Претражи Живе Речи Утехе

У складу са светогорском традицијом, 11. маја је устоличен нови игуман Светог манастира Зографа, Високопреподобни архимандрит Гаврило. Устоличење је извршила комисија Свештене општине Свете Горе предвођена оцем Симеоном из манастира Дионисијата у саборном зографском храму Светог великомученика Георгија. Свечаном чину је присуствовало монаштво из неколицине светогорских манастира, као и делегација државника из Бугарске. На крају богослужења је услиједио свечани пријем на ком се нови игуман захвалио свима на присуству. https://mitropolija.com/2025/05/14/ustolicen-novi-iguman-manastira-zograf-na-svetoj-gori/

Из штампе је изашло ново издање манастира Жиче. У питању је књига ”Чуј добро дете моја”, у којој су сабрана питања дјеце тинејџерског узраста и одговори на њихова питања блаженопочившег Митрополита Сисаније и Сијатисте Павла. Одговори откривају његово искуство и посебан дар за комуникацију са младима, као и снажну љубав коју је увијек испољавао у разговору са њима. Млади су га питали са искреним ентузијазмом, а он је одговарао једноставно, одмерено и дубоко, у духу и тону који подсећају на мудрост и животно искуство светих стараца, како древних тако и савремених. Кроз разговоре које је осмислио и забиљежио Илиас Лиамис, стичемо драгоцјене увиде у то како да боље приступимо деци, тинејџерима и младима, које често без јасног разлога губимо. Ово је књига сусрета младих са православном духовношћу кроз ријечи једног блаженопочившег епископа који је свим срцем волео Бога и младе људе. Извор: Манастир Жича

Краљ Енглеске Чарлс, који нам долази на Свету Гору и који има поштовање према нашем хришћанском животу, казао ми је једном: „Старче, ми Енглези не знамо шта значи смирење. Смирење сматрамо комплексом ниже вриједности.“ И вјерујем му! И заиста, када су питали Светог Јустина Поповића — био сам недавно у Србији на једном монашком сабрању и тада ми Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао да када су питали старца, оца Јустина Поповића која је разлика између римокатолика и православних, он је одговорио да римокатолици немају смирење. Не живе на исправан начин – немају православно васпитање и православни начин духовног лијечења, а то је велика ствар — смирење. Велико је дјело доживљај, искуство. Питаш: „Идеш ли сваке недеље у Цркву?“ Одговара: „Скоро.“ А то „скоро“ је важно — значи да идеш једне недеље, па онда послије четири недеље поново. Каже: „Па да не претјерујемо!“ То значи да је тај човјек још увек у тами. Говорио ми је отац Захарије из Есекса (Енглеска) нешто што ми се у почетку није свидело, али сада и сам прихватам. Каже ми: дође неко да разговарамо, старче, и питам га: „Идеш ли сваке недеље у цркву?“ Ако ми каже не, одговорим му: „Дете моје, иди у добру, па када почнеш да идеш редовно на Свету литургију, онда ћемо разговарати.“ Желим да кажем да човјек жели нешто да разумије, ако жели духовну ријеч, мора да разумије да је неопходно да буде присутан на Светој литургији, јер управо је она метод духовног исцјељења. Дође ти љекар и каже: сваких осам сати узимај овај лијек. Ако ти узимаш лијек сваких тридесет шест сати, нећеш се излијечити, наравно! Тако је и са духовним стварима и духовном методом коју су нам предали Свети Оци. Зато данас, да би се човјек смирио, мора да има благодат Светога Духа. Приредио: Свештеник Никола Гачевић https://mitropolija.com/2025/05/05/jefrem-iguman-manastira-vatoped-sveta-liturgija-metod-duhovnog-iscjeljenja/

У недељу месопусну, 23. фебруара 2025. године, када Црква Христова прославља Светог свештеномученика Харалампија, служена је света Архијерејска Литургија у манастиру светог Луке у Бошњану, на којој је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит крушевачки Господин Давид (Перовић), уз саслужење Викарног Епископа хвостанског г. Алексеја (Богићевића). Епископима су саслуживали: Секретар епархије крушевачке протојереј-ставрофор Драги Вешковац, новопостављени игуман манастира светог Луке архимандрит Лука (Милошевић), Архијерејски намесник темнићки јереј Ивица Сврзић , протојереј-ставрофор у пензији Томислав Гајић, протојереј Дејан Миленковић, протојереј Александар Ерић, протојереј Александар Лукић, јереј Никола Ракић, протођакон Ненад Матић, ђакон Иван Петронијевић. На општу духовну радост свих сабраних, свете обитељи ове и верног народа наше богомспасаване Епархије крушевачке, у току малог входа наш Архиепископ и Митрополит г. Давид рукопроизвео је протосинђела Луку у чин архимандрита, дарујући му напрсни крст као симбол духовног ауторитета. По прочитаном јеванђељу Богом надахнуту беседу изговорио је по благослову Његовог Високопреосвештенства г. Давида, епископ хвостански г. Алексеј. Верни народ и мноштво деце су испунили цркву чији је патрон Свети Лука, учествујући у Светој Тајни Причешћа као круном овог сабрања. На крају Свете Литургије, Архиепископ и Митрополит г. Давид даривао је архимандрита Луку игуманским жезлом, прочитавши му молитве и поуке из Чиновника Архијерејског свештенослужења. Литургијско славље је настављено трпезом љубави у манастирској трпезарији, поучени беседама нашег Архиепископа и Митрополита г. Давида. Новопостављени игуман архимандрит Лука заблагодарио је Господу и сабранима. На многаја љета, достојан!

Манастир Светог Стефана у Сланцима 12. годину за редом организује хуманитарну акцију дељења освештаних бадњака, 4, 5. и 6. јануара на многобројним локацијама у Београду, а акцију прати нова Божићна песма "Бадњак делимо, Музичког састава "Метох" при овој светињи. Прилози који буду прикупљени у акцији намењени су сиромашним и вишедетним породицама, рекли су чланови Мисионарског братства, уједно чланови МС "Метох", Владимир Јовановић и Теодора Јовановић, гостујући у Јутарњем програму. Акција траје 4. и 5. јанауара од 8 до 20 часова, на Бадњи дан, 6. јануара, од 8 до 14 сати. Локације погледајте на слици уз ову објаву, а у наставку чујте издвојени део из разговора, као и песму "Бадњак делимо": Извод из разговора са Владимиром и Теодором: Премијерно, нова Божићна песма која прати акцију, "Бадњак делимо": Цео разговор је на линку: Из "Јутра": Владимир и Теодора - Манастирски бадњак делимо Извор: Радио Слово љубве

На 67. Међународном сајму књига у Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара представила се са великим бројем познатих наслова, нових и допуњених издања. Такође, важно је поменути да на штанду хиландарске Задужбине, посетиоци могу видети и значајан број манастирских производа. Драган Јовановић у разговору са Алексом Недељковићем, за слушаоце Радија "Слово љубве" открива, шта посетиоци Сајма могу пронаћи, на штанду Задужбине, у хали 4 београдског сајма. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

Друштво пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена и Дом Војске Србије позивају вас на обележавање јубилеја - 20 година постојања ове организације, које ће се одржати у великој сали Дома Војске Србије у Београду (Браће Југовића бр.19), у уторак 24. септембра 2024. године, са почетком у 19 часова. Ове године навршава се 20 година постојања Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена и неуморног рада чланова и сарадника Друштва на очувању културно-историјског наслеђа манастира Светих Архангела, царског Призрена, Свете косовско-метохијске земље, духовног и националног идентитета Срба на Косову и Метохији. Од свог оснивања и првог циља - обнова манастира и помоћ монаштву да остане и опстане у њему, до данас, Друштво је својим активностима било ангажовано у обнови светиња и културног наслеђа, укључивање расељених са Косова и Метохије, деце, младих и многих других у духовни живот на простору Призрена и Косова и Метохије, реализовало бројна ходочашћа, богат културно-уметнички програм и више манифестација и фестивала локалног и међународног домета. Извор: Радио Слово љубве

Братија овог манастирског комплекса одлучна је да одбрани ову светињу од принудног исељења, поручујући да су спремни на све у случају пооштравања ситуације и евентуалне ескалације сукоба. На Светој гори, тишина прети да прерасте у буру док братија Есфигмена, једног од најстаријих манастира, ишчекује неизвесну опсаду. Пре недељу дана, грчка полиција затражила је посебно одобрење за операцију исељења монаха, опремивши се специјалном техником за ову акцију. Но, више од стотину монаха није ништа мање одлучно. "Нека дођу и раде шта желе. Спремни смо да бранимо манастир до смрти, ово је наша духовна домовина. Овде смо се духовно родили — и овде ћемо умрети - изјавио је архимандрит Мефодије (Папаламбракопуло), игуман Есфигмена, преносе РИА Новости. Монаси су јасни: у случају полицијске самовоље, масовних пребијања или погрома, неће седети скрштених руку. Есфигмен је стратешки повољно лоциран, окружен високим моћним зидинама, са једне стране заштићен планинама, а са друге морем. Игуман је истакао да у манастиру деле последњи комад хлеба и прихватају свакога, било да је Грк или Турчин. Међутим, монаси су оптужени за непослушност закону, раскол и чак "припремање руских специјалаца." Спорна одлука грчких власти Манастир Есфигмен је древно светилиште на Светој гори, које заузима 18. место у хијерархији светогорских манастира. Смештен у источном делу Атонског полуострва, овај манастир својим постојањем сведочи о вековима молитве и подвига, основан још у 10. веку. Саборни храм подигнут је почетком XИX века и посвећен је Вазнесењу Господњем. Овде је, у овој светој обитељи, Антоније Печерски примио монашки постриг, утврдивши свој духовни пут. Манастир Есфигмен, попут других манастира на Атосу, подређен је грчкој влади и Цариградском патријархату. Ипак, последњих двадесет година монаси су називани сквотерима, а држава признаје потпуно другу братију под називом "Есфигмен." - Немамо ништа заједничко ни са колективним органом извршне власти на Атосу, ни са Цариградским патријархатом - отворено је изјавио архимандрит Мефодије. Цариградски патријарх Вартоломеј са украјинским председником Влодимиром Зеленским Сукоб је почео 1964. године када се Цариградски патријарх Атинагора састао са римским папом Павлом ВИ, укидајући међусобне анатеме из 1054. године. Братија Есфигмена је овај корак оценила као попуштање "латињанима" и екуменизму, те је одбила да на службама помиње Васељенског владику. Свето збориште подржало је побуњенике, дозволивши свакој обитељи слободу у помињању патријарха према својој савести. Патријарх Димитрије изрекао је анатему онима који га не помињу на Светој Гори, док је полиција прекинула телефонске везе у Есфигмену и поставила блокаду. Монаси су тада затворили капије манастира и окачили црни транспарент са натписом "Православље или смрт." Године 2002, сукоб је ескалирао када је Цариградски патријарх Вартоломеј прогласио монахе расколницима, што је повукло протеривање са Атоса. Створен је "Нови Есфигмен," којем је признато право на имовину манастира, но стари монаси су одбили да пусти икога на своју територију. Полиција је више пута покушавала исељење, укључујући неуспешан покушај 2013. године, када су неки монаси бацали Молотовљеве коктеле на грчке снаге. Ново противљење цариградском патријарху Вартоломеју уследино је након што је он признао некаконску, новостворену Украјинску православну цркву. Игуман Мефодије и још један монах осуђени су у одсуству на двадесет година затвора, док су други добили мање казне. Полиција је више пута спроводила рације у Есфигмену и блокаде хране, а монаси су на раменима носили пакете са намирницама. Питање контроле манастира постало је значајно због финансијских разлога, јер грчка влада планира обнову древне обитељи уз буџет од око 500 хиљада евра. Атоски монаси су јасно поручили да би избацивање стараца руског или словенског порекла уништило Свету Гору. Игуман Мефодије је истакао да су монаси и лаици почели доносити храну и пиће за случај ванредне ситуације, позивајући на повратак моралу и обичајима православних Грка, јер нација која уништава своје традиције је осуђена на пропаст. https://religija.republika.rs/crkve-i-manastiri/vesti/23073/sveta-gora-manastir-esfigmen-sukob

Поводом дана словенске писмености, у амфитеатру Народне библиотеке Србије, у среду 22. маја од 17 часова, биће представљена књига Милене И. Мартиновић под називом „Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу“. Говориће Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, проф. др Татјана Суботин Голубовић, проф. др Драгиша Бојовић, др Владан Тријић и ауторка књиге, Милена И. Мартиновић. Добро дошли! Радио Слово љубве ће овим поводом, у уторак, 21. маја, у оквиру Јутарњег програма, од 9 часова, емитовати разговор са монахом др Павлом Кондићем, управником Архива Митрополије црногорско-приморске и сабрат манастира Стањевићи. Извор: Радио Слово љубве

Игуман манастира Острог архимандрит Сергије је, у сусрет празнику Светог Василија Острошког Чудотворца, уручио Болници за плућне болести "Доктор Јован Булајић" у Брезовику код Никшића 15.000 евра, што је део средстава за набавку медицинске опреме. Директор Болнице Предраг Пејовић рекао је да ће овај вредан прилог од манастира Острог бити од користи многим пацијентима. „Реч је о апарату за мерење телесне плетизмографије трансфер фактора, спирометрије, МИП/МЕП, са кабином у којој се користи 3Д флексибилна рука на којој је систем за мерење, колица са изолационим трансформатором и рачунаром“, навео је Пејовић. Он је истакао да је за Болницу у Брезовику сваки прилог дар који прихватају са пуно поштовања, а да прилог од Цркве има посебну вредност и поштовање. Архимандрит Сергије је комплетном лекарском и медицинском особљу у Брезовику пожелео успех у вршењу одговорне и хуманитарне лекарске дужности, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске. У саопштењу је наведено да је поклон Болници у Брезовику уручен уз благослов митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Српска православна црква (СПЦ) прославиће у недељу, 12. маја, Светог Василија Острошког, чије се мошти као чувају у манастиру Острог у Црној Гори и место су ходочашћа за вернике свих религија. https://n1info.rs/region/iguman-manastira-ostrog-donirao-15-000-evra-bolnici/

Гост новог издања Врлинослова, аутора и водитеља Слободана Стојковића био је архимандрит Петар, игуман манастира Пиносава са којим смо разговарали о хришћанској љубави покушавши из православне перспективе да дамо одговор на питање шта је љубав и како задобити љубав.

У понедељак ујутру после Литургије у манастиру је тихо. Птице настављају да певају у паузама између служби како би помогле уморним људима. Окружен шумом, Драганац заиста изгледа као велико, топло гнездо. Гнездо у које се враћају птице и људи – посебно млади Срби, који у манастир све чешће долазе издалека или из оближњих преосталих српских села. Са оцем Христифором смо разговарали о томе шта Драганац значи за људе, зашто га толико воле косовски православци, да ли манастир има исто значење за све или свако има своје значење. – Сви осећају светињу, видим. Али свако на свој начин, наравно. Они који долазе издалека су вероватно отворенији и одмах примећују неке разлике. Увек је овако: ако је човек на новом месту, пажљивији је и брже ће говорити о својим осећањима. Свако такво откровење за мене лично је још један доказ доброг чуда које се не може објаснити нашим земаљским језиком. То је немогуће објаснити, нити разумети – само се радујте. Да, наравно, манастир се придржава правила традиционалног монашког гостопримства – овде је сваки гост добродошао, сви ће бити дочекани и нахрањени, разговарати и молити се – ово је овде од памтивека. Али има и нешто што се не може објаснити само љубазним односом према људима. Добра тајна су и млади из околних српских села који стално долазе или дођу у Драганац, они ужурбано помажу у разним пословима, више ћуте него причају, десет пута размисле пре него што нешто кажу – тако су васпитани. Долазе из разних села: Шилово, Кусце, Коретиште, Прилужје, Пасјан… Али долазе некако код куће, са бригом о родном манастиру, и та брига је за њих природна. Према томе, у њима нећете видети спољашњу сласт – постоји радост тихог, смиреног рада за вашу светињу. – Прилично је чудно: у наше време пуног подругљиве „критике” свега, наше цркве су пуне младих људи, а све више младих ходочасника долази на Косово. Како се ово може објаснити? Шта млади траже? – Да, генерално, у Србији су цркве пуне младих. И да, у праву сте: све више људи долази на Косово и Метохију. Људи траже смисао. Шта је смисао Србина без Косова? Тако је својевремено било и са мном: овде немам родбине, али осећам да је ово моје. Косово и Метохија је у том смислу нешто потпуно надземаљски, необјашњиво, постоји дух добре непослушности, поштовање завета, живи осећај да постоји нешто много више, важније него што смо, можда, навикли да мислимо. Оно што је изнад нас, али оно без чега се не можемо осећати људима: Свети цар Лазар, Милош Обилић, Милан Топлица, Косовка девојка, Свети краљ Стефан Дечански, Грачаница, Свети краљ Милутин. Косово некако зове нас, људе 21. века, изгубљене у хаосу ужурбаног и љутог света. Косово нам помаже да пробијемо овај зли хаос, помаже нам да видимо извор истинске светлости. Осетивши то, почећете да схватате да сте се вратили – себи. Све остало, што савремени свет може да нам понуди, (и упорно нуди) одише смрћу. Све је тако споредно, сав тај друштвени напредак, пројекти, „како до духовности“, „борба за права и једнакост“, сва та непосредност, уздигнута у култ, не даје и никада неће дати одговор на главно питање за које идемо у цркву: „Зашто живим?“ Схвативши ово, заиста ћете чути поруку Цркве о Христу, о нечему невиђеном и незапамћеном у историји – доласку Божијем у свет ради нашег спасења. О распетом Богу, о Истини – да Васкрсење не бива без смрти, да нема радости без голготе. Ово је парадокс, али дубоко у нашим срцима сви осећамо да је у праву. А када упознамо Цркву, када идемо у цркву, схватамо да смо нашли оно што смо тражили, чак, можда, и не умејући још да јасно формулишемо питање. Јер човек је сложено створење: кад би могао себи да објасни шта тражи, отишао би у прву продавницу и купио шта му је потребно. Само, испоставило се, ми немамо такве продавнице. И хвала Богу да није. – Већ сам говорио о несхватљивим добрим чудима која се никако не могу објаснити, а можда и не треба објашњавати. Мислим да је то дејство Божје милости, а објашњавање „механизма њеног деловања“ је помало самоуверена активност. Рецимо овако: Драганац је „обично“ чудо Божије. Да: мали, скромни манастир негде у шумама и брдима Косовског Поморавја је чудо Божије. С друге стране, не заборавимо да и човек мора нешто да уради. Говорио сам о гостопримству које је познато нашим манастирима, о способности и жељи да се упознамо и утешимо људе, да им помогнемо. Како је рекао Свети Николај Српски, „ако су Срби нешто научили од Христа, то је гостопримство“. Ово је вероватно истина. Ми, сабрани у Драганцу, ништавни монаси, никако не можемо да служимо за пример духовног живота, ми нисмо свети старци, ни преосвећени по којима је позната наша Црква. Ми нисмо велики молитвеници – како кажу Руси, „од моје молитве умиру кокошке“. Али уз све ово, чини ми се да имамо прилику да угодимо и утешимо људе: људи виде нашу радост јер нас је Господ довео да живимо и молимо се овде, на Косову и Метохији. Такав живот заиста заувек мења душу. Људи виде ову нашу радост и сами се радују. То значи много. Сарадња такође много значи. Не грандиозни пројекти, већ једноставнији, рецимо, сакупљање ораха, љуштење лука, метење манастирске двориште… Велико у малом: са каквом радошћу људи причају о манастиру када се сете да су овде сви заједно радили то и то. „Кад смо љуштили лук, сећаш ли се – цео манастир је плакао! Кад би бар толико плакали о гресима!“ – „Сећаш ли се како смо ишли на фарму?“ – „Опет идемо у Драганац?“ – “Питај!” Када сви раде заједно, страхови нестају, најчешће ирационални – о послу, о животу. Људска природа је занимљива: оно што дајемо другима је наше. То је посебно уочљиво у манастиру. – За неколико дана почиње Велики пост. Како превазићи те стрепње које „штрче“ из свих вести, како бити мирни у нашим немирним временима? – Мир мора бити у срцу, без обзира на све спољашње. Морамо тражити овај мир, жудети за њим. Људи су ми често говорили: отишао си у манастир, и тамо ти је тихо и мирно… Искрено говорећи, што се тиче спољашњег мира и тишине, мени је било много тише и мирније док сам још живео у свету. И живео сам сасвим удобно, имао посла са много мање људи, бирао са ким да се сретнем, шта да радим – потпуно задовољство, пријатно место, по светским стандардима. Али такав удобан свет (ја га зовем спољашњим) није оно што би требало да буде наш циљ. Мир у свету и мир у манастиру су две различите ствари. Осетио сам прави мир овде у Драганцу јер сам ту нашао смисао свог постојања. У манастиру имате доста својих тестова и искушења: ми смо различити људи, свако са својом биографијом, својим мислима, идејама, недостацима, послушањима, различити људи стално долазе. Колико сам пута хтео да одустанем од свега и одем, но осећао сам да ми срце говори да то није у реду, да нема Божијег благослова, да не треба да ропћем. Тада сам схватио да је, упркос свим искушењима, овде прави мир и спокој. Мој савет би могао бити следећи: човек мора да се избори за мир у себи. Постоји књига „Отац Арсеније“, често је читам, сећам се прича одатле. Руски страстотерпец свештеник који је био затворен у бољшевичком Гулагу доживео је страхоте совјетског безбожништва. Али какав је мир био у његовом срцу, који је спасао и њега и људе око њега! Мислим да човек када чита ову књигу схвата да је мир у срцу – питање личног избора, личног опредељења за Христа. Да ропћете, проклињете или се борите за мир у свом срцу – ту је избор. Без патње, лишавања удобности, неће успети. Дела апостолска говоре да кроз многе невоље нам ваља ући у Царство Божије (Дела ап. 14; 22). Нико на овој земљи нам није обећао „комфор“ или благостање, о чему би телевизори громко трештали – све је управо супротно. Све обилује тугом, патњом, ратовима, а ко зна колико ће их бити! – ово не можемо да видимо, и добро је што не можемо. Али оно што можемо видети је Христос пред нама. И ако се држимо Њега, бићемо спасени овде на земљи. Не кад одемо, већ овде – Св. причешћем, исповешћу… Држите се Христа, молим вас. Могу вам дати један сасвим скорашњи пример, из времена пандемије, таквог следовања Христу упркос свему. Бака Стојанка из села Горње Кусце, наша парохијанка, ишла је пешке кроз шуме, преко брда до Драганца, заобилазећи полицијске кордоне, да би донела свежу салату у манастир. А то је око 10 километара. Дошла је, спустила салату, помолила се у храму и отишла. У повратку је, како смо касније сазнали, ископала и бразде на нашим парцелама. Само тако, сама. Никоме није рекла ни реч – дошла је, помолила се и урадила. Зар ово није подвиг? Ето од кога треба да се учимо верности Христу! Такве су наше баке. Међутим, не само баке и деке: Ваша добротворна организација „Косовско Поморавље“ је такође веома добар пример очувања или неговања љубави према ближњем. Млади којима је делатана љубав важнија од каријере или бесплодног сањарења – чини ми се да су будућност Србије. Ово је лепота наше земље. Имамо са ким и за кога да се молимо, са ким да прославимо распетог, али васкрслог Христа. Са јерођаконом Христифором из манастира Драганац разговарала Марија Васић Приредио Петар Давидов,12. марта 2024. године Извор: Православие.ру

Јован Митровић, брат Петра и Марка Митровића који су убијени 4. маја у Малом Орашју код Смедерева, завршио је хуманитарну трку ка манастиру Тумане, коју је започео, како би прикупио новчану помоћ за опоравак тешко рањених у масовном убиству. Јован Митровић је заједно са пратњом, до манастира стигао безбедно и по плану пута, који је отпочео јуче и који се одвијао у две етапе, а који је био дуг, више од 90 километара, подсећа РТС. Он ће се у недељу, причестити у манастиру, што је била једна од неостварених жеља његовог покојног брата Петра. Сви они који су у могућности и који желе да помогну, новац могу да уплате на жиро рачун Јована Митровића. „Акција траје до недеље, 31. децембра, а уколико уплате легну и након тог дана, такође ће бити прослеђене рањенима“, рекао је за РТС Јован Митровић. Račun za pomoć ranjenima Podaci za uplatu: Jovan Mitrović Broj računa: 160-6000000847092-76 Svrha uplate: pomoć ranjenima u Malom Orašju https://n1info.rs/vesti/brat-stradalih-u-malom-orasju-zavrsio-humanitarnu-trku-do-manastira-tumane/

Од 24. до 27. октобра 2023. године у Београду ће боравити високопреподобни архимандрит Захарија (Захару), духовник манастира Светог Јована Крститеља у Есексу (Велика Британија), као и високопреподобни архимандрит Петар (Вризас), игуман овог манастира, сазнајемо из Пословне канцеларије светог манастира Хиландара у Београду. Духовници ће приликом ове посете одржати и два лепа предавања: о. Петар у уторак 24. октобра у 18 часова у крипти Светосавског храма на тему „Изградња храма Божијег у нама“, а о. Захарија у среду 25. октобра у 19 часова на ПБФ у Београду на тему "Трезвеноумље, ревност деце Божије и униније света". Повод за посету о. Захарије и о. Петра Србији је учешће на предстојећем "Другом Светопрохорском монашком сабору", који ће се одржати 30. и 31. октобра 2023. године у манастиру преподобног Прохора Пчињског, а у организацији Православне Епархије врањске СПЦ, уз сатрудништво Светог манастира Хиландара, а под покровитељством Светог Архијерејског Синода СПЦ и са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Ово међуцрквено монашко сабрање има духовни, научни и образовни карактер и намењено је превасходно духовној користи, подршци и унапређењу монаштва. Извор: Радио "Слово љубве"

Херцеговина се ових дана, уз духовно покровитељство Светог Василија чијом се снагом вијековима кријепи и обнавља, као незаслуженог дара удостојила и живог молитвеног присуства Светитељеве мајке Ане. Поклоници са свих страна пристижу у Манастир , мирно и стрпљиво чекају свој ред да приступе кивоту, узнесу молитве и приме благослов. Благословом Епископа Димитрија у Манастиру ће се сваки дан до 12. јуна служити Св. Литургија са почетком у 8.00 часова. Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Званично обавештење Канцеларије за поклонике Светог манастира Хиландара: Сви термини за посете манастиру Хиландару су попуњени до краја 2023. године. Услед ограничења за посете Светој Гори – до 10 поклоника дневно по манастиру, које је прописала Свештена општина Свете Горе, знатно је умањена могућност Хиландара да прими посетиоце. Извор: Задужбина манастира Хиландара

Јеромонах Јефтимије (Шкулетић), настојатељ манастира Пива, одржаће у суботу, 11. марта, предавање на тему “Старац Пајсије Светогорац с болом и љубављу савременом човјеку”. Предавање ће се одржати у Академији знања у Будви, са почетком у 19,30 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Слава Богу, средствима Владе Републике Србије, завршена је обнова и реконструкција Собрашнице Манастира Пиносава у Кусатку. На овај благословени пројекат, уз препоруку Преосвећеног Епископа Шумадијског г. Јована и молбу Завода за заштиту споменика културе из Смедерева, позитивно је одговорила Министарка Културе у Влади Републике Србије гђа. Маја Гојковић. Радови на обнови Собрашнице трајали су скоро два месеца и изведени су уз стручну помоћ и надзор Завода за заштиту споменика из Смедерева. Собрашница у Манастиру Пиносава у Кусатку сматра се најстаријом у Јасеничком крају и једном од ретких сачуваних још из 19. века. Нови а стари украс Манастира Пиносава сада сија пуним сјајем. Иначе, реч Собрашница долази од речи "собрати" или "сабрати - окупити", јер су се у Собрашницама верни људи вековима сабирали после Литургије, у недељу или на велике црквене празнике, да заједно поделе хришћанску трпезу љубави и помогну сиромашнима и невољнима. Фотографије - Собрашница пре и након обнове:

Задужбинa Хиландара представља своја издања на Сајму књига у Хали 4, препоручујући: Друго издање књиге „Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској, архитектура и друга добра“, проф. др Мирка Ковачевића. Ова капитална монографска публикација наставак је и плод његовог педесетогодишњег проучавања хиландарског градитељског наслеђа. "Вера и култура - погледи из руске перспективе" Иако никада није била „тема број један“ хришћанско учење о култури се често појављивало у савременом православној богословској баштини. Не само да су се разматрали појединачни проблеми, него су чак постојали и мање или више успешни покушаји да се изгради једна специфично православна теологија културе. У томе су предњачили руски богослови и религијски философи и књижевници, нарочито у периоду тзв. духовне ренесансе, добу стварања „нове религијске свести“, тј. у првим годинама 20. века, као и касније у емиграцији. Ова књига доноси 10 огледа из пера седам знаменитих Руса који живо и дубоко испитују односе вере и културе, хришћанства, Цркве и културе, Запада и његових идејних и културних феномена и противречности, културе која у центру свега носи Богочовека Христа и доприноси узрастању човека и творевине у бесмртност, као и оне културе, која се клања човеку као мерилу свих ствари, и која на крају свега ипак носи сопствену разградњу и смрт. * "Скривени човек срца" Архимандрит Захарија Захару је наш савременик и садашњи духовник манастира Св. Јована Крститеља у Есексу у Енглеској. Он је ученик и духовни настављач аскетске и богословске праксе преподобног старца Софронија Сахарова, ученика Св. Силуана Атонског, односно, дубоке и древне молитвено-аскетске традиције Православне Цркве. Скривени човек срца је књига која представља низ духовних излагања о месту срца у духовном животу хришћанина. Пошто је, по речима Христовим, Царство Божије у нама, онда је срце бојно поље нашег спасења. Сваки духовни подвиг и сав труд духовног човека усмерен је на то да очисти срце од прљавштине, и да га сачува чистим пред Господом. Срце је „храм“ истинског сусрета човека и Бога. Људско срце „тражи знање“, и умно и божанско, и не може да нађе покоја док Господ славе не дође и не усели се у њега. У речима оца Захарије читалац ће наћи речи из самог језгра древног предања Цркве, на такав начин и са таквим смислом изречене, како ми данас обично нигде не чујемо. Наука коју сведочи отац Захарије преноси духовну мисао и поруке Светих Отаца Цркве, од давнина па све до двојице светих стараца који су практично савременици нашег доба - Софронија Есекског и Силуана Атонског. * "Казивања о Светој Гори" Едиција Казивања о Светој Гори произашла је из занимљивих и добро посећених предавања која организује Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, у циљу упознавања шире јавности са вишевековно баштињеним вредностима ове православне монашке заједнице. Овој едицији припада и књига Десета казивања о Светој Гори, коју ове године први пут представљамо посетиоцима Сајма књига у Београду. * "Увођење у Хиландар" Изузетна и зналачки написана књига која ће служити на корист свима који помоћу ње започињу путовање у јединствено „царство без круне,“ на Свету Гору Атонску и у манастир Хиландар. Њен аутор, Владета Јанковић представља нам историју и знаменитости светогорских манастира, њену „престоницу“ Кареју, скромне пустињачке колибе на Каруљи, и на крају сам Хиландар, бисер српског духа унутар чудесног света Богородичиног врта. Он нас, лепим стилом приповедања, води кроз догађаје, уметничка и градитељска дела, монашки живот и повест о чудотворним иконама. Дочарава нам чудесну привлачност Хиландара за савременог човека, ненаметљиво нам откривајући и сопствени опит. Приповедање је зачињено аутентичним сећањима из четрдесетогодишњег искуства хиландарског и светогорског путника и поклоника. Публикација садржи преко 400 бираних илустрација, старих и савремених фотографија. Извор: Задужбина Хиландара, ФБ