Jump to content

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    10826
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    20

Последњи трофеј

Драгана Милошевић је имао/ла садржај са највише реакција!

О Драгана Милошевић

  • Рођендан 01/20/1981

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Неготин
  • Интересовање :
    музика,филм ... нећу брак.

Скорашњи посетиоци профила

74220 посетилаца

Драгана Милошевић's Achievements

  1. Лепо се договорите, да нас има најмање 20. Испратићу вас табеларно кад кажете да сте спремни.
  2. пише свештеник Слободан Лукић Најпотпуније одређење светосавља дао је свети владика Николај Велимировић, рекавши да је светосавље ништа друго него православно хришћанство српског стила и искуства. У сваком добу наше историје постојала је опасност, а понекад и свјесна тежња да се светосавско наслеђе поистовјети са одређеном идеологијом те да се – што је нарочито чест случај данас – инструментализује за потребе друштвених, политичких или идеолошких циљева. Зато је увијек важно наглашавати да су Свети Сава и светосавље изнад свих идеологија и овосвјетских модела уређења друштва и државе. То не значи да за Светог Саву држава и друштвено уређење нису имали значај, већ да су били у служби духовног раста и изграђивања Срба као завјетног (са Богом) народа. Лијепо је примијећено да се за Светог Саву држава простире тамо докле се простире народ. Историја је показала да се сваки покушај да српска држава постане нека врста империје (као на примјер освајањем других територија за вријеме цара Душана), завршавао трагичним сломом. Иако Свети Сава формира идентитетски основ постојања нације, па и државе, он није сав у томе, па зато савремене десничарске групације које желе да у томе виде цјелокупне размјере Савине личности, не могу да прихвате његову отвореност и благонаклоност према другим народима. С друге стране, љевичари „присвајају“ Светог Саву имајући у виду његов социјални рад, организовање просвјетне дјелатности, подизање болница итд. Космополити виде Светог Саву искључиво као „грађанина свијета“ с обзиром на његове живе контакте и бригу за друге народе, далеке од његове земље. Ријечју, приступ Савиној личности и његовој мисији углавном је одређен личним свјетоназором који превиђа свеобухватност равноапостолног дјела Саве Немањића. Вријеме у којем живимо, као и изазови пред којима наш народ данас стоји, захтијевају велику одговорност, и за речено и за учињено. Видна је национална дезорјентисаност која, уз актуелне компликоване друштвене прилике, не даје разлога за оптимистичко гледање на вријеме које долази. У трагању за начином и моделом националног оздрављења и обновљења, упорно се превиђа да је главни стожер и снага којом би се до оздрављења и преображаја дошло, управо – личност Светог Саве и оно што се назива Светосавље. Међутим, да би Светосавље имало ту улогу, потребно га је најприје ослободити од свих непотребних наноса, од свега онога што оно није. Другим ријечима, потребно је разумјети шта је суштина светосавља. Иако је сам термин светосавље релативно млад, у суштинском смислу схваћен он подразумијева цјелокупно светосавско наслеђе, почев од времена у којем је Светитељ живио па до наших дана. Напуштањем царског двора и одласком у Свету Гору, Растко постаје Сава и поставља темеље завјетне свијести српског народа, усмјеравајући је ка Христу, ка свему ономе што је саборно, свеобухватно и свето. Од тада па све до данас, пут Светог Саве на који нас је извео показује се, превасходно, као над-свјетовни принцип саборности и заједништва који се остварује кроз Цркву и води ка Есхатону. Градећи непрестано Цркву Божију, Свети Сава је остао путоказ и животна философија Срба која спасава и преображава и која је увијек модернија, човјечнија и здравија од свих друштевнополитичких идеала. Сасвим је тачна изрека да се сви Срби могу препознати у Светом Сави. Међутим, нико од нас га не може присвојити и ограничити. Трагични су, зато, покушаји појединаца, који чак врше и одређену црквену службу и називају се православним теолозима да редукују личност Светог Саве до нивоа властитих жеља, циљева и потреба. Још трагичнија је појава када се сасвим антицрквени ставови поткрепљују позивањем на Светог Саву. У том духу је последњих дана често напомињање Савиног одрицања од архиепископског трона. Тај Савин поступак може да представља израз личног смирења, али треба подсјетити да се он није одлучио на тај поступак због нечијих неразумно срачунатих жеља, већ опет из бриге за Цркву, увјеривши се претходно да га наслеђује истински достојан архијереј, чедо његове пастирске љубави и бриге. Ава Јустин је Светога Саву назвао непобједивим бесмртником који путује кроз нашу историју са сваким поколењем, увијек савремен свему што је вриједно у нашој историји. Зато не треба сумњати у то да ће и у нашем времену Свети Сава бити помиритељ и онај чијом ћемо благотворном помоћи васкрснути из посрнућа. извор
  3. дубље разумевање хране и поста Храна, то није само оно што једемо, већ нешто кудикамо више, повезано с нашим битијем. Када новорођенче хоће да једе, њему је потребна не само храна, него пре свега тражи пажњу, гладно је мајчине бриге. Мајка, његова хранитељка, не само да га храни својим млеком, него на њега излива своју љубав, топлоту, старање и заштиту. Чак и само присуство мајке за дете већ постаје храна. Хранити се – не значи просто наситити своје тело, него чувати своје битије, гладно смисла. Адам добија „погрешну храну“ и сам себе протерује из Раја. Заправо прича нам говори о томе да он губи везу са Богом. Истовремено, лишава се и везе са својим ближњим, пошто је претходно уништио сопствени образ. Његова погрешка није се састојала у томе што је је да једе, него у томе како је то учинио. У томе да је изабрао погрешну храну, не би ли утолио глад свога битија. Зар и ми не поступамо тако? Бирамо погрешну храну, која не може да утоли нашу глад. Испоставља се да је Адамова жеља, баш као и наше жеље – саморазарајућа. На погрешан начин је утолио своју глад, услед чега она постаје још силнија, и да би је задовољио он ће после морати да једе храну нижег реда. Не нахранивши своје битије како треба, он ће бити приморан да се храни на много нижи начин. То и јесте оно што ми свакодневно чинимо у свом животу. Не хранећи се храном вишег реда, која усавршава битије, ми намерно и на силу једемо помије, које не могу да утоле наш дубоки осећај глади, нити да задовоље темељне потребе наше душе. Преображавајући задовољавање људских потреба и жеља, и преводећи их у нове оквире, Христос на крајње приземни предлог сатане одговара: Не живи човек о самом хлебу. (Мт. 4,4). То јест, у суштини, Христос открива нове односе према потреби и према жељи, и новог човека који одсуство хране доживљава као општење, везу и плод који га храни целокупног. За Христа се узимање хране и насићење не ограничава само на „биолошку раван“. Човек живи не само тиме што добија храну за подршку телу, него се храни као целокупно биће: смислом, изражавањем себе, љубављу, стваралаштвом, општењем с Богом и ближњима. А храна у којој нема љубави, неће бити оно што нам даје везу, однос, општење с Богом, она није у стању да засити човека у његовој свеукупности. Она може да га насити само физиолошки, али никада неће утолити ону глад која прожима језгро његовог битија. Зато храна сама по себи подржава, али никада нас не може, заиста, заситити. Важна је веза коју узимање хране пружа, управо она препорађа, буди и развија. А храно, то је увек само повод. Када те позивам на шољицу кафе, мени није потребна кафа сама по себи, да би ме ободрила, него ми је потребно друштво, општење. Кафа је само изговор. Када те позивам на вечеру, нећу просто да нахраним твоје тело, јер сам то могао постићи и да сам ти послао храну кући. Оно што стоји иза позива, много дубље – то је главна храна битија, жудња за везом. Храна је символ, а стварна глад је – глад за општењем с ближњим. На тај начин, пост, на који позивамо да се добровољно држи у оквирима хришћанске аскезе, представља могућност да се храна изнова сагледа као веза с Богом, са самим собом, са ближњим и уопште са читавом творевином. И тада ће се узимање хране, опет, испунити смислом. Ми треба да схватимо да нам је за живот потребно нешто више од хране. Иначе само пунимо своје тело јелима најнижега реда, од којих ће се оно угојити, скривајући на тај начин глад наше душе. Хајде да осетимо како, постећи, очишћујемо своју жељу од символа и окрећемо је ка лику Другога. Постећи, ми схватамо да заправо гладујемо за Богом, за смислом живота, за победом над смрћу, за везом са нашим стварним „ја“ и са нашим ближњим. „Постим“ значи да се учим да храним своје битије, да се подвизавам и да бирам ону храну која може да утоли глад и жеђ мога срца. Протојереј Харалампије Пападопулус припремиле Живе речи
  4. 17. - 23. новембар 2024. Недеља 21. по Духовима Нед 17 Преп. Јоаникије Велики; свештеномуч. Никандар 4 1) Огроман је труд потребан да се позна, стекне и држи у себи вечна Истина Христова. Јер против ње непрестано ратује сам отац и творац лажи Сатана, преко својих видљивих и невидљивих сарадника или робова. А кад учитељи ваши посеју семе вечне Истине Христове у душама нашим, пазите онда да то семе не остане крај пута душе ваше, те га одмах позобају црне птице зла; или на каменитим местима душе ваше, те га убрзо спржи жар ваших грехова или страсти; или у трњу душе ваше, те га у току извесног времена угуше сласти ваше. Пон 18 Св. преп. муч. Галактион и Епистима 5 2) Држите се на доброј земљи срца свог: обрађујући душу своју покајањем, вером, молитвом, постом, светим причешћем, и осталим духовном алатом, којим се душа обрађује, да би у њој успешно расла Истина Христова, и тако је сву осветила и спасла Христом Спаситељем. Уто 19 Св. Павле Исповедник; преп. Варлаам Хутински 6 3) А тај алат? То су свете тајне и свете врлине које из себе и кроз себе лију и изливају у душу нашу све божанске силе које су нам потребне за побожни живот и живот вечни у овом и оном свету. Кроз њих нам се даје све вечно, божанско, богочо- вечно; даје нам се сав Бог и Господ, сав Спаситељ, сво спасење, сва Истина, сва Правда, сва Љубав, сва Вечност. - Ј Сре 20 Св. 33 мученика у Мелитини; преп. Лазар вода 7 Ко се свет тај се не посвети. - Н Чет 21 Сабор св. Архангела Михаила - Аранђеловдан 8 Нама хришћанима ништа није тако потребно као молитва, и то непрестана молитва. Човек никада није довољан сам себи; у сваком тренутку неопходно му је да себе допуни Богом; сваку мисао своју да допуни Богом, свако осећање, сваку жељу, свако дело, сваку реч. А то ће моћи учинити, само ако стално буде у молитвеном односу према Богу, у молитвеној вези са Богом. Зато је човеку увек мало молитве, и његове лично, и његових ближњих, и његових светих заштитника небеских: светитеља и анђела. - Ј Пет 22 Св. муч. Онисифор и Порфирије; св. Нектарије Егински вода 9 Боља је истина од лажи, боља је правда од неправде; и не треба се бојати смрти за правду Божју и народну, него се треба бојати живота у неправди. Ко умире за правду, васкрснуће и живеће, а ко живи у неправди умреће да никад не васкрсне. - Н Суб 23 Св. апостоли Олимп, Ераст, Родион и други с њима 10 Бога се бојати, правду творити и народ волети. - Н
  5. 10. - 16. новембар 2024. Недеља 20. по Духовима Нед 10 Св. муч. Терентије; св. Арсеније Сремац 28 1)Не заборавите ни за минут да Божје око стоји над вама и гледа дела људска. Зато се не бојте, ако правду творите. Ако сте згрешили, кајте се, кајте се брзо, да вас смрт не би затекла у греху. Пон 11 Св. Аврамије Затворник; преп. муч. Анастасија Римљанка 29 2) Покајнике Бог љуби и све им прашта. И брише грехе њихове и чини душу њихову бељом од снега и ставља имена њихова у Књигу Живих која ће се прочитати на Суду Христовоме, кад Христос поново дође да суди живим и мртвим. Уто 12 Св. краљ Милутин, преп. Теоктист и мати им Јелена; Варнава Исповедник 30 3) О, колика ће радост ваша бити када се имена ваша прочитају на Суду Христовом? Тада ћете ући у Рај међу анђеле, и кад сагледате Рај и његове сласти, заборавићете муке и сва страдања на земљи. Рећи ћете: Све наше муке на земљи и страдања била су као ништа. Да су нас на земљи сваки дан и секли и на ватри пекли, опет све је то ништа према овој радости и светлости, према овом животу без краја, према овој лепоти без сравњења! И онда ћете се измешати са анђелима и праведницима и светитељима, и славићете Свету, Пресвету Тројицу, славећи је дан и ноћ, певајући Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Алилуја! Амин. - Н Сре 13 Св. апостоли Стахије, Амплије и други с њим вода 31 Ти нећеш да радиш, то значи у теби је малаксала, или оболела, или нестала ревност вере, вере која увек кроз љубав дела, те тако ти самом лењошћу својом већ нарушаваш заповест Господњу о вери, и љубави, и милостињи. Твоја лењост је увек двострука: не радиш за тело, не радиш за душу; осуђујеш на сигурну глад душу, а тело такође, сем ако те добри људи, испуњујући заповест Господњу о милостињи, не прехрањују. - Ј Чет 14 Св. Козма и Дамјан - Врачеви 1 1) Грех је микроб душе. Од свих микроба у свету грех је најпостојанији и најплоднији. Пет 15 Св. муч. Акиндин, Пигасије и други с њима вода 2 2) Један једини грех је довољан, да сруши најмоћнијег човека. Као када се један једини црв увуче под кору најмоћнијег храста. - Н Суб 16 Обновљење храма св. Георгија - Ђурђиц 3 Кајемо се у свему што згрешисмо, и Божју заповест прекршисмо, и образ окаљасмо, било лагањем или крадењем, било злобом и пакошћу, било развратом или отимањем, било пијанством или ждерањем, било варањем или коцкањем, било псовањем и хуљењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством или саблажњавањем својих ближњих; да се покајемо за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне; кајемо се и молимо Бога да нам опрости, да због нас не казни сав народ наш и сву државу нашу. - Н
  6. 3. - 9. новембар 2024. Недеља 19. по Духовима Нед 3 Преп. Иларион Велики; св. Иларион и Висарион 21 2) Њих нема телесно у овом свету, у овом граду. Кроз 50, 60 година ко зна да ли ће ико од нас, који смо се састали у овом храму, бити у граду, бити на земљи. Можда ниједан од нас... Зато треба да се сећамо смртног часа. То је почетно учење цркве православне. Кад би се људи сећали смрти не би грешили толико. Више би било добротвора међу људима, у сваком друштву, у сваком народу. - Н Пон 4 Св. Аверкије Јерапољски; Праведни Лот;Богородица Казанска 22 1) Грех, по природи својој разорна и смртоносна сила, ушавши у душу, разбија је, ситни, дроби, разара њено јединство, разбољева је, и она није у стању да влада собом, да држи себе у јединству, у целости, да целу себе води ка Богу, чије је она боголико саздање. Уто 5 Св. апостол Јаков, први епископ Јерусалимски 23 2) Од те греховне разбијености и разбољености душу лечи само Бог. Зато се православни хришћанин сваког дана на јутрењу вапајно моли: "Господе, исцели душу моју, јер Ти сагреших!", јер грехом разбих, оболестих душу; Ти је једини можеш излечити од греха, и тиме исцелити, учинити целом, једном, једноставном, целостном. - Ј Сре 6 Св. великомуч. Арета; Богородица Свих жалосних Радост вода 24 Патријарх Варнава је опомињао православна срца и духове да своју веру чувају а туђу да не вређају, да не буду непријатељи браћи нашој муслиманима и католицима. Из његових уста неколико пута ја сам, као лични сведок чуо речи: "Држите своју веру, туђу не вређајте!" Сви смо браћа. Није величина у томе понизити туђу веру, величина је у томе држати своју веру и бити праведан. То је аманет његов: Вера у Бога, слога у народу, јединство Срба, праштање непријатељима. - Н Чет 7 Св. муч. Маркијан, Нотариј и Мартирије 25 1) Васкрсли Христос има власт над светом. После свога Васкрсења Он је рекао: "Даде ми се сва власт на небу и на земљи." Он је дакле свемоћни господар света. Он влада светом и животом сваког од нас. Нема силе која му се може супроста- вити. Сви противници Његови јесу као плева пред силним ветром. Пет 8 Свети великомученик Димитрије Мироточиви риба26 2) Ако имате такву веру у Њега, не тугујте за умрлим - васкрснуће. Не очајавајте због неправде у свету - нестаће је. Не бојте се тираније - срушиће се. - Н Суб 9 Св. муч. Нестор 27 Веле: има и безбожника добрих људи. Да, безбожници могу бити: привремено добри, површно добри, фарисејски добри. Али, безбожник не може бити истински добар, трајно добар, дубоко добар, бесмртно добар, јер је за то потребно бити у духовној вези, у духовном сродству са стварно Једино Добрим и Вечно Добрим Богом и Господом Христом. Истинита је кроза све векове божанска реч Спаситељева: "Без мене не можете чинити ништа" (Јн. 15, 5). - Ј
  7. 27. октобар - 2. новембар 2024. Недеља 18. по Духовима - св. Отаца 7. Васељенског Нед 27 Преподобна мати Параскева - Света Петка 14 На слави је главно молитва, а јело и пиће је част гостима и милостиња сиромасима. - Н Пон 28 Св. свештеномуч. Лукијан; преп. Јевтимије 15 1) Шта значи бити хришћанин? Ходити у Истини, бити сав у Истини и од Истине. То осигурава човеку бесмртност и живот вечни, јер га спасава од греха, од те основне и главне лажи, свелажи. Грех у свима својим безбројним облицима само једно ради: лаже човека да му може дати живот и сурвава га у смрт, да му може дати рај а одводи га у пакао, да га може учинити богом а претвара га у ђавола. Уто 29 Св. муч. Лонгин Сотник 16 2) Ето гордости. Зар гордошћу не лаже човек себе, јер сматра себе великим, а уствари је прах и пепео? Ето славољубље. Зар славољубљем не лаже човек себе, јер сматра себе славним, а уствари је буњиште, пуно црва и смрада? Ето властољубље. Зар човек не лаже себе властољубљем, јер сматра да је силан и моћан, а уствари је бедни роб смрти и гроба? Ето сластољубље. Зар човек не лаже себе сластољубљем, јер сматра да ће му дати рајска уживања, а уствари свака се сласт завршава горчином? Сре 30 Св. пророк Осија; преп. муч. Андреј Критски вода 17 3) Тако, грех до греха - лаж до лажи, и све се оне сливају у једну бескрајну лаж, која увек одводи човека "оцу лажи", том човекоубици "од почетка" (Јн. 8, 44). Зато основна заповест Тројичног Божанства јесте: ходити у истини. Јер само они "који ходе у истини" Христови су, и лаж нема власти над њима. - Ј Чет 31 Св. апостол и јеванђелист Лука; св. Петар Цетињски 18 1) Кроз Своје свето Еванђеље Господ вас позива на Вечну Истину, ваше је да се на то добровољно одазовете - вером; Он вас позива на Вечну Љубав, на Вечну Правду, на Вечни Живот, ваше је да се на то одазовете опет - вером. А одазивате се истински вером, ако живите по свима заповестима свете вере Христове, вршећи их неуморно и истрајно. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Пет 1 Св. пророк Јоил; преп. Прохор Пчињски; преп. Јован Рилски уље 19 2) Ваше свето живљење по светој вери неће малаксати, и неће престати, знате ли када? Када веру своју подржавате и храните љубављу, а љубав молитвом, а молитву постом, а пост трпљењем, а трпљење кротошћу, а кротост смерношћу, а смиреност самилошћу, а самилост милосрђем, а милосрђе ревношћу. Јер свака света врлина еванђелска живи једино ако је свим бићем повезана са свима осталим светим врлинама. - Ј Суб 2 Св. великомуч. Артемије - Задушнице 20 1) Душе покојних осећају наше мисли, чују наше речи, знају за наше молитве... Духовни је свет невидљив, али много јачи од света физичког, видљивог.... Највеће силе у овом физичком свету јесу невидљиве. Електрична сила? Ко је за њу знао пре? Данас видимо да су те силе јаче, моћније, него све што видимо и рукама опипати можемо. И душе (упокојених) осећају нас, близу су нас... - Н
  8. 20. - 26. октобар 2024. Недеља 17. по Духовима Нед 20 Св. муч. Сергије и Вакхо - Срђевдан 7 1) Именом Христовим освећује се вода и земља и ваздух. Именом Христовим освећују се цркве и школе, и болнице, и касарне, и заставе и домови, и семе за усев, и први плодови земаљски. У Његово име читају се молитве болесницима. У Његово име греси се опраштају покајаним грешницима. И нема другог имена под небом којим би се ми могли спасти. (Д.А. 4, 12).Тако стоји записано у Светом Писму Божјем. Пон 21 Преп. Пелагија и преп. Таиса 8 2) Авај, зар ћеш ти ружити то најсветије име! Зар ћеш ружити Бога, а не ђавола? Зашто нико не псује ђавола него Бога? Авај, каквој се срећи, каквој победи, каквом успеху надаш, кад ружиш Онога који те је створио, који те држи и који ти је једини поуздан заштитник и помоћник у опасности! Уто 22 Св. апостол Јаков; св. Андроник и Атанасије; св. Стефан Српски (Слепи) 9 3) Не псуј, и не узбуњуј славне претке своје против себе. Јер ако псујеш Богородицу узбуњујеш старога Немању који Богородици подиже своју Студеницу. И чиниш од великог Немање и од Студенице непријатеље себи. Ако псујеш Христа Спаситеља, узбуњујеш и огорчаваш светога Саву и брата му краља Стефана Прво- венчанога, који Христу Спаситељу подигоше свету Жичу. И дижеш против себе оба ова свет брата и њихову славну задужбину... Ако псујеш сунце и звезде, хулиш на Творца њиховога и узбуњујеш све стихије природне против себе. Сре 23 Св. муч. Евлампије и Евлампија вода10 4) Ради твога добра, ја те молим да не псујеш. И због оних који су ти најмилији код куће. И због добра народа твога и отаџбине твоје - не псуј. - Н Чет 24 Св. апостол Филип; св. Теофан Начертани 11 Који љуби брата, он се и моли за њега, и пости за њега, и милостив је према њему, и кротак, и смирен, и трпељив. - Ј Пет 25 Св. муч. Андроник, Пров и Тарах вода 12 1) Скала љубави је огромна: полази од најмање, завршава највећом жртвом. Главно је у свакој тој жртви да је живо осећање љубави за брата. А то осећање лако нађе саосећање у љубљеноме.... Таква је права љубав, љубав Божја: љубав Христова, љубав еванђелска. Она подстиче човека на сваку жртву за браћу. Свети Јован Богослов вели: "Који дакле има богатства овога света, и види брата свога у невољи, и затвори срце своје од њега, како љубав Божја обитава у њему?" Суб 26 Св. муч. Карп; новомуч. Злата Меглинска; Богородица Иверска 13 2) Када љубав Божја обитава у срцу, онда је оно отворено за сву браћу: да им послужи имањем, и молитвом, и постом, и правдом, и добротом, и истином, и милостињом, и трпљењем, и кротошћу, и смерношћу, и сваком личном жртвом која иде до полагања за браћу и највеће вредности човекова бића: душе. - Ј
  9. 13. - 19. октобар 2024. Недеља 16. по Духовима Нед 13 Св. свештеномуч. Григорије; св. Михаил Кијевски 30 Јак си вером, јак љубављу, јак молитвом, јак трпљењем, јак постом, онда - носи бремена слабије у вери браће, слабије у љубави, слабије у молитви, слабије у посту, слабије у другим подвизима, јер "ми јаки дужни смо слабости слабих носити, и не себи угађати" (Рим. 15,1). Нама је благодаћу Божјом дата јакост у вери, јакост у љубави, јакост у молитви, да бисмо их као таленте употре- бљавали на корист ближњих својих, јер су нам ради тога дати. А не употребљавамо ли их , они ће се узети од нас, као талант од лењог и злог слуге. - Ј Пон 14 Покров Пресвете Богородице; апостол Ананије; преп. Роман Слаткопојац 1 Душа Пресвете Богородице беше светла и непорочна, испуњена тишином од вере и наде у Бога, и благоуханим мирисом од молитава. - Н Уто 15 Свештеномуч. Кипријан и муч. Јустина; преп. Андреј јуродиви 2 Биће људско није за грех и његову прљавштину, већ за Бога и његову чистоту. - Ј Сре 16 Свештеномуч. Дионисије Аеропагит вода 3 1) Образац љубави и човекољубља, и то савршен и свесавршени образац, јесте Господ Христос. Пошто смо ми доживели, и непрестано доживљавамо ту љубав Христову, коју ничим не заслужујемо, то смо дужни њоме, из ње и ради ње, љубити један другога. То је нова љубав, и нова заповест о љубави; нова, јер љуби човека и у греху његовом; нова, јер милује грешника, а осуђује грех његов; нова, јер не убија грешника због греха, него убија грех, а спасава грешника. Чет 17 Св. Стефан и Јелена (Штиљановић) 4 2) Зато што је ова Христова љубав тако савршена и тако спасоносна, она је постала првом дужношћу хришћана: "Ми смо дужни љубити један другога". Јер вршећи ову дужност ми продужавамо Богочовеково дело спасења људи; спасавамо себе и друге, или тачније: спасавамо себе кроз друге. Спасење, то је продужење Христове љубави кроза све људе који верују у Њега. Спасавамо се од греха, смрти и ђавола Христовом љубављу, Христовим човекољубљем. - Ј Пет 18 Св. муч. Харитина; свештеномуч. Дионисије вода 5 Ко блудничи, греши свом телу; а ко прељубу чини греши не само своме телу, него и светој, Богом благословеној својини брата свога: јер скрнави, јер обесвећује супругу брата свога. Тако је прељуба страшнији грех од блуда. Прељубочинац је крив пред братом својим. Али за такав грех, као што је прељуба, мали је сваки суд људски. Свезнајући, свемоћни, свеблаги, свемилостиви, али и свеправедни Господ плаћа по заслузи: освета је Његова. Каква? Ту све спада: и страдања, и патње, и невоље, и муке, и болести, па и смрт. Еванђеље свеблагог и сведоброг Бога у исто време је Еванђеље свеправедног Бога, који не оставља зло незаузданим, а непокајано зло некажњеним. - Ј Суб 19 Св. апостол Тома - Томиндан 6 Сумња изазива страх. - Н
  10. @Toma Верујем да молитвом човек може да испроси и "дар" опраштања ближњем. Мој ближњи не сме да буде објекат, већ Други који такође у себи носи лик и подобије. Други, као и ја, тежи Христу.
  11. 6. - 12. октобар 2024. Недеља 15. по Духовима Нед 6 Зачеће св. Јована Претече и Крститеља 23 Љубав је по природи својој богочежњива и богоцентрична сила: она вуче човеково срце к Богу, јер Бог је љубав (1.Јн 4, 8 - 16), стога љубав и вуче к Њему. У самој ствари, љубав је и немогућа ван Бога и без Бога. Зато је Бог - "Бог љубави" (2Кор. 13, 11), љубави истинске, праве, свете, бесмртне, вечне. И ми људи утолико смо способни љубити, уколико смо од Бога. Саздани Богом као боголика бића, ми у тој боголикости и имамо љубећу силу у себи: из те боголикости се и развија и расте божанска љубав у нама. И та наша љубав је све дотле несавршена, док сва не порасте у љубав Божију, док се не уподоби љубави Божјој. - Ј Пон 7 Св. првомуч. Текла; преп. Симон, краљ Владислав и други 24 Старајте се да будете чисти умом и срцем, прави савешћу, и у миру са Богом. - Н Уто 8 Преп. Ефросинија; св. Сергије Радоњешки 25 1) Мржња је тама, мрзи ли човек некога, он га уствари мрзи, јер га не види као божанско створење, не распознаје као боголико биће, није нашао пут у његову душу, јер нема "истинске светлости" у себи која би му осветлила биће брата кога мрзи, и показала га са његове вечне, бесмртне стране. У тој тами, у том незнању о човеку живе сви који своде човека на смртно биће, или на тело, или на животињског потомка, или на животињу. А то уствари и јесте права мржња према човеку: одрицати му небеско, божанско порекло, боголику душу и сводити га на сводити га на смрдљиву и црвљиву лешину. Сре 9 Св. апостол и јеванђелист Јован Богослов уље 26 2) Свети Богослов пише: "Који говори да је у светлости, а мрзи на свога брата, још је у тами". Права, једина права и једина истинска љубав према човеку јесте: сматрати човека за боголико и вечно биће: видети у њему свога бесмртног и вечног брата, брата не само у овом него и у оном свету. Само таква љубав зна човека истински, само се таква љубав не саблажњава о човека. - Ј Чет 10 Св. муч. Калистрат 27 Љубав према Христу је она сила која подстиче, одушевљава и даје моћи човеку да држи заповести његове (Јн. 14, 21). Христољубље се изражава у држању заповести Христових, Еванђеља Његовог. Јер, Еванђеље од почетка до краја и сачињава све заповести Његове. - Ј Пет 11 Преп. Харитон Исповедник уље 28 Главно је носити и гајити у души христољубље. А човекољубиви Господ зна слабости људске природе, стога и опрашта грехове ономе који признаје, који исповеда своје грехе, тј. који се каје за њих. - Ј Суб 12 Преп. Киријак Отшелник (Михољдан) 29 Очајање - то је готова смрт душе. - Ј
  12. 29. септембар - 5. октобар 2024. Недеља 14. по Духовима, по Воздвижењу Нед 29 Св. великомуч. Јефимија свехвална; преп. Доротеј и Кипријан 16 Не отимајте се о вођство и првенство и не говорите о својим заслугама. Бог гледа у срца људска и од Њега се не може ништа сакрити. Ако имаш заслуге за дело Божје па ти људи то не признају него те потисну на последње место, благо теби, Бог види и Бог ће ти то платити. - Н Пон 30 Св. мученице Вера, Нада и Љубав и мати им Софија 17 Стрпљива нада у Господа Христа лечи од сваке малаксалости у подвизима, од сваког замора, од сваке потиштености. Малаксава ли вера, нада јој притиче у помоћ, малаксава ли љубав, нада је бодри и снажи и храбри. Вера, љубав и нада - ето тројства које остварује савршенство у духовном делатном животу. - Ј ----------------------------------------------------------------------------------------------------- Уто 1 Св. Евменије Гортински; св. муч. Ариадна 18 Знајте, где је братство и љубав, ту мора бити и жртве и давања. Каква би то вера била кад не би тражила жртве? Некоме је тешко дати један динар у цркви за свеће и жао им је кад дају најмању пару сиромаху, а међутим погледајте их како лако нађу паре за парнице и како им није тешко дати по двадесет и педесет и сто динара за тужбе суду на свога ближњега. Нико није пропао што је давао цркви и сиротињи, а многи су пропали што су немилице давали по крчмама и по судовима. - Н Сре 2 Св. муч. Трофим, Саватије и Доримедонт вода 19 1) И најмање самољубље, које се зачне у нама, постепено се претвара у дивљег тиранина душе наше и убија божанску слободу нашу којом нас Христос ослободи. Чет 3 Св. великомуч. Јевстатије 20 2) Све што у вама није за Христа, од Христа, по Христу, ка Христу, неизоставно вас вуче у ропство греху, смрти и ђаволу. Проверите све што се креће и миче и збива у вашој души, у вашем срцу, у вашем уму; проверите љубављу Христовом. Оно што је против ње, уствари је против вас самих, против душе ваше, против спасења вашег, против бесмртности ваше. Самољубље м у ком облику, увек је против вас самих најпре и највише и најсмртоносније, и увек мање шкодљиво за друге неголи за вас саме. Пет 4 Св. апостол Кодрат уље 21 3) И кроз најмање самољубље које се појави у вама, грех вас зове и мами у свој загрљај, у своје ропство. Браните се од њега христољубљем, јер је христољубље једино свепобедно и свемоћно оружје против сваког самољубља. Самољубље хоће да живи по телу, да угађа свим сластољубивим жељама тела, и кроз то да вас пороби смрти и греху, а преко њих ненаситом ђаволу. - Ј Суб 5 Св. пророк Јона; свештеномуч. Фока - Задушнице 22 Благо онима, браћо, који верују Христу и свакој речи Његовој, они и ако умру живеће. - Н
  13. 22. 28. септембар 2024. Недеља 13. по Духовима - пред Воздвижење Нед 22 Св. праведни Јоаким и Ана 9 Ми смо хришћани тиме хришћани што Христом живимо, као лоза чокотом. Зато нам никада ништа не недостаје, свега вечног и божанског имамо у изобиљу. Шта је то што нам недостаје када смо увек заједно са Христом Богом, који је неисказано богат свима божанским богатствима, која су вечита, неисцрпна, непогрешива? И кад нас најстрашније невоље и муке овога света растржу, ми смо и онда пуни радосне наде, јер је увек са нама Он - наша вечна радост, наше јединствено спасење, наш слатки мир, наше непролазно богатство. - Ј Пон 23 Св. муч. Минодора, Митродора, Нимфодора 10 Гле, Господ неуморни и сведелатни изабрао нас је за Своје сараднике на земаљској њиви Својој. Он је на њој, као и свуда, главни радник, а ви сте изабрани да Му будете верни сарадници. Ко то ради у сунцу, те оно лије из себе толику светлост и топлоту, ако не Он - Сверадник? Ко то ради у зрну пшеничном, те оно клија и класа и плод доноси, ако не Он - Сверадник? Ко то ради у биљкама, у цвећу, у усевима, у воћкама, у виновој лози, те расту и род доносе, ако не Он - Сверадник? Ко то ради у води, те она производи рибе и разноврсне животиње, ако не Он - Сверадник? Ко то ради у ваздуху, у светлости, у звездама, у птицама, у животињама, у сваком створу, у сваком бићу, у свакој твари, те све то постоји и живи и расте и множи се и продужује се кроз векове и векове, ко ако не Он - Сверадник? Бити сарадник таквом свемоћном и свемудром и свеблагом и сведарежљивом Свераднику - каква радост и усхићење и занос? - Ј Уто 24 Преп. Теодора; преп. Сергије и Герман 11 1) Што више рана хришћанин задобије у рату за своје спасење, то је бољи војник Христов, и утолико му је сигурније спасење. Сре 25 Свештеномуч. Автоном уље 12 2) Не треба се варати: нама се дарова Христа ради не само да Га верујемо, него и да страдамо за Њега, једнако борећи се за своје спасење. Чет 26 Обновљење храма Христа и Бога нашег; свештеномуч. Корнилије 13 3) Спасење се постиже непрекидним стајањем у Еванђељу Спасовом, непрекидним живљењем у Еванђељу и по Еванђељу, непрекидним идењем за Спаситељем са крстом у срцу, у мислима, у души, у уму, у телу. Пет 27 Воздвижење Часног Крста - К Р С Т О В Д А Н уље 14 4) Јер без крста - нема спасења бићу што се човек зове. Знајте, знајте, знајте: где је крст, ту је спасење. Јер је чудесни Господ Христос све силе свог богочовечанског домостроја спасења рода људског стопио, слио у крст. Зато је крст и постао "знак Сина Човечијега" (Мт. 24,30), вечити знак, неразориви знак, и на небу и на земљи једини знак. Тим знаком се побеђују сви видљиви и невидљиви непријатељи нашег спасења, и занавек осигурава спасење наше и у овом и у оном свету. - Ј Суб 28 Св. великомуч. Никита; св. Јосиф Темишварски 15 Срца к небу! - Ј
  14. 15. - 21. септембар 2024. Недеља 12. по Духовима Нед 15 Св. муч. Мамант; Јован Посник; Сабор Српских Светитеља 2 7) Крађа. Ахав украде у рату неке ствари. И би кажњен каменовањем. Завист. Цар Саул имаше у срцу завист према Давиду. Зато пусти Бог на Саула злог духа, те беше као бесан. Врачање. Цар Саул оде врачари да је пита за савет. Зато га Бог казни те погибе у рату. Прељуба. Цар Давид учини прељубу с туђом женом. Зато после син Давидов Авесалом диже буну на свога оца и ратоваше против њега. Пон 16 Свештеномуч. Антим; св. Јоаникије Први, патријарх Српски 3 8) Исмевање богомољства. Михала, жена Давидова, насмеја се и наруга своме мужу када овај Бога слављаше. Зато Бог казни Михалу, те оста нероткиња до смрти и немаше порода. Гажење заклетве. Једном Саул погази заклетву. И због тога би глад у земљи за три године... Уто 17 Свештеномуч. Вавила; пророк Мојсеј; Петар Дабробосански; Стефан Троношки 4 9) Среброљубље. Гнезије, слуга пророка Јелисеја, беше среброљубив. И за то би кажњен од Бога те поста сав губав. Бијење човека Божјега. Једном цар Јеровоам диже руку да удари једног Божјег човека, но у том рука му се осуши. Самовољно присвајање свештеничких дужности. Цар Озија једном узе кадионицу у храму да он кади иако ту беху свештеници. И у том часу изађе му губа на челу. Сре 18 Св. пророк Захарија и праведна Јелисавета вода 5 10) Издајство Бога. Јуда издаде Христа, зато се обеси и пуче по среди и просу му се сва утроба... Лаж. Ананије и Сапфира слагаше апостола Петра. И обоје падоше мртви на земљу од силе Божје, која дејствоваше кроз апостола.... Лажна сведочанства. На основу лажних сведока јеврејске старешине осудише и убише Господа Христа. Зато им се раскопа кућа... а народ јеврејски развеја се као плева по целом свету... Гатарије. Емила гатара казни апостол Павле те ослепи... То су греси, браћо, које Бог мрзи и кажњава. Због тога и због још многих других греха, као што је псовка, грдња, леност, непоштовање недеље, отмица, парничење и друго, Бог брише име из Књиге Живих. - Н Чет 19 Чудо св. Архангела Михаила; муч. Евдоксија 6 1) Зло, макар и најмање, увек једним нервом својим везује човека са Свезлом - Сатаном. Зато, упорно и непрекидно приморавајте себе на свако добро, и одвраћајте себе од сваког зла. Са муком се постаје добар, јер се са муком престаје бити зао. Пет 20 Св. муч. Созонт вода 7 2) Грехољубива природа људска на безброј видљивих и невидљивих начина вуче ка злу. Зато њу треба испунити вером, љубављу, молитвом, да је оне стално вуку ка небу, ка небесним световима, вуку кроз еванђелско добро и благодат. - Ј Суб 21 РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - Мала Госпојина 8 Срби не славе рођендане. Ко слави свој рођендан, слави самог себе, а ми Срби славимо неког већег од нас - свеце Божје. - Н
×
×
  • Креирај ново...