Jump to content

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    10569
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    9

Последњи трофеј

Драгана Милошевић је имао/ла садржај са највише реакција!

О Драгана Милошевић

  • Рођендан 01/20/1981

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Неготин
  • Интересовање :
    музика,филм ... нећу брак.

Скорашњи посетиоци профила

63264 посетилаца

Драгана Милошевић's Achievements

  1. У среду 10. августа 2022. године навршило се oсам година од када је Преосвећени владика Иларион устоличен у трон Епископа тимочких. Тим поводом, у манастиру Буково служена је света архијерејска Литургија на којој су Преосвећеном Епископу Илариону саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Енох и протонамесник Радоје Мијовић, док су за певницом појали појци хора Пелагонитиса из Македоније. У архипастирској беседи владика Иларион је тумачио јеванђелско зачало о посланицима на винограду истичући да нас оно учи о неограниченој Љубави Оца небеског према сваком човеку, на коју и сами треба да се угледамо и трудимо да је задобијемо смирењем и кротошћу. Трудећи се да будемо слични Богу удостојићемо се да у наше срце дође Христос, да дође пуноћа благодати Духа Светога и да Господ препозна у нама своје истините слуге, закључио је Епископ тимочки. Годишњица хиротоније и устоличења владике Илариона - EPARHIJA-TIMOCKA.ORG У среду 10. августа 2022. године навршило се oсам година од када је Преосвећени владика Иларион устоличен у трон Епископа тимочких. Тим поводом, у манастиру Буково...
  2. Православна Охридска Архиепископија већ годинама уназад аргументирано указује да новинар ТВ Сител и самопрогласени црковни аналитичар г. Марјан Николовски и његов портал Религија. Мк има један једини циљ, да се никад не реши проблем Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. Сада, након што је тај проблем благополучно решен, свакако, сасвим различито од анализа које је он сервирао, очигледно му смета то што нема више спора између Српске Православне Цркве и МПЦ-ОА, па заједљиво на порталу религија.мк поставља питање „Зашто за СПЦ у Македонији има двојица Архиепископа“? Данас свако зна да не само за СПЦ, већ и за Васељенску Патријаршију и за остале Цркве на територији Р. Северне Македоније има двојицу Епископа са чином Архиепископ, као што и неке титуле Епископа су исте у ПОА и у МПЦ-ОА. То је техничко питање које се у најскорије време треба решити, али то не оспорава решење Светог Архијерејског Сабора СПЦ за решавање црквеног проблема са МПЦ-ОА. МПЦ-ОА има саслуживање са ПОА и то их чини да буду једна Црква, као што је једна Православна Црква у целој васељени, без обзира на то што је административно раздељена по територијама. Због тога, нека се г. Марјан Николовски не брине зашто у Р. Северној Македонији има двојицу Архиепископа, већ нека се побрине да прикаже неку тачну анализу, каквих није имао у задњих 20 година, од када постоји ПОА. 09 Август 2022 г. Из канцеларије Архиепископије Охридске и Митрополије Скопске
  3. 7. - 13. август 2022. Недеља 8.по Духовима Нед 7 Успеније свете Ане 25 Не раздвајај молитву од милостиње. И блага утеха с Неба лагано ће сићи у срце твоје као роса у жедну траву. (Н) Пон 8 Преп. муч. Параскева Трнова; св. Сава Трећи Српски 26 Не прљај онога који се почео прати, него му помози да се опере. Не плаши онога ко се упутио на пут истине, него га ободри. Јер према ономе што буде излазило из уста твојих у овоме свету бићеш суђен на Страшном Суду Божјем. (Н) Уто 9 Св. великомученик Пантелејмон; св. Климент Охридски 27 Не губи веру, не напуштај наду. Напротив, нека ти ново искушење послужи за јачање и вере и наде. Јер што год наша вера бива јача, морамо очекивати све страшнија искушења. Тако је воља доброг и блаженог духовног свата заједно са Оцем нашим небеским. (Н) Сре 10 Св. апостоли Пармен, Никанор, Прохор, Тимон и др; Смоленска Одигитрија вода 28 Као што коси користи роса, тако и души искрено кајање. (С) Чет 11 Св. муч. Калиник; муч. Серафима 29 1) Био у ма каквој невољи, или муци, или опасности, сети се да је свемилостиви Господ Христос у нашем свету, да Он човекољубиво бди над сваким од нас, и реци себи: "сад је време најбоље" (2Кор. 6,2) да свемилостиви Спаситељ освети моју невољу, моју муку, моју опасност, и претвори је у извор мога спасења, мога освећења, мога обожења! Пет 12 Св. апостоли Сила и Силуан; преп. Матти Ангелина Српска уље 30 2)Око тебе је најцрњи дан, најмрачнија ноћ, не бој се! сети се: "Светлост тиха", Светлост Истинита је ту, у нашем човечанском свету, од тебе зависи да је вером и молитвом унесеш у свој најцрњи дан, и осветлиш га, у своју најмрачнију ноћ, и обасјаш је. Зато реци себи: "Ево, сад је време најбоље!" Човекољубиви Господ Христос влада временом, зато је оно постало благослов, и радост, и средство спасења и освећења. Суб 13 Св. муч. Евдоким; св. муч. Јулита 31 3)"Ево, сад је дан спасења!" - То реци себи, ма какво те искушење снашло, ма какав грех захватио, ма каква страст завитлала, ма какав демон напао! То говори себи, јер је свемилосни Спаситељ ту, поред тебе, куца на врата твог чекајући да их добровољно отвориш, куца и благо ти шапуће: "Ево, стојим на вратима и куцам, али ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном". (Откр. 3, 20) (Ј)
  4. 31. јул - 6. авг. 2022 Недеља 7. по Духовима - Св. Отаца првих 6 Вас. сабора Нед 31 Св. муч. Емилијан; муч. Јакинт 18 Господе покај народ! Господе, прости народ! Господе, помилуј народ! (Н) -------------------------------------------------------------------------------- Пон 1 Преп. Макрина; Стефан Лазаревић; пренос моштију Серафима Саровског 19 Орловске очи надалеко виде, а злоћа завидника још даље. (С) Уто 2 Св. пророк Илија; св. Илија Грузијски 20 Наша Црква рачуна са квалитетом, а не са квантитетом. Није важан број верника већ искреност и дубина њихове вере. То нам указује и сам Господ Исус када наводи догађај док је Мојсије у пустињи чувао овце свога таста Јотора. Видео је купину која гори, али не сагорева. Мојсије приђе да види то чудо и зачу глас из купине: "Мојсије, изуј обућу са ногу својих јер је замља на којој стојиш света. Ја сам Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев". Аврам је отац, Исак је син, Јаков је унук. Бог себе назива Богом тројице људи из три различите генерације, иако су у свакој од тих генерација били милиони људи. Бог себе не назива Богом милиона, него Богом светих. Зато је на нама да се трудимо да будемо међу милионима људи ако су нељуди, него међу појединцима који теже правди Божјој. (П) Сре 3 Св. пророк Језекиљ; преп. Симеон и Јован јуродиви вода 21 1) Духови нису видљиви, ми им дајемо тело да буду видљиви. Злим духовима ми дајемо тело да буду видљиви за овај свет, да можемо да их видимо како изгледају. Оно зло што се манифестује кроз човека, то видимо духа који је окупирао душу тог човека и показује се кроз њега, псује... Чет 4 Св. Марија Магдалина (Блага Марија); свештеномуч. Фока 22 2) Не вређа Господа та душа, она је рођена хришћанска, него онај који је њу окупирао и заузео позицију, па дрма како он хоће. И уместо да разумемо шта је живот, ми се противимо и упућујемо злу мисао човеку. Тако и сами постајемо зли. Пет 5 Св. муч. Трофим, Теофил и др.; Богородица Почајевска вода 23 3) Колико пута смо се прогневили на оне чији је однос према нама био некоректан или увредљив? Помислимо му зло, значи убијамо му душу! Јер се пред Богом прима све оно - било добро, било зло - што је сједињено мислено са осећањима срца, и срца са душом. Суб 6 Св. великомуч. Христина; преп. Поликарп Печерски;муч. Пребиловачки 24 4) Зато треба са разумевањем да опазимо зло и са разумевањем да прихватимо добро. Да стално будемо на стражи и не пуштамо да у нашу клијет уђу они што не мисле добро. Духови злобе немају права насиља над човеком, да присиле човека, они само предлажу и досађују. Они немају силе да присиљавају, али ако се предаш њему онда он мора да те држи у својој власти. (Т)
  5. Користим ову прилику и да захвалим за сву помоћ и подршку српске државе македонској држави, за пружену руку у овим временима, препуним искушења Специјално за „Политику” Скопље – Након више од пет деценија СПЦ и МПЦ – ОА нашле су се у поновном загрљају. Литургија помирења служена је најпре 19. маја у Храму Светог Саве у Београду, а затим 24. маја у Храму Светог Климента Охридског у Скопљу, чиме је успостављено литургијско и канонско општење две сестринске цркве. О путу аутокефалности Македонске православне цркве, значају помирења сестринских цркава и перспективама православних верника два братска народа разговарамо с Његовим блаженством архиепископом охридским и македонским г. Стефаном. Сабор СПЦ благословио је признање аутокефалности МПЦ – ОА. Шта то значи за МПЦ – ОА и њене вернике? Препознавање непобитне чињенице о стварности македонске црквене самосталности од великог је значаја не само за нас већ, уверен сам, и за целокупно православље. За нашу јерархију и верни народ немогућност да евхаристијски заједничаримо с нашим истоверним браћом и сестрама из осталих помесних православних цркава представљала је отворену рану, која је сада залечена. Такође, сада нам се отвара могућност за проширење многоврсне сарадње са осталим помесним црквама. Све ово ће донети велике плодове. Можда наше признање неће, на први поглед, променити много тога у нашој цркви, зато што је она и до сада изнутра функционисала као и свака друга помесна црква, исповедајући исту свету веру у оваплоћеног и воскреслог Богочовека Христа, имала исти богослужбени живот, приносила исти евхаристијски принос, имала је апостолско прејемство – међутим, сасвим је природно да ће се многе ствари побољшати због обнове нашег заједничарења са свеправославном екуменом. Сваки сусрет оплемењује и обогаћује, а посебно заједничко литургијско благодарење, заједничке молитве и међусобни разговори са сабраћом из других помесних цркава. Наше признање ће бити од користи и свим сестринским црквама јер знамо да и македонско православље и Македонија уопште имају шта да покажу православном свету. Због стигме одвојености бројни боготражитељи из целог света били су обесхрабрени да посећују Македонију. Сада ће се то променити и наредних година ће добити могућност да виде наше духовно богатство, наше древне цркве и манастире, фреске и иконе, да виде лепоту нашег помесног православља, да виде Македонију и да се увере да наш народ пулсира у ритму православља и да македонска земља слободно може да се назове земљом цркава и земљом крста. Прошли сте трновит пут, али сте стрпљивошћу и мудрошћу стигли до аутокефалности. Ко је пружио највећи допринос остварењу тог циља? Да, заиста, пут није био лак. У односу на преговоре, нажалост, морам рећи да последњих неколико година нашим писмима упућеним црквеном Београду као да се није придавао потребан значај. Ако грешим, нека ми буде опроштено. Зато смо и прибегли захтеву о посредовању Његове свесветости васељенског патријарха г. Вартоломеја. Његово прихватање да размотри нашу молбу одиграло је огромну улогу у нашем коначном окупљању за истим столом са браћом архијерејима СПЦ и у разрешавању нашег проблема. Избором поглавара СПЦ, Његове светости патријарха г. Порфирија, отворена је нова страница у односима наших цркава, због чега смо неизмерно захвални и као народ и као црква. У томе су учествовала и браћа архијереји из Синода и Сабора СПЦ. Да ли су вам политичари помогли или одмогли на путу аутокефалности? Ја не знам да ли је било ко – појединац или нека структура политичке елите Македоније и Србије – одмагао у овом процесу. Ако има таквих, нека им Бог опрости јер нису знали шта чине. С друге стране, већина је била добронамерна и њима ће Бог то, свакако, урачунати у праведна дела, као добронамерно учешће у једном богоугодном делу, делу које је добро за оба братска народа. Након шездесет година српски патријарх је посетио Охрид. Колико је његова посета била значајна за МПЦ – ОА? Управо тако, пре шездесет година, 1962. године, у посети Охриду био је тадашњи српски патријарх Герман, заједно с руским патријархом Алексејем, а дочекао их је архиепископ Доситеј, те су саслуживали на празник Св. Кирила и Методија у Храму Пресвете Богородице Каменско, на Охриду. Иначе, у Светом писму се каже: „Колико је добро и колико је лепо када браћа живе заједно!” Заједништво је насушна карактеристика Свете цркве. Зато нас је много обрадовала иницијатива Његове светости патријарха г. Порфирија да дође и да заједно посетимо величанствени Охрид, свесловенски Јерусалим, тај древни град смештен поред бисерног Охридског језера, испуњен храмовима у којима се више од хиљаду година пева и слави Бог. Сигуран сам да је посета била плодоносна за патријарха и његову пратњу као што је била велика и искрена наша радост и радост верног народа Охрида и Струге, који је у огромном броју дочекао патријарха. Свети синод Васељенске патријаршије, на чијем је челу патријарх Вартоломеј, признао је делимично Македонску православну цркву. Када очекујете томос и шта би требало да пише у њему? О каквом је документу реч? Васељенски патријарх је примио МПЦ – ОА у канонско јединство са свеправославном екуменом. Са неколико македонских архијереја били смо у Константинопољу и заједно служили Божанствену литургију с патријархом г. Вартоломејом, и то на рођендан цркве – на празник Свете Педесетнице. Не знам када бисмо могли да очекујемо званични документ за упис наше помесне цркве у диптих аутокефалних цркава, али након што смо имали могућност да будемо неколико дана у близини константинопољског патријарха и да видимо његово црквољубље и искрену жељу да нам помогне, уверени смо да ће то бити у догледној будућности. Молимо милостивог Бога да нам подари само још мало стрпљења. Признати сте као Охридска архиепископија од Васељенске патријаршије. Да ли је то прихватљиво име за Македонску цркву? Свесни смо осетљивости питања о нашем имену код тзв. грчког блока цркава. Стога нећемо тражити од њих да нас називају именом које они не воле. Будући да смо наследници славне Охридске архиепископије, ословљавање тим именом с њихове стране нама не представља проблем. Међутим, уверен сам да ће и браћа архијереји и уопште веран народ хелефоног православног света схватити да се ми сами не можемо називати никако другачије него Македонци, тј. да је наша црква за нас колико македонска толико и охридска. Ту ће, вероватно, бити ствари које ће морати да се решавају, али вера и љубав могу и планине померати. Ако обе стране покажу да делују у љубави Христовој, лако ће доћи до договора између грчких цркава и наше, Македонске цркве. Да ли је дијалог довољно моћно оружје за превазилажење негативних искустава наслеђених из историје, као и за решавање нових сложених ситуација? У цркви је дијалог од насушног значаја. Православље је саборна вера, вера која је увек била утврђивана на васељенским, регионалним и помесним саборима. Без дијалога нема саборности, а без саборности нема цркве. То је доказано и у случају признања наше аутокефалије. Дијалогом смо увидели да је свима нама црква на првом месту, те је нестало међусобно неповерење из минулих деценија. Након што смо то увидели – као што често воли да каже Његова светост патријарх г. Порфирије – закључили смо да нам је Христос на првом месту, па је све дошло на своје место. Шта бисте поручили верницима у Србији? Верном српском народу препоручујем оно што стално говорим и свом, македонском народу: да зна, да чува и да живи према вери коју су нам наговестили пророци, коју су нам посведочили апостоли, коју су нам пренели и преносе наши оци. Још бих препоручио и да се стално присећају поруке Светог апостола Павла, који у Посланици Ефесјанима каже да јачамо у Господу и у снази Његове моћи, да се обучемо у свето оружје Божје да бисмо се одржали против ђавољег лукавства, па пошто се опашемо истином и обучемо оклоп праведности, да угасимо све ужарене стреле лукавог и да живимо с молитвом. Дакле, да наш живот постане непрестано славословије Богу. Уједно, користим ову прилику и да захвалим за сву помоћ и подршку српске државе македонској држави за пружену руку у овим временима, препуним искушења. Братском српском народу, свим верним чедима сестринске Српске православне цркве желим благодат божју, мир и љубав. Студирали сте у Београду. Какве успомене носите из овог града? Студентске године су од суштинског значаја у животу сваког човека. Време проведено на студијама на Богословском факултету у Београду један је од најдражих периода у мом животу. Нагласио бих да је београдски Богословски факултет и у то време био православни образовни центар на високом гласу. Наши професори, између осталих, били су – сада блаженоупокојени епископи, а тада млади јеромонаси – Атанасије Јевтић и Амфилохије Радовић, врсни богослови и духовници, затим изванредни класични филолог Емилијан Чарнић, па ерудита и апологета Лазар Милин, библиста Милош Ердељан, Димитрије Димитријевић итд. Београд је, не само као политички већ и као културни центар некадашње Југославије, био, а верујем и да је још увек, права метропола која младом човеку омогућава све услове за квалитетно научно истраживање и културно надограђивање, као и за редован молитвени живот и константну могућност присуствовања на светим богослужбама. Нисам заборавио ни бројне позоришне и биоскопске представе, концерте, Сајам књига и разне друге догађаје које смо са задовољством посећивали и пратили. Такође, тих година у Београду, заједно с колегама са факултета, често сам одлазио и на утакмице тадашње врло јаке југословенске лиге. Са студентима Македонцима најчешће сам посећивао утакмице нашег Вардара када је играо на Маракани, на ЈНА или на Карабурми, као и гостовања тадашњих друголигаша из Македоније. Гледали смо, свакако, и међународне утакмице београдских клубова, као и утакмице југословенске репрезентације. Након дипломирања, ретко сам долазио у Београд, али сам у мислима често навраћао у тај прекрасни град на две реке. Често споменем све оне који су ме учили вери, све с којима сам заједно студирао. Носим са собом и отворени дух тог лепог града, који је за мене остао и мој град. Пупиново звоно свакодневно одзвања Охридом „Охрид је центар хришћанства на Балкану”, рекао је Николај Велимировић Михајлу Идворском Пупину, који је даровао црквено звоно, друго по величини у Европи, Цркви Свете Богородице Перивлепте, у Охриду, 1923. године. Да ли откуцаји тог звона звоне и даље за мир и љубав свих верника Србије и Северне Македоније и двеју братских признатих цркава на чијем челу сте патријарх српски г. Порфирије и ви? Охрид је стварно посебно, богомдаровано парче земље с невероватном природом и духовном лепотом, многобројним храмовима и светињама. Познато је да је Свети Николај Велимировић у једном периоду епископовао у Охриду, где је управо поред Охридског језера – надахнут небо-земаљском лепотом тог богоблагословеног краја, нарочито градом са древним храмовима и манастирима, али и питомошћу и верношћу народа – написао значајан део свог велелепног стваралаштва. А црквено звоно које је један од највећих научника рођених на Балкану Михајло Пупин (иначе, пореклом Вевчанин) дао Храму Пресвете Богородице Перивлепте, једном од најлепших средњовековних Божјих храмова, још увек свакодневно одзвања позивајући верне Охриђане и све људе добре воље на молитву. То Пупиново звоно и нама поручује да чувамо успомену на великог научника и човека, захвални на његовом великом дару. ИЗВОР
  6. 24. - 30. јул 2022. Недеља 6. по Духовима Нед 24 Св. великомуч. Јефимија; Блажена Олга 11 1) Кажете, још никако вам се не да молитва? Доћи ће и то; не сумњајте. Кад се разгори у срцу љубав према Љубитељу Вашем, Ви ћете жедно тражити све начине општења с Њим. Па ћете се ухватити и за молитву. Пон 25 Св. муч. Прокло и Иларије; Богородица Тројеручица 12 2) За сад покушајте с једном кратком молитвом, рецимо: Свјати Боже, Пресвјатаја Тројице, Оче наш или Богородице Дјево. Понављајте ту молитву пет пута дневно; поставите то као правило и, хтело Вам се не хтело, не одступајте од тог правила. (Н) Уто 26 Сабор св. Архангела Гаврила; преп. Стефан Саваит 13 1) Знате ли шта је душа и ради чега нам је дата Богом? Душа је боголико биће, које собом одражава све божанске особине, и то у ограниченој мери: одражава ум Божји, и доброту Божју, и мудрост Божју, и правду Божју, и љубав Божју, и живот Божји. Сре 27 Св. апостол Акила; преп. Никодим вода 14 2) Да, све то она одражава јасно ако је грех не помрачи, не упрља, не раслаби, не задави. А тада? Она је као у неком бунилу: не зна ни ко је, ни шта је, ни откуда је, ни ради чега је. Душа у гресима, то је небеска царица у ритама, то је божанска чистуница у језеру гноја. Чет 28 Св. муч. Кирик и Јулита; Св. Владимир Руски 15 3) А душа је саздана боголиком, да би помоћу боголиких особина својих сва стремила к Богу, Творцу свом; саздана је боголиком, да би својом богочежњивошћу достигла божанско савршенство. Изабравши грех, она се добровољно отиснула литицом несавршенства у смрт, у смрад, у демонизам, у пакао. И тако потпуно изврнула, посуновратила своје биће и своју намену. Богочовек је дошао у наш пали, грехољубиви свет, да душу, ту небеску бесмртницу, спасе од греха, од смрада, од нечистоте, и врати Богу. И тако бесмртницу спасе од смрти. (Ј) Пет 29 Свештеномуч. Атиноген; муч. Јулија вода 16 Зелен гај његује славује, а богата трпеза окупља ласкавце. (С) Суб 30 Св. великомученица Марина (Огњена Марија) 17 (О могућности спасења некрштених) Ми знамо да се само у Цркви, лађи на бурном мору овог живота, сигурно спасава. Но да ли ће Господар лађе изузетно послати чамац, или пружити појас спасавања онима који се налазе у валовима око лађе, да се на тај начин спасу, то је ствар Његове моћи и Његовог милосрђа. Из Еванђеља знамо да ћемо као радници у вино- граду, најмљени од јутра, сигурно примити од Господа обећану плату ако се будемо трудили. А да ли ће они примити мању плату, или једнаку с нама, то није наше да одређујемо. (П)
  7. 17. - 23. јул 2022. Недеља 5. по Духовима Нед 17 Св. Андреј Критски; муч. царска породица Романов; 4 свештеномуч. Сава Горњокарловачки После сваког сувишног телесног уживања душа се осећа растужена. То је посведневни доказ да душа тражи своју насладу, која није телесна. После оргије душа се осећа трома и тешка... "Чувајте се да срца ваша не отежају од једења и брига овога свијета". (Н) Пон 18 Преп. Атанасије Атонски; св. Сергије Радоњешки 5 1) (О абортусу) Видите да ниједна животиња на земаљској кугли не убија своје младунче, једино разумно створење (човек) убија своје дете. То је велики грех и ако (жена) остане у непокајаном стању, ако се из дубине душе не покаје за то дело, биће осуђена као убица. И наравно: да ли ће моћи митарства да прође? Уто 19 Преп. Сисоје Велики 6 2) Нема греха неопростивог, осим греха непокајања. Али је потребно искрено покајање да се тако нешто више никад не чини. (Т) Сре 20 Преп. Тома Малеин; св. муч. Недеља вода 7 Две особине оваплоћеног Бога Логоса, Господа Христа, падају у очи: његова благост и човекољубље. (Ј) Чет 21 Св. великомученик Прокопије; Богородица Казанска 8 Смрт је близу, и Суд Божји је близу - две страшне опомене да и наше покајање треба да буде близу. Не буде ли наше покајање ближе и брже од смрти и Суда Божјег, оно ће онда увек за увек бити далеко од нас. Сад је оно у наашим рукама, и ми се можемо користити њиме још за неко кратко време. Пожуримо се, дакле, да се користимо покајањем, јер је то први и почетни лек за душу људску. Само се покајмо, и онда ће нам се одмах отворити даља врата и казаће на се, шта нам даље треба чинити. (Н) Пет 22 Свештеномуч. Панкратије; св. Теодор; муч. Гламочки и Куленвакуфски вода 9 Хришћанско срце је увек милосрдно. А није ли милосрдно, зар је хришћанско? (Ј) Суб 23 Св. 45 муч. из Никопоља; преп. Антоније Печерски 10 Радост је бити човек, само кад је човек свим бићем духовно сједињен са Богочовеком. Онда, једино онда човек доживљује себе, своје биће, своје постојање, своју душу, своју савест, своју вољу, своје срце, своје тело као радост, као вечиту божанску радост. (Ј)
  8. 10. - 16. јул 2022. Недеља 4. по Духовима Нед 10 Преп. Сампсон Странопримац риба 27 Човјек уздом запрегне коња да не утече, а ђаво среброљубљем човјека да се не спаси. (С) Пон 11 Пренос моштију Кира и Јована; новомуч. Дабробосански и Милешевски вода 28 Где је хришћанство? Мој одговор је: Само тамо где је страдање. Кад ово кажем ја не мислим само на незаслужено, већ и на заслужено страдање. Јер свако страдање чисти и оплемењује. (Н) Уто 12 Св. апостоли Петар и Павле - Петровдан 29 Не очајавај ако си се показао маловеран. И Петар је био маловеран, те се временом укрепио у вери те је био у истини тврд као стена. (Н) Сре 13 Сабор св. дванаест апостола - Павловдан риба 30 1) Свети апостол је увек Христов. Ако ико отворено живи, то је он, јер ништа не скрива. И споља и изнутра - сав је Христов. Разгрни му душу - сва је испуњена Христом; разгрни му ма коју мисао и осећање и расположење и реч и дело и подвиг - све је то препуно Христа; сав живот његов у свима размерама, од врха до дна - сав је Христов, сав у Христу, сав од Христа. Тако, да у њему и нема њега, већ само Христос у својој чудесној Богочовечанској пуноћи. Зато је он, једино он у целом роду људском, имао смелости да изјави за себе: "Ја више не живим, него живи у мени Христос" (Лк 2, 20) (Ј) Чет 14 Св. муч. и бесребреници Козма и Дамјан 1 2) Шта је Павлу Павлово? Само добра воља, а све је остало од Господа Христа. Добра воља која се испољава у његовој вери, љубави, молитви, посту, ревности, трпљењу, и у осталим еванђелским подвизима и трудовима. (Ј) Пет 15 Полагање ризе Пресвете Богородице уље 2 Овде на земљи исувише је кратак живот, толико кратак да се то не може ни замислити. Али, за ово кратко време много нам је дато. Дато нам је да можемо од срца да се обратимо Господу, а Он је тај који нас преображава и васкрсава нашу душу. Зато је хришћански род много, много срећан што има пред Престолом Господњим непрестану молитвеницу Пресвету Богородицу. (Т) Суб 16 Св. муч. Јакинт; преп. Анатолије 3 Слуге Божје благо поступају са људима, угледајући се на Господа који је "благ и неблагодарнима и злима" (Лк. 6, 35). Отуда јасна заповест светог апостола: "Будите један другоме благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама" (Еф. 4, 32) (Ј)
  9. 3. - 9. јул 2022. Недеља 3. по Духовима Нед 3 Св. свештеномуч. Методије; преп. Наум Охридски риба 20 Христова свест нека је у теби, нека потпуно овлада мислима и срцем. Ишчезни ти, жртвуј се , заборави се: тада ће Христос владати у теби, и седеће у срцу твоме као на престолу. (Н) Пон 4 Св. муч. Јулијан Тарсијски; преп. Анастасија Српска вода 21 Дуготрпељивост је небески род у души хришћанској. Да би га могао у себи одгајити човек мора небески живети, Духом Светим живети. (Ј) Уто 5 Св свештеномуч. Јевсевије уље 22 Треба, дакле, настојати да смо Богу све ближи и ближи па ћемо онда бити ближи једни другима. (П) Сре 6 Св. муч. Агрипина; Богородица Владимирска вода 23 1) "Покажите се као слуге Божје - у постовима" (2Кор. 6). Зар се не може бити слуга Божји без поста? Не може. То је еванђелска истина, објављена Господом, посведочена Апостолима и свима Светитељима од првог до последњег. Кад је Господ своје свеспасоносно Еванђеље сабрао у две речи. Он је рекао да се оно састоји у молитви и посту. Чет 7 Рођење св. Јована Претече - Ивањдан; Никита Ремезијански риба 24 2) Да, у томе, пошто се једино молитвом и постом, изгони из душе људске сваки демон, свака нечиста сила. А то значи: постиже спасење, постиже циљ ради кога је Спаситељ и дошао у наш свет. Јер од нечистих духова је сваки грех, свака смрт. И када се они уклоне из душе молитвом и постом, онда се уклањају творци свих грехова и свих смрти. А у томе се састоји спасење. Зато је цело Спаситељево Еванђеље у његовим божанским речима; "Овај се род изгони само молитвом и постом" (Мт 17,21 сравни Мк 9,29). Пет 8 Св. преп. муч. Февронија вода 25 3) Сам Спаситељ пости четрдесет дана, иако Му као безгрешном није било потребно постити, ради очишћења од нечистих сила и грехова. Али Он пости, да би нам дао пример и показао колико је важно и неопходно за људску природу постити. Када свети апостол Павле, изазван од Коринћана, набраја своје подвиге, па вели за себе да живот проводи "у многом пошћењу" (2 Кор. 11, 27). Суб 9 Преп. Давид Солунски; Богородица Тихвинска риба 26 4) Кад се у светом Еванђељу говори о узорном служењу Богу онда се указује на свету пророчицу Ану која "служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама" (Лк 2, 37). А шта тек да кажемо о светим Испосницима и о Светитељима уопште, пошто ниједан није живео не постећи се? Ваистину се не може бити слуга Божји без много пошћења. (Ј)
  10. 26. јун - 2. јул 2022. Недеља 2. по Духовима Нед 26 Св. муч. Акилина; св. Трифилије риба 13 2) Јер ако се у нама појави пуноћа љубави, заиста ће наши непријатељи сви у прах отићи. Јер ко може против љубави? Нема ни једно оружје које може против љубави Божје. Зашто? Зато што је Бог Љубав. А где се пуноћа љубави Божанске јавља, сторнира се свако зло. Зато, благо мени, потрудите се. Видите и сами, кад волимо све и нама је пријатно, јер су наше мисли мирне, пуне љубави и доброте... Пон 27 Св. пророк Јелисеј; св. Методије Цариградски вода 14 3) Молите се даноноћно, и децу учите да се усрдно Господу моле, да траже од Господа да буду испуњени Божанском љубављу, да осећају радост живота и мир божански. (Т) Уто 28 Св. великомуч. кнез Лазар; муч. српски - ВИДОВДАН; св. Амос риба 15 Наш народ дубоко верује у правду и живи и постоји као заточеник праве слободе. Наша историја сведочи да нисмо били освајачи, него браниоци људског образа и својих светиња. У свему томе мерило нам је косовско: "боље нам је изгубити главу, него своју огрешити душу"... У тим стиховима је сажето речено историјско и еванђелско схватање српског народа, правило, срж и душа овог народа по коме је он живео вековима. Јесте да смо ми људи, деца земље, али смо и деца неба. (П) Сре 29 Св. Тихон Аматунски Чудотворац вода 16 Еванђелска љубав у срцу? Шта је бесконачније, шта је безграничније од таквог срца? Оно смешта и Анђеле и људе, и самог бесконачног Бога љубави - Господа Христа. Еванђелска молитва у срцу? Такво срце нема граница; њему није тесно ни у човеку, ни у свету, јер оно обухвата све светове, видљиве и невидљиве. "Срце наше распространи се", изјављује апостол. Чиме? Богољубљем и човекољубљем. У њему има места најпре за Бога, а затим за све и сва. У таквом срцу никоме није тесно, осим грехољупцима, богомрсцима и себичњацима. (Ј) Чет 30 Св. муч. Мануил, Савел и Исмаил уље 17 Стеци Ум Христов. У сваком часу мисли како би Христос мислио. (Н) -------------------------------------------------------------------------------------------- Пет 1 Св. муч. Леонтије, Теодул и Исмаил вода 18 Од љетног града можеш утећи и под дрво, а од љутине не можеш ни у манастир. (С) Суб 2 Св. апостол Јуда; преп. Пајсије; св. Јован Шангајски риба19 Не реци: не могу. То је знак маловерја, или неверја, или кривоверја. Сети се апостола, његове вере, а ми смо дужни да се угледамо на њега: "Све могу у Христу Исусу који ми моћи даје" (Флб. 4,13) (Ј)
×
×
  • Креирај ново...