни верници. као и главни секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије, потпредседник Владе и министар одбране г. Милош Вучевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, представници Војске Србије. надбискуп Станослав Хочевар, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић, представници културног, политичког и јавног живота престонице. Патријарх Порфирије: Епископ је образац свима у вери, у поретку, у животу Упућујући очинску поуку новом архијереју Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је истакао: – Драги Владико, у Духу Светоме се изволе и оцима нашег Сабора да будете изабрани за епископа. То је радост велика, радост за читаву Цркву Христову, радост за све нас. Нећу понављати оно што смо из недеље у недељу понављали, него ћу још једампут рећи оно што је Свети Игњатије Богоносац рекао: Епископ је слика Очева, зато што је Христос слика Очева у светој Литургији, а епископ је на месту Христовом. Свети апостол Павле у Првој посланици Тимотеју обраћајући се свом младом сабрату, сапутнику, сатруднику као епископу вели: Треба да будеш образац свима, образац у вери, у поретку, у животу. Буди образац у вери, да чуваш православну веру, да чуваш веру не у смислу да је скриваш од других, него да је неизмењену, онакву какву смо је примили, и предаш urbi et orbi читавом свету, да проповедаш Христа распетог и васкрслог онако како су посведочили апостоли Цркве Христове, свети оци учили, а Црква тим искуством живела. Буди образац у поретку, да чуваш и поредак, а то значи баш оно што смо чули у Исповедању вере, да чуваш све оне каноне и правила које су успоставили Васељенски сабори, да они буду правила твог живота. Исто тако, да будеш образац не само учењем и чувањем вере него и својим животом, а то значи да колико год ти је Господ дао снаге и дарова да их ставиш у службу Цркве увек уздајући се у благодат Божју, јер пре свега, и после свега, и изнад свега сама епископска служба јесте дар Божји. Ничим то нисмо заслужили. Зашто Господ некога поставља на своје место да икономише Црквом Божјом само Он зна, а то је израз благодати Божје. Ако си образац у свему томе по речи апостола Павла упућеној Светом апостолу Тимотеју, онда ће сви бити дужни да те поштују, тј. нико неће моћи да каже: Овај је млад, шта имамо ми њега да слушамо, ми имамо веће искуство. Снага речи, мудрост, истина и сведочење не зависи од узраста, него зависи од наше посвећености Цркви и Христу. Нека би Господ дао – молитва је свих, браће архијереја и, сигуран сам, све пуноће наше Цркве – да живот Ваш буде живот у Христу и онда ће све ово о чему говори Свети апостол народа, велики апостол, Божја труба, апостол Павле бити реалност и вашег живота. Нека Господ благослови да изграђујете Тело Цркве Вама на спасење али свима нама на радост. Прими жезал овај да напасаш поверено ти Христово стадо. Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем, у Христу Исусу Господу нашем. Достојан! Епископ топлички Петар: Епископ сабира, гради и чува Цркву Примивши архијерејски жезал из руку предстојатеља Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ г. Петар је изговорио приступну беседу: – Ваша Светости, браћо архијереји, часни оци, монаси монахиње, драга браћо и сестре, предат ми је залог вере да архијереј, као предстојатељ литургијског сабрања, возглављујући заједницу Тела Христовог превасходно служи јединству Цркве. Као онај кроз кога се деле дарови Духа Светог на евхаристијску заједницу, његово је да сабира, гради и чува Цркву. Стога је и хиротонија епископа надасве конститутивни догађај читавог богочовечанског организма у коме се огледа тајна Христа и Цркве, тајанствено јединство једног и многих, несливено и нераздељиво. И многи ускликнуше као једним устима и једним срцем: Достојан!, почев од нашег првојерарха, преко сабраних архијереја, свештенства, монаштва и вас, браћо и сестре. Ускликнуше, али тек након извршеног чина, након прочитане молитве и полагања руку, тј. након силаска Духа Светог, јер нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да се приближи Цару славе, али божанска благодат која немоћи исцељује и недостатке допуњује и која нас сабира данас, али и коју смо заједно призвали, удостојила ме је да ипак завирим и нађем се тамо где је и анђелима недоступно. Благодарим Богу и Светом Архијерејском Сабору што ме је изабрао на ову узвишену службу и надам се да ћу најпре вашим молитвама, Свјатејши и браћо архијереји, премда слаб, испунити оно што се од мене очекује. Апостолски позив је тежи од мученичког; мученик даје све што има, цео свој живот, а од апостола се тражи оно што превазилази оквире и могућности датог му бића, да чини немогуће, али опет у Богу могуће. Иштем и ваше молитве, часни оци, монаси, монахиње и народе Божји, али и да будете уз мене ви који ме већ волите, ако не више, барем колко и досад, а и ви, који ћете ме заволети на новом послушању, не сумњајте да најпре ја заволех вас. Имао сам ту радост и благослов да духовно стасавам и учим од архијереја и богослова који је читавим собом вазда сведочио да је Биће Заједница, а живот заједничарење, и окушајући ту истину у конкретном монашком општежићу са мојим у Христу братијом и сестрама уверио сам се колико индивидуалне слабости, мане и недостаци не значе ништа када истрајавамо у подвигу да се очувамо заједно. Отуда данас, када се облачим у Христову службу са којом примам одговорност и власт да се дреши и везује, у срцу ми све гласније одзвањају речи мог вољеног Владике и оца Игнатија изречене када ме је рукополагао у презвитерски чин: „Никад никог не одбацуј колко год да је грешан“. Обећавам да ћу се, пре свега по угледу на њега, трудити да као пастир добри ниједну од поверених овчица не изгубим. Исто су ме учили, само мистичним језиком, светитељи крај чијих кивота сам живео. Оно што очи моје видеше, и уши чуше, и руке опипаше, и у срце уђе нису чуда светих, већ чудесна љубав светих пред чијом ширином, дубином, снагом и нежношћу, али и непоколебивошћу, свака душа миром се одева. То искуство ме обавезује да свагда сведочим да је Царство Божје, иако долазеће, истовремено и реално присутно у Цркви и као Црква и да Дух Свети врши продор из есхатона у историју и мења поредак природе. Ако то предање, не дај Боже, заборавимо, со наше вере обљутавиће. Радујем се и благодарим на бесценблагослову да саслужујући и служећи Вама, Ваша Светости, управо од Вас и учим најузвишенију мистагогију. Зато Вам обећавам да ћу се трудити да указано поверење оправдам и да Вам будем верни и у Христу одани син у кога ћете се моћи поуздати. Из манастира Тумана носим један посебан благослов, а то је да из готово свих крајева ове наше отаџбине имам мноштво пријатеља и познаника, али поготову у престоном граду, па се особито радујем сретању и наставку дружења у Христу са вама, жива Цркво љубљеног и освећеног Београда. И као и досад, поготову са амвона, наставићу да вас пре свега позивам на учешће и заједничарење у Божанској Трпези, светој Литургији, Светом Причешћу. Драги Браничевци и пријатељи браничевских светиња, знам да сте и радосни и тужни и да вас неће много утешити то што Вам кажем да где год да идем вас носим са собом, јер сте део мене. Верујем да ће у литургијском узношењу та просторна дистанца међу нама бити Христом неутралисана. Игумана туманског Димитрија у Духу најснажније грлим. Хвала ти, оче игумане, на бескрајној љубави која није од овога света и знај да сам увек уз тебе. Осећам се још дужним да затражим опроштај од свих о које сам се свесно или несвесно огрешио и свима поручим да сам одавно свима све опростио и да нико не гаји трунку предрасуде да ћу оставити простора да се моја сујета препречи испред сваког ко ми као епископу буде приступао иштући воде живе. Слава и хвала нека је Троипостасном Богу, Оцу и Сину и Светом Духу, сада и увек и у векове векова Амин. фото на сајту СПЦ

Са великим болом у срцу примио сам тужну вест да се данас у Господу упокојио наш прослављени фудбалски виртуоз, чаробни, темпераментни тренер многих знаменитих клубова и селектор репрезентације Србије, али пре и изнад свега, велики човек Синиша Михајловић. Са вером у Бога и надом на живот вечни упућујем искрено саучешће породици и заједно са милионима људи на Балкану и Апенинима, којима је Синиша доносио радост, узносим молитве Спаситељу нашем Господу Исусу Христу да душу његову настани тамо где нема ни туге, ни болести, ни жалости, него где је живот вечни. Вечан ти спомен, брате наш Синиша! Бог душу нека ти прости и подари рајско насеље. Извор: СПЦ

Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 11. децембра 2022. године у храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Доситеја (Радивојевића) у чин Епископа љипљанског, викара Патријарха српског. Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и преосвећена господа епископи бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, стобијски Давид, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, јегарски Нектарије. Саслуживали су и епископ изабрани топлички Петар; игумани хиландарски Методије, студенички Тихон, лелићки Георгије, ковиљски Харитон; архимандрити Мелетије, Евтимије, Василије, Петар и Онуфрије, протосинђел Мардарије и многобројни презвитери и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Патријарх Порфирије: Кроз крст епископ се поистовећује и сараспиње са Христом, али само зато што се поистовећује са Христом може да буде свима све и да се поистовећује са сваким човеком. Пре него што је епископу Доситеју уручио архијерејски жезал, символ архипастирског служења, Његова Светост Патријарх је поручио: – У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо архијереји, браћо и сестре, верни народе Божји, ево на овај светодуховски празник – јер свака хиротонија епископа јесте догађај када служимо исту службу коју служимо и на празник Педесетнице, на празник Цркве Христове, важно је да знамо оно што је наш новохиротонисани епископ прочитао у свом исповедању вере, а то је да се на Божанственој Литургији као сабрању, служењу и светотајинском заједништву све Цркве, народа Божјег, остварује и оприсутњује сав Христов божански домострој спасења света и рода људског. Епископ још чита да се у Божанственој Литургији открива Црква као светајна вечног Царства Свете Тројице, тако да само онај који зна шта је света Литургија зна шта је Црква Божја и зна да без Божанствене Литургије као сабрања и заједничарења свих у Христу верних сабраних око епископа, презвитера и ђакона нема Цркве. Дакле, Црква се открива нама као света Литургија, као домострој спасења света и човека и као Царство Свете Тројице. Литургија се открива као сабрање верних око епископа који у Литургији, по речи светих отаца и по предању Цркве, јесте управо на месту и по обличју Христовом. Дакле, оно што је дело Христово, дело спасења света и човека, управо због тога што је епископ на месту Христовом, јесте и дело епископа. Оно није дело вршења некакве спољашње власти и промовисања неке спољашње моћи, него је дело распећа крста и васкрсења. Кроз крст епископ се поистовећује и сараспиње са Христом, али само зато што се поистовећује са Христом може да буде свима све и да се поистовећује са сваким човеком. За разлику од искуства модерног човека обликованог и формулисаног на примеру психологије где се каже да би човек остварио комуникацију са другим мора са њим и да се поистовети. Али ко да се поистовети са ким и акав човек да се поистовети са каквим човеком? Ако није преображен, ако није у Христу, ако није поистовећен са Христом, онда свака друга врста поистовећења у најмању руку јесте ризична. Ево, ми смо данас имали хиротонију владике Доситеја, који је готово читав свој живот учио да проводи у поретку. Најпре у војној школи, припремајући се да служи народу као војник војске, војске народа, морао је да прође кроз учење правила са пуном свешћу да су једино правила пут који води у слободу аутентичну и праву, зато што правила крешу крила самовољи и егоизму, који по правилу води у анархију. Онда је Бог хтео да започне и развија свој живот духовни, да расте у светогорској лаври манастиру Хиландару, који је, можемо рећи у људском смислу те речи, колевка наше Цркве. Манастир Хиландар јесте место где се духовно родио, стасавао, растао и сазрео Свети Сава који је засадио садницу свог рода, нашег народа у земљу Царства небеског, у тајну Христа, и који је, најпре поистоветивши се у потпуности са Христом, постао просвећен, освећен и свет, светитељ Божји. Као такав не вођен људском мудрошћу, не вођен људском речју, него вођен Христом знао шта треба да чини да би свој народ увео у сазвежђе и симфонију православних народа да би свој народ учинио да буде Црква, а на крају и помесна аутокефална Црква, што не значи ништа друго него Црква која је у саборном јединству са читавом православном васељеном. Написао је и превео Номоканон, Законоправило, уређујући опет устројство народа, спољашње, телесно, оно што се тиче државног, али и унутрашњег, црквеног. Драги Владико, растао си у духу светосавља, у духу православља, у духу аутентичне православне духовности и научио си шта је поредак, шат је послушање. Понекад и ми епископи заборавимо да се, када говоримо о послушању, оно најпре односи на нас, да будемо послушни Христу, послушни Христовој речи, послушни Цркви, јер то је, како смо рекли, пут слободе. Нека послушање Цркви Христовој – то је моја молитва и жеља у овом светом и свечаном тренутку – буде оно што те води кроз живот служења Цркви, јер то је и семе у којем си изникао као монах и можда боље него неки други разумеш шта то значи. Послушање Цркви јесте послушање Христу, а то је истовремено и нешто што извире из саме свете Литургије. Иако на месту и по обличју Христовом епископ служи свету Литургију, он зна, како и сама реч каже, да је заправо Христос тај који се приноси, који приноси и коме се приноси. Радујемо се данас! Нека те Бог благослови! Нека ти да мудрости, снаге, љубави и смирења како би Христову Литургију служио на изграђивању Тела Христовог, тј. Цркве. Да Бог благослови! Прими жезал овај да напасаш поверено ти Христово стадо. Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем, у Христу Исусу Господу нашем. Достојан! * * * Поред многобројног верног народа хиротонији Епископа липљанског присуствовали су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, начелник Управе за људске ресурсе Војске Србије бригадни генерал Саво Иришкић, комадант Гарде бригадни генерал Никола Дејановић, пуковници Срђан Благојевић и Звонко Марић, кадети и ученици са старешинама Војне академије и Војне гимназије, Надбискуп београдски монс. Ладислав Немет, представници традиционалних верских заједница, истакнуте личности из културног и научног живота престонице. Извор: Информативна служба Српске Прaвославне Цркве

На редовном заседању одржаном у Београду 20. маја 2022. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Доситеја (Радивојевића), настојатеља манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лазаревца, за викара Патријарха српског са титулом Епископ липљански. Хиротонија изабраног Епископа липљанског биће обављена у недељу, 11. децембра 2022. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 10. децембра 2022. године са почетком у 17 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Архимандрит Доситеј (Радивојевић) рођен је у Љигу 1971. године од оца Мирослава Радивојевића (ковача) и мајке Наде (домаћице), девојачко Тошнић. Детињство је провео у селу Славковици, а основну школу завршио је у Љигу 1986. године. Војну гимназију у Београду завршава 1990. године. Током школовања у Војној гимназији често посећује манастир Ваведење који се налази у непосредној близини школе, где прима основна сазнања о монашком животу. Након завршене Војне гимназије у Београду, даље школовање наставља на Војној академији Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у Рајловцу код Сарајева, која је због ратних дешавања премештена у Београд, где наставља даље школовање. Звање официра у чину потпоручника стиче дипломирањем на Војној академији 1995. године, и започиње официрску службу у Краљеву. Током службовања у краљевачком 450. ракетном пуку веома често одлази на богослужења у манастир Жичу. Након три године официрске службе стиче чин поручника, а убрзо потом напушта службовање у војсци и 1998. године одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар. Братству Српске царске лавре Немањића, манастира Хиландара, приступа 19. децембра 1998. године у својству искушеника, а монашки постриг прима на празник Рождества Пресвете Богородице 2000. године. У монаштву пролази манастирска послушања црквењака, олтарника, просфорара, трпезарца, манастирског пчелара, гостопримца, библиотекара и ризничара. По благослову Сабора стараца манастира Хиландара као ванредни студент започиње студије на Богословском факултету у Београду које окончава 2005. године. Након завршених основних студија, по благослову Сабора стараца, уписује постдипломске студије на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Магистарски рад из области догматског богословља на тему Име Божје у руској теологији ХХ века, писан под руководством проф. Хризостома Стамулиса, успешно је одбранио јануара 2010. године у Солуну. Рукоположен је у чин јерођакона руком Епископa жичког Хризостома (Столића) на празник Сретењa Господњег у Хиландару 2009. године, а рукоположење у чин јеромнаха извршио је Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) на празник Ваведења Пресвете Богородице 2010. године у Хиландару. Српски официри почињу организовано да посећују манастир Хиландар од 2002. године, а у то време, по благослову игумана, монах Доситеј бива задужен за пријем и рад са групама официра, кадета Војне академије и ученика Војне гимназије. На позив Патријарха српског Иринеја (Гавриловића), а по благослову игумана манастира Хиландара архимандрита Методија (Марковића), током 2010. године почиње да се ангажује на испомоћи тадашњем Епископу војном Порфирију (Перићу) на увођењу свештеничке службе у Војсци Србије. После потписивања споразума између Српске Православне Цркве и Војске Србије и почетка његове примене, јеромонах Доситеј се враћа у манастир Хиландар. Обнову запуштене хиландарске келије Патерица у Кареји у административном седишту Свете Горе, коју је основао и у њој неко време живео сам Свети Сава и у којој је оставио као благослов игумански штап Светог Саве Освећеног (патерицу), игуман манастира Хиландара са Сабором стараца поверава јеромонаху Доситеју. Током шест година, келија Патерица бива потпуно материјално обновљена и у њој поново бива васпостављен келиотски богослужбено-молитвени живот. Поклоници из српског рода који посећују келију Патерицу имају могућност да се упознају и са келиотским обликом молитвеног тиховатељног живота. Почетком фебруара 2019. године по благослову игумана Хиландра и Сабора стараца Манастира Хиландара прелази у Епархију шумадијску, где бива постављен за настојатеља манастира Светог Георгија Ћелије у селу Ћелијама, а да по речима хиландарског игумана архимандрита Методија пламен који је понео са Свете Горе не задржи само за себе, него да се тај пламен разгори и у срцима оних који буду долазили у обитељ Светог великомученика Георгија у Ћелијама. Епископ шумадијски Јован рукопроизводи га у чин игумана 2019. године, а у чин архимандрита јуна 2021. године. У манастиру Светог Георгија Ћелије у Ћелијама ради на обнови манастира и духовног живота. Oд његовог доласка у манастир значајно је увећано манастирско имање, решено водоснабдевање и саграђен нови монашки конак. СПЦ