Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'објавила'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. За који дан ће проћи два месеца откако је, са највишег могућег места, од стране поглавара Цркве, Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Српска Православна Црква прва објавила став о такозваном француско-немачком плану за Косово и Метохију. Да подсетимо, 20. јануара ове године, на дан крсног имена Његове Светости, светог Јована Претече и Крститеља Господњег, пошто је патријарх упознат са поставкама наведеног документа, објваљено је саопштење у коме, између осталог, стоји: „Духовни вођа православних Срба и присутни архијереји су још једном поновили познати, јасан и недвосмислен став Српске Цркве да су Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије уставна обавеза и императив како за Цркву тако и за нашу државу. У том смислу патријарх Порфирије и архијереји су изразили уверење да руководство Републике Србије, на челу са председником Александром Вучићем, неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије. Српска Православна Црква ће увек подржавати руководство Републике Србије у настојањима за очување Косова и Метохије као неотуђивог дела Србије, као и за саживот у миру и међусобном разумевању у складу са међународним правом свих грађана који живе на Косову и Метохији“. За овај патријархов став, који сабира, реинтерпретира и, у односу на тренутне изазове, актуелизује низ истоветних закључака Светог Синода и Светог Сабора објављиваних десетинама пута у последње три деценије, логично би било да важи максима sapienti sat. Али, неко би рекао, зачудо, није било тако. Као да није рекла све и баш све што до ње стоји, из дана у дан су се понављали захтеви да се Црква „одреди” према предлогу Европске уније. Медијски конгломерат, који генерално није склон ставовима Цркве, поготову по питању Косова и Метохије, данима подстичући и оне политичаре којима је ретко уступао простор, високофреквентно објављује захтеве да се Црква одреди. Црква се, поновићемо, експлицитно одредила и објавила свој став, али нема глувљег од оногa који неће да чује и слепљег од онога који неће да види. Верујемо да нису у праву они који, на основу оног што објављују медији, тврде да су оба политичка пола (који заједно немају двоцифрени проценат подршке у народу), постигла консензус да патријарх и Српска Црква не треба да имају највише поверење апсолутне већине грађана, односно читавог српског народа, јер не поступају по негде одређеним политичким агендама. Поновимо још једном основне ставове које је патријарх Порфирије објавио 20. јануара: Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије; очување Косова и Метохије у границама Републике Србије је уставна обавеза и императив како за Цркву тако и за државу; руководство Србије и председник Александар Вучић неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије; Српска Православна Црква је за саживот у миру и међусобном разумевању, у складу са међународним правом, свих грађана који живе на Косову и Метохији. Уколико некоме није јасан или довољан став патријарха и Цркве о Косову и Метохији, сигурно се ради о неразумевању тога шта је Црква и која је њена улога у свету. Да појаснимо: од Силаска Светога Духа на апостоле Црква врши мисију конкретним људима и народима на њиховим језицима. На тим језицима се, на Јеванђељу, на речи Христовој, развијају народне културе. Црква Јеванђељем и Евхаристијом преображава народе, кроз то преображавање, сазревање, стварање аутентичне културе, која се одликује од других култура, створени су народи, савремене нације и различити облици државног организовања, напослетку и државе. Дешавало се у историји, а и дешава се, да народи, у целини или дêлом, остану без или ван државног оквира своје државе. Али Црква, будући да њено постојање и мисија нису везани за било какав политички, па ни државни оквир, остаје заувек уз народ вршећи своју мисију, јер је њен хоризонт сотириолошки, везан за спасење људског рода у Христу Исусу. Има ли бољег примера за то од наше црквене и народне повести? Има ли бољег примера за то од вековног места Цркве у животу српског народа на Косову и Метохији? При одлучивању Црква се држи духовног оријентира и гледа какве све околности могу бити у будућим временима, узимајући у обзир све опције. Напослетку, Црква све процесе мора да посматра у категоријама вечности, у категоријама историје спасења рода људскога, а не само у категоријама међународне политике, геостратешких интереса, никако пак не у категоријама ко зна где писаних агенди које лако могу да окрену Србе против Срба. То што политичари понекад не препознају место Цркве у животу народа не чуди и не треба сувише прекорно гледати на то. Запањујуће је, пак, када поједини свештеници, различитог ранга или чина, јавно и горљиво заступају став да Црква треба да се експонира тако да буде залог или капара за ризичне, нереалне и неоствариве политичке пројекте, – поновићемо, креиране ко зна где, – па ако пропадне пројекат, нека пропадну и Црква и њена спаситељска мисија. Такви су и инспирисали Лењина да створи термин корисни идиоти. Као Тело Христово, Црква не може бити залог било какве социјалне идеје, било каквог политичког пројекта, па, у крајњем случају, ни залог или жирант постојања државе. Да поновимо и оно што је поглавар Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, рекао 3. марта ове године, на акатисту за Косово и Метохију у саборном храму српског народа, Храму Светог Саве на Врачару: „Браћо и сестре, знајте да Српска Православна Црква никада не може и неће одустати од онога у што су веровали и што су бранили наши свети преци. Увек ћемо бити спремни да личном жртвом и молитвом будемо уз оне који су, упркос свему, остали у својим домовима и на вековним огњиштима, крај светих олтара Високих Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке. Стога и данас призивамо молитве свих светих: Свети Саво, оче свих нас православних Срба, свети кнеже Лазаре, свети Јоаникије Девички, сви свети мученици косовски, сви свети из нашега рода, помозите нам да будемо бољи! Измолите пред престолом Господа нашег и вашег да будемо бољи, да боље мислимо, боље говоримо и боље чинимо, тако да све оно што је наше буде и остане наше и да га умножавамо у свакој врлини и добру, нама на спасење, а свима осталима на корист!“ Ауторски текст за дневни лист Политика
  2. Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром. Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова. Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе. Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника. Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. "Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту. Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти. Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама. Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди. Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори "Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту. Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту. Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. "Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту. Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе. У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи". "Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту. Нерадни дани за православне хришћане Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе. Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду. Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Мешовита комисија за решавање питање реституције Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту. Држава помаже обнову православних објеката У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност. Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. "Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора. Право на верско образовање Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе. Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене. За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци. TЕMЕLJNI UGОVОR IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice). U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa, Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve, Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.), Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara, Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka) Spоrazumjele su se о sljedećem: Član 1 Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо. Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra. Član 2 Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima. Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama. Član 4 Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi. Član 5 Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti. Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti. Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju. Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe. U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi. Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine. Član 8 U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja. Član 9 Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva. Član 10 Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Veliki Petak, - Vaskrsni Pоnedjeljak, - Prvi dan Кrsne slave. Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu. Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba. Član 11 Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara. Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 12 Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima. Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku. Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica. Član 13 Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata. Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa. Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja. Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst. Član 14 Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja. Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet). Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre. Član 15 Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika. Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm. Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države. Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 16 Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima. Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 17 Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa. Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima. Član 18 Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene. Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika. Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci. Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica. Član 20 Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice. Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja. Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve. u ................................. za Crnu Gоru za Srpsku Pravоslavnu Crkvu Извор: ртс.рс и gov.me
  3. Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром. Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова. Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе. Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника. Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. "Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту. Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти. Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама. Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди. Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори "Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту. Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту. Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. "Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту. Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе. У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи". "Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту. Нерадни дани за православне хришћане Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе. Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду. Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Мешовита комисија за решавање питање реституције Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту. Држава помаже обнову православних објеката У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност. Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. "Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора. Право на верско образовање Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе. Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене. За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци. TЕMЕLJNI UGОVОR IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice). U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa, Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve, Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.), Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara, Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka) Spоrazumjele su se о sljedećem: Član 1 Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо. Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra. Član 2 Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima. Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama. Član 4 Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi. Član 5 Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti. Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti. Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju. Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe. U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi. Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine. Član 8 U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja. Član 9 Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva. Član 10 Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Veliki Petak, - Vaskrsni Pоnedjeljak, - Prvi dan Кrsne slave. Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu. Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba. Član 11 Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara. Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 12 Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima. Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku. Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica. Član 13 Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata. Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa. Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja. Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst. Član 14 Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja. Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet). Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre. Član 15 Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika. Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm. Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države. Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 16 Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima. Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 17 Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa. Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima. Član 18 Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene. Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika. Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci. Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica. Član 20 Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice. Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja. Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve. u ................................. za Crnu Gоru za Srpsku Pravоslavnu Crkvu Извор: ртс.рс и gov.me View full Странице
  4. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа г. Лукијана, Епархија будимска је поводом 20. годишњице упокојења блаженопочившег Епископа будимског Данила Крстића објавила превод његове докторске дисертације "О Божанском човекољубљу од Платона до Јована Златоуста" , са енглеског на српски језик, а који је приредила мр Ирина Стефановић. Епископ Данило је после студија књижевности на Сорбони завршио и Богословски факултет Св. Сергија такође у Паризу а затим је 1958. године уписао докторске студије на Харварду где је 1968. године стекао степен доктора наука., руковођен својим ментором и пријатељем оцем Георгијем Флоровским. У међувремену се замонашио и био рукоположен у ђаконски и свештеномонашки чин. До сада је ова докторска дисертација објављена у Атини (1983) и у издању Епархије западноамеричке (2012) али на енглеском језику. Посебна занимљивост ове књиге је обиље материјала из светоотачке литературе као и њихова објашњења од стране аутора, а која укључују и друге појмове везане за хришћанско учење и хришћанско животно искуство. Отуда је ова књига драгоцена и за оне читаоце који нису посебно заинтересовани за тему „Божанског човекољубља“, јер имају сабране на једном месту и јасно изложене и друге теолошке теме. Извор: Епархија будимска
  5. Почетком 2022. године, Издавачка установа Епархије шумадијске „Каленић“ објавила је капитално тротомно издање Дневника оца Александра Шмемана, поводом стогодишњице његовог рођења. Према речима преводилаца Јелене и Ивана С. Недића, први пут на српском језику се појављује целокупни дневник преведен са руског језика. У нашој јавности постоји издање Епархије захумско-херцеговачке, међутим, оно представља избор бележака, који је учинила и на енглески превела супруга оца Александра, Јулијана Шмеман. Четвртак, 27. септембар 1973. Сусрети са Пастернаком Александра Глаткова, са веома интересантном критиком Доктора Живага. О песницима и поезији В[ладимира] Вајдлеа (са драгом посветом). У три броја Нове руске речи чланци Корјакова о мени (моја расправа са Шпилером, Весник 106) – нејасни и, сматрам, помало извештачени, иако углађени. Сваког септембра мислим, одлучујем: организоваћу живот другачије, без јурњаве, без губљења нерава, са ритмом, са слојем тишине, рада, усредсређености. Али, ево, прошло је свега три недеље, а све се већ претворило у прах: јурњава на академији, јурњава у цркви, телефони, сусрети. Дан за даном се губи у свему томе. Данас сам из очаја одглумио да сам болестан и нисам отишао нигде. А онда – грижа савести... Одвратан талог на души после јучерашње седнице наставног особља. Прочитао сам свој реферат у ком сам покушао да „дијагностикујем“ наше грешке, постепено претварање академије у површну, псеудоинтелектуалну високообразовну установу. Потпуно неразумевање. Осећај ћорсокака: с једне стране, људи споља академију највише поистовећују са мном („шмеминарија“), с друге стране, ја се у њој осећам потпуно немоћан да променим правац који је, по мом мишљењу, погубан. Исто тако и у свему осталом: Руска Црква (летошње путовање И. М у Совјетски Савез, његова оцена, његова тактика), наши сопствени црквени послови. Ништа не протиче без мене, без моје сагласности и одобрења (отуд страшна заузетост и мучан осећај одговорности) иако ја, у дубини, у суштини нисам сагласан, не одобравам, али не умем то да изразим на оном плану, на оном нивоу на којем се све то одвија. Осећам се потпуно усамљено иако сам, наводно, окружен истомишљеницима. Такав положај је неподношљив. Јулијана каже: „Ти увек на све пристајеш“. Нажалост, то је и тачно и није тачно. Пред савешћу сам чист – свађао сам се навелико и са епископима и са Црквом, с ким год је требало, док су други ћутали. Зато мој пристанак није ствар малодушности већ много чешће ствар бојазни да не ражалостим превише друге, или пак немогућности да изразим оно што стварно осећам. „Али, шта бисте хтели уместо тога?“ – Не знам, нисам сигуран. Понекад ми се чини да је сваки човек позван да каже или да учини само једну ствар, можда чак и малу, али праву, нешто што је само он позван да каже или учини. Али, живот је такав да га други мешају у све, па он губи и себе и оно што је његово и не успева да оствари своје призвање. Све време је приморан да се претвара да заиста све разуме, да све може, да о свему има шта да каже. Тако се све претвара у фалсификат, извештаченост, глуму. Сигуран сам, на пример, да ја нисам позван ни на какво лично руковођење људима. Ја осећам одбојност према „интимним“ исповестима, према личним изливима било које врсте. Кад год исповедам имам осећај да то нисам ја него неко други, да се све што говорим своди на безличне, опште фразе, да то уопште није то. Међутим, од свештеника се то руковођење очекује и захтева, оно се види као суштина свештенства. Можда страшно грешим, али ја, некако, око себе у Цркви никад нисам видео неку нарочиту корист од тог духовништва. Напротив, пре ће бити да сам увек видео штету: повлађивање егоцентризму, перфидној духовној гордости (обостраној), једном свођењу вере на себе и своје проблеме. Одувек, од детињства, суштину хришћанства нисам видео у томе да оно решава проблеме, него у томе да их надилази, преносећи човека на раван где њих нема. А на равни на којој постоје, проблеми зато и постоје што су нерешиви. Стога је хришћанство увек проповед, тј. објава те друге, више равни, објава саме реалности, а не њено објашњавање... Рећи ће ми: а стараштво, којим је данас тако модерно бавити се? Могуће је, штавише вероватно, да је стараштво у Цркви једно посебно призвање које није истоветно са свештенством, пастирством као таквим. Али, ни то призвање се – ако узмемо за озбиљно све што знамо о стараштву – уопште не састоји у интимном духовништву, у објашњавању и решавању разних проблема, него управо у поменутом објављивању саме реалности. Зато је тако опасна појава псеудостараца који су се намножили у наше време и чија је суштина духовно властољубље. То псеудостараштво подстиче сам систем који од сваког свештеника прави „духовника“ и малог „старца“. У Православној Цркви готово да више нема монаха који не сматрају за своју свету дужност да, по истеку две године од пострига, пишу трактате о Исусовој молитви, о духовности и аскези, да друге уче „умном делању“, итд. Нема ни свештеника који себе не сматрају способним да за пет минута разреше све проблеме и упуте на пут истине... Лично бих укинуо приватну исповест сем у случају када је човек учинио очигледан и конкретан грех па исповеда тај грех, а не своја расположења, сумњичавост, потиштеност и искушења. А шта чинити са свим тим уобичајеним „стањима“? Убеђен сам да је истинска проповед увек, ма о чему да говори, истовремено и одговор на њих и њихово исцељење. Јер то је увек проповед о Христу, а све се то „надилази“ једино Христом, знањем о њему, сусретом са њиме, послушношћу њему, љубављу према њему. Ако проповед није све то, онда проповед уопште није потребна. Њена снага је у томе што се истински проповедник обраћа и самом себи, својој потиштености, маловерју, млакости, итд. Шта томе могу додати разговори? Невероватно је колико много људи од оних који се „интересују за духовни живот“ не воли Христа и Јеванђеље. И јасно је због чега: у њему ништа није речено о „духовном животу“ онако како га они схватају и воле. Где сам оно прочитао да управо о таквој духовности говори Христова прича о очишћеној соби у коју се усељавају још гори зли духови [Мт 12, 43–45]? Грешник се каје и обраћа. Човек лажне духовности је осуђен на пропаст: управо је то хула на Духа Светога [Мт 12, 31]. Како је све то страшно! Свом снагом осећам да је једна од највећих опасности, увек и свуда, псеудорелигија, псеудодуховност... И, уопште, „псеудо “ (псеудобогословље, на пример...). Желим да запишем и следеће: Путовање у Фонтенај са Андрејем у уторак, 4. септембра. Из Париза смо кренули у једанаест пре подне, са владиком Александром (Семјоновом Тјан Шанским) ког је требало да одвеземо у Моазне [у скит Богородице Казањске]. Дан као наручен: сунце, чудесно, плаво француско небо, „dans la lumière de l'été“ [фр. у светлости лета]... У Моазнеу нисам био од лета 1943. године, проведеног тамо са Јулијаном која је била трудна са Ањом. Невероватан храм, подигао га је о. Јефтимије [Вент], малтене сопственим рукама; први утисак: кад бих овде служио! Заиста, храм епифанија. Оставили смо владику и наставили за Фонтенај (двадесет – двадесет пет километара), где смо провели три лета (1929, 1930. и 1932). Повратак у детињство, у апсолутно чисту радост без икаквих примеса. Пољане. Пут још увек ограђен старим стаблима. Доручак у Шапел Готјеу, у средњовековној гостионици са метарским столовима, са посебном, да тако кажем „укусном“ хладовином. Затим још седам километара и стижемо у Фонтенај. Скоро све као што је и било, све је исто. Само што нас двојица имамо по педесет две године! Осећај истовремено страшне реалности времена и његове привидности: „К’о да је све, што беше и прође, већ спознало радост васкрсења...“ [Буњин]. Свратили смо до језераца у којима смо се некад купали, са којима ми је повезано празнично сећање. Чудесно путовање и све време осећај потпуног јединства са Андрејем, апсолутног заједништва у истом. Чиста радост. Разговор са Бродским у ресторану пре две недеље. О апсурду као основном осећању – и у религији. Ја: „Где је апсурд тамо нема нити може бити било каквог хришћанства“. Три струје у религији: безлична пантеистичка (подједнако страна и мени и њему), трагичка – а ла Шестов, Лутер, Кјеркегор, која се њему допада и привлачи га; „благодарна“, она коју ја заступам. „Али, и Ваша поезија је благодарна“. Он се слаже: „Ипак, ја у поезији не говорим, не изражавам све...“ Ја: „Уосталом, из апсурда не би проистекла никаква поезија“. Он се опет слаже. Морао сам да га напустим. Серјожа (био је са нама), увече, преко телефона: „Скоро да си га обратио...“ После прочитаних четрнаест (!) великих томова Књижевног Дневника Леотоа: необичан осећај, као да сам лично пред Богом одговоран за тог задивљујућег, из неког разлога бескрајно ми драгог безбожника, развратника и пискарало. Како то да се не умарам од читања, удубљивања, уживљавања у тај живот? Због чега ми је са Леотоом лепо? Зимус, у Паризу, био сам на изложби посвећеној њему у [павиљону] Арсенал. Откуд та усхићеност у потпуно празној сали са његовом фотељом, рукописима, књигама? Зашто из свега тога мени нешто, очигледно, „сија“? Као да, док га читам, постајем једноставнији, чистији, спокојнији, скромнији. Можда противотров за сву извештаченост? Уторак, 12. новембар 1974. Осам и тридесет ујутро. Седим у свом кабинету после повратка са јутрења. Данашња перспектива: испит из литургике, зубар, седница малог синода, седница управног одбора, предавање на програму допунског образовања, општа исповест. Сем тога, треба да нађем времена да за сутра напишем скрипт за радио Слобода. Ето! Таквим данима си уморан чим устанеш... Сем тога, моле ме да их примим: студент универзитета Колумбија који пише о Солжењицину, англикански монах из Енглеске, Верховској. И имам састанак поводом изградње нове зграде. Сваки дан ме нешто избаци из колосека, с тим што ми више није јасно ни где је тај „колосек“, осим ако није у непрестаној јурњави и губљењу живаца. Ових дана са синовицом Наташом. Дивна, прозрачна, светла, „по природи хришћанка“. „Утеха“ којом зраче такви људи. Синоћ седница нашег наставног особља, у мирној и пријатељској атмосфери. Реферат „историчара“ – Мајендорфа и Ериксона. С тим у вези, размишљао сам – опет и опет! – о богословском образовању уопште и конкретно о „историји“. У идеалном случају, проучавање историје Цркве требало би, наравно, да ослобађа од робовања прошлости које је карактеристично за православну свест. Нажалост, то је само идеал. Сећам се колико сам се и сам споро ослобађао од идолопоклоничког односа према Византији, старој Русији, итд., од тог заноса, те „игре“. Данашњи студент, који је на првом месту одређен потпуним непознавањем историје, још мање је способан за проналажење своје сопствене синтезе и „целовитог погледа на свет“. Овде је најважније то да Црква нема своју „свештену историју“, онакву каква је библијска историја. Међутим, у нашем наставном систему „историја“ Цркве се издваја као нешто посебно и тиме се, хтели ми то или не, претвара у свештену историју. Тако се изопачује, пре свега, само учење о Цркви, схватање и доживљај њене суштине. Има у томе нечег дубоко погрешног, али како то исправити, како то, пре свега, објаснити, формулисати – не знам. Отуд моја несигурност и пометеност. С једне стране, слажем се са „историчарима“: без историјског приступа настају лажни апсолутизми. С друге стране, слажем се и са „пастирском“ фракцијом, која тежи да ограничи историју у корист реалне, живе, постојеће Цркве... Испада да је, да би се дефинисала Црква, потребно дефинисати најпре „историчност“ Цркве, а за то је потребна „историја Цркве“ и њено проучавање... Основна „формула“ је, чини ми се, и овде иста: есхатолошка. Црква је присуство светог и свештеног у времену, у историји, али не по принципу дихотомије „сакрално – профано“, већ по есхатолошком принципу, да би све у времену и историји могло бити упућено ка Царству Божијем и самим тим вредновано. Али, управо у том смислу сама Црква нема неку тамо „историју“ као сакралну категорију свог бића. Њен живот је увек „сакривен са Христом у Богу“ [Кол 3, 3], њен истински живот није у историји него у Царству Божијем. Зато је њена историја увек и једино историја њеног сусрета са светом, увек и једино „саоднос“. Васељенски сабори, на пример, нису „свештени сабори“ по себи, у „онтолошком“ смислу, зато што у духовној реалности не постоји никаква „епоха васељенских сабора“. У Цркви они квалитативно ништа не мењају и у том смислу су „релативни“, као и све друге форме и изрази Цркве, као сва њена „видљивост“ и „историчност“. Њихова важност је у томе што су они увек одговор свету, потврда могућности спасења и преображења. Међутим, чим их „апсолутизујемо“ као нешто што има вредност по себи, а не искључиво у односу на свет – другим речима, чим их претворимо у „свештену историју“ – ми им одузимамо стварну вредност и значај. Такав један очигледан грех је „апсолутизација“ историјске културе православља: пет источних патријархата, грчко схватање „васељенског патријарха“ као сакралне и вечне категорије православља, итд. Стога богословска претпоставка у проучавању историје Цркве треба да буде управо ослобађање историје Цркве од њене сакралне апсолутизације. А проучавање Цркве је већ одавно усредсређено на Цркву по себи, уместо на њен саоднос са светом, културом, итд., те је у томе порекло и тог опасног и штетног приступа: „свештена историја“. Уместо ослобођења имамо поробљеност – то, нажалост, највеће бреме православља. Извор: Епархија шумадијска
  6. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Нишу, а након Свете Службе обавио Велико освећење воде, на празник Богојављање у недељу, 19. јануара 2020. године. Преосвећени Владика изнео је надахнуту беседу о значају и смислу данашњег празника. Звучни запис беседе Извор: Радио Глас
  7. Војска Кине објавила је узбудљив видео у знак обележавања Дана војске. Видео наглашава пожртвованост војника у Народноослободилачкој војсци, али такође показује своје најновије високотехнолошко оружје.
  8. Амбасада Сједињених држава у Приштини објавила је безбедносно обавештење својим грађанима да у периоду предстојећих хришћанских празника Васкрсења Христовог постоји опасност терористичких напада на римокатоличке и православне верске објекте на Косову и Метохији, као и остала јавна места окупљања. US Embassy in Pristina, Kosovo, published a security alert warning the US citizens that in the period of the Christian Easter holidays there is a danger of terrorist attacks on Catholic and Orthodox religious sites, as well as other public places. View full Странице
  9. Пре 76 година нацистичка Немачка напала је Совјетски савез, а данас је руско министарство одбране декласификовало и објавило документа у којима су заповедници Црвене армије анализирали катастрофални почетак Другог светског рата и велики успех нацистичке војске у почетним недељама операције „Барбароса“. Совјетски генералштаб је 1952. године затражио је од генерал-пуковника Александра Покровског да прикупи војну и историјску грађу, укључујући сведочанства учесника, о стању армије пред и током почетка нацистичке инвазије. У оквиру истраживања, Покровски је прикупио сведочанства преживелих официра, који су били заповедници у три западна војна округа и одговорни за одбрану границе. Једно од питања које је поставио било је о томе у каквом је стању била припремљеност совјетске војске уочи немачког напада, како су одговорили на инвазију и да ли су заповедници задржали контролу над трупама у почетним данима. Одговори су показали диспаритет између многих јединица, од којих су многе биле лоше опремљене да изврше своју дужност, док су неке ипак успеле да изврше противнападе. Неки официри су рекли да је постојао мањак увежбаних офирицира и опреме, мањак комуникационе опреме и транспортних капацитета. Правци немачког напада 22. јуна 1941. године Баграмјан, који је предводио операцију одбране специјалног војног округа „Кијев“ 1941. године, био је прилично задовољан брзином распоређивања артиљерије, као и повлачењем борбених авиона пре инвазије, чиме је велики број њих, како каже, спасен уништења. Међутим, генерал Пјотр Собеников из балтичког војног округа присетио се сасвим другачијег стања. „Колико нас је инвазија изненадила најбоље показује чињеница да је артиљеријски батаљон, који је железницом пстигао у станицу Шулај у зору 22. јуна, мислио да је бомбардовање наших аеродрома била вежба“, написао је Покровски. Ваздухопловне снаге балтичког округа скоро су потпуо уништене у нацистичком нападу, чима је совјетска војска на том делу фронта остала без ваздушне подршке. „Морам да напоменем да сам у ноћи 22. јуна примио стриктно наређење начелника штаба на фронту Кленова да повучем трупе са границе и напустим ровове. Наређење сам одбио. У ваздуху се осећала изузетна тензија и страх од изазивања рата“, истакао је Покровски. Руско министарство одбране скинуло је ознаку тајности са стотина стране архивских докумената уочи 76. годишњице од почетка операције „Барбароса“, односно инвазије нацистичке Немачке на Совјетски савез. У почетним недељама операције „Барбароса“, највеће војне операције у историји, Вермахт је на фронту дужине 2.9000 километара забележио велике победе над Црвеном армијом, често брзним маневрима и тенковским пробојима окружујући браниоце. Координација између нацистичких копнених снага и авијације била је изузетно добра, што им је омогућило да често врло брзо сломе одбрану. Са друге стране, почетак рата у Црвеној армији одликовао је мањак комуникације између штаба и фронта, лоше командовање, као и општа неприпремљеност. За два и по месеца, од 22. јуна до почетка септембра, Вермахт је пробио дубоко у територију Совјетског савеза. Нацистичко напредовање успорено је доласком јесени и обилних киша, а потпуно заустављено одбраном Москве. Зимском контраофанзивом, совјети су успели да натерају Немце на повлачење, али се фронт убрзо поново стабилизовао. Немци никада више нису успели да предузму толико офанзиву, мада су 1942. године без успеха покушали операцијом „Плаво“ да заузму кавкаска нафтна поља и Стаљинград, а 1943. године предузели су операцију „Цитадела“, али су поражени код Курска. Међу документима могу се пронаћи и мемоари појединих припадника совјетских снага о првим сукобима са припадницима немачке војске. Оригинале списа можете погледати овде. http://22june.mil.ru/ RTS/RT/Sputnik
×
×
  • Креирај ново...