Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'данило'.
Found 64 results
-
Проф. др Данило Михајловић, теолог и психотерапеут, доцент на Катедри за Библистику Богословског факултета СПЦ Универзитета у Београду, у организацији Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици и Фондације „Преподобна Мати Параскева“, одржаo je у крипти Саборног храма предавање на тему „Имам право на грешку“ и „Света тајна покајања“ . У времену када смо често обузети осјећајем кривице и унутрашњим немиром због сопствених грешака, ово предавање нас води ка дубљем разумијевању Свете тајне покајања. Др Данило Михајловић говори о томе како ране из дјетињства утичу на нашу склоност ка оправдавању и како нас Христос кроз Свету Тајну покајања не осуђује, већ позива на смирење и искрено признање сопствене немоћи. Ово је позив на слободу – не одговорност без последица, већ духовна слобода која настаје када престанемо да се бранимо и дозволимо Богу да нас Својом љубављу преобрази и исцијели. Након уводног и поздравног слова протојереја мр Предрага Шћепановића, архијерејског намјесника подгоричко-даниловградског, отпочело је предавање проф. др Данила Михајловића које је отворио ријечима благодарности и свештеном братству подгоричког Саборног храма, као и Фондацији „Преподобна Мати Параскева“. У наставку он је подсјетио на ријечи Светог апостола Павла, који говори о бескрајној слободи избоора, али да сваки избор који је човјек слободан да донесе, заправо није на корист и на добро човјеку: „Тему предавања сам намјерно овако одабрао и апостол Павле каже: Све ми је дозвољено, али ми није све на корист. Нас често буни, да неке ствари које нас Црква позива да не чинимо, имамо утисак да нам брани, да нам Бог нешто брани, да нам Црква нешто брани. Међутим, не ради се о томе, него управо о томе да ја могу све да учиним, ја могу да чиним ствари које су погрешне, али питање је да ли су ми оне на корист. Ја јесам слободан и да чиним добро и зло, али шта је мени као мени на корист? Да ли је довољно само да други не виде мој гријех, моју крађу, моје убиство, моју прељубу? Да ли сам онда у реду са собом или та слобода коју имам да чиним и погрешно, може мени самом да буде на штету?“ Проф. др Данило Михајловић је потом објаснио да осјећај угоржености од другог човјека и потреба за одбраном од тог другог, показује суштински унутрашњи конфликт и немогућност да човјек прихвати сопствено несавршенство: „Како опет каже Свети апостол Павле: Ако ћу се нечим хвалити, слабостима својим ћу се хвалити, и у истом смислу милошћу Христовом, мене чини бољим. Бити хришћанин требало би да значи да имамо у великој мјери Христа у себи, да други када виде наше поступке, наш однос, помисли: Боже, овај човјек није као ови остали, зашто је другачији, зашто зна да опрости, зашто помогне кад му нико не тражи? У тој мјери се види вриједност православног хришћанина. Онај први начин гдје оправдавамо своје грешке и позивамо се на право на грешку, ми под тиме мислимо да тиме у ствари бранимо себе и да себи чинимо добро, односно да бранимо себе од других, јер смо неправедно нападнути и угрожени, несхватајући да се у том чину, нашег брањења себе, уопште не ради о тој другој особи од које ми покушавамо себе да одбранимо, него да се ради о нама самима. Док се ја позивам заправо на грешку и да имам право да погрешим, то уопште није упућено ономе коме ја то изговарам, него то показује мој унутрашњи конфликт и моју немогућност да прихватим сопствено несавршенство. Покајање није горко, није опоро. Оно је исцјелитељно. Нас буни нездрави осјећај кривице који настаје када смо много пута били повређивани и када осјетимо ту горчину, опет сам крив, опет не ваљам шта год да радим, заглављеност у једном стању траума које нас временом буни и онда кренемо у Цркву и помислимо да је то исповијест, да је то покајање и онда временом нам се све то смучи и удаљимо се.“ Проф. Михајловић је у даљем обраћању нагласио да је сваког човјека у овај свијет створила савршена љубав односно да је сваког човјека створио Бог који својим односом према нама – нас чини достуним и вредним љубави. „Створила нас је савршена љубав, створио нас је Бог који ме својим односом према мени чини достуним и вриједним љубави, чак толико да долази овдје у овај наш свијет, да узима ово наше тијело и да за сваког од нас појединачно даје свој живот. Његова крсна смрт је највећи показатељ колико смо вредни љубави, не због тога ко смо, него због тога ко смо Богу. Једна дивна мисао Блаженог Августина каже: Бог воли сваког човјека као да је једини на свијет‘. И то је једина истинска љубав. Кад питате родитеља који има двоје, троје дјеце, па када га пита дјете, кога више волиш? Ко има више дјеце зна како да одговори на то: па сваког волим на посебан начин. Моја љубав према сваком од вас је јединствена и непоновљива и не може се мјерити. Не заборавимо, нездрави осјећај кривице је увек горак, опор, перфидан и смрди на задах пакла и страха, страха који поробљава. Кад год се осјећамо тако и кад год смо у том стању, то није Света тајна покајања. То је последица повреда, траума и замка нечастивог. Покајање је слатко, ослобађа човјека, ослобађа га тако да попут Марије Магдалине потрчи у загрљај Христу. Васкрсли Христос стоји и позива у загрљај. Дакле, покајање човјека ослобађа да потрчи у загрљај Христу, баш попут Марије Магдалине кад је видјела Васкрслог Господа. И покајање сваки пут у човјеку буди и даје наду“, поручио је током предавања проф. др Данило Михајловић.-
- 1
-
-
- михајловић
- данило
- (и још 8 )
-
Имам утисак да смо се много удаљили од молитве… Било да се молимо или не, некако нам је молитва постала далека и безживотна. Као да несвесно очекујемо да молити се значи умртвити себе док стојимо пред застрашујућим и далеким Богом… Изгледа да заборављамо да је молитва нешто најнежније, најинтимније и најлепше што нам је дато да бисмо били блиски са нашим Оцем. Често нас од молитве удаљава страх “да ли се добро молим и хоће ли се сада Бог наљутити на мене ако се не молим правилно?!”. И онда временом ту нелагоду која нам се јави током молитве везујемо несвесно за саму молитву и после имамо отпор да се молимо… Та нелагода се превазилази управо молитвом, тј. ако истрајемо у молитви и онда када се буди нелагода. Докле год човек има добру намеру, спремност да послуша свог свештеника/духовника и негује своју жељу са Богом, немогуће је да не научи да се моли. Молитва је урођена човеку. Она је попут духовног инстинкта. Баш као што беба инстинктивно заплаче да дозове родитеља, тако је човековом духу дато да молитвом призива свог Творца, јер молитвом душа тражи онога од кога је створена и ка коме иде. Молитвом човек проналази смисао свог живота (Да, не иде то баш тако брзо како бисмо ми хтели, али то не мења чињеницу да се молитвом долази до смисла живота ако истрајемо). Наша невешта али искрена молитва је попут гукања бебе свом родитељу. Иако беба не изговара још увек оно што жели да каже, да ли то родитеља спречава да је чује и осети? Да ли се мајка радује њеном звуку иако није вешто формулисана мисао? Тако је и са нашом молитвом Богу… Она је нешто најживотније и најспонтаније, она је бујање живота у нама, а не умртвљено понављање речи. Не можеш погрешити ако се искрено молиш Богу макар и својим сопственим речима: “Увек када твоја душа хоће да се моли сопственим речима, треба јој пустити на вољу. Дај јој ту слободу. Тада ћеш се молити од срца и таква молитва ће се лакше уздићи Господу. Сопствена молитва је плодоноснија од свих других. Наше молитвено муцање, које у вери и љубави потиче из срца, Господа радује више него било шта друго. И сама душа при томе лебди од радости, загрева се, одушевљава, оживљује…” (Св. Теофан Затворник; из књиге Обитавање безграничног у срцу). Недостаје нам, чини ми се, и стрпљења да се научимо молитви, те онда олако одустанемо ако молитва не иде онако како бисмо желели… Зато се у молитви учимо и стрпљењу. Не схватамо да је молитва уметност и да је потребно труда и времена да бисмо научили да се молимо: “За уметност молитве важи исто што и за сваку другу: она се не усваја кроз теоретско познавање, већ кроз упражњавање током целог живота” (св. Теофан Затворник). Не ради се о томе да смо научили да се молимо “онда када велика и очигледна чуда почнемо да чинимо нашом молитвом”, него о томе да се у молитви смири наша воља и гордост “што није онако како бисмо ми желели”. Када научимо да у молитви сагледавамо милост и љубав Божију наспрам наших промашаја И ДА ТАДА НЕ ПОБЕГНЕМО ОД БОГА него да смирено останемо да предстојимо молитвом пред њим… тада почињемо да се учимо молитви. Можда се варам, али све више ми се чини да подсвесно молитву доживљавамо као нешто пасивно, као нешто што је “насупрот конкретног делања”…. У смислу: “Да, треба се молити, али зар нећемо још нешто учинити по питању тога и тога…” Бојим се да не схватамо да се управо тек молитвом (у којој присно сједињујемо себе са Христом) мењамо ми и наш однос према спољашњем свету и да тек на тај начин једино и можемо променити то како ћемо се односити према датој ситуацији коју желимо да променимо, тј. како ће то “конкретно делање” да изгледа, а да буде у складу са вољом Божијом. Јер облагодаћени Духом Светим у искреној молитви, благодат Божија обликује наше мисли, срце, поступке… Нема ништа делатније и конкретније од молитве, јер баш молитвом делатно спроводимо речи “да дође Царство Твоје”, јер Царство Божије тада улази у овај свет кроз нас… Није ово “намењена само светитељима”, на ово смо сви позвани. Колико ћемо томе поверовати? Е, то зависи од нас и то јесте простор јачања наше вере… “По вери твојој нека ти буде” (Мт 9, 29). Молитва има невероватно благодатно дејство и по наше тело. У молитви се повезују ум и срце, нашем бићу се благодатним енергијама Божијим враћа рајска целовитост (=исцељујемо се). Нервни систем се ауторегенерише, прелази из симпатичке активације у парасимпатичку, чиме се мења начин дисања, рад срца, рад система жлезда са унутрашњим лучењем… Није без разлога зашто су прве монашке заједнице имале правило да се пет пута током дана помоле. Замисли колико доброга човек прима када молитвом разговара са својим Творцем…и колико би и нама користило да се неколико пута током дана кратко помолимо? У молитви Христу сви се сједињујемо у једно. Нисмо сами. “Довољно је читања, треба делати. Доста је гледања како други иду, треба сам да идеш. Тражиш ли унутрашњи живот - ступи у унутрашњост (помоли се)”. Св. Теофан Затворник -
-
-
Изазови психотерапије и Православне духовности: др Данило Михајловић и Петар Родић
a Странице је објавио/ла JESSY у Некатегорисани текстови
Са Петром Родићем, психотерапеутом из Лондона и православним хришћанином, разговарао сам о односу психотерапије и Православне вере.-
- 1
-
-
- михајловић
- данило
- (и још 6 )
-
-
- 1
-
-
- михајловић
- данило
- (и још 5 )
-
Преподобни Данило Столпник – Рођен у селу Витари код града Самосата у Месопотамији од хришћанских родитеља, Илије и Марте. Измољен од Бога сузним молитвама мајке нероткиње, и као јединац син одмалена Богу на службу посвећен. У дванаестој години прими монашки чин, посети Симеона Столпника и од овога би благословен. Жељан самоће, Данило напусти манастир и повуче се у неки запустели идолски храм на обали Црног мора. Ту претрпи безбројне напасти од демона, но победи све стрпљењем, молитвом и знамењем крста. После тога попе се на столп, на коме оста до смрти своје трпећи подједнако и жегу и студен и нападе од људи и од демона. Око његовог столпа сабраше се ученици многи, и он их настављаше к животу вечном примером својим и речима. Овога Свог оданог слугу награди Бог још у овом животу благодаћу великом, те чињаше чудеса многа, корисна људима, и прорицаше будуће догађаје. Од свих страна стицаше се народ под столп његов тражећи од светитеља Божјег помоћ и савет. Цареви и патријарси долазили су к њему као и прости људи. Цар Лав Велики доводио је своје госте из других држава, кнежеве и великаше, и показивао им Светог Данила на столпу говорећи им: “Ево чуда у моме царству!” Прорече Данило дан смрти своје, поучи ученике своје као отац синове своје и опрости се с њима. Пред смрт његову ученици видеше над столпом ангеле, пророке, апостоле и мученике. Пожививши осамдесет година упокоји се овај ангелски човек 489. године и пређе у Царство Христово. Тропар (глас 1): Био си стуб трпљења и ревновао си угледајући се на праоце, свети, јер био си сличан Јову у страдањима, Јосифу у искушењима, и Анђелима си био подобан у телу, Данило оче наш, моли Христа Бога да спасе душе наше. https://mitropolija.com/2024/12/23/prepodobni-danilo-stolpnik-3/ -
-
- 1
-
-
- михајловић
- данило
- (и још 5 )
-
-
Анксиозност из перспективе православне вере и психотерапије - доц.др Данило Михајловић
a Странице је објавио/ла JESSY у Некатегорисани текстови
-
- 1
-
-
- доц.др
- психотерапије
- (и још 6 )
-
др Данило Михајловић - Подвиг породичног живота
a Странице је објавио/ла JESSY у Некатегорисани текстови
-
- 1
-
-
- живота
- породичног
- (и још 3 )
-
-
Син богатих и богољубивих родитеља. У младости добро васпитан. Краљ Милутин га узео на свој двор, но он из велике љубави према Богу одбегне и замонаши се у Кончулском манастиру украј Ибра. Доцније био игуман Хиландара и претрпео много од пљачкашких латинских крстоносаца. Био епископ бањски, потом хумски и најзад архиепископ српски. Од почетка па до краја био строги подвижник. Имао нарочити дар суза. Измирио краља Драгутина и Милутина, потом Милутина и Стевана Дечанског. Борио се крепко против Латина као и против богумила. Под његовим надзором зидани манастири Бања и Дечани. Обновио и сазидао многе цркве. Написао Родослов српских краљева и светитеља. Неуморан у служби Богу до краја живота он се упокојио мирно у време цара Душана, ноћу између 19. и 20. децембра 1338. године. Велики јерарх, велики подвижник, велики трудољубац и велики родољуб. Тропар (глас 3):Показа се као чудесна потврда, јер си засијао у делима врлина Божијих, руководећи монашким збором. Очистио си архијерејске тронове, не уплашивши се јеретичких напада, и уздигао си Цркву Христову, Свети Данило. И умро си као да си заспао, јер тело твоје је сачувано цело и нетрулежно, и подаје лека болесним од разних болести и прогони демоне: Зато те молимо, моли да се спасу душе наше. https://mitropolija.com/2024/01/02/sveti-danilo-ⅱ-arhiepiskop-srpski-2/-
- 1
-
-
- архиепископ
- данило
- (и још 2 )
-
Старац Данило Катунакијски се упокојио у Господу
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Православних помесних Цркава
Јуче ујутру рано се упокојио у Господу старац Данило Катунакијски, један од најпоштованијих светогорских стараца нашег времена. Старац је био духовни унук и имењак Светог Данила Катунакијског, кога је Цариградска Патријаршија прогласила светим у марту 2020. године. Старац Данило је рођен у Палеохорију, Кавала, Грчка, 1931. године. Придружио се Атонском братству Светог Данила, у малом скиту Свете Ане 1949. године, а замонашио се 1952. Учио је византијско појање од своје сабраће стараца и често су певали на великим славама широм Свете Горе и шире. Био је и врсни иконописац и лекар. Нека му је вечан спомен! https://mitropolija.com/2022/10/22/starac-danilo-katunakijski-se-upokojio-u-gospodu/-
- 1
-
-
- упокојио
- катунакијски
- (и још 3 )
-
Кажу да се ,,Срби од Руса уче покајању, а Руси од Срба радости“ и да нас, словенске братске народе спаја много тога. На првом мјесту то је наша вјера Православна, и наш коријен који је сам Господ наш Исус Христос али и лијепи умјетнички пројекти од којих је један и филм Јулије Бочарове ,,Ластавице Христове” чији је продуцент Јулиј Цетлин. Филм, посвећен једном монаху на првом мјесту, што ,,ластавице Христове“ и символизују- оне који су се одрекли свијета да би стекли Царство небеско, али и духовном вођи једног народа блаженог спомена Митрополиту Амфилохију, наћи ће се пред гледаоцима у биоскопима у Србији од 24. новембра, казао је нашем Радију Архимандрит Данило (Ишматов) Игуман манастира Успенија пресвете Богородице на Дајбабској гори у Подгорици, монах који је, такође, оставио све Христа ради, па и свој успјех у филмској умјетности. Премијера филма ,,Ластавице Христове“ који је допринос сјећању руског народа на нашег Митрополита Амфилхија, у Црној Гори очекује се највјероватније 30. децембра у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, о чему ћемо јавност детаљније накнадно обавијестити. Дивно су пјеснички рекли да је ,,наш Митрополит Амфилохије упалио свијећу и подигао револуцију“. Наше литије за одбрану светиња и вјере православне јесу биле духовна револуција, и сви смо били свједоци чуда које су оне изазвале, а које је препознао и наш братски руски народ, о чему свједочи и овај филмски пројекат Јулије Бочареве. Отац Данило говори и о томе како је ово филмско остварење доживио као умјетник али и као духовник. Кажу да је Јулија Бочарова другачије планирала крај свог филмског пројекта али је и њу као и све нас омео у много чему одлазак нашег Митрополита и његов ,,ластавичји лет“ у наручје Онога Коме је цијелог свог живота тежио. Иако је у филму ријеч о сукобу између државе и Цркве око црквене имовине, око свега оног древног и исконског у нашем српском народу отац Данило нам свједочи да се из фолмске сале након пројекције ,,Ластавица Христових“ излази у највећем миру и дубоко загледан у себе. Игуман дајбабски отац Данило издваја и приказе задивљујуће љубави Срба према руском народу, којих има доста у овом филму, али као припадник руског народа а игуман српског манастира говори и о томе како Руси доживљавају наше Светиње. Он се осврнуо и на сличности између наших светитеља, на примјер Светог Петра Цетињског и Светог Сергија Радињешког, тих бораца и духом али и мачем за вјеру православну и име Христово. С обзиром да се о Србима се не може говорити без Косова, отац Данило нам је пренио и свој лични утисак Свете српске земље али и осјећај Косова у руском народу. https://svetigora.com/iguman-dajbabski-otac-danilo-ismatov-govori-o-filmu-lastavice-hristove-koji-ce-u-oktobru-biti-premijerno-prikazan-i-u-podgorici/?fbclid=IwAR20IODkNDH2nBBS2mHyrYoexKx7wd5wEF5A1Gxph0NIgsPyjUQI5YNuvZs-
- 1
-
-
- “ластавице
- филма
- (и још 9 )
-
У Сентандреји изложба "Епископ Данило (1927-2002)"
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
У Српском црквеном музеју у Сентандреји отворена је документарна изложба посвећена блаженопочившем Епископу Данилу (Крстићу), известила је Епархија будимска, као и Варош ТВ. Преносимо у наставку: У навечерје Томине недеље, 30. априла 2022. године, у Епархијском музеју у Сентандреји свечано је отворена изложба Епископ Данило (1927-2002), која је приређена поводом 20. годишњице од упокојења блаженопочившег Епископа будимског др Данила Крстића. Аутор изложбе је јеромонах Варнава (Кнежевић), секретар Будимске епархије док је концепцију поставке осмислио мр Коста Вуковић управник и главни кустос Музеја. Изложба је реализована под покровитељством Града Новог Сада, родног града Владике Данила. Аутор изложбе јеромонах Варнава је у уводном излагању указао на значај неговања културе сећања на велике мужеве Цркве, какав је био и Владика Данило, осврнувши се на његово жтије. Поред аутора изложбе, о личности и животу Владике Данила говорио је и његов наследник на трону Епископа будимских, Владика Лукијан. Преосвећени Владика је овом приликом указао на непоновљиву личност блаженопочившег Епископа Данила коју је красила православна аристократија, аскетизам, узвишена ученост, богонадахнутост али и самопрегорно служење Светој Цркви у тешким временима како у Југославији, тако и у Мађарској. Овом приликом, јавности је представљен и превод са енглеског језика докторске дисертације Епископа Данила Крстића под насловом "О божанском човекољубљу, од Платона до Јована Златоуста", коју је одбранио на Харварду 1968. године под менторством знаменитог теолога протојереја Георгија Флоровског а коју је по благослову Његовог Преосвештенства г. Лукијана приредила и издала Епархија будимска поводом двадесете годишњице од упокојења Владике Данила. Превод овог издања потписује мр Ирина Стефановић док је рецензент књиге Епископ др Игнатије (Мидић). Преосвећени Владика Игњатије овом приликом указао је и на садржајну теолошку мисао Владике Данила. Присутнима се на крају обратио председник Матице српске др Драган Станић, говорећи о значају Владике Данила, који је пронео глас Новог Сада од Сорбоне, преко Харварда до Будимпеште. Указујући на значај добрих српско-мађарских односа др Станић је истакао да Град Нови Сад будући европска престоница културе 2022. године, али и родни град Владике Данила, има част да буде покровитељ изложбе посвећене једном знаменитом Новосађанину, и на тај начин да представља српски народ подржавајући српске културне институције ван граница матичне државе. Господин Станић је на крају обраћања свечано отворио изложбу посвећену Епископу др Данилу Крстићу након чега су посетиоци имали прилику да се упознају са животом и прикљученијем овог знаменитог мужа Српске Цркве. Отварању изложбе присуствовали су Њ.Е. Амбасадор Босне и Херцеговине у Мађарској гђа Биљана Гутић-Бјелица, градоначелник Сентандреје Жолт Филип, народна посланица др Естер Витаљош, српски посланик у мађарском Парламенту г. Љубомир Алексов, представници Амбасаде Србије и српских институција у Мађарској као и представници медија. Фото: Иван Јакшић ** ПРИЛОГ ВАРОШ ТВ: Свети Архијерејски Сабор СПЦ изабрао је Владику марчанског Данила 1984. године за администратора Будимске епархије, да би 1988. године био изабран и за Епископа будимског, међутим због политичких околности устоличен је тек 7. октобра 1990. године. Ову дужност обављао је до упокојења 20. априла 2002. године. Поводом двадесете годишњице од упокојења Владике Данила, Епархија будимска објавила је превод његове докторске дисертације на српски језик ”О Божанском човекољубљу, од Платона до Јована Златоуста”. Овај његов рад који је до сада био доступан само на енглеском језику, сигурно ће дати свој допринос српској теолошкој мисли и бити од користи нашим богословима. Документарна изложба ”Епископ Данило (1927-2022) ” биће отворена за све посетиоце до 30. септембра. ПРИЛОГ "VAROS RTV": Извор: Епархија будимска, ФБ -
Изложба у „Епископ Данило (1927-2002)“ у Српском црквеном музеју у Сентандреји
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Епархија будимска је најавила да ће свечано отварање изложбе „Епископ Данило (1927-2002)“, поводом двадесете годишњице упокојења, бити 30. априла 2022. године у Српском црквеном музеју у Сентандреји са почетком у 18 часова. Извор: Eпархија будимска -
На програму Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, поводом упокојења Епископа западноевропског Луке (Ковачевића), уприличена је емисија у спомен на овог знаменитог јерарха Српске Православне Цркве. Са гледаоцима једине црквене телевизије у нашој помесној Цркви, своја сећања о новопрестављеном Епископу Луки поделио је архимандрит Данило (Љуботина). Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар Телевизије Храм. Повезане вести: Патријарх Порфирије поводом упокојења епископа Луке: Са искреном вером и апостолском једноставношћу громогласно је проносио Реч Христову Упокојио се у Господу Епископ западноевропски Лука (1950-2021) Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан састао се 29. септембра 2021. године у Патријаршији у Букурешту са Његовим Блаженством Патријархом румунским г. Данилом. У пратњи Његовог Преосвештенства били су архијерејски заменик Епархије темишварске протојереј-стсврофор др Маринко Марков и јеромонах Варнава (Кнежевић), секретар Епархије будимске. Том приликом владика Лукијан је тражио и добио благослов патријарха Данила за служење помена пострадалим српским војницима у Првом светском рату на Добруџи. Патријарх Данило и владика Лукијан су разменили мишљења о савременим изазовима са којима је Православна Црква данас суочена, а посебно у контексту пандемије вируса. Такође, Преосвећени г. Лукијан је честитао годишњицу патријарашке службе Његовом Блаженству г. Данилу. Извор: Епархија будимска-
- 1
-
-
- лукијана
- темишварског
- (и још 7 )
-
- Булдожери и разне машине већ уређују терен. Увелико теку припреме за дочек патријарха српског Порфирија. Овдје не може да буде никаквих проблема нигти ће их икада бити - каже Архимандрит Трпчевски Архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Ђурђеви ступови у Беранама, рекао је за ТВ Прва, да су још прије мјесец дана почеле припреме за свечаност усатоличења владике Методија и дочек патријарха Порфирија 26. септембра у овом манастиру. - Булдожери и разне машине већ уређују терен. Увелико теку припреме за дочек патријарха српског Порфирија. Овдје не може да буде никаквих проблема, нити ће их икада бити - каже архимандрит Трпчевски. Архимандрит се телефонски укључуи у Јутарњи програм ТВ Прва, а у студију је био Ненад Чанак, па је Трпчевски искористио прилику да каже да није умјесно да се политичари баве Црквом, јер се Црква окупља око Христа, а Ненад Чанак се окупио око свога Христа, а то је Мило Ђукановић. - Да је било среће, Архијереји, њих 41, који су дошли на устоличење на Цетињу били би присутни и они би говорили најбоље и најприсније и најреалније о догађају који се догодио. Како што је ружно да се ми свештеници бавимо политиком, тако је исто ружно да се и политичари баве Црквом. Јер нама је Христос глава и ми се окупљамо око Христа, а политичари се окупљају око предсједника, а у овом случају, као господин Чанак који се окупио око свога Христа, а то је Мило, који је наравно и некрштен. Ми се окупљамо Христа и ми служимо у име Христово, а ја у излагању Ненада Чанка ниједном нисам чуо да је поменуо да је нама глава Христос и да је нама Бог Христос коме служимо, а не служимо ми ни Русији, не служимо ни предсједницима, ни политичким странкама, него наше служење је служење Свете божанске Литургије у храмовима и наравно у послушности надлежним епископима, патријарсима и поштујући њихове одлуке, као одлуке које доноси Црква, са призивом Светога духа- казао је игуман. Он је подсјетио да архијереји који су дошли, нажалост нису могли да дођу на Цетиње. - Нису били они који треба да буду, али су били они који не треба да ту буду. Ненад Чанак и Мило Ђукановић и Вељовић. По мом мишљењу, требало је да дођу архијереји из цијелог свијета. Било је мало и незгодно и срамота да дочекамо госте аутомобилским гумама и остали стварима. Не мислим да су то Цетињани, то су људи скупљени из цијеле Црне Горе, који су немо послушни прошлом режиму, које гонио Цркву и владике - рекао је архимандрит Данило и додао: - Чанак је учен човјек, али свети Козма Етолски, један велики светац из 19. вијека, је говорио да ће зло доћи од учених људи, не од простих. Учење, знање, је мач са двије оштрице. https://dan.co.me/vijesti/drustvo/arhimandrit-danilo-trpcevski-durdevi-stupovi-i-berane-se-spremaju-za-docek-patrijarha-5081832
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.