Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'манастира'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Манастир Копорин прославља славу у понедељак, 1. августа 2022. године, дан упокојења Светог Деспота Стефана, ктитора овог манастира. Света Литургија ће почети у 9 часова. Сви су добродошли на молитву! Подсећамо, манастир Копорин се налази у Браничевској епархији између Велике Плане и Смедеревске Паланке и задужбина је Светог Деспота Стефана Лазаревића, сина цара Лазара Хребељановића и царице Милице, родом од Немањића, по смрти мужа монахиње Евгеније, касније великосхимнице Ефросиније. Извор: Манастир Копорин, инстаграм
  2. Васићева је испричала да је у Острогу боравила 16. јула, гдје је преноћила у манастиру, а сутрадан била на молитви и поклонила се моштима Светог Василија Острошког Чудотворца. Прије поласка кући, каже, узела је штаке из аутобуса, дошла до литице и оклизнула се, те пала у провалију од 80 до 100 метара. Према њеним ријечима, иако је ударала о стијене, није задобила ниједан прелом, што су утврдили у Ургентном центру у Подгорици, гдје је одвезена након што су је спасиоци извукли. – Снимали су ме, нису могли вјеровати да сам пала са толике висине без иједног прелома. Мало ме боле нога и леђа од удараца о стијене и имам огреботине по тијелу и лицу. Спасио ме Свети Василије и чим станем на ноге, мало се опоравим, поново ћу отићи у Острог да се поклоним светитељу – испричала је Васићева новинарима у Броду. Драгана Васић је као петогодишња дјевојчица 1992. настрадала од мине и од тада је била везана за инвалидска колица, а захваљујући мајци, вјежбама и молитвама је проходала. – Није као прије несреће, али имам жељу да опоравак буде већи – рекла је Васићева. https://vecernjenovosti.ba/76107/hronika/cudo-manastir-ostrog-brodjanka-prezivjela-najnovije-vijesti/?c=cir&fbclid=IwAR2GEZU-90CC5qP20kItQO4oV1uIZN6am_OczF3dDPgZoRedwECVyUha7q8
  3. Изложба "Рукописна књига у библиотекама Фрушкогорских манастира" отворена је у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду, известиле су колеге из Радио-телевизије Војводине. Реч је о пројекту "Каталог библиотека фрушкогорских манастира" који траје 14 година, а чији су аутори библиотекари Весна Петровић и Дубравка Симовић. Пројекат се реализује под окриљем Српске читаонице у Иригу. Дубравка Симовић каже да су последње две књиге које су објављене од историјског значаја. Прва је "Каталог старе штампане књиге у библиотекама Фрушкогорских манастира",а сада се представљају рукописне. "Одлучили смо да последњу књигу која је толико драгоцена прикажемо и на изложби која може да се преноси и да обилази Србију како би људи видели шта се данас налази у фрушкогорским манастирима. Претпостављамо да то није све од рукописа, али пошто се ради о дуготрајном послу, ако се пронађе још публикација, правићемо проширено издање. У Манастирту Беочин открили смо књигу из 1399. године. Ради се о Стиховном прологу за мај, јун, јул и август који је преписао епископ Марко у Пећкој патријаршији. Сматрало се дуго да је изгубљена", истиче Дубравка Симовић. Весна Петровић која је осмислила пројекат каже да је повод било 500 година од постојања манастира Крушедол. Идеја је да се оснивају библиотеке у манастирима, да се обрађују манастирске књиге и да се промовише културно благо. "За ових 14 година рада уредили смо 14 манастирских библиотека. Када смо почели на Фрушкој гори је било 16 манастира, а сада их има 23. Како се рађају манастири тако ће се формирати и библиотеке. Набавили смо више од 20.000 књига, а када смо почели било је десетак хиљада. Сваке године организујемо стручне скупове у манастиру Велика Ремета и штампамо каталоге и зборнике радова са ових скупова. Један је управо овај који представљамо, а који је културно добро Србије од изузетног значаја", каже Петровић. Извор: Радио-телевизија Војводине
  4. јул 14, 2022 У манастиру Зочиште код Ораховца свечано је обележена слава Светих Врача Козме и Дамјана. Игуман Св Архангела отац Михајло је началствовао литургијом са још 13 свештеника и једним ђаконом из Епархије рашко- призренске, Нишке и Митрополије црногорско- приморске. Велики број верника са разних страна пристигао је аутибусима и аутимобилима. Организовано су верници стигли из Црне Горе, Београда, Крагујевца, Краљева и других градова Србије, а било је и верника из Македоније и Републике Српске. На обележавању храмовне славе било је присутно око хиљаду верника. Игуман Св Архангела о. Михајло беседио је на крају литургије у манастиру Зочиште. Број домаћина потврђује велику везаност нашега народа за овај манастир и Свете Бесребренике Козму и Дамјана. Манастир Св. Врача су албански екстремисти минирали 13. септембра 1999. године. Братство се после прогона вратило на рушевине на Св. Петку , октобра 2004. а црква је од истог камења обновљена до Св Врача 2007. када је обављено освећење. У цркви се поред мошти Св Врача чува и икона ових светитеља са иконостаса која је преживела минирање. Извор: Радио Гораждевац
  5. јул 14, 2022 У манастиру Зочиште код Ораховца свечано је обележена слава Светих Врача Козме и Дамјана. Игуман Св Архангела отац Михајло је началствовао литургијом са још 13 свештеника и једним ђаконом из Епархије рашко- призренске, Нишке и Митрополије црногорско- приморске. Велики број верника са разних страна пристигао је аутибусима и аутимобилима. Организовано су верници стигли из Црне Горе, Београда, Крагујевца, Краљева и других градова Србије, а било је и верника из Македоније и Републике Српске. На обележавању храмовне славе било је присутно око хиљаду верника. Игуман Св Архангела о. Михајло беседио је на крају литургије у манастиру Зочиште. Број домаћина потврђује велику везаност нашега народа за овај манастир и Свете Бесребренике Козму и Дамјана. Манастир Св. Врача су албански екстремисти минирали 13. септембра 1999. године. Братство се после прогона вратило на рушевине на Св. Петку , октобра 2004. а црква је од истог камења обновљена до Св Врача 2007. када је обављено освећење. У цркви се поред мошти Св Врача чува и икона ових светитеља са иконостаса која је преживела минирање. Извор: Радио Гораждевац View full Странице
  6. Мултимедијални позоришни спектакл под називом “700” Ансамбла народних игара и песама “Венац” са Косова и Метохије, поводом јубилеја – 700 година манастира Грачаница, одржан је синоћ на Великој сцени београдског Народног позоришта пред препуном салом. Режију представе – кореодраме потписује Драган Елчић, док је аутор и кореограф Милош Циле Митић, а креативну екипу чине још – композитор музике Здравко Ранисављевић, костимограф Борис Чакширан, шминкер и маскер Мирјана Ракић, продуцент Снежана Јовановић, иначе директорка ансамбла и други. Радња хронолошки прати породицу Радовић из села Сушице поред Грачанице – од зидања манастира до данашњих дана. Та породица се помиње у “Грачаничкој повељи” краља Милутина исписаној на зиду самог храма и кроз најважније историјске догађаје народа са овог простора, осликана је судбина обичног човека са тежиштем на народну игру, песму, обичаје и сценски покрет. Кроз цело путовање публику води младић из породице Радовић, који у данашњем времену долази на разговор за визу у једну од амбасада у Београду. Тамо га службеница амбасаде пита да ли се Грачаница уопште налази у Србији, што младића наводи да се присећа породичне историје кроз седам векова манастира. Изградња манастира Грачаница, задужбине краља Стефана Уроша ИИ Милутина (Немањића), завршена је 1321. године, тако да се 2021. заокружило 700 година од тог важног догађаја. Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије “Венац” из Приштине са привременим седиштем у Грачаници има своју мисију очувања културне баштине, и путем сценског обликовања и представљања нематеријалног културног наслеђа обавезује се да овај јубилеј обележи мултимедијалним уметничким програмом. Извођење представе “700” симболички спаја материјално (манастир Грачаница је на Унесковој листи светске материјалне баштине од 2006. године) и нематеријално наслеђе (игра, песма, музика и обичаји) и сведочи да културна баштина српског народа на Косову и Метохији није само део историјског памћења, већ да је актуелна и данас. Пројекат “700” је реализован у форми кореодраме народне игре, која излази из концепта фолклорних програма и најближи је жанру мјузикла народне игре на основама нематеријалног културног наслеђа. Осим великог броја играча у ансамблу, у мултимедијалној представи играју и следећи глумци – Александар Лазић који тумачи више улога (Монах; Патријарх Арсеније; Бранислав Нушић; Јанићије Поповић), Предраг Васић (Шегрт; Колпортер), Милош Циле Митић, истовремено аутор представе (Млади Радовић; Црквењак; Јанићијев помоћник). У улогама нарације наступали су – Јелица Ковачевић (Службеница амбасаде), Арсеније Арсић (Милан Ракић), Томислав Миленковић (Бранислав Радовић), Бранко Перишић, Лука Павловић. Према замисли редитеља Драгана Елчића, јединствени музичко-сценски спектакл “700” је био за целу екипу веома инспиративан и креативан чин да од приче о 700 година манастира Грачаница створи целовечерњу представу од сат и по где су описани догађаји – секвенце једне трагичне фреске српске историје, али и симбол страдања нашег народа у целини. Главни јунак, млади Радовић, окренут је визионарској самоћи историјског сећања, његовој љубави према свом народу и ставља свесно себе на распеће, уздиже се изнад реалног, стварног. Кроз целу причу, његово деловање представља химну победе светла над тамом. У представи су присутни текстови “Грачаничка повеља”, поезија – “Грачаница” Десанке Максимовић, “На Газиместану” Милана Ракића, “Завјештање великог жупана Стевана Немање” Милета Медића. Коришћене су и музичке теме композитора Александра Софронијевића (“Бој”, “Фолк хит 700”, обрада традиционалне песме – “Расти, расти, мој зелени боре”), и познате нумере “Ајде Јано” на музику Немања Ђорђевића, “Кир Стефан Србин” на вокал Драгослава Павла Аксентијевића, “Ој, мори врбо зелена” на глас Сање Ранковић, “Комитска песма” аутора Милана Миће Петровића, “Турци харају манастир” гуслара Бошка Вујачића, кроз обраду Ивана Лекића, и друге. Представа “700” синоћ на Великој сцени Народног позоришта у Београду била је распродата недељама унапред. Извор: РТВ Војводине
  7. Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиће на Тројичиндан, у недељу, 12. јуна 2022. године, Свету архијерејску Литургију у манастиру Стањевићи поводом храмовне славе ове древне светиње, саопштио је за Радио „Слово љубве“ монах др Павле Кондић, сабрат ове свете обитељи. Након богослужења одржаће се већ традиционална духовна академија, која је ове године посвећена јубилеју - 100 година од обнове Пећке Патријаршије. Свечану беседу на тему “Допринос архијереја из Црне Горе обнављању јединства СПЦ 1918-1920” одржаће Владика Јоаникије. У наставку ће бити приређен богат културно-уметнички програм и славска трпеза љубави. Извор: Радио "Слово љубве" http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/O. Sajt Pavle Kondic najavljuje manastirsku slavu.mp3
  8. Данас су манастир Високи Дечани посетиле дипломате из више од 20 земаља. Посета међународних представника значајна је подршка очувању духовне и културне баштине и поштовању владавине права и слобода за све заједнице на Косову и Метохији. Посета је уследила након саопштења амбасадора земаља Квинте 20. маја о неопходности извршења судске пресуде којом је 2016. год. Уставни суд Косова потврдио власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Братство манастира изражава захвалност међународним представницима на свесрдној подршци, која је посебно важна за очување баштине СПЦ на Косову и Метохији. Манастир Високи Дечани као и све остале светиње СПЦ на Косову и Метохији, од којих су четири на листи светске културне баштине УНЕСКО, остаје широм отворен за све људе добре воље. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Теодосија госте су примили игуман манастира архимандрит Сава са дечанским монасима. После разговора, уваженим гостима је приређен ручак у манастирској трпезарији. Извор: Епархија рашко-призренска
  9. У организацији Православне епархије врањске и Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ у Београду у кући Краља Петра Првог 04. маја 2022. године поводом обележавања 950-те годишњице манастира Преподобног Прохора Пчињског отворена је изложба "Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског". У име Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија присутне је поздравио његов изасланик викарни Епископ топлички Господин Јеротеј који је отворио изложбу и бираним речима говорио о манастиру Преподобног Прохора Пчињског. У име Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ присутне је поздравио председник Удружења господин пуковник проф. др Драган Микић, начелник инфективне клинике ВМА упознавши их са програмом манифестације која ће трајати од 04. до 13. маја 2022. године. О изложби је говорила аутор госпођа Јелена Атанасовић, виши кустос Народног музеја у Врању. Посебан део вечерашњег догађања била је и изложба архивске грађе фонда "Манастир Свети Прохор Пчињски 1903-1973" која се чува у Историјском архиву "31. јануар" у Врању о којој је говорио аутор господин Мирољуб Стојчић, архивски саветник. О вишевековној историји и духовном и културном значају манастира Преподобног Прохора Пчињског беседио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије који се на крају беседе захвалио суорганизаторима изложбе општини Савски венац и Кући Краља Петра Првог у Београду, као и Народном музеју из Врања и Историјском архиву "31. јануар" из Врања, као и присутним званицама и гостима. У уметничком програму учествовале су монахиње манастира Светог архиђакона Стефана из Горњег Жапског и појац Љуба Манасијевић. Овом културном догађају присуствовао је велики број гостију, као и званичници: државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господин Зоран Антић, саветник министра за спољне послове господин Миомир Ђорђевић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама господин Марко Николић, Председник скупштине градске општине Савски венац господин Страхиња Кукић, Председник удружења Краљевина Србија господин Милош Павковић и чланови Удружења "Жуто цвеће" из Београда. У уторак 10. маја 2022. године у 19:00 часова у кући Краља Петра Првог у Београду биће промоција издања Православне епархије врањске поводом 950 година оснивања и 700 година обнове манастира Преподобног Прохора Пчињског. Извор: Епархија врањска
  10. У недељу 20. фебруара 2022. године, у својој 82. години живота, упокојио се у Господу схиархимандрит Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац. Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко. Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије. Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће. Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у манастир Ждребаоник, а потом у манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања. Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест. Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини манастира Ћириловца. Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви. Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен. Извор: Етос
  11. Са великом забринутошћу, Српска Православна Црква већ неколико месеци прати изјаве које долазе од стране највиших локалних политичких представника у Приштини, а које се тичу статуса земље манастира Високи Дечани и других судских спорова око наше имовине, у које смо увучени без своје воље. Овога пута, неистине су изречене са највишег места, од стране г.Аљбина Куртија, премијера владе у Приштини, док су се само у децембру о овом питању оглашавали председник скупштине г. Глаук Коњуфца, поједини ресорни министри, г. Рамуш Харадинај као лидер партије ААК и представници општине Дечани више пута. Подривање судских пресуда у јавности од стране политичара у овом случају је без преседана у ширем региону. Једини смисао обраћања свих ових званичника видимо у томе да за Српску Православну Цркву на простору Косова и Метохије не важе било какви закони или судске одлуке. По речима једног од званичника, спровођење ове одлукеби изазвало „ланчану реакцију где би морало да се попушта Цркви и по другим питањима“. Преведено на обичан језик, ово значи да су права Српске Православне Цркве на овом подручју ствар нечије добре воље, а не система који би морао да буде темељ сваког друштва, и да делује исто према свима, што је, уосталом више пута истакнуто од највиших међународних представника који су апеловали на поштовање закона и судских одлука. Уколико се укратко осврнемо на сам судски поступак, онје трајао шеснаест година пред косовским судовима. За време тог поступка, Манастир Високи Дечани је трпео не само претње, него и физичке и оружане нападе,организоване протесте, покушаје блокирања приступа манастиру, а клеветничка кампања која је спровођена против СПЦ и самог манастира је нешто што не би могло да се упореди са било каквом пропагандом након Другог светског рата. За време тог поступка, свако правно питање је детаљно обрађено, пред свим судским инстанцама, сам поступак су све време пратили и међународни представници на овом простору и њихови правни тимови.Верујемо да не постоји поступак од 2000. године који је толико праћен, и који се оволико политизује, не од стране наше Цркве, већ од стране локалних институција. Чак и након таквог поступка, локалне институцијеодбијају да спроведу пресуду у катастру (већ скоро шестгодина), и поред огромних настојања да се одлука Уставног суда изврши, јер је по својој природи коначна и неопозива. Овакво поступање није само одраз стања у ком се налазе косовске институције, већ и отворенедискриминације према Српској Православној Цркви. Даље, овакво поступање јасно говори и каква би била судбина наше Цркве на овом простору уколико би у целости била препуштена на милост и немилост властима у Приштини, из које год политичке групације да долазе. Наша Епархија очекује да ће се судска одлука свакако извршити, али све тешкоће око тог питања, и опструкција владавине права која траје годинама показује да суштински проблеми остају и само је питање времена када могу бити отворени на другом месту. Зато, иако је важно да се судска пресуда изврши, још је важније да се нађу дугорочна решења како да се даља дискриминација спречи и ефикасно заштите права Српске Православне Цркве и њене имовине. Иако локалне институције стално позивају на дијалог са СПЦ, тај дијалог није могућ са неким ко нам на сваком кораку показује отворену етничку и верску дискриминацију и неспремност да поштује сопствене законе. Наша Црква је од првог дана након оружаног сукоба 1999. године учествовала у дијалогу са локалним институцијама и активно радила на изградњи поверења и мостова, што је итекако познато међународној заједници.Стога, спровођење ове одлуке, од стране ове или неке следеће администрације, нужан је услов како би нам се показало да дијалог не би био само представа за камере и стране званичнике, и да постоји спремност да се заустави систематска кампања дискриминације и отвореног непријатељства према Српској Православној Цркви.Наглашавамо и да постоји још читав низ отворених питања и неиспуњених обавеза које је Приштина преузела, али да је решавање овог питања минимум од кога би морало да се крене даље. Упорно третирање пред јавношћу наше Цркве као политичке институције или некога преко кога се прави политички утицај, зашта нема основе, показује суштинско неразумевање концепта слободе и равноправности верских институција у савременом демократском друштву. Неодговорне медијске изјаве, арбитрарно коментарисање правоснажних судских пресуда и стварање конфузије у јавности додатно угрожава безбедност Српске Православне Цркве, њених светиња, свештенства, монаштва и верника и у супротности је са свим међународним стандардима. Српска Православна Црква је најстарија институција која постоји на овим просторима, о чему сведоче бројни домаћи и страни историјски извори, и постојаће, ако Бог да, и у будућности. Бранећи свој идентитет и имовину ничим не желимо да угрозимо друге верске заједнице играђане, без обзира на етничко порекло, нити да се бавимо политиком. У току свог постојања, наша Црква са верним народом преживела је прогоне сваке врсте, и овакав однос за нас није никаква новост. Још више смо решени да останемо на просторима где вековима живимо, али и да не будемо експонент политичких кругова, посебно оних који желе да створе имиџ европског друштва док истовремено игноришу законе и сопствене судске одлуке. Нажалост, овакав неправедан и једностран однос према СПЦ највише штете може да донесе свим грађанима који на Косову и Метохији живе, које год да су вере и националности, јер свако трезвен може да се запита какве су његове могућности и будућност у оваквом систему, уколико институција попут Српске Православне Цркве, посебно манастир Високи Дечани који је континуирано радио на помирењу и помагао свим угроженим у време оружаног сукоба 1998.-1999. године,већ годинама доживљава овакву неправду и дискриминацију. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  12. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, братство свештене Светониколајевске обитељи у Букову, покренуло је хуманитарну акцију прикупљања помоћи за породицу Савковић која живи у трошној кући на тору у близини села Јабуковац. Четворочлана породица, отац мајка и два сина од двадесетак година које су особе са сметњама у развоју и нису радно способне, живи надомак овог крајинског села и за своје свакодневне потребе користи социјалну помоћ од 12 000 динара. Трошна кућа нема елементарне хигијенске услове за живот, а породица недовољно средстава да се прехрани. Хуманитарној акцији помоћи породици Савковић могу се придружити сви људи у виду уплате новчаних средстава на рачун 205-183011-75 са сврхом уплате „ Помоћ за породицу Савковић“ или новац донети у манастирску продавницу у Букову. Братство Светониколајевске обитељи у Букову
  13. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског и администратора Епархије шабачке Г. Г. Фотија, обраћамо вам се са молбом за помоћ при обнови манастира Бјеле воде. Најсрдачније молимо све људе који имају вољу, жељу и могућност, а сходно жељи и осећају помогну обнову ове светиње, која је за кратко време постала стратиште многих који траже свој пут ка Господу. Верујемо да је све што се догађа Божије давање и да Његове путеве не можемо увек испитати, али исто тако верујемо да ће се, као и до сада „Бог кроз своје љубљене делати“, те да ће се ова светиња обновити и засијати новим сјајем и бити обиталиште „Славе Божије“. Уздајући се у Господа, а ослањајући се на Јеванђељске речи да треба „једни другима бремена да носимо“, надамо се да ће искра Христове љубави бити запаљена у срцима нашим, те да ћемо дати део себе и поново изградити оно што „ни рђа, ни мољац не могу уништити“ и да ћемо и ми себе узидати у Јеванђељску кућу сазидану на темељу који је Христос Господ. Динарска средства уплатити на рачун СПЦ Епархија шабачка Број 325-9500600032738-97 Са назнаком за обнову Манастира у Бијелим Водама Девизна средства упатити на наведене рачуне према датим инструкцијама Извор: Епархија шабачка
  14. У после подневним часовима молитвена поворка са земним остацима блаженопочившег епископа шабачког Лаврентија, које је из порте шабачког Саборног храма са преосвећеном господом архијерејима, многобројним клиром и верним народом испратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, од Саборног храма у Шапцу до задужбине и вечног почивалишта новопрестављеног епископа шабачког, пролазила је кроз знаменита места и предивни природни амбијент који сведочи љубав Божју који је све премудро створио. У свештеној обитељи у Соко Граду, поред свеколиког клира и монаштва Епархије шабачке и других епархије Српске Цркве, више стотина сабраног народа дочекало је земне остатке свога епископа, који је више деценија духовно руководио овај побожни народ који је задојен етосом Светог владике Николаја и Преподобног оца Јустина. У манастирском храму Светог владике Николаја охридског, жичког и свесрпског, служен је мали помен за душу новопрестављеног архипастира шабачког и задужбинара и оснивача ове светиње која као драгоцени бисер духовно озарује овај предивни предео наше благословене земље. Над местом погреба иза олтара манастирског храма, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је мали помен. Преосвећеном владици саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, као и презвитери и ђакони Епархије шабачке и других епархија. Благољпију овог молитвеног чина допринео је знаменити београдски протођакон Стеван Рапајић, који је блаженопочившег владику Лаврентија познавао више од пола века. Земни остаци ревносносног архијереја који је својим самопрегорним радом на организовању српског народа у Епархији коју је водио, допринео формирању нових епархија у дијаспори – у централној и западној Европи, Скандинавији, Великој Британији, у далекој Аустралији, према његовој жељи, са великим поштовањем и љубављу погребено је иза олтара манстирског храма где ће чекати опште васкрсење из мртвих. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне владико Лаврентије! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Извор: Телевизија Храм
  15. Уочи освећења испоснице Светог Зосиме Туманског, братство манастира на челу са игуманом Димитријем, поставило је врло добро осмишљен сајт овог манастира: http://www.manastirtumane.org/
  16. На овај начин желимо да обавестимо јавност, пре свега верни народ који организовано долази у манастир Тумане, да братство манастира никога од организатора поклоничких путовања није овластило да у име манастира скупља прилоге током путовања, нити врши продају манастирских производа у наше име. Уколико се наставе притужбе такве врсте, против тих лица биће покренуте адекватне мере. Добровољни прилози се манастиру могу дати у самој светињи, као и путем званичних рачуна. Манастирски производи се у понуди могу наћи у самом манастиру, као и званичној електронској продавници. Братство манастира Тумана
  17. Епископ мохачки Дамаскин: „Као што анђели имају истрајност у добру, тако и ми треба да имамо истрајност у врлини. У нашим животима ми треба да имамо такве врлине какве имају свети анђели, а то јесте да целога свога живота славимо и хвалимо Бога.ˮ У недељу, 8/21. новембра 2021. године, наша света Црква молитвено прославља празник Сабора светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних. Овај празник уједно је и слава Светоархангелске обитељи у манастиру у Ковиљу, где је на светој архијерејској Литургији началствовао Епископ мохачки г. Дамскин, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке и братства Светоархангелског манастира. По прочитаним јеванђелским одељцима, беседио је Преосвећени владика Дамаскин и истакао значај прихватања воље Божје и примене врлинâ у нашим животима, које имају свети ангели и архангели, а међу којима су: послушност, захвалност, служење и истрајност у добру и у смирењу. „На овај празник свети архангел Михаило, војсковођа војске небеске, врши смотру над нама хришћанима, јер ми смо његова земаљска војска. Налазећи се на овој земљи, ми смо стално на једном бојишту, стално смо на једном ратишту и свети архангел Михаило долази данас да види којој страни смо се ми определили, коме смо дали своје срце, коме смо окренули свој ум, коме смо дали своју душу и своје тело. У нашим животима ми треба да имамо такве врлине какве имају свети анђели, а то јесте да целога свога живота славимо и хвалимо Бога, Који нам је све дао, а, пре свега, дар живота – превео нас је из небића у биће; затим, да имамо ту послушност коју имају анђели према Богу, да и ми имамо ту послушност, како према Богу тако и према духовном нашем оцу и према нашим духовним властима. Исто тако као што анђели имају истрајност у добру, тако и ми треба да имамо ту истрајност у врлини, а та истрајност, драга браћо и сестре, није иста што и инат. Инат је пркос и долази најчешће од гордости, а истрајност коју имају анђели јесте истрајност у смирењу, јер анђели не служе само Богу него им је Господ дао да служе и људима и нашем спасењу. Зато и ми не само да служимо оним људима који су изнад нас, што је и сасвим природно – да поштујемо своје родитеље или да у Цркви поштујемо своје свештенике и епископе – него наше истинско смирење ми показујемо смиравајући се пред оним људима који су испод нас, за које ми мислимо да су испод нас, јер је Господ дао да – ако хоћеш да будеш први – да будеш свима слугаˮ, поручио је владика Дамаскин. После заамвоне молитве извршен је чин освећења славских дарова, после чега је Епископ мохачки честитао братству манастирску славу, а свима присутнима пожелео је благословен празник. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  18. Светом архијерејском литургијом коју је служио Епископ рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење епископа полошко-кумановског г. Јоакима и буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила, те викарног Епископа топличког г. Јеротеја, данас је у манастиру Грачаница прослављено седам вјекова постојања ове српске светиње и од упокојења Светог краља Милутина, преноси РТРС. Владика Теодосије рекао је да 700 година траје молитва Свевишњем да сачува српски народ и ову светињу коју је саградио Свети краљ Милутин. Како је истакао манастир Грачаница је најљепша задужбина Светог краља Милутина, као објекат, али и као извор духовне љепоте. Подсјетио је да се данас Свети краљ Милутин слави и у Бањској, Богородици Љевишкој, Трескавици и у Скопљу у Богородичнијој цркви у Сјеверној Македонији јер он није знао за границе, знао је да је Црква једна. – И у Светој Гори и у Јерусалиму његовим благословом многи манастири су даривани и обновљени и зато би таквог краља многи народи пожељели, а ми као његови наследници смо поносни што смо га имали и што нам је оставио више од 40 светиња – рекао је Преосвећени честитајући славу вјерном народу, уз благослов да задужбина Светог краља Милутина живи док је свијета и вијека. Епископ рашко-призренски г. Теодосије је најавио да ће заједно са руководством Основне школе “Краљ Милутин” из Грачанице код Министарства просвете у Влади Србије покренути иницијативу да школа ове године добије назив “Свети краљ Милутин”. Епископ топлички Јеротеј, викар Патријарха српског, у бесједи је рекао да је Милутин био свети краљ који је имао имао много задатака и одговорности који су му били поверени од Господа Бога, а први је био да државу коју је добио од праоца Симеона Мироточивог сачува и унаприједи. – Када је од брата Драгутина добио власт, Свети краљ Милутин се зарекао Богу да ће сваке године док влада саградити по једну цркву-задужбину – навео је владика Јеротеј. Као велики владар, војсковођа и државник, каже владика Јеротеј, Милутин је успио да унаприједи и обезбиједи да народ живи у благостању, уз то штитећи православну вјеру у тадашњој Србији. – Везао је Србију за Византију и тако наставио политику коју је започео Свети Стефан Немања и његови синови – подсјетио је владика наводећи да су се и његов брат и мајка Јелена Анжујска били против тога. Свети краљ Милутин се касније оженио ћерком цара Андроника Симонидом и једини који га је подржао је била Црква, што је довело до тога да се Србија, како је рекао владика, дефинитивно везала за Исток. Трећи задатак који је добио јесте да буде православни хришћанин и да свој живот спроведе у миру. Он је навео да је бити ктитор као што је био Свети краљ Милутин, велика част и зато се његово име помиње 700 година и да ће се помињати све док његове задужбине попут бисера манастира Грачанице сијају и у њима се држе богослужења. Владика је подсјетио да је Свети краљ Милутин убрзо послије смрти канонизован, а његове мошти почивају у цркви Свете Недјеље у Софији. Светој архијерејској литургији присуствовао је велики број вјерника, међу њима и комесар за везу Београда у Приштини г. Дејан Павићевић, кога је владика Теодосије замолио да руководству Србије пренесе поздраве и захвалност за све што Влада Србије чини за Цркву, њен и опстанак српског народа на Косову и Метохији. Извор: РТРС
  19. Поводом празника Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српскога, чије свете мошти почивају у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас је служио Свету архијерејску литургију у овом манастиру, уз саслужење архимадрита Павла (Радусиновића), игумана манастира Ораховица у Славонији и свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске. Данашњом службом у Ждребаонику је обиљежена и 755. годишњица престављења овога великог светитеља и угодника Божјега. Митрополит Јоаникије је кумовао на крштењу слуги Божијем Василију Станишићу. а у току Литургије је рукоположио дипломираног теолога Зарију Вуковића у чин ђакона. По заамвоној молитви пререзан је славски колач. На крају богослужења Владика је у архипастирској бесједи рекао да Светог Арсенија, и поред свих његових врлина и подвига, најчешће зовемо једноставно – наследником Светога Саве. “А то је највећи епитет. Није било лако бити наследником Светога Саве, који је утемељио наш народ, који га је са Христом сјединио, који га је оплеменио, духовно родио. Али, требало је то дјело наставити. А тада је било још доста тешкоћа, немира и нестабилност и у држави, а помало и у Цркви. Ко је могао да понесе то бреме да обједини народ и да га води напријед, да му да силу да ствара. Могао је само прави и истински наследник Светога Саве на коме је починуо његов дух”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да се мало што написало о земаљском животу Светог Арсенија зато што је био повучен и тих. “Али је стварао. Мислим да је имао доброг наследника у нашем блаженопочившем патријарху Павлу. Тих, молитвен, радан, карактеран, издржљив, ненаметљив, али иде напријед великим корацима. У његово вријеме подигнуте су велике светиње: манастир Морача, манастир Сопоћани, а он је подигао Пећку Патријаршију и поштује се као њен ктитор”, казао је он. Његово житије, нагласио је Митрополит Јоаникије, наставило је да се пише након његовог упокојења и пише се до дана данашњега. “А и унудуће ће јер је то такав Божји угодник. Па као што је за живота обилазио и посјећивао све српске земље и светиње, тако је и после свог упокојења, кад је нашем, народу било најтеже, кренуо Свети Арсеније. Историјски гледано, то је била бјежанија нашега народа и спашавање светих моштију. Али, са духовне стране гледано, то је био нови ход Светога Арсенија да укрепљује и благосиља свој народ, и да га чува и њиме пастирствује као светитељ Божји”, нагласио је Митрополит Јоаникије. Рекао је да је Свети Арсеније ишао западним српским земљама. “Прво је отишасо у Херцеговину, у манастир Довољу. То је данашња Црна Гора. И тамо су његове мошти почивале преко сто година. А онда су опет ишле у једном обрнутом луку до манастира Добриловине, Мораче, Куча, па до Ждребаоника, па послије до манастира Косијерева. И опет се Свети Арсеније вратио овдје у Бјелопавлиће”, подсјетио је Владика Јоаникије. Владика је, благосиљајући своје кумче Василија Станишића поручио да буде што више крштења и вјенчања, и у Ждребаонику и у другим мјестима. “Желим ове младе, који су стасали за ступање у брак, да опоменем да то не одлажу него да на вријеме узимају обавезу да стварају породицу јер се тако умножава и Божји благослов”, рекао је он. Новоме ђакону Зарији Вуковићу, чији је прађед Петар био свештеник у Косовом лугу, пожелио је благословен пут будуће свештеничке службе. “И нека га Свети Арсеније руководи у све дане његовога живота”, рекао је Митрополит Јоаникије. На крају је игуманија Јустина (Таушан) Митрополиту Јоаникију предала на дар икону Мајке Божије са груди Светога Арсенија, препоручујући себе и своје сестринство Митрополитовом духовном старању. “Да нам, молитвама Светог Арсенија и Светог нашег Митрополита и оца Амфилохија, будете од данас и отац и мајка. Хвала вам и увијек нам добро долазили”, казала је мати Јустина. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у свештеној обитељи манастира Рајиновац, у 20. недељу по Духовима, 07. новембра, када наша света Црква молитвено прославља Свете мученике Маркијана и Мартирија. После свете Литургије Преосвећени Епископ Стефан служио је опело новопрестављеној монахињи Сари која је сахрањена на манастирском гробљу . Извор: Телевизија Храм
  21. Ове године Православна Епархија врањска свечано је крунисала празновање јубилеја 950 година од устројства манастира Преподобног Прохора Пчињског и тиме пуноћи Православне Цркве још једном предочила значај те светиње. Торжествено и свечано прослављање Преподобног Прохора Пчињског почело је у навечерје празника, 31. октобра 2021. године, празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, уз саслуживање свештенослужитеља из више епархија Српске Православне Цркве. Празнично бденије је употпуњено византијским појањем монахиња из манастира Светог Стефана у Горњем Жапском. Централна литургијска прослава великог јубилеја одржана је 1. новембра 2021. године приношењем Тела и Крви Господње руком предстојатеља Епархије врањске, епископа Пахомија, уз саслуживање Преосвећене господе Епископа брегалничког Марка и нишког Арсенија, као и многобројних свештеника, ђакона и свештеномонаха из више епархија Српске Православне Цркве и архимандрита Андроника из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата. Анђелским појањем монахиње из манастира Светог Стефана оприсутниле су хорове небеских сила у Светопрохорској обитељи. Мноштво народа, причестивши се, заједно са пуноћом Цркве сабране у обитељи Преподобног Прохора Пчињског, кренуло је у литију око храма, на чијем крају је преломљен славски колач са кумовима славе, представницима компаније „Бивода” из Бујановца. Кумови славе следеће године биће представници Дуванске индустрије из Бујановца. Након пригодног послужења, приступило се представљању издавачке делатности поводом 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског Епархије врањске. У конгресној сали, изложени су зборници, монографије и научне студије које је Епархија врањска уз трудољубиву асистенцију великог броја научних институција и делатника објављивања годинама уназад. Високопреподобни архимандрит мр Методије, игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског, отворио је својим излагањем конференцију и представио тематске јединице монашког зборника, а у име организационог одбора за прославу 950 година од устројства манастира Преподобног Прохора Пчињског Епархије врањске, научне публикације су представљали проф. др Влада Станковић, проф. др Драгољуб Марјановић и проф. др. Сунчица Денић Михајловић. Напослетку се обратио и Епископ врањски г. Пахомије, који је заблагодарио свима који су несебично себе предавали напорима како би научне студије угледале светлост дана и заслужнима доделио грамате Епархије врањске. У својству изасланика председника Републике Србије, присутнима се обратила потпредседница владе и министар културе и информисања Маја Гојковић, која је том приликом нагласила: „Историја наше Цркве је уједно сведочанство о бићу и борби за одржање српског народа, очувању његове вере, језика, културе и државе. Зато је и данас, када се суочавамо са савременим изазовима, заједнички рад државе и Цркве од огромног значаја. Црква и држава, свака са својом мисијом и дужношћу, имају обавезу очувања и неговања светосавских вредности, као чврстог темеља националног и духовног јединства и ради напретка у свим областима живота.” Извор: Епархија врањска
  22. Црква од најстаријих времена прославља Пресвету Богородицу, ону благословену Дјеву Марију која се удостојила да роди Спаситеља света Господа нашег Исуса Христа, ону која је заштитница и покровитељка васцелог рода човечјег. Празником Покрова Пресвете Богородице прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице. Према већ устаљеној пракси, верни народ из Ветерника предвођен настојатељем Светосимеоновског храма протопрезвитером Предрагом Билићем, похитао је да са љубављу, као и претходних година, својим поклоничким путовањем прослави и молитвено узвелича Пресвету Богородицу у светињи посвећеној празнику њеног молитвеног покрова (омофора) којим нас молитвено закриљује и чува. Понављајући на уснама и у срцу стих: „Радуј се, Радости наша, заклони нас од свакога зла чесним Својим омофоромˮ, поклоници из Ветерника су узели молитвено учешће у прослави престоног празника свештене обитељи манастира Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, у Епархији нишкој. У навечерје празника Покрова Пресвете Богородице молитвено су присуствовали на празничном бденију и покровском акатисту, који је на платоу испред Саборног манастирског храма, благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, служио Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, викар Епископа бачког, уз саслужење великог броја свештенства из више Епархија наше помесне Цркве. На сâм дан празника Покрова Пресвете Богородице, у освит новог дана старешина ветерничке светиње са верним народом узео је молитвено учешће на Јутарњем богослужењу и светој Литургији у свештеној обитељи манастира Покрова Пресвете Богородице у Лешју, у Епархији крушевачкој. Укрепљени молитвама и благословима двеју Светопрокровских светиња, наставили су пут ка манастиру Преподобне мати Параскеве у Извору надомак Параћина, у Епархији браничевској. Поклоничко путовање крунисано је посетом београдских светиња, Светоуспенске свештене обитељи у Раковици где су се поклонили гробу блаженопочившег патријарха Павла, као и Саборног спомен-храма Светога Саве на Врачару, поклонивши се месту погреба блаженопочившег патријарха српског Иринеја, од чијег блаженог престављења се ускоро навршава годину дана. Приредио катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  23. На Празник светих преподобномученика Медљанских Серафима, Авакума и Мардарија у понедељак 11. (28) октобра 2021. године када Манастир Медна прославља своју славу у лику светих преподобномученика Серафима, Авакума и Мардарија сабор народа Божијег се окупио око својих Епископа где је у манастирском Храму светих Преподобномученика служена света Архијерејска Литургија коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког и рмањског г. Сергија и свештеноархимандрита Стефана (Вучковића) Епархија сремска, Василија (Рожића), протопрезвитера Милоша Станисављевића (Епархија жичка), презвитера Славише Милиновића, протођакона Немање Рељића и ђакона Алексе Марића. Послије прочитаног јеванђелског зачала бесједио је Епископ Димитрије и поучио вјерни народ надахнутом бесједом истакавши љубав према Богу и ближњем највећим хришћанским идеалом и једином правом истином овога свијета. Звучни запис беседе (1) Звучни запис беседе (2) Послије заамвоне молитве извршено је освећење славског колача и жита, а потом је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије поставио нову игуманију Манастира Медне високопреподобну мати Стефанију устоличивши је као прву игуманију ове свете Обитељи са свим правима и почастима. Након постављења Игуманија Стефанија је заблагодарила Његовом Преосвештенству на указаном повјерењу и љубави коју је показао од њеног доласка у ову Свету Обитељ. Послије свете Литургије Владика Сергије се захвалио Епископу Димитрију на доласку у нашу Епархију и у ову свету Обитељ да на данашњи дан манастирске славе предводи свету Архијерејску Литургију. Орденом новомученика бихаћко-петровачких Владика Сергије одликовао је г. Јована Тодоровића за његову показану љубав и пожртвовање према Епархији бихаћко-петровачкој а посебно за доброчинство према Манастиру светих преподобномученика Медљанских у Манастиру Медној. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  24. Народна скупштина Републике Србије усвојила је 23. септембра „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар“. Текст закона: Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар Законом се уређују начини пружања подршке и помоћи Републике Србије очувању културног и историјског наслеђа Хиландара. Како се наводи у закону, Република Србија, преко својих надлежних органа, пружа подршку и помоћ Хиландару, који од свог оснивања 1198. године, непрекидно постоји као самоуправна монашка установа која представља јединствени центар српске духовности, културе, образовања и традиције, представља непроцењиву вредност за српско културно и историјско наслеђе, и уписан је, заједно са целокупном баштином Свете Горе Атонске, у Листу светске културне и природне баштине Унеска. Извор: Хиландар
  25. Последњих година пажњу верника, али и критичара изазива манастир Тумане. Једно је сигурно - ОВА СВЕТИЊА НИКОГА НЕ ОСТАВЉА РАВНОДУШНИМ. Отворено о Туману, збивањима у њему, разговарамо са игуманом манастира архимандритом Димитријем (Плећевић). Пре седам година дошли сте у овај манастир, како је све изгледало? Заправо 16. октобра 2021. навршава се пуних седам година од нашег доласка у Тумане. Сусрет са самом Светињом био је дирљив, али и потресан. Све је било у лошем стању, манастир је био буквално празан и сем старе игуманије у дотрајалој кући није било ничега. Почели смо од нуле. Међутим, већи проблем од тих животних неуслова био је тај што је живот манастира замро и што је људским немаром доведен пред само гашење. Стање је практично било такво да смо се покајали што смо прихватили ту одговорност да ревитализујемо тај манастир. Али уз помоћ Божију нисмо се предавали и обнова је почела својим током. Дефинитивно из тадашње перспективе нисмо могли да замислимо да ће након само пар година слика и ситуација бити дијаметрално другачија. Опишите нам Ваше прве импресије када сте дошли у Тумане! Искрено говорећи, први утисак био је запањујући. Тумане је увек био манастир за који се у народу знало и нисам могао да верујем да је био у толико лошем стању. Али, са друге стране, сусрет са Св. Зосимом, али и са дивном мати Серафимом, био је укрепљујући и заиста је уливао наду да ће све бити добро. О томе сам детаљно писао у књизи "Манастир Тумане чудо љубави Божије". Свакако, од првог тренутка било је јасно да је долазак у Тумане у том тренутку обострано определио путању и наших живота, али и самог манастира. Прича за себе јесте обретење моштију и прослављење Св. Јакова. Тај догађај је означио нову наду у мисији ове Светиње. Постоји мишљење да је прича о чудима светитеља у Вашем манастиру исфорсирана и поставља се питање да ли је тих чуда у том интензитету било и раније? Будући да смо у Браничевској епархији били и пре Тумана слушали смо о чудима Св. Зосима. Када смо примили управу у Туману био сам зачуђен народним причама о томе. Локални житељи су најприродније говорили о случајевима где су људи после молитве проходали, проговорили, добили пород и тако редом. Лично сам био скептик слушајући те примере и гледајући стање у којем је манастир био. Чак сам једном и прокоментарисао братији: "Ако је Св. Зосим толики чудотворац, зашто дозвољава да му се манастир распада?” . Да ли сам тиме побудио реакцију Светитеља или је просто наступила пуноћа времена не знам, али је чињеница да је народ све чешће долазио из разних крајева, чак и других вера, сведочећи благодатну помоћ од моштију Преподобних. Тако је до данас. Мислим да нема континента до кога о томе није допро глас. У почетку ми нисмо то бележили. Видевши да се сведочења умножавају и да народ свакодневно долази са својим искуствима, почели смо најпре да записујемо, а потом и да снимамо сведочанства, ради аутентичности. Важно је напоменути да су и у старини сви путописци бележили управо чињеницу да је Св. Зосим чудотворац и да му народ због тога у великом броју долази. Према томе од када је Тумана, Бог га је благословио да буде ходочасничко место, а његове је Светитеље украсио даром чудотворства. Примедба је и зашто објављујете чуда? За нас који живимо у Туману та примедба је нешто неосновано и апсолутно неприхватљиво. Посебно из разлога што се не можемо оглушити о вољу и слободу онога који сведочи. Са друге стране, ко смо ми да сакривамо и гушимо јасно изливање благодати Божије? Ругачи туманских чуда требало би да виде са којом љубављу и радошћу они који су доживели благодатну помоћ Светитеља долазе да благодаре. Они нас буквално вуку за рукав да испричају шта имају. Њихова сведочења неретко буду дубоко потресна. На лицима тих људи видите огромну захвалност. Клеветници иду толико далеко, да шире причу како ми људима плаћамо да сведоче. То говори о ономе што они носе у срцу. Вероватно би они то радили! Уосталом, исцељујући Товију арханђел Рафаило је рекао "Тајну цареву добро је чувати, дела Божија славно је објављивати". Туманска чуда израз су Божије воље и немају никакве везе са нама, већ су плод вере народа и слободе Светитеља пред Господом. Примедбе бивају и на рачун медијске експонираности манастира и коришћењу друштвених мрежа. Шта о томе кажете? По мени је то изузетно поље за мисионарење и ширење Јеванђељске истине. Човек у 21. веку функционише на другачији начин у односу на пређашње време. Ми смо медијски и интернет простор искористили за Црквену мисију, као и за представљање духовног богатства које манастир Тумане поседује. Нама је од изузетне важности то да међу братијом не постоји неговање култа личности. У центру живота манастира је Св. Литургија и уређен богослужбени живот. Вест је данас новост која траје пар минута. У медијима је заступљено све, а најмање Црква и њена мисија. То је наш проблем, односно наша грешка. И нема разлога да се љутимо на оне који говоре, када ми ћутимо. Што се тиче друштвених мрежа, то је данас простор у којем су људи непрекидно. У мору садржаја један импулс о Господу, Цркви може преобратити човека и навести га на стазу хришћанске истине. Чини ми се да смо ми са ове стране Црквене службе (свештенослужитељи, предавачи, вероучитељи) тотално неспремни за тај вид мисионарења. Народ Вам долази са свих страна. Молитве се читају свакодневно. Какве им поуке упућујете? Заиста народ долази од свуда у Тумане. Али они не долазе због нас или код нас, већ долазе код Св. Зосима и Св. Јакова, молећи их да их они заступају пред Богом. Дан почиње Св. Литургијом и предивно је видети на стотине људи који се у Светој тајни Причешћа сједињују са Христом. То је слика живе Цркве. Трудимо се да људе упутимо да буду црквени и да не заборављају своје парохијске цркве. Из тог разлога код нас нема крштења, венчања, исповести, то је на свештеницима. Подсећамо их на тај начин да је хришћански живот неодвојив од заједнице и да он сам није индивидуалан. У томе се састоји и разлог зашто увек молитве читамо групно. Покушавамо колико то можемо да те људе утешимо. У Туману се доста полаже и на гостопримство. Кафа, сок, ратлук, пециво, колачи, било какво да је послужење обрадује народ, јер виде и осећају да неко о њима брине и да су добро дошли. Постоји и мишљење да сте комерцијалан манастир? То могу да мисле људи који у Туману никада нису били или су пак дошли са предубеђењем или чак злонамерно. Ако су присуство људи у светињи или пак цене у манастирској продавници комерцијала, онда је то иста ситуација у свакој цркви или манастиру. Јер манастир живи, у њему се гради и обнавља. За седам година изграђена су два нова конака, обновљен стари, црква комплетно реновирана, обновљена гостопримница, сазидани економски објекти, воденица и мини зоо врт. Обновљена је испосница, уређена порта и пратећа инфраструктура, озидано речно корито. Република Србија урадила је два паркинга и пут до испоснице. У току је изградња гостинског конака. Све то нико нигде не може однети, већ остаје овде у светињи и омогућава јој нормалан живот и пријем великог броја ходочасника. Ту су и чувене свеће за молитву? Да, поједини злонамерни људи, неки на жалост и у мантијама, шире неистиниту причу како су свеће за молитву у ствари улазница у Туман. То је свакако небулоза и лаж. Ми смо заправо наследили тај обичај који је од старине негован овде. Људи су долазећи у манастир за молитву прилагали свеће за олтар. Данас те свеће, које људи држе упаљенима за време молитве, а које су симбол Христове светлости и истине, поред олтара сијају и на прелепом туманском полијелеју, дајући изузетну лепоту богослужењу. Рецимо код Св. Јована Руса на Евији постоји посебна традиција и место где људи у знак духовног приноса прислужују свеће. Ту нема никада задњих намера, то је чиста и жива вера народа. Људи из Светиње са вером односе воду са извора Св. Зосима, уље из кандила која горе код моштију и делиће одежде светитеља. Тиме у своје домове носе благослов светиње, а средства која су оставили у манастиру њихова су лепта у обнови. И људи то са великом радошћу чине, јер виде голим очима колико се у Туману гради, али и колико манастир помаже потребитима. Реците нам нешто о хуманитарним акцијама? Манастир је формирао мисионарски центар "Св. Јаков Тумански" чији је циљ издавачка делатност, али и хуманитарне акције. Оне се састоје у помоћи сиромашнима, лечењу болесних, снабдевање домова за сиромашне и незбринуте, као и болнице, храном и осталим потребним средствима. Акције су јавне и то са циљем да буду пример и другима да се пробуде и истински, у име Христово, буду ближњи онима око себе. Како видите монашки живот данас? Реците нам нешто више о животу Ваше монашке заједнице? Узевши у обзир да се бројно стање нашег народа из године у годину смањује а да је стопа наталитета ниска, те да су миграције озбиљан и неповољан фактор, јасно је да и манастири по питању подмлатка трпе исте последице. У нашој Цркви догодио се духовни процват деведесетих година и мислим да монашки кадар из тог времена јесте кичма Цркве данас. Међутим, за нас који смо у манастиру, пре свега квалитет увек бива изнад квантитета. Нека буде људи колико Бог да у заједници, али је важно да буду здравог духовног поимања и спремни да понесу крст једни других у име Господње. Прави пример и узор свима нама јесте манастир Ковиљ. Сигуран сам да ће патријарх Порфирије, као човек дубоког монашког настројења учинити све да и данас обнови монаштво у читавој Цркви. Онако како је то учинио у своје време у Ковиљу. Он је човек дубоког монашког опита и то је за монахе и монашке кандидате јако важно. Да осећате и знате да вас неко разуме. Тако да сам дубоко уверен да и по том питању нашу Цркву чекају бољи дани. Што се тиче братства у манастиру Туману, њега чине млади људи, искрени боготражитељи и свима њима ово је први манастир, односно братство у које су ступили. Живот им је у практичном смислу испуњен богослужењима, која су код нас потпуна и обимна, као и у послушањима. У великом и посећеном манастиру немогуће је извлачити се тек тако. Велику радост ми причињава и чињеница да братију овог манастира чине људи који су јасно дефинисани у својој вери. Пре свега, они су литургијски људи. Тако да у међуљудским односима влада искрена хришћанска љубав и једномислије. Када се јави искушење, што је људски и природно, превазилазимо га одмах и трудимо се да ми владамо ситуацијом, а не да она влада нама. И у томе је кључ духовног напретка. Зидате нови конак. Можете ли нам рећи нешто више о том пројекту? Овде свакодневно долази велики број људи. Неки од њих превале стотине километара. Има болесних, старих, исцрпљених. Има оних који ради благослова желе да преноће у манастиру. Зато се и јавила потреба за једним већим објектом који би могао да угости тај број ходочасника. Планирано је да у њега може да се смести 120 људи. Имаће два стамбена спрата, док би на трећем била библиотека и сала за предавања. Народ са великом љубављу узима учешће у овом пројекту. Сваког дана поред реда за цркву, имате ред у коме људи чекају да упишу своје прилоге за изградњу овог конака. То јасно говори о љубави и везаности народа за ову Светињу али и о томе колико је тај народ препознао наш труд и залагање. Ваша порука народу? Порука народу би била да своје животе проводе са смислом, знајући да је земаљско пролазно, а да је само вечност непролазна. Да у том схватању у име Христово воле једни друге и буду деца Цркве, која је предукус Царства Божијег већ овде и већ сада. То се постиже трудом и залагањем у чињењу добра, са положеном надом, не у себе, већ у Господа.
×
×
  • Креирај ново...