Претражи Живе Речи Утехе

Извор: Радио Слово љубве

Књига ђакона Ненада Идризовића "Три века Библиотеке Српске Патријаршије - Откривено благо", биће представљена у Амфитеатру Народне библиотеке Србије у петак 19. маја 2023. године у 16 часова. Догађај приређују Архив Српске Православне Цркве, Библиотека Српске Патријаршије, Музеј Српске Православне Цркве и Народна библиотека Србије. Сви су добродошли! Извор: Информативна служба СПЦ

Средином јуна 2022. године у оквиру издавачке делатности Библиотеке Српске Патријаршије објављена је научна публикација Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли, која је резултат вишегодишњег рада на пројекту: Истраживање, евидентирање и научна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије, саопштила је Информативна служба СПЦ. Научну комисију ангажовану на овом пројекту Библиотеке Патријаршије чине: проф. др Бранислав Тодић, редован професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редован професор Православног Богословског факултета у Београду; мр Душица Грбић, начелник одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управника Библиотеке Српске Патријаршије. Издање које је пред читаоцима представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература. Ова публикације је прво издање поменутог пројекта који има за циљ научни опис свих средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Патријаршије (укупно има 471 рукопис). Начин научног истрживања осим хронолошког јесте и тематски, односно рукописни фонд се обрађује по целинама – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд. Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Српске Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, ово издање, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју. Следеће издање на коме научна Комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради биће средњовековна рукописна Јеванђеља. Извор: Информативна служба СПЦ

У уторак, петог априла, у краљевачкој Библиотеци уприличено је предавање у оквиру програмског серијала „Водич кроз установе културе“. Представљена је Библиотека Српске патријаршије, а о њеном историјату, активностима данас, као и пројектима које реализује говорио је др Зоран Недељковић, управник. Први темељи Библиотеке Српске патријаршије положени су још у првој деценији тринаестог века када су Свети Сава и Свети Симеон положили прве рукописне књиге у ризницу манастира Хиландара, у којој су биле преписиване и сакупљане, а углавном су биле богослужбеног карактера. Историјски догађаји условили су да те прве збирке рукописних књига Архиепископије, па Патријаршије српске, пређу пут од манастира Хиландара, Жиче, Пећке Патријаршије, Сент Андреје, Сремских Карловаца до Београда. У институционалном смислу, настанак Библиотеке Српске патријаршије, везује се за време после Велике сеобе Срба 1690. године, када је патријарх Арсеније III Чарнојевић понео са собом из Пећке патријаршије одређен број богослужбених и других вредних књига. Након његове смрти 1706. године, у Сент Андреји, из патријархове заоставштине књиге су пренете у Сремске Карловце и тај фонд се сматра почетним у смислу институционалног формирања Библиотеке. Потоњи поглавари Српске цркве, са љубављу и пажњом односили су се према Библиотеци која се стицајем историјских околности формирала и у Сремским Карловцима и у Београду. Током Другог светског рата, окупаторске усташке власти имале су циљ уништење Библиотеке и њених фондова, али су они сачувани интервенцијом појединих хрватских интелектуалаца, који су знали њихову вредност. За враћање књига из Загреба после рата велике заслуге припадају др Радославу Грујићу, тадашњем управнику Музеја СПЦ. Одређен број књига, на пример читава збирка из области медицине, никада није враћена. Библиотека Српске патријаршије данас има фонд са више од 120.000 књига и више од 400.000 часописа; од самог почетка основу фонда чине легати, пре свега патријараха и архијереја, потом знаменитих Срба који су поклањали библиотеци своје личне збирке. Такође, има збирку од 471 ћириличне рукописне књиге, које припадају периоду између XIV и XVIII века. Зоран Недељковић нарочиту пажњу посветио је пројектима, које је иницирао и у које је установа на чијем је челу укључена, а реализују се са благословом Светог архијерејског синода и под покровитељством Министарства за културу и информисање, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и Управе за сарадњу са дијаспором. Најпре, то је пројекат Истраживање и објављивање српских рукописа у иностранству, покренут 2009. године. Поред Библиотеке Српске патријаршије, реализују га стручњаци са Православног богословског и Филозофског факултета Универзитета у Београду, из Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске. До сада су истражени рукописи у Чешкој, Словачкој, Мађарској, Пољској, Аустрији, Француској, а у току је истраживање у Италији. Недељковић је цитирао је А. А. Турилова, руског академика и историчара, да се српска рукописна баштина налази у самом врху европске и светске рукописне баштине и подвукао да је она тапија наше писмености, доказ постојања развијених српских средњовековних културних центара. Библиотека Српске патријаршије реализује данас још осам великих пројеката, међу којима су: Научни опис рукописа из Библиотеке Српске патријаршије, Прилози за историју српског народа у Словачкој, Хронике грофа Георгија Бранковића, матична делатност Библиотеке Српске патријаршије (од 2016. године); изузетну сарадњу има са националним библиотекама Русије и Француске. Врло занимљиво и садржајно излагање др Зоран Недељковић закључио је са визијом да Библиотека Српске патријаршије треба да буде место „распрострањенија књижества и просвештенија народа сербског“, како је још 1826. године рекао Јован Хаџић, један од оснивача Матице српске. Извор: Епархија жичка

Седница Управног одбора Библиотеке Српске Патријаршије, којом је председавао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, одржана је 14. maja 2021. године у Патријаршији српској у Београду. Управник Библиотеке Српске Патријаршије др Зоран Недељковић поднео је извештај о раду Библиотеке у протеклој години којим је детаљно известио о свим стручним активностима и пројектима који се обављају у Библиотеци Српске Патријаршије, о раду и учинку запослених, као и о будућим активностима које ће се спроводити. Такође, Светом Архијерејском Синоду реферисао je о завршетку рада на формирању Спомен - собе блажене успомене патријарха Павла у манастиру Раковици. Извештај је усвојен од стране Управног одбора Библиотеке Српске Патријаршије, који поред Патријарха српског г. Порфирија чине и Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ бачки г. Иринеј, Епископ шумадијски г. Јован и Епископ крушевачки г. Давид, главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор Саво Јовић и начелник Правне службе Патријаршијске управне канцеларије г. Милан Андрић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Седница Управног одбора Библиотеке Српске Патријаршије, којом је председавао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, одржана је 4. априлa 2019. године у Патријаршији српској у Београду. Управник Библиотеке Српске Патријаршије др Зоран Недељковић поднео је извештај о раду Библиотеке у протеклој години којим је детаљно известио о свим стручним активностима и пројектима који се обављају у Библиотеци Српске Патријаршије, о раду и учинку запослених, као и о будућим активностима које ће се спроводити. Извештај је усвојен од стране Управног одбора Библиотеке Српске Патријаршије, који поред Патријарха српског г. Иринеја чине и Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ бачки г. Иринеј, Епископ шумадијски г. Јован, Епископ ваљевски г. Милутин, главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић и начелник Правне службе Патријаршијске управне канцеларије г. Милан Андрић. Извор: Српска Православна Црква

Подсећајући на значај Матице српске као храма културе нашег народа, владика Иринеј је истакао да је Библиотека Матице српске најзначајнија и најугледнија не само на нашем говорном подручју, него и много шире. Достојанство и светиња књиге као такве није ни у једној култури и цивилизацији, ни у једној религији или погледу на свет, толико наглашена колико у хришћанству, у Цркви или и шире, ако хоћете, у јудеохришћанској историји света. Када су се појавили први муслимани, традиционално се то везује за седми век, када је писац или писци Корана, говорио о хришћанима, својим суграђанима и саплеменицима, и о Јеврејима такође, називао из је људима књиге, јер је и спољашњем посматрачу било очигледно да се и у храму и у личном и у саборном животу хришћана, негде на централном месту налази једна књига – Свето Писмо, навео је Епископ бачки, објашњавајући да сама реч Библија, као други термин за Свето Писмо, значи књига. Владика је додао да свака аутентична књига јесте огледало вечне Књиге, Библије. Ова наша Библиотека Матице српске, са толиким мноштвом књига и часописа, са свим оним што је уградила од како је пре 180 година заснована до данас, у нашу културу и у духовни живот нашег народа, чини да је ово данас заиста један диван празник, казао је Епископ бачки г. Иринеј, уз честитке Матици српској и Библиотеци Матице српске на дивним јубилејима. Библиотека Матице српске ове године обележава два јубилеја – 180 година од како је 14. августа 1838. године отворена за јавност и 175 година од њеног првог професионалног сређивања након чега је јавности постала потпуно доступна. Вечерашњој свечаности у дворани Матице српске присуствовали су министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић, председник Матице српске професор Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић, председник Скупштине Војводине г. Иштван Пастор и председник Покрајинске владе Игор Мировић, као и представници других културних и библиотечких институција. Уколико желимо да обновимо државу и народ, морамо се вратити драгоценом огњишту - свету књига, казао је управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић и додао да је данашњи дан не само празник Библиотеке, већ и целе српске културе. Библиотека Матице српске данас је обележила и завршетак радова на обнављању атријума и каталога Библиотеке. Уручена је Награда Златна књига Библиотеке Матице српске, која је ове године припала познатом српском композитору Светиславу Божићу, дописном члану САНУ, професору универзитета и аутору поетске озвучене библиографије. Захвалница Библиотеке Матице српске уручена је Мари Тодоровић, дугогодишњем библиотекару саветнику БМС, која је изузетно допринела њеном унапређењу и модернизацији. Извор: Епархија бачка

Управник Библиотеке Српске Патријаршије др Зоран Недељковић поднео је извештај о раду Библиотеке у протеклој години којим је детаљно известио о свим стручним активностима и пројектима који се обављају у Библиотеци Српске Патријаршије, о раду и учинку запослених, као и о будућим активностима које ће се спроводити. Извештај је усвојен од стране Управног одбора Библиотеке Српске Патријаршије, који поред Патријарха српског Иринеја чине и Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Епископи жички Јустин, далматински Фотије и ваљевски Милутин, главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић и начелник правне службе Патријаршијске управне канцеларије г. Милан Андрић. Седници је присуствоао и Његово Преосвештенство Епископ бачки Иринеј. Извор: Српска Православна Црква

Како је саопштено из Покрајинске владе, средства се издвајају имајући у виду значај завршетка адаптације зграде Текелијанума, као једног од најзначајнијих културних и образовних средишта српског народа ван матичне државе. У Текелијануму је данас одржана свечаност, на којој је обележен јубилеј - 170 година трајања Галерије Матице српске. Тим поводом, председник Мировић је рекао да је велика идеја тог доба била национално сабирање и представљање културе српског народа Европи, предвођена плејадом великана из свих крајева у којима је наш народ тада живео, међу којима је био и Сава Текелија, велики задужбинар вредности српског народа. Он је додао да, обележавајући овај јубилеј, дајемо путоказ генерацијама које долазе. "Данашњи јубилеј обележавамо овде, у Текелијануму, у атмосфери изузетно добрих односа Републике Мађарске и Републике Србије. И поред државничке мудрости руководстава наших двеју земаља, ти односи су плод свести о вековном преплитању наше историје", рекао је Мировић и истакао да је важно да заједно чувамо, и сачувамо све оно што су нам та преплитања донела. Владика будимски Лукијан подсетио је да је пре два века основана Матица као мајка нашег постојања и нагласио да су умни Срби кроз векове ставарали дела која су за будућа поколења путоказ у будућност и нашем народу и цивилизацији уопште. Присутнима се обратила управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски и нагласила да је ова свечаност право место да се покаже јединство Матице српксе и СПЦ, како би се сачувало српско културно наслеђе. На свечаности су додељене плакете поводом јубилеја, а приређена је и изложба "Српска уметност у 10 слика" и пројекција филма о некадашњој цркви у Будиму и иконостасу Арсенија Теодоровића. Мировић је са сарадницима обишао и верске објекте Српске православне цркве у Сентандреји, чију обнову је финансирала АП Војводина.