Претражи Живе Речи Утехе

Олимпијске игре су у старој Грчкој биле толико поштованр да су се ратови прекидали док игре трају. Олимпијци су били звезде који су награђивани ловоровим венцима и великом славом. Исте те игре су биле посвећене култу тела. Тело је било поштовано до обоготворења. Грци су се поносили тиме да су њихови богови имали тела као што имају људи, тј. да они личе на своје богове. За разлику од староегипатских богова. Тело се неговало, поштовало, дивили су се лепоти људског тела да су њихове скулптуре биле пропорционалне до савршенства. Онако како ни једно живо, природно тело није. Мислили су да је у здравом телу и дух здрав. Мислили су да је човека створио бог Прометеј. Прометеј је и дао људима ватру и у име тога ватра је морала да гори за време Олимпијских игара. Све ове појединости су се обновиле у савременом добу. Нам обичним људима је изгледало да се све дешава зарад спорта, здравља, физичких достигнућа и среће или бат задовољства људи. Међутим како време одмиче, како се нижу отварања не само Олимпијских игара и обични људи могу да примете аномалије у церемонијама. Које никако нису случајне, ненамерне. На отварању се форсирала розе боја гардеробе учесника церемоније. Ако није розе онда је шарена. Није била дугина боја али врло шарена. Човек без лица, анонимни судионик који носи ватру по целом Паризу на карају је остао анониман, није скинуо маску, нисмо сазнали ко је. Као и кољаник који је носио заставу на својим плећима. Уметници су исто обучени: и жене и мушкарци носе сукње. Неки носе сукње и мају браду. Дебели, мршави, истетовирани. А бог Дионис, скоро го, показује у једном моменту док пева на свој полни орган. Све је ово јасно видљиво. Оно што је најзанимљивије: зашто су тркачи који трче кроз библиотеку извукли и показали гледаоцима баш оне три књиге? И к0је су те три књиге? Од свих француских писаца и дивних наслова изабрали су три скандалозне. 1. Les Liaisons dangereuses (Опасне везе) Написан у осамнестом веку, роман говори о моралном паду и декаденцији француске аристоркратије. Они живе лагодно, богато и све им је дозвољено: чак и да телесно и морарлно унише једно младо, невино људско биће. И то због опкладе. Према овом роману је снимљен филм са Глен Клоуз и Џоном Малковичем. 2. le diable au corps (Ђаво у телу) О прељуби жене са дечаком док јој је муж на фронту у Великом рату. Педофилија. 3. Les Amants magnifiques (Величанствени љубавници, Молијер, балет) О старогрчким љубавницима. Свуда су грчки богови. Паганизам. Иначе читава церемонија је обојена неопаганизмом. У паганизму је нормално бити промискуитетан: стари Грци су имали свете проститутке. Нормално је имати дечака за љубавника. Нормално је правити баханалије и тада радити све и свашта (у славу бога Диониса, а може и у славу човека јер је човек и задовољење његових порива најважније. Па и оних изопачених.) Нормално је бити травестит. То je вековима традиција у паганској Индији. А данас у Европи. У паганизму је нормално приносити жртве, па и људске. Коме? Видесте ли главу бика?

Париз, 26. март 2019. На посао сам дошла у 11:30 и затекла зидове галерије Културног центра Србије у Паризу празне. Изложба Историјског музеја Србије, која је отворена 23. марта, ”Србија 1999. – 20 година после - Док су падале бомбе”, Биљане Вилимон и Владе Величковића је склоњена, платна Биљане Вилимон су уролована, документарне фотографије које су део изложбе такође, слика Владе Величковића је остала у приземљу галерије. У моменту док сам гледала и чудила се наишао је Директор Културног центра Србије, Радослав Лале Павловић и рекао да данас имамо пријем званица у 18 часова и да је из амбасаде добио налог да се слике скину како, цитирам, официрима НАТО-а не би било непријатно. Вече пре, синоћ, све је било уклоњено са зидова. Званице, војни аташеи земаља, између осталих и оних, које су бомбардовале Србију 1999. Не знам прецизан назив конференције…Директор је наставио да ми објашњава да ће бити коктел, шта ја треба да радим… Рекла сам му : ви Лале Павловићу учествујете у страшној срамоти и понижењу Србије и српских жртава и треба да вас је срамота. Одбијам да учествујем у овоме, а што се коктела тиче, у оваквим условима, ни чашу хладне воде нећу изнети никоме. Отишао је без речи. Пред почетак конференције, један момак из организације је дошао у канцеларију и донео све каталоге изложбе који су били у галерији, са питањем где то да склони? Питала сам, зашто? Одговорио је да не сме ништа од тога да се види у сали. Потом је дошао и директор и рекао ми да донесем микрофоне да урадим тонску пробу. Одбила сам да на било који начин учествујем у тој срамоти у Српском културном центру где се понижава Србија, уметници који излажу и жртве бомбардoвања 1999., а да као врхунац понижења то сами Срби организију ! Напустила сам канцеларију пре доласка званица. Уједно објављујем да од 31. марта не радим у тој институцији, јер су надлежни, недавно, после годину и по дана мога рада, установили да немам квалификације нити компетенције за то радно место. Сад и ја видим да немам. Наташа Пејин Координатор за односе са медијима КИЦ-а

У православној цркви Свете Петке у Паризу, прослављен је празник Свете Петке, храмовска слава ове Светиње. Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће великог броја вјерника. У току Светог богослужења преосвећени Владика Методије је, са благословом Митрополита Амфилохија, уручио поклон старјешини цркве протојереју-ставрофору Жељку Симоновићу. Након литургије за све сабране приређена је празнична трпеза љубави за коју се побринуо овогодишњи кум славе Небојша Пејчић са породицом. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Премијера филма "Косово–моменат у цивилизацији" у Паризу петак, 15. сеп 2017, 21:28 -> 23:55 Извор: Танјуг У Српском културном центру у Паризу одржана је премијера филма "Косово–моменат у цивилизацији", а директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је поручио да је српска борба за КиМ планетарног карактера и да је ово остварење важан допринос очувању истине о томе чије је Косово. "Филм говори о културној и духовној баштини која треба да буде приказана европској и светској публици и ово је важан допринос за очување истине о томе чије је Косово и да је историја и култура на КиМ српска", истакао је Ђурић. Maрко Ђурић Навео је и да је важно да путем филма, интернета, друштвених мрежа и свих других видова комуникације прича о српској баштини доспе до што више људи. Указао је и на значај премијере филма у Паризу, седишту Унеска, организације где Србија води одлучну борбу да заштити свој статус и своје светиње, цркве и манастире. "Овде се води борба за подршку оних који одлучују, а они који одлучују треба да буду информисани и овај филм је сјајан начин за то", указао је Ђурић. Додао је да се борба Србије огледа у томе да што више људи из академских, дипломатских и интелектуалних заједница у Француској и другим земљама света види истину о нашим светињама како би допринели формулисању ставова значајних друштвених група и земаља које утичу на могућности Србије да сачува своје светиње. "Наш посао је да пред сваког од њих изнесемо чињенице, а они треба да донесу свој суд према савести. За људе који се воде по савести, историји и поштењу нема дилеме да су светиње на КиМ хришћанске, православне, српске", навео је Ђурић. Нагласио је да одбраном интегритета Косова не бранимо само нашу територију, већ и универзалне законе и вредности на којима почивају Уједињене нације, а које поштују милиони људи широм света. "Када се држимо тих принципа ми одржавамо међународни поредак безбедности и закона, као универзалне вредности света. На Косову се и данас сусрећемо са тежњом ка сепарацији одређених група које мисле да ће притиском на мањинске народе своје циљеве остварити. Проглашење илегалне независности и даље уважава подршку међу нацијама које сигурно не би волеле да се то деси на њиховој територији, морамо да се сетимо да исти принципи важе за све, јер такав сценарио може да се деси свакоме. На примеру Косова лежи порука за све нације", поручио је Ђурић. Редитељ филма Борис Малагурски каже да је идеја филма да се прикаже угроженост, али и лепота српске баштине на КиМ. "Филм је снимљен са циљем да се прича о манастирима представи кроз личну причу водитеља Стефана Поповића који је аустралијски водитељ, али је одрастао на Косову и тамо је провео детињство. Сценарио је писао Милош Нинковић, а овај документарни филм није класична форма документараца, већ је испричан тако да буде пријемчив свима, младима и старима", објаснио је Малагурски. Истиче да је од 1990. године до данас на подручју КиМ уништено више од 150 цркава и манастира и да то треба да изазове реакцију у свету као што је изазива рушење културне баштине у, на пример, Ираку. "Желимо да мотивишемо светску јавност да се више бави овом темом, да се види да се на територији КиМ угрожава наше наслеђе и вредносне поруке које манастири носе. Важно је видети да се у случају поништавања наше прошлости у великој мери угрожава и будућност цивилизације", закључио је Малагурски. Многобројни представници дипломатских, културних и интелектуалних кругова дошли су да виде филм који приказује српску културну баштину на Косову и Метохији као део шире кампање Србије против чланства Косова у Унеску. Канцеларија за КиМ пројектно је подржала снимање овог филма.