Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'тајна'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. JESSY

    Божићна тајна

    И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине (Јн 1, 14). У овим ријечима Јеванђеља по Јовану сабира се сва тајна Божића – тајна рођења Богочовјека Христа. У њима је ”прва и последња благовијест, највећа благовијест коју je Бог могао дати човјеку и небо земљи”, ”све што је вјечито потребно бићу људском, у свима свјетовима” (Свети Јустин Ћелијски). Зато је ова тајна доласка Сина Божијег у тијелу увијек свјежа и увијек нова. Она је, по ријечима Светог Јована Дамаскина, једино ново под Сунцем и као таква, увијек актуелна, насушно потребна, неопходна сваком човјеку у свим покољењима, свакој твари. Логос (Ὁ Λόγος), који је од почетка према Богу (πρὸς τὸν Θεόν) и кроз коју је створено све што је створено, постаје тијело. Прима тијело (σάρξ) – то значи постаје истински човјек, примајући без остатка све људско. Оно постаде (ἐγένετο) носи са собом тежину: то значи да тај догађај није привид или фантазија, него истинско сједињење. Јединство створеног и нествореног. Управо та стварност сједињења донијела је човјеку и свијету спасење (σωτηρία), односно оздрављење. Зацијељује се рана, а човјек и сва твар добија ону богомдану цјеловитост (интегралност) изгубљену грјехопадом. Логос постаде тијело. Али, не само то. Логос се настањује међу нама. Није, дакле, привремено боравио, а онда нестао. Логос се настанио код нас и од тада заувијек остаје са нама. Његово присуство остаје трајно и неповредиво. Све је корјенито промијењено трајним присуством оваплоћеног Бога у свијету. У изворнику, оно настани се дословно гласи ушатори се међу нама (ἐσκήνωσεν ἐν ἡμῖν). Тим бираним ријечима јеванђелист жели да представи како у догађају Христа долази до испуњења смисла старозавјетног богослужења и храма. Он је ”постао Скинија (Шатор) састанка којим се Бог настанио међу људима и којим је људима омогућен најнепосреднији контакт са Богом” (Ј. Благојевић). Сада ће се прави богомољци клањати Оцу у Духу и истини (Јн 4, 23). Припремајући се да доживимо ову велику тајну, од самог почетка Божићног поста па до празника Рождества Христовог слушамо у цркви стихове: Таинство странное, вижу и преславное! (Μυστήριον ξένον, ὁρῶ καί παράδοξον!) Пјесник је запањен виђењем. Он види нешто што не може да опише, нешто што превазилази све описиво: пећину као Небо, Дјевојку као Херувимски престо, јасле као смјестилиште у којима леже несмјестиви Христос Бог. Сусрет са необичном тајном. Тајном потпуно страном, непознатом, чудном. Тајном која јесте преславна, али која је, како каже боље указује изворник, парадоксна. Пјесник именује тајну, дакле, изнад свега и прије свега као парадоксну – супростављену људском свакодневном искуству и мњењу (παρὰ τῆς δόξης). То да је тајна парадоксна не значи да је она неразумна, бесловесна. Она је, у најдубљем смислу, разумна, логосна, словесна. Дакле, божански разумна и превазилазећа за скучени и сведени ratio савременог човјека. Осјећамо заиста да ”нема ничега чудеснијег и достојнијег почасти него што су пећина и јасле, купељ и пелене Младенца, јер од свега, што је Бог створио, нема ничег што би било корисније и божанственије од Рођења Христовог” (Свети Григорије Палама). Тајна славе оваплоћеног Логоса, коју се созерцавали апостоли, открива се у ријечи да је Он Јединородни од Оца. Његов идентитет налази се у односу према Оцу, у томе да је Он Једини Рођени од Оца, Љубљени Син. Тако све започиње од Очевог благовољења. Од Његове воље, од Његове љубави. Љубави којом ствара свијет и човјека као круну свега створеног. Љубави којом спасава све. По Очевом домостроју спасења, Његова слободна и ничим условљена љубав очитовала се, објавила нам се у слави Јединородног Сина који постаје човјек. Засијала нам је као благодат и истина, као најљепши могући поклон. Ову славу Јединородног од Оца нису видјели само апостоли тада. И ми данас учествујемо у виђењу те славе Сина Божијег која својим недогледним и неизрецивим смислом увијек надахњује и исцјељује. У овом времену великих искушења, не допустимо да се одамо стихијском и површном слављењу Празника, допустивши да нам је поједини јефтини и испразни обичаји и предања људска заклоне (Ср. Мт 15, 3), већ се осмјелимо да запловимо у дубине те неисцрпне тајне. https://mitropolija.com/2024/01/07/bozicna-tajna/
  2. У капели св. лекара и безсребреника Козме и Дамјана у оквиру Клиничког Центра Србије (Делиградска број 38), у среду 27. децембра 2023. године ће бити служена Света Тајна јелеосвећења од 16 сати и 30 минута, сазнаје Радио "Слово љубве". Претходно ће, од 14 до 16 часова, бити читане молитве за здравље и вршена Света Тајна исповести. Сви су добродошли на молитву! Извор: Радио "Слово љубве"
  3. Света Тајна јелеосвећења биће служена на Крстовдан, 27. септембра 2023. године и у храму св. лекара Козме и Дамјана у Клиничком Центру Србије. Како сазнајемо из духовне заједнице овог храма у Делиградској улици (број 38), од 14 до 16 часова биће вршена Света Тајна исповести и читане молитве за здравље, а од 16 сати и 30 минута почиње Акатист и у наставку Јелеосвећење. Извор: Радио "Слово љубве"
  4. Братство Саборне цркве у Београду позива на Свету тајну јелеосвећења. У навечерје празника Чуда Светог архангела Михаила у Хони, 18. септембра 2023, са почетком у 17 часова, биће служено вечерње богослужење, а у 17.45 часова Света тајна јелеосвећења. На дан празника, 19. септембра биће служено јутрење у 7.30 часова, а света архијерејска Литургија у 8 часова. Извор: ТВ Храм, Инстаграм
  5. “Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле.” (Јев.13, 2) Велика је тајна гостољубља јер неки из гостољубља не знајући примише анђеле. Који су то “неки” домаћини и који су то “анђели” које угостише? И због чега их не наводи у својој посланици Јеврејима Свети апостол Павле? Апостол Павле обраћајући се Јеврејима његовог доба има на уму да им је из Мојсијевих Књига (Стари завет) познато ко су били домаћини, а ко анђели и где се то збило. Нажалост, данас када је Мојсијево Петокњижје као део канонских књига Старог завета, које користи Православна црква, за многе хришћани остаје посве непознато. Домаћини беху праотац стогодишњи Аврам кога Бог учини “оцем многих народа” (Пост. 17, 5) и његова жена Сара која силом Божијом у деведестој години затрудни и роди му сина Исака. (Пост. 17, 17-19) Они живљаху у равници Мамријској и јер беху најправеднији између свих људи управо код њих одабра Господ да их посети. (Пост. 18,1) Да Господ дође код Аврама у виду три анђела, видимо и спознајемо, јер кад Аврам седећи испред свога шатора виде три човека да му се приближавају, притрча ка њима и обрати им се у једнини, а не у множини, назвавши га “Господе”. (Пост 18,3) Иако не беше у Старом завету познање једног Бога у Светој Тројици, Аврам се у почетку обратио у једнини, да би се одмах потом обраћао у множини: “Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом. И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега.” (Пост. 18, 4-5) Гостољубље Аврамово уродило је изливањем милости Божије на бездетне и остареле Аврама и Сару, јер један од анђела рече: “Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина.”(Пост. 18, 10) Благослов Божији излио се обилно на Аврама и Сару због њиховог гостољубља јер ће од “Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи.”( Пост. 18, 18) Заиста, драга браћо и сестре, једна од највећих врлина је “гостољубље” јер примајући у госте испуњавамо речи Господа нашег Исуса Христа: “И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.” (Мт. 10, 42) Један од великих старца рекао је својој братији: “Сви ваши подвизи биће узалудни ако не покажемо гостољубље према свима који нам долазе у манастир.” А Преподобни Јаков Евијски дао је благослов “да манастирска капија буде 24 сата отворена за све, јер ко смо ми да затварамо капију онима које нам Бог и Свети Давид пошаљу?” Стога, драга браћо и сестре, ако желимо да смо слични праоцу Авраму и свим Светима Православне цркве све до новопројављеног светитеља Јакова Цаликиса, било би добро да не заборављамо гостољубље, јер поједни се хвалећи “Светогорским типиком” у својим манастирима заборавише да је прво и основно “Светогорског типика” да кад дођу поклоници у манастир да се послуже чашом воде и шта је Бог дао. А што важи за манастире важи и за све хришћанске породице. “Гостољубље изнад свега” јер неки не знајући из гостољубља примише анђеле. (Јев.13, 2) https://mitropolija.com/2023/08/25/arhimandrit-evsevije-meandzija-tajna-gostoljublja/
  6. Пред изабраним светиоником земље српске, из усрђа и љубави ничице падамо, и молебне песме које од срца извиру, приносимо ти, свети великомучениче кнеже Лазаре. Почињући ове похвале ткати, желимо да украсимо величину великог у благочестију, и да узвисимо твоја добра дела, јер видимо у теби многа чудеса. Ти си рајско дрво које је у правој вери засађено. Младост си своју провео на двору цара Душана. О, свети великомучениче, прими ове молбене речи од деце твоје, као две лепте од убоге, и кадионицу мирисну. По целој земљи деца твоја украшавају свечасну главу твоју венцима златом исплетеним, и певају ти победне песме: Радује се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српска похвало и заштито! View full Странице
  7. У храму св. великомученика Трифуна у Малом Мокром Лугу ће у петак 23. јуна 2023. године од 17 часова, бити служена Света Тајна јелеосвећења, потврдио је за Радио "Слово љубве" старешина храма, протојереј-ставрофор Миодраг Поповић. Потребно је понети уље и брашно које ће бити освештано и дељено народу за употребу. Храм св. Трифуна налази се на Општини Звездара, у улици 20. октобра број 13ц, а до њега се стиже минибусом ГСП број 310 који полази са окретнице у Шумицама. Извор: Радио "Слово љубве"
  8. У храму Светих лекара Козме и Дамјана у Клиничком центру Србије (улица Делиградска бр. 38), 26. априла 2023. године, у наставку акатиста са почетком у 16 часова и 30 минута, биће служена Света Тајна јелеосвећења, сазнаје Радио "Слово љубве". Извор: Радио "Слово љубве"
  9. Пред сам почетак својих страдања Господ окупља ученике на Тајној вечери. Иако је Господ наш имао право да каже: „Ништа нисам говорио тајно“ (као што је рекао непријатељима својим); иако је хришћанству страно расположење завере и конспирације, а тим пре празна игра с тобожњим тајнама, у тајанственошћу, са скривеним, као што је својствено окултистима, у срцу хришћанства је – тајна. Вечера Христова је – тајна. Пре свега зато што се ученици окупљају око Учитеља кога свет мрзи, кога мрзи Кнез овога света што пребива у обручу злобе и смртне опасности, која открива великодушност Христову и захтева верност од ученика. Тај захтев, прекршен страшном издајом од стране Јуде и несавршено испуњен од стране других ученика који падају у дремеж услед малодушности, услед малодушних слутњи, онда кад треба да буду будни с Христом за време молитве о чаши (Мт 26, 39). Петар се у великом страху и с клетвама одрекао свог Учитеља. Сви ученици су се разбежали. Али граница између верности, макар и несавршене, и потпуности издаје – остаје. То је страшна граница: непомирљив судар између Његове великодушности и светости, између Царства Божијег, које он објављује и доноси људима, и царства Кнеза овога света. То је толико непомирљиво да се, приближавајући се тајни Христа, налазимо пред последњим избором. Јер, приближавамо се Христу толико близу, да верници других религија то не могу ни да замисле. Они не могу да замисле да је могуће толико се приближити Богу, колико се приближавамо ми, када кушамо тело Христово и пијемо крв Његову. То је тешко и замислити, а камоли изговорити! Како ли је било апостолима да први пут чују речи којима је Господ успостављао истину Евхаристије! И тешко нама ако не осећамо макар делић оног трепета који је тада, мора бити, обузео апостоле. Тајна вечера представља тајну и због тога што је требало да буде скривена од непријатељског света, и зато што је у њеној суштини – недокучива тајна последњег силаска Богочовека међу људе. Цар царствујућих и Господ господствујућих својим рукама пере ученицима ноге и на тај начин показује своју смерност свима нама. Чиме се то може превазићи? Само једним: предати себе смрти. И Господ то чини. Ми смо – слаби људи. И када наша срца постају мртва ми желимо благостање. Али док нам је срцe живо, грешно али живо – за чим жуди живо срце? За тим да постоји предмет љубави, бескрајно достојан љубави, да буде могуће да се такав предмет љубави нађе и да се њему служи, не жалећи себе. Сви снови људски су – неразумни, зато што су снови. Али људи су живи док живо срце стреми не благостању, већ жртвеној љубави, томе да будемо обрадовани неизрецивом великодушношћу према нама и да нам некакав део великодушности одговори на то и верно служи Цару царствујућих и Господу господствујућих, који је толико великодушан према својим слугама. Господ наш у лицу апостола назвао нас је својим пријатељима. О томе је још страшније помислити него о томе да смо робови Божији. Роб може клањајући се да сакрије поглед; пријатељ не може да избегне сусрет с погледом свог пријатеља – прекоран, опраштајући, који види срце. Тајна хришћанства, за разлику од тобожњих тајни којима лажна учења саблажњавају људе – јесте као погледу недокучива дубина најпрозирније воде која је, ипак, толико велика да јој дна не видимо; а она га и нема – то дно. Шта се може рећи ове вечери? Само једно: да су Свети Дарови, који ће нам бити изнети и дати – управо исти они, тело и крв Христова, које су с невероватним потресом срца кушали апостоли. И овај наш скуп – то је иста она Тајна вечера која траје. Молићемо се да не одамо Божију тајну – тајну која нас спаја с Христом, да доживимо ту топлоту тајне, да је не издамо, да одговоримо на њу макар и најнесавршенијом верношћу. Блажени Августин је о Евхаристији говорио за наше малодушно срце прилично тешке речи. Он је тумачио Евхаристију, рецимо, као позив на мученички подвиг: за тело и крв које је Христос дао за нас, ми треба да будемо спремни да дамо наше тело и нашу крв. На подвиг мучеништва у пуном смислу позвани су малобројни и ми нећемо говорити о стварима које су за нас сувише високе. Али, ако нам Господ наш предаје, оправши ноге наше, тело своје и крв своју, како онда да не поднесемо великодушно макар оне мале незгоде које морамо поднети?! Помолимо се да никада не заборавимо тајну у коју смо примљени великом тајном – Тајном вечером, да је никада не одамо непријатељима видљивим и невидљивим, да никада не доживимо камену неосeтљивост према њој. И да наше срце хрли да служи Цару царствујућих који је толико милосрдан, толико близак – до крајње блискости, до блискости Јела које кушамо. И још једна мисао требало би да дође свакоме ко слуша ово читање Јеванђеља. Видимо да се Господ наш у свом земаљском животу држао старозаветног закона. И у град Јерусалим Он је дошао због циклуса празника који је постојао код Јудејаца – између јудејске Пасхе и јудејске Педесетнице. Дошао је не да руши, већ да испуни, и Његов живот је почео тиме што се Он по закону подвргао обрезивању. Зашто је, пак, у једноме Господ наш тако доследно бацио изазов закоништву – у питању потпуног нерада, који су јудејски законичари захтевали од човека суботом? Свакако, то нас учи томе да је доброта важнија од обреда, важнија од обредне правилности, то нас спасава од обредне вере. Па ипак, изгледа да се не ради само о томе. Шта је јудејском вернику значило нарочито строго поштовање суботе? – Значило је да је стваралачка делатност Бога завршена до седмог дана: седмог дана Бог је отпочинуо од напора својих, и та завршеност Божијег дела празнује се сваке суботе. И нерад верника је – потврда његове вере у то да се свет неће променити. (Иако је код Јудејаца у Христово доба постојало учење, не сасвим јасно, о будућем веку и о васкрсењу, у које су веровали фарисеји; садукеји су га, узгред, негирали, тако да то још није била општа вера. ) Ако се празнује одмор Бога, који се схвата као потпуни нерад, као прекид Његовог стварања, свет је, дакле, стабилан. То је описано с тужном лепотом у књизи Проповедниковој: шта је било, то ће и бити. Томе Господ наш супротставља другачије учење, које не руши смисао Старог Завета, али га допуњује: одмор Бога – није престанак Његовог стварања (иако је свет Божији довршен и савршен у оном мери у којој није покварен деловањем палих духова и палих људи). И сада, видећи свако дело Божије – напупеле гране у пролеће, и сваку другу творевину – ми чујемо речи Творца о томе да је то добро веома. Па ипак замисао Бога још није остварена – замисао о преображају света. Бог нас је створио људима, а ми смо сами себе учинили палим људима. Али Бог жели да нас уздигне до такве врлине, за коју Апостол Јован у својој посланици не налази речи, говорећи: ми смо сада деца Божија, али не знамо шта ћемо бити. И речи Господа: Отац наставља да дела, наставља да ствара, и ја настављам. Знамење тога је – исцељење у суботу. Милост Божија је безгранична, издашна, она предухитрава човека, његове захтеве и молбе, а да и не говоримо о његовом исправљању. Али милост Божија је захтевна. Ми знамо како се понашамо с туђом малом децом, а како са својом децом. Туђу малу децу, за коју не сносимо одговорност, радо ћемо помазити, ако нисмо баш сасвим зли људи, даћемо им нешто слатко, радоваћемо им се и ништа од њих нећемо тражити. Ми за њих не одговарамо. То је за њих и за нас радост тренутка, која нема наставка ни будућег смисла. Али Бог је према нама добар не као туђи чика који нам поклања бомбону и одлази својим путем ништа од нас не тражећи. Христос дочекује човека кога је исцелио и подсећа га на то да је велика милост коју је добио – у исто време и захтев: не греши. Што нам Бог више даје, то више од нас тражи. Још боље ће бити ако схватимо да је Његова захтевност према нама – најбоље што нам Он пружа. Речи „не греши“ казане су човеку излеченом од веома тешке, веома дуге болести, ослобођеном најчемерније невоље. Али нико од нас, чак ни они који живе у благостању и наводно безбедним животом, не зна изнад каквих бездана нас води, нас слепе, који те бездане не видимо, рука Божија. И те речи су упућене свакоме од нас: не греши, да ти се не деси нешто још горе. Јер чак и они међу нама (а много ли је таквих међу нама?), који немају сећања на тек минулу, чудом избегнуту тешку невољу или несрећу која их је задесила и затим узмакла, имају све разлоге да знају да им у сваком тренутку може бити много горе. Ми смо себе и Божији свет довели у такво стање када невоље морају да нам се догоде. И било би разумно – да не говоримо о томе да је то дуг захвалности – да не грешимо, зато што Господ не поступа с нама према гресима нашим. Помолимо се за то да Бог узвиси наше изнемогле душе, изнемогла срца, и изврши дело препорода наше отаџбине. Данас смо још дужни да се молимо за душе оних који су својом крвљу платили победу наше отаџбине. Дужни смо такође да се сетимо људи који су у руској дијаспори дали свој живот за спас оних којима је претила нечовечност хитлеровског режима. Дужни смо да се сетимо људи као што је мати Марија. Помолимо се да наша отаџбина, као изнемогао, као неко ко је изгубио земаљску наду, стекне здравље не према гресима нашим. Амин. Сергеј С. Аверинцев https://teologija.net/tajna-zrtvene-ljubavi/
  10. У среду Страсне (Страдалне) седмице се у богослужбеним песмама говори ο жени грешници која је миром помазала Господа Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк. 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило после. Тога дана се престаје са служењем Пређеосвећене литургије, као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони, а у великом броју храмова се служи Света Тајна јелеосвећења. Према информацијама са којима располажемо, ова Света Тајна ће у Београду бити служена у следећим црквама: Храм Светога Саве на Врачару - од 18 часова Саборни храм св. Архангела Михаила - од 17 часова Вазнесењска црква у центру Београда - 18 часова Храм св. Марка на Ташмајдану - 18 часова Богородичина црква у Земуну - 17 часова Храм Рођења св. Јована Крститеља на Петловом брду - 18 часова Извор: Радио "Слово љубве"
  11. Све критике, примедбе, сугестије, молбе жалбе предлози итд. итд..., су добродошли. Надам се да ће неко имати вољу да то прочита... Fizičar, glumac i tajna.docx
  12. У храму Светих лекара Козме и Дамјана у Клиничком центру Србије (улица Делиградска бр. 38), у среду, 29. марта 2023. године, у наставку акатиста са почетком у 16 часова и 30 минута, биће служена Света Тајна јелеосвећења, сазнаје Радио "Слово љубве". Извор: Радио "Слово љубве"
  13. У храму св. Цара Костантина и царице Јелене на Вождовцу ће у среду, 22. марта 2023. године са почетком у 17 часова, бити служена Света Тајна јелеосвећења, сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи свештенику Јову Калинићу, старешини ове београдске светиње. Вождовачки храм у коме је већ деценијама похрањена честица Часног крста Господњег, налази се у улици Јове Илића 123. Сви су као и увек добродошли на молитву, поручује братство овог светог храма. Извор: Радио "Слово љубве"
  14. Помаже Бог, браћо и сестре. Имам питање у вези са Крштењем. Које уље се користи за Свету Тајну Крштења (осим Светог Мира)?
  15. У петак 27. јануара 2023. године, на дан првог српског архиепископа и просветитеља Светога Саве, у храму св. великомученика Трифуна у Малом мокром лугу биће служена Света тајна јелеосвећења, сазнаје Радио "Слово љубве". Почетак овог богослужења је у 17 часова, а потребно је понети уље и брашно које ће бити освештано и дељено народу за употребу. Храм св. Трифуна налази се на Општини Звездара, у улици 20. октобра број 13ц, а до њега се стиже минибусом ГСП број 310 који полази са окретнице у Шумицама. Извор: Радио "Слово љубве"
  16. Читав Стари Завет, по свом циљу и садржају, представља „Предблаговести“ о доласку Месије, Спаситеља света. Нарочито су пророци, који су били „Духом Божјим ученици Христови“ (Игнатије Богоносац), наговаштавали овај догађај. У Новом Завету, пишући своје Јеванђеље, апостол Матеј се позива на чувено Исаијино пророштво: „Ето, девојка ће затруднети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил (Ис. 7, 14). На то јеванђелиста додаје и смисао овог имена: „ …што ће рећи; С нама је Бог” (Мт. 1,23). Да бисмо се приближили овој тајни морамо се вратити првом Божићу. У питању је догађај, који се десио пре више од две хиљаде година на маргинама света и историје, једне тихе звездане ноћи, у стајској пећини у пољу, где се збило витлејемско изненађење које је Бог приредио човеку. Један од отаца Цркве из 1. века, Свети Игнатије Богоносац, епископ древног града Антиохије, савременик и ученик светих апостола, очевидац и директни слушалац апостолског искуства, у својој посланици Ефесцима вели нешто веома карактеристично. Он каже како су од кнеза овога света (од нечастивог) биле сакривене „три јавне тајне које су у тишини Божјој учињене“: девственост девојке Марије, њено рађање Христа и смрт Господња (као увод у васкрсење и уништење смрти). Ове три тајне су, заправо, етапе једне тајне Христове, плана Божјег о спасењу света, који је, како кажу свети оци, Бог Отац открио само Сину и Духу, а сакрио и од анђела. Изворна сведочанства овог чудесног догађаја добијамо у Јеванђељима по Матеју и Луки. Оба историјски описују догађај, док апостол Јован у свом Јеванђељу из другог угла саопштава богословску истину, да се Логос – Син Божји очовечио: „И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине“ (Јн. 1,14). План спасења света почиње од догађаја Благовести, када је архангел Гаврил био послат једној девојци Марији, из рода Давидова, да јој објави благу, радосну вест да ће на чудесан начин затруднети и родити, ни мање ни више, него Сина Божјег – Спаситеља целога света. И тог тренутка, када је Марија чула благе вести, Дух Свети, који све освећује, сишао је на њу, осветио њено тело и очистио од првородног Адамовог греха, који је сваки човек као Адамов потомак наслеђивао кроз своју палу људску природу. Како, дакле, тумаче оци Цркве, сам Логос – Син Божји начинио је од њеног тела себи тело, уселио се у њену утробу на натприродан начин и очовечио се. Зато свакога дана у богослужењима, нарочито на Литургији, исповедамо у Цркви, кроз Символ вере, да се Син Божји оваплотио „од Духа Светога и Марије Дјеве“. Велики оци Цркве, међу којима су Иринеј Лионски (2. век) и Јован Дамаскин (8. век), који је написао већину химни и песама Божићне службе, праве величанствену и дубоку паралелу стварања света и рођења Христовог, које називају другим или новим стварањем (света). И шта они веле? Као што је Дух Божји, у почетку стварања, лебдео над водом осењујући сву твар, тако је осенио и пресвету Дјеву на Благовести пре оваплоћења, о чему је Гаврил благовестио Марији: „Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји“ (Лк. 1, 35). Исто тако, као што је први човек Адам од девичанске, чисте земље, која није још обрађивана, начињен рукама Божјим (Логосом), тако је и Логос – Син Божији, од девичанског, освећеног тела Увек-Дјеве Марије узео и Сам начинио тело у њеној утроби. И будући одувек Бог постао је, у наше време (у историји), и човек. Међутим, пошто је стари Адам пао у грех и због непослушности према Творцу био протеран из раја, када је дошла пуноћа времена (Гал. 4, 4) по одлуци Божјој, Отац шаље свога Сина Јединородног да управо Он буде Нови Адам, који ће извршити дело Божје и показати, за разлику од старог, палог Адама, послушност Оцу. И како је, онда, коначно и јавно обзнањена свету та скривена тајна Христова, обављена „у тишини Божјој“? Свети Игнатије Антиохијски, слично божићном тропару, описује и тумачи тај догађај: „Једна звезда на небу засија више од свију звезда и светлост њена беше неизрецива, и њена новина изазва изненађење, а све остале звезде, заједно са сунцем и месецом, постадоше хор овој Звезди, док она зрачаше светлошћу својом изнад свих. И би узбуна: откуда ова новина, њима неслична! Отуда се раздрешиваше свака магија, и раскидаше се свака свеза зла, незнање, идолопоклонства престајаше, (…) јер се Бог као човек појавио, за новину живота вечнога (…) Зато се одасвуд све потресало, јер се припремало уништење смрти!“. Пазимо! Само што се Син Божји родио, већ се све потреса унапред, самим Његовим доласком, због будућег васкрсења и победе над смрћу. Чудесном звездом, којом је „небо свима разгласило попут уста“ неизрециво рођење Бога, дозвао је Бог три мудраца са Истока, који доносе изабране дарове Спаситељу света: „чисто злато – као Цару векова, тамјан – као Богу свега, смирну – као тродневном мртвацу – Њему бесмртноме“. Како тумачи Свети владика Николај, кроз мудраце и њихове дарове све најдревније и највеће незнабожачке цивилизације Истока (па и ондашњег човечанства уопште), које су седеле и чекале у мраку идолском, принеле су Спаситељу – Сунцу Правде оно најфиније, најузвишеније, најплеменитије из ризница философије, духовности, блага, уметности, живота. Зашто је дошао Бог и одабрао оно што је далеко ниже и неславније од Њега, да се поистовети са човеком, створењем ограниченим, несавршеним, палим и смртним? Зато што је једино Онај, који је одувек у наручју Очевом могао суштински вратити палог човека назад Оцу, и то не било како, већ личном жртвом, из божанске љубави, правећи снисхођење какво је било несхватљиво људским мудрацима па и самим анђелима. Падом првог човека Адама, човек и људска природа постали су грешни, страдални, пропадљиви и смртни; запрљана је и замагљена икона Божја, образ Божји и подобије по којима је створен човек. Он, стога, није у стању сам, својим моћима, да се извуче из овога пада и проклетства, које је сам себи непослушношћу наметнуо. Син Божји се, дакле, рађа у сточним јаслама, у условима који не само да нису достојни Бога, већ су недостојни и људи. Беспочетни, бесконачни, нестворени, бесмртни, савршени, несместививи и неограничени Бог, себе унижава и рађа се као човек, поистовећујући се са нама, примајући оно што је неупоредиво мање и безвредније од Њега, да би нама даривао оно што је неупоредиво узвишеније и савршеније у сваком смислу од човека. Доласком Сина Божјег достојанство човека није само враћено у стање „првобитне лепоте“, већ је уздигнуто у нешто неупоредиво узвишеније. У Сину Божијем, који је постао подобан нама, човек је добио дар усиновљења и обожења. Једну од најчувенијих отачких дефиниција ове реалности саопштава нам Свети Атанасије Александријски (4. век): „Бог је постао човек, да би човек постао Бог“. Бог се оваплотио да би се човек обожио. Због тога, како славослове оци Цркве кроз божићну богослужбену химнографију, у чему им претходи апостол Павле, тајна Божића – рођења Спаситеља Христа као човека, доноси свету дар „изобиља благодати“ (Рим. 5,17): славље и радост, песму и клицање, какве свет није видео и који немају свој завршетак; незалазну светлост Сунца Правде, која открива истину свега и руши сваку заблуду и идоле; коначно измирење и неразрушиви Мир (Христа) између Бога и људи, човека са собом и са другим човеком; правду божанску, којом човек коначно може да се уздигне изнад неправде греха и да се афирмише на начин какав му ниједна дотадашња духовност, философија, идеологија, идеја, нису могли реално открити и приуштити; човек добија дарове вечног живота од јединог Добротвора – Спаситеља, дариваног од мудраца; добија непоколебиву наду јер је „са нама Бог“ вечно и бесповратно; и најзад, добија испуњење циља над циљевима – обожење, обновљење у новог човека и вечно спасење. Чежњу за свим овим аспектима тајне Божића препознаћемо, нарочито, у овим данима као тиху слутњу, ишчекивање неког чуда, неочекиваног изненађења, као наду и вапај за утехом, љубављу и топлином, а све то кроз: атмосферу славља; естетику и украшеност свега у бљештавом декору и сјају; дубоку потребу за измирењем, повезаношћу, љубављу, топлином; надање у праведнији, мирнији, достојанственији живот, у срећнију нову годину и будућност; културу даривања и изненађења; спољашња обновљења и промене старих модела и образаца, лоших навика, „окретање новог листа“ у новој години, и тако даље. Сви побројани аспекти, у светлости божанског витлејемског изненађења, могу изражавати неосвешћене вапаје творевине која уздише и „очекује да се јаве синови Божји“, синови светлости, јер заслужује нешто неупоредиво узвишеније. Заслужује „децембар, када ће се утихнути лампиони, а засветлети људи“ (Ч. Буковски). Тајна Божића, оног у 1. веку, иста је као и овог у 21. веку (дезорјентисаном пандемијом, страхом и зебњом, несигурностима, отуђеностима, новим поделама и сукобима, економским осцилацијама, неутаживим духом конзумеризма и слично). Порука такође. То је тријумфална, слављеничка истина и једина константа под Сунцем – да је „Са нама Бог“, Онај, који је имао поверења у људе. Ту истину веома људски искрено у роману Селме Лагерлоф, Божићни гост, доживљава један лик, који каже: „Када је Господ одлучио да међу нама грешницима остави мало дете, и то не било које, већ свог сина, онда како да и ја не помогнем бар једноме човеку (…) ?“. Као да тиме каже – како да и ја онда немам поверења у људе и не оправдам Божје поверење? И не постоји више питање и дилема да ли је са нама Бог. Бог рачуна на човека, има поверења у њега, и Он је трајно са нама. Једина суштинска дилема човека остаје још од оних дана после првог Божића: Да ли ми имамо поверења у Њега и да ли смо, и колико, и ми са Њим? Његош Стикић асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду https://mitropolija.com/2023/01/05/njegos-stikic-tajna-bozica-u-21-veku/
  17. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, братство храма Светог Апостола и Јеванђелиста Марка организује предавање на тему "Бог се јавио у телу. Колико нас се то и данас тиче? - Тајна Божића у 21. веку", које ће одржати Његош Стикић, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Предавање ће се одржати у крипти цркве Светог Марка на Ташмајдану у четвртак, 29. децембра у 18 часова.
  18. Света Тајна јелеосвећења биће служена у храму св. великомученика Трифуна у Малом мокром лугу у петак 23. децембра 2022. године од 17 часова, потврдио је за Радио "Слово љубве" старешина храма, свештеник Миодраг Поповић. Храм св. Трифуна налази се на Општини Звездара, у улици 20. октобра број 13ц, а до њега се стиже минибусом ГСП број 310 који полази са окретнице у Шумицама. Извор: Радио "Слово љубве"
  19. Своје мисли не откривај свима, већ само онима, који могу да спасу твоју душу. - Преп. Антоније Велики Сви знају да постоји нешто што се зове Тајна Исповести, али обично из неког разлога сматрају да њу треба да чува само свештеник. Међутим то није тако. Тајна Исповести важи за све. Сам човек који се исповеда такође треба да се чува. Чини ми се да је Тајна Исповести пре свега повезана са појмом целомудрености, с целомудреним односом према свом духовном животу и духовном животу другог човека. Наравно, ми имамо пуно право да себе разоткривамо пред својим ближњима, и уопште тако је и било у древној Цркви, када су хришћани јавно исповедали своје грехе. Јер се човек не каје само пред Богом, већ и пред људима. Али Црква је врло брзо престала са јавном исповешћу, јер је она могла да буде саблазан за друге и искушење од ближњих. У ствари мало коме се може нешто поверити. Кажеш некоме: «Не говори никоме», – а он већ пренесе неком другом и каже: «Никоме не говори». А потом се догађаји из твог живота враћају до тебе у потпуно другој светлости и ти схваташ да су те одавно разоткрили, осудили и да пред свима сада стојиш у потпуно друкчијем, изопаченом издању. То је наравно веома сложено питање. Човек је слободан да прича о себи, то је његово право. Али у духовном смислу би било боље да се чува од тога још и зато што понекад прича о својим гресима без покјања, а понекад чак и са саосећањем ка греху. Чини ми се да је боље увек бити духовно целомудрен и прикривен. Та тајновитост је веома важна и због тога што зли дух не позање човека. Човек је скривен од нечастиве силе. Рецимо сатана није знао за Христово Оваплоћење, није знао да је Богочовек – Син Божији (Њега су називали Сином Божији, а Он је Себе називао Сином Човечијим). И зли дух не може да уђе у човека уколико он сам то не допусти преко неких својих грехова и страсти. «Демони не знају наша срца, како мисле неки људи, – каже авва Евагрије, – јер само један Срцевидац зна ум људски … Али нешто на основу речи, нешто по покретима они сазнају оно што је у срцу». И зато све што се човеку дешава, сва његова искушења, грешке које потом сваљује на демонску силу, дешавају се због тога што човек сам открива злом духу ствари о свом духовном животу. Некада можемо да се одамо чак и изразом лица. Зли дух може да прозре човека искушавајући га помислима. Он покушава да преко њих «начне» човека, и ако овај почиње да се бави том мишљу, почиње разговор, пут је прокрчен, срце и помисли су откривени, злом духу је све откривено и тада може да победи човека. Али ако човек уме да се чува, не празнослови, понаша се целомудрено и тајновито, онда је он недоступан злом духу и овај не може тако лако да приступи људском срцу. Човек је недоступан злом духу и у време исповести, када се врши Тајна Покајања. И зато се треба довољно тактично и посебно брижљиво односити према свом унутрашњем миру и чувати се разматрања Тајне Исповести и духовног руковођења у разговору са људима. Могу се наравно поделити духовна искуства са ближњима, али то опет треба да буде тајновито. Када су двоје или троје сабрани у Име Христово (Мт. 18, 20), тада зли дух не може да буде присутан. Али када се нешто важно избрбља у празнословљењу, у осуди, у похвали или сујети, тамо где се нашој искрености додаје и нека страст, тамо ће се одмах наћи и лукави, који ће то обавезно искористити. Уопштено говорећи, човеков духовни живот не може да буде јаван. Човек треба да чува себе и своје тајно општење са Богом … https://srpska.pravoslavie.ru/
  20. Поводом празника Пресвете Богородице у част Њене иконе Тројеручице, чија се копија, благословом и трудом Свете српске царске лавре манастира Хиландара, налази у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну, у недељу, 24. јула 2022. године, у 17 часова у овом светом храму служиће се празнично вечерње, а потом и Света Тајна Јелеосвећења, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи ђакону Бојану С. Божићу. У понедељак, 25. јула 2022. године, у 8 часова служиће се празнично јутрење, а у наставку Света Литургија. Истога дана у 18 часова служиће се Акатист Пресветој Богородици у част Њене иконе Тројеручице. У понедељак, 25. јула 2022. године, у 8 часова служиће се празнично јутрење, а у наставку Света Литургија. Истога дана у 18 часова служиће се Акатист Пресветој Богородици у част њене иконе Тројеручице. Братство Храма Рођења Пресвете Богородице позива све да дођу, узму учешћа и поклоне се благодарно и покајно Пресветој Богородици да исцели душевне и телесне немоћи наше и избави нас од свих беда да бисмо јој клицали: „Радуј се благодатна, помози нам тројеручном твојом иконом“. Извор: Радио "Слово љубве"
  21. Манастир Острог обавјештава вјерни народ да ће се у овој светињи, у петак, 8. јула, служити Света тајна јелеосвећења, са почетком у 17 часова. Служба ће бити у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру. https://mitropolija.com/2022/07/05/sveta-tajna-jeleosvecenja-u-petak-u-donjem-ostrogu/
  22. Евхаристијска служба је старосавезног порекла. Укорењена је у јудејској пасхалној вечери. Јудејска Пасха У годишњем кругу јеврејских празника једно од најзначајнијих места заузимала је Пасха. То је био празник који је установљен ради успомене на избављење Јевреја из египатског ропства. Прослављао се 14. дана месеца нисана. То је био дан када је Бог наумио да изведе свој народ из Египта и да га поведе у обећану земљу. Преко Мојсеја заповедио је да се тога дана у сваком дому закоље здраво мушко јагње и да се крвљу тога јагњета покропе довраци. Те ноћи Господ ће пролазити Египтом убијајући све првенце. Дом чији довраци буду попрскани крвљу жртвеног јагњета Господ ће мимоићи и биће поштеђен. Видљива везу између старосавезне и нове пасхе је јагње чија крв спасава од смрти. Као успомену на овај чудесан догађај поштеде јеврејских првенаца и почетка изласка из Египта Господ је заповедио да се тај дан празнује у свим наредним поколењима. Јевреји су генерацијама чували ову успомену и свечано прослављали Пасху, прво само као породични празник, а од времена реформе цара Јосије то постаје свеопшти, јавно манифестни празник уз обредно клање жртвеног јагњета у јерусалимском храму. Приликом прослављања Пасхе чували су се одређени обичаји у вези са начином обављања обредне вечере: пасхално јагње су јели уз бесквасне хлебове, обучени и обувени. Ово стога да се подсете да је Господ тако заповедио прецима; да једу у журби, спремни за пут, немајући времена да припреме квасне хлебове. Тако се после Пасхе, одмах везан за њу, наставља Празник бесквасних хлебова који се празнује 15. до 21. нисана. Временом су се ова два празника спојила у један, што нам сведочи и сам назив код Св.апостола Матеја који Пасху назива Празником пресних хлебова. Зашто је Христос славио Пасху Као и сваки Јеврејин и Господ Исус Христос је славио Пасху. Поставља се питање: Зашто? Ако је Он тај који иде на добровољно заклање као ново пасхално Јагње, као оваплоћени Син Божији који својом крвљу искупљује човечанство и установљава Нови савез Бога и човека, зашто онда прославља јудејску Пасху која је у заласку? Одговор на то питање даје сам Спаситељ када је Св. Јован оклевао да га крсти: «Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду».[9] По личном сведочанству, Он је дошао на свет не да укине Закон и пророке, него да их испуни. Као што је целог свог живота, као Законодавац испуњавао Закон, извршавајући све обавезе које из њега проистичу (обрезање, довођење четрдесетодневног првенца у храм, крштење на Јордану…) тако је, испуњавајући свако и најмање словце и сваку цртицу из Закона, славио и јудејску Пасху. Да ли је Тајна вечера била пасхална вечера У извештајима Јеванђелиста о Тајној вечери примећују се неке карактеристике обредне пасхалне вечере: Апостоли питају Господа где жели да му уготове да једе Пасху. Сам Господ Христос, седећи за трпезом саопштава Ученицима да му је била велика жеља да баш ту Пасху једе са њима. Поред законских одредби о времену, постојале су и одредбе о начину обављања пасхалне вечере. У извештајима Јеванђелиста налази се приказ задовољења тих одредби: Христос је опрао ноге својим ученицима за време вечере, а прање за време вечере било је предвиђено само на пасхалној вечери. Господ, указујући на свог издајника, означава га као оног „који умочи руку са мном у зделу“, што указује на Пасху будући да су Јевреји на редовним трпезама користили прибор за јело, док се само на пасхалној вечери јело на старински, наслеђен, примитиван начин, умачући горке траве и бесквасне хлебове у неку врсту воћне салате. Правила за јеврејску пасхалну вечеру налагала су да се током вечере ломи хлеб тзв. афикоман (afceimn) којег је домаћин делио присутнима на крају вечере. По том обрасцу, Господ Христос је преломио хлеб дајући га ученицима као своје Тело. Као и хлеб, тако је и вино било саставни део јеврејске пасхалне вечере. „Чаша“ дата Ученицима „по вечери“[19] одговара трећој чаши која се наливала после пасхалне вечере и испијала после трократног благодарења. Пасхална вечера се завршавала певањем,баш као што и присутни на Тајној вечери „отпојавши хвалу изиђоше…“ На основу ових података може се закључити да је Тајна вечера, по свом карактеру, била пасхална вечера. Међутим, без обзира на утемељење у јудејској Пасхи, Нова Пасха, Христова последња пасхална вечера са Ученицима, није била пресликана јудејска пасхална обредна вечера. То је била нова, велика и најсветија Пасха, пасхална вечера Царства Божијег на којој је, пре крсне жртве и пре свог телесног страдања, Господ Христос дао Тело своје и Крв своју Ученицима, жртвоприносећи тиме себе „за живот света“. Прва Евхаристија била је последња вечера Господа Исуса Христа са својим ученицима, коју је обавио пред своје крсно страдање. Ова Пасха, ова Христова последња пасхална вечера са Ученицима, Пасха пред Његово страдање, није била обична пасхална обредна вечера. То је била нова Пасхална вечера; нова, велика и најсветија Пасха, пасхална вечера Царства Божијег[25] на којој је, пре крсне жртве и пре свог телесног страдања, не допустивши безаконицима да својим безакоњем изазову велику тајну спасења – добровољно давање Себе за живот света, дао тело своје и крв своју Ученицима својим, тиме жртвоприносећи себе и као Првосвештеник Новог Завета – који приноси, и као пасхално Јагње Божије које узима грех света – које се приноси. Обавивши своју последњу вечеру са Ученицима пре јеврејске Пасхе, Господ је и физички одвојио Стари савез од Новог савеза, који је установио приношењем свога Тела и своје Крви, запечативши то својим страдањем и васкрсењем и тако је установио прелаз старе Пасхе у Нову Пасху. Ломећи хлеб и благословивши чашу, Господ их даваше својим Ученицима уз речи: „Узмите, једите; ово је тело моје“ и „Пијте из ње сви; јер је ово крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“.Није казао: „Ово је слика Тела мога“ па стога тај хлеб није био образац, слика, икона Његовог Тела већ само, истинито Тело које је задржало вид хлеба. Христос заповеда Ученицима својим да то што је он учинио даље они чине за Његов спомен. У свакодневном поимању ствари, „чинити спомен“ значи евоцирати успомену на некога ко је живео раније или на неки прошли догађај. Међутим, у библијском поимању, чинити спомен значи данас учествовати у догађајима који су се некада збили; значи васпостављати учешће у суштини прошлих ствари, чиме се те прошле ствари оприсутњују у садашњости. Тако, чинити Евхаристију у спомен Христа значи учествовати у Његовој крсно-васкрсној жртви сада и овде и заједничарити са Њиме на свакој Литургији докле не дође. Речима „(…) ову Пасху (…) нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем“ и „(…) нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије“ Господ Евхаристију поистовећује са Његовим другим доласком. Дакле, учествовањем у Евхаристији, хришћани учествују у смрти и васкрсењу Христовом, односно, учествују у будућем Царству Божијем. То царство је Његово славно васкрсење пошто ће се из смрти вратити победоносно као цар из бојне победе. Залог да ће хришћани бити причасници тога Царства су речи: „(…) до онога дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мојега.“ Етимолошки: Pesа`h = јевр. пролазак 2. Мој. 12;1-13 2. Мој. 12;14 Јудејски цар; владао 640-609. г.пре.Хр. 5. Мој. 16;5-6 2. Мој. 12;8-11 2. Мој. 12;18 Мт. 26;17 Мт. 3;15 Мт. 5;17 Мт. 5;18 Мт. 26;17; Мк. 14;12. Лк. 22;15. Јн. 22;12. Николај Д. Успенски, „Анафора“, Краљево, 2009., стр. 19. Исто; стр. 13, 18. Исто; стр. 14, 16, 19. Исто; стр. 19. Лк. 22;20. Николај Д. Успенски; н.д., стр. 16-18. Исто; стр. 19. Мт. 26;30. Епископ Атанасије „Евхаристија у Источној Цркви“, Београд, 1993., стр. 46. Јн. 6;51. Епископ Атанасије «Трагање за Христом», Београд, 1993. стр.46 Јн.6;51 Протојереј Георгије Флоровски «О смрти на крсту»; «Теолошки погледи» 1-3, 1990. Мт. 26;26-28. Лк. 22;19 / 1.Кор. 11;24-26. Николај Д. Успенски; н.д., стр. 25. 1.Кор. 11;26. Лк. 22;15,18. Мт. 26;29 (подвукао Д.Ј.). КО ЈЕ БИО НА ТАЈНОЈ ВЕЧЕРИ? Постоји једна недоумица: Ко је био присутан на новоустановљеној Евхаристији на Велики четвртак? Односно, прецизније: Да ли је Јуда изашао раније или је био присутан при ломљењу хлеба? Св. апостол Матеј извештава да је Господ прво разобличио свог издајника, а онда установио Евхаристију. Исто пише и Јеванђелист Марко. Међутим, трећи синоптичар, Јеванђелист Лука, сведочи управо о обрнутом следу. Ови извештаји ипак говоре само о редоследу разобличавања издајника (подсетимо, то су речи: „Који умочи са мном руку у зделу тај ће ме издати“) и установљења Евхаристије, а не о редоследу Јудиног изласка и ломљења хлеба. Јеванђелист Јован помиње Јудино напуштање скупа, али, обративши пажњу на друге детаље, не помиње директно речи установљења. Дакле остају отворене обе могућности: и да је Јуда примио Тело Христово; и да је раније изашао не примивши Тајне. Као и у погледу карактера Тајне вечере, егзегете се не слажу ни у тумачењу овог детаља. Једни сматрају да је Јуда ипак прво изашао, а да је Христос потом преломио хлеб и дао га ученицима као своје Тело. Ово оправдавају расуђивањем да је Господ дао своје Тело само Ученицима, дакле након што је Јуда изашао и тиме отпао од учеништва. По њима, немогуће је да би Господ учинио причасником свога Тела некога ко је самог себе већ искључио из заједнице Ученика. Други пак аутори сматрају да је Христос и Јуди дао своје Тело и тиме показао своју безграничну љубав омогућивши му последњу прилику да «дође себи» и да одустане од злодела које је наумио да учини. Но, Јуда је ту прилику да остане у броју Ученика Христових прокоцкао. Уопште не треба искључивати могућност да је Господ исказао љубав и према своме издајнику давши му своје Тело као и осталима. Није ли се и Петар нешто касније одрекао Христа, па му је опет Он подарио своју љубав? Нису ли се и остали апостоли разбежали у Гетсиманији, па опет, оставивши Господа, нису били ускраћени његове љубави? Колико пута свако од нас својим сагрешењима изда Христа, па и даље остаје сапричасник Тела и Крви заједно са свима Светима? Колико пута смо били недостојни учасници Свете Евхаристије? Тако је могуће да је и Јуда био учесник ломљења хлеба, примио Тајне, али да то код њега није произвело одустајање од злог наума. За разлику од свих покајаних грешника, Јуда изласком прекида све везе са Исусом и потпуно се предаје сатани. Мт. 26;23-26 Мк. 14;20-22 Лк. 22;19-23 Др Емилијан М. Чарнић „Еванђеље по Јовану“; Крагујевац, 1986. стр. 100. ТЕЛО И КРВ „ЗА МНОГЕ“, А НЕ „ЗА СВЕ“? Након што је преломио хлеб и дао га својим Ученицима, Господ узима чашу и заблагодаривши даваше им да пију уз речи: „Пијте из ње сви; јер је ово Крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова.“ Помало збуњује израз «за многе». Наиме, Христос даје Ученицима чашу рекавши: „Пијте из ње сви“, затим каже да је то Крв Његова „Новога завета“, а потом додаје: „која се пролива за многе ради отпуштења грехова“. Позива да пију сви, установљава Нови савез својом Крвљу, а онда не каже да се та Крв пролива за све него „за многе“. Да ли то значи да се позив да пију сви односио само на Апостоле тада и тамо присутне? Са киме се склапа Нови савез; само са присутним Апостолима? Просто је немогуће да је то тако; да се не сматрају сви људи позванима да пију из Његове чаше, и да се склапање Новог Савеза не односи на све људе. А ако није тако, зашто се онда Крв пролива „за многе“ а не за све? Наиме, овде је реч само о духу језика. У јеврејском одн. арамејском језику, којим је писан оригинал овог Јеванђеља, не постоји прецизан израз који би разликовао „многе“ од „свих“ одн. једним изразом се изражава и мноштво (тј. многи) и целокупност (тј. небројено мноштво); тако да текст може да гласи: „(…) која се пролива за небројено мноштво(…)“ одн. „(…) која се пролива за све(…)“. https://hramsvetogapostolapavla.com/tajna-vecera-evharistijska-sluzba/
  23. У Велику Среду, 20. априла 2022. године, са почетком у 17 часова, у храму Сабора Српских Светитеља на Карабурми (улици Пера Ћетковића 6 а) биће служена Света Тајна јелеосвећења, сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи свештенику Јову Калинићу. Позива се благочестиви народ на ово молитвено сабрање, а подсетимо да би требало, по могућности, понети уље и брашно за освећење, као и списак имена потребитих који ће бити читан током ове Свете Тајне. Извор: Радио "Слово љубве"
  24. Братство храма Светог Вазнесења Господњег у центру Београда позива благочестиви народ престонице на Свету Тајну јелеосвећења која ће бити служена у Велики Уторак, 19. априла 2022. године, са почетком у 17 часова. Поред спискова имена за помињање у молитви, потребно је, по могућности, понети литар уља и килограм брашна, које се оставља у Храму, а свако ће добити освештано уље и брашно које носи кући и које се користи за помазивање и кување. Позива се благочестиви народ да у што већем броју узме молитвеног учешћа у овој Светој Тајни, за исцељење наших душевних и телесних немоћи. Извор: Радио "Слово љубве"
  25. У храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици у петак 01. априла 2022. године од 17 часова биће служена Света Тајна јелеосвећења, сазнаје радио "Слово љубве". Ова Света Тајна се традиционално служи у Светогавриловском храму управо у петак 4. недеље Великог поста, а сваке године сабере се мноштво благочестивих хришћана који се Богу моле за духовно и телесно здравље својих ближњих. Позива се верујући народ да дође на молитву, а потребно је понети уље и брашно које ће бити освештано, и, што је најважније, имена болних и немоћних. Извор: Радио "Слово љубве"
×
×
  • Креирај ново...