Претражи Живе Речи Утехе

Отац Гојко Перовић одржаће 26. јуна, са почетком у 19.30 часова, на градском тргу у Чачку, предавање на тему „Косовски завет“.Отац Гојко Перовић одржаће 26. јуна, са почетком у 19.30 часова, на градском тргу у Чачку, предавање на тему „Косовски завет“. https://mitropolija.com/2024/06/20/kosovski-zavet-predavanje-o-gojka-perovica-26-juna-u-cacku/

Храм светих Кирила и Методија у земунском насељу Бусије по традицији свечано и садржајно слави Небеске покровитеље цркве и насеља - свете просветитеље Словена, браћу Кирила и Методија, а ове године славље траје 10 дана, од 16. до 26. маја, уз многобројне госте, предаваче, међу којима је и Владика Иларион (у недељу 19. маја после Вечерње службе у 17.30 ч). Саговорници Радија, свештеници Драган Зорица, старешина Храма у Бусијама, и парох Стефан Гавровски, најавили су, између осталог: Архијерејску Литургију, концерте, дечје и наступе хорова, одличне теме предавања и сјајне госте - учеснике свечарских дана насеља Храма који већ две деценије пружа духовно уточиште десетинама хиљада људи избеглих пред ратним недаћама из Хрватске и Босне и Херцеговине. Овде доносимо програм манифестације и линк ка разговору са свештеницима. Део из разговора са свештеницима Драганом и Стефаном: Цео разговор је на ОВОМ линку. ПРОГРАМ "ДАНА СВЕТИХ КИРИЛА И МЕТОДИЈА": БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА СРЕМСКОГ ГОСПОДИНА ВАСИЛИЈА ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ ХРАМОВНЕ СЛАВЕ СПЦО БУСИЈЕ ОРГАНИЗУЈЕ ДАНЕ СВ. БРАЋЕ КИРИЛА И МЕТОДИЈА ПО СЛЕДЕЋЕМ РАСПОРЕДУ: ЧЕТВРТАК 16. МАЈ 17 часова: Акатист Св. браћи Кирилу и Методију 18 часова: Комедија: Ваше комшије Милка и Неђо (глумци: Раденка Шево и Жељко Касап) СУБОТА 18. МАЈ 18 часова: Вечерње богослужење После богослужења биће уприличено Гусларско вече, уз учешће гуслара Марка Шћепановића, Бошка Вујачића, Ђорђија Копривице, као и предавање Високопреподобног архимандрита Стефана (Вучковића), игумана манастира Велике Ремете. НЕДЕЉА 19. МАЈ 9 часова: Св. Литургија 17.30 часова: Вечерње богослужење на којем присуствује Његово Преосвештенство Епископ новобрдски Иларион (Лупуловић). После вечерњег богослужења владика Иларион ће одржати предавање у сали парохијског дома. ПОНЕДЕЉАК 20. МАЈ 18 часова: Александра Нинковић Ташић, председница образовно-истраживачког центра Михајло Пупин – предавање о Пупину, Тесли, Миланковићу… УТОРАК 21. МАЈ 18 часова: Мишо Близанац и хор деце са посебним благословом, Удружење за афирмацију инвалида ,,Феникс“, као и ученици са сметњама у развоју више београдских основних и средњих школа. ПЕТАК 24. МАЈ 9 часова: Света Архијерејска коју служи Његово Преосвештенство Епископ сремски господин Василије. 18 часова: Вечерње богослужење након којег ће наступати дечји хор којим руководи мати Злата, игуманија манастира Богородице Тројеручице на Авали, хор ученика Верске наставе, певачка група Пилипенда, КУД ,,Ђирило и Методије“ и други гости. СУБОТА 25. МАЈ 18 часова: Вечерње Богослужење 19 часова: КУД “Ћирило и Методије” фестивал “Стазама наших предака” НЕДЕЉА 26. МАЈ 18 часова: Велики концерт песама Крајине и Српске: ,,Неће бити граница на Дрини” на платоу испред црквене порте. Позивамо вас да узмете учешћа у богослужењима, као и свим свечаностима које реализујемо поводом наше храмовне славе – празника Св. браће Кирила и Методија. Добро дошли! Извор: Радио Слово љубве

Светa тајна Јелеосвећења биће служена у Храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси у понедељак, 26. јуна 2023. године, са почетком у 18 часова. За Свету Тајну Јелеосвећења потребно је донети килограм брашна, литар уља и списак са именима најближих сродника. Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетиће Тузлу 25. и 26. јуна 2022. године, где ће присуствовати свечаном обележавању јубилеја - 140 година од изградње храма Успења Пресвете Богородице у Тузли и 170 година од преноса митрополије - епархије из Зворника у Тузлу. Како је најавила Епархија зворничко-тузланска, у суботу, 25. јуна, Епископ зворничко-тузлански Фотије са свештенством, монаштвом и верним народом дочекаће Патријарха Порфирија у храму Успења Пресвете Богородице, када ће бити служен свечани чин доксологије. Наредног дана, у недељу 26. јуна, Патријарх ће у тузланском катедралном храму служити Свету архијерејску Литургију. Подсећамо, Србе у Тузли последњи пут посетио је Патријарх Павле 2000. године и служио Свету Литургију када је дочекана икона Тројеручица са Хиландара. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетиће Епархију зворничко-тузланску 25. и 26. јуна 2022. године, најавила је Епархија зворничко-тузланска. Патријарха Порфирија у катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли дочекаће у суботу, 25. јуна, у 17 часова, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије са свештенством, монаштвом и верним народом, када ће бити служен свечани чин доксологије. У недељу, 26. јуна, Патријарх Порфирије служиће Свету архијерејску литургију у катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли са почетком у 9 часова. Након евхаристијског сабрања биће уприличен културно-уметнички програм и трпеза љубави. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Епархија бачка је најавила манифестацију "Спасовданске свечаности" у Суботици, од 26. маја до 2. јуна 2022. Духовном трибином 26. маја у сали Црквене општине, почеће светковина, беседом протојереја-ставрофора Јована Милановића, ректора Карловачке богословије, на тему Спасовдан - догађај спасења. Поје Хор Свети Роман Мелод. Манифестацију која прати прославу славе храма Вазнесења Господњег у Суботици, на таласима Радио Славословља најавили су презвитер Илија Анђелић, парох суботички и председник Црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ и професор Драгана Николић, диригент Црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ и директор Музичке школе у Суботици. О смислу и значају самога празника говорио је ђакон Лазар Ђачић. Линк ка целом запису је ОВДЕ. ДЕО прилога о Манифестацији: Извор: Епархија бачка Одабрани делови прилога Радија Славословље:

Било је то једно од оних јутара у којима се човјек буди са немиром. Устао сам и обавио своје свакодневне обавезе, па тек онда одлучио да преко интернета прочитам најновије вијести. Прво што сам погледао је видео снимак говора блажене успомене митрополита Амфилохија, поред кивота са моштима Светог Петра Цетињског, у Цетињском манастиру. Више од ријечи говорило је неколико митрополитових болних уздаха који су се могли чути на самом почетку снимка. Затим су редом почели да пристижу слике и снимци крсног хода који је кренуо од подгоричког храма Васкрсења ка манастиру Светог Симеона Мироточивог, у Немањином граду, а који је од стране полиције заустављен на Блажовом мосту. Након што сам угледао слику епископа Јоаникија како сједи на бетону, окружен свештенством, монаштвом и вјерним народом, одлучио сам да позовем свештенике са којима служим у будванском храму Свете Тројице, у Старом граду. Отац Борис и отац Петар су се сложили са мном да у оваквом тренутку не можемо само сједимо код куће и чекамо. Убрзо нам се придружио Миладин, наш школски друг из времена док смо учили богословију, па смо сви заједно кренули за Подгорицу. На првој кривини при изласку из Будве нас је зауставила милиција. Након рутинске провјере су нас пустили да наставимо даље, истовремено нам својом гестикулацијом, погледима и изразима лица поручиваши да су они само људи који раде свој посао. Убрзо смо на путу сусрели још неколико патрола „људи који само раде свој посао“, међутим, оно што нас је посебно изненадило јесте веома мали број возила која су се кретала у правцу Подгорице. Као да је већина обичног свијета сматрала да би се тога дана могло догодити нешто страшно и злокобно, па су, одлажући своје обавезе, радије одабрали да остану код куће. Убрзо смо стигли до храма Васкрсења и пјешице се запутили према Блажовом мосту. Успут смо посматрали, за Подгорицу, необичну слику празних кафића и радњи. На мосту затичемо добро позната лица, будући да је ту био велики број свештеника, већином из Будимљанско-никшићке епархије и са црногорског приморја, монаштва, баш као и вјерника, махом из Никшића и Подгорице. Са друге стране ограде која нас је одвајала од скупштине примијећујемо органе реда, који су се смјењивали на сваких пола сата. Са озвучења су се чули тропари и богомољачке пјесме и добро познати гласови свештеника Милоша и Стефана. Повремено би се окупљенима обратио о. Предраг са најновијим вијестима, па смо тако бивали упознати са дешавањима у скупштини и обавјештавани о блокадама путева у Беранама, Будви и на мосту на Ђурђевића Тари, на којем ће нешто касније бити претучено неколико вјерника а владика Методије задобити лакше повреде. Заједно са братством из манастира Острога стигао је и мој колега професор богословије Александар, са којим размјењујем утиске и информације. Сусрећем и доста својих садашњих и бивших ђака, од којих су неки сада већ свештеници и свештеномонаси. У цијелој тој малој заједници која се тога дана окупила, они су некако најактивнији и највише се крећу међу народом, трудећи се да га охрабре и дају му наду. Након неуспјешних преговора у скупштини међу вјерне је стигао митрополит Амфилохије да им каже ријечи утјехе. Након бесједе се видно уморан упутио према храму Васкрсења. Нешто прије поноћи сам и ја осјетио прве знаке умора, па сам одлучио да сједнем на једној од клупа у оближњем парку. Накратко се осамивши, подсјећао сам се свих догађаја који су претходили овом дану. Размишљајући о Тројчинданском сабору, сјетио сам се да сам тада последњи пут видио, блажене успомене, Предрага Вукића, историчара са Цетиња. Био је свјечано обучен, као да је у питању каква светковина и необично веселог расположења. Десном руком стежући препуну кесу књига, говорио је у заносу изазивајући знатижељу људи који су нас окруживали а који га, углавном, нису познавали. Причао ми је о позиву који је добио у ноћи уочи сабора. Са друге стране жице добро познат глас ка је преклињао да не иде на сабрање, али га то нипошто није поколебало у његовом увјерењу да тога дана мора бити у Подгорици. Пеђа је сматрао да ће борба против закона бити дуга и исцрпљујућа, те да ће на крају из ње Црква изаћи као побједник. Ове његове ријечи ће се касније испоставити као пророчке, баш као и много тога што је за живота писао и говорио. Након сјећања на драгог брата у Христу устао сам са клупе и кренуо према огради. Успут сам срео још познатих лица : Рајо ми је говорио о дешавањима на сјеверу Црне Горе, Радинко ме упознао са виђењем цијеле ситуације из визуре једног пјесника, док ми је Милојица причао о својим догодовштинама на путу од Никшића до Подгорице. Убрзо смо сазнали вијести о хапшењима у скупштини оних посланика који су се противили закону. Неправедни закон је био изгласан, након чега су монахиње упалиле 45 свијећа, што је била симболика везана за број посланика који су га изгласали . Ово је уједно била и последња молитва за њих, будући да ће касније бити изопштени из Цркве. Са друге стране ограде примијећујемо неке нове људе пријетећих погледа, за које смо претпоставили да су припадници САЈ-а. Чујемо и злокобне лавеже, за ову и сличне прилике, дресираних паса, који су нам се приближавали. Владика Јоаникије држи бесједу у којој истиче да тога дана као да смо били на покајању и сахрани, будући да су право и правда умрли у Црној Гори. Даје нам благослов да се вратимо својим кућама уз напомену да ће се наша борба наставити. Три су часа иза поноћи и ми се крећемо ка храму Васкрсења. Ја и О. Евстатије из манастира Ђурђеви Ступови, примијећујемо у улазима зграда сакривене „људе који само раде свој посао“ у пуној борбеној опреми, како будно мотре на сваки наш корак. Тек тада схватам да нам се у међувремену придружило и мноштво подгоричке омладине. То наше мирно и достојанствено кретање у колони ка храму ће бити увод у величанствене литије које ће касније довести до побједе над срамним законом. Док смо путовали према Будви, осјетили смо те ноћи наново рођену наду, која се у том тренутку једино могла објаснити вјером у Христа и Божију правду, која је, гледано земаљским очима, понекад спора али зато увијек достижна. ђакон Павле Љешковић

- Булдожери и разне машине већ уређују терен. Увелико теку припреме за дочек патријарха српског Порфирија. Овдје не може да буде никаквих проблема нигти ће их икада бити - каже Архимандрит Трпчевски Архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Ђурђеви ступови у Беранама, рекао је за ТВ Прва, да су још прије мјесец дана почеле припреме за свечаност усатоличења владике Методија и дочек патријарха Порфирија 26. септембра у овом манастиру. - Булдожери и разне машине већ уређују терен. Увелико теку припреме за дочек патријарха српског Порфирија. Овдје не може да буде никаквих проблема, нити ће их икада бити - каже архимандрит Трпчевски. Архимандрит се телефонски укључуи у Јутарњи програм ТВ Прва, а у студију је био Ненад Чанак, па је Трпчевски искористио прилику да каже да није умјесно да се политичари баве Црквом, јер се Црква окупља око Христа, а Ненад Чанак се окупио око свога Христа, а то је Мило Ђукановић. - Да је било среће, Архијереји, њих 41, који су дошли на устоличење на Цетињу били би присутни и они би говорили најбоље и најприсније и најреалније о догађају који се догодио. Како што је ружно да се ми свештеници бавимо политиком, тако је исто ружно да се и политичари баве Црквом. Јер нама је Христос глава и ми се окупљамо око Христа, а политичари се окупљају око предсједника, а у овом случају, као господин Чанак који се окупио око свога Христа, а то је Мило, који је наравно и некрштен. Ми се окупљамо Христа и ми служимо у име Христово, а ја у излагању Ненада Чанка ниједном нисам чуо да је поменуо да је нама глава Христос и да је нама Бог Христос коме служимо, а не служимо ми ни Русији, не служимо ни предсједницима, ни политичким странкама, него наше служење је служење Свете божанске Литургије у храмовима и наравно у послушности надлежним епископима, патријарсима и поштујући њихове одлуке, као одлуке које доноси Црква, са призивом Светога духа- казао је игуман. Он је подсјетио да архијереји који су дошли, нажалост нису могли да дођу на Цетиње. - Нису били они који треба да буду, али су били они који не треба да ту буду. Ненад Чанак и Мило Ђукановић и Вељовић. По мом мишљењу, требало је да дођу архијереји из цијелог свијета. Било је мало и незгодно и срамота да дочекамо госте аутомобилским гумама и остали стварима. Не мислим да су то Цетињани, то су људи скупљени из цијеле Црне Горе, који су немо послушни прошлом режиму, које гонио Цркву и владике - рекао је архимандрит Данило и додао: - Чанак је учен човјек, али свети Козма Етолски, један велики светац из 19. вијека, је говорио да ће зло доћи од учених људи, не од простих. Учење, знање, је мач са двије оштрице. https://dan.co.me/vijesti/drustvo/arhimandrit-danilo-trpcevski-durdevi-stupovi-i-berane-se-spremaju-za-docek-patrijarha-5081832

Следујући благослову и устаљеној пракси да се емисије средом посвећују подршци праведној борби за очување светиња и умножења љубави у Црној Гори, ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" биће уживо емитовано из подгоричког Светогеоргијевског храма, у среду 26. августа 2020. Лета Господњег од 20:00ч. Служба и акатист Светим новомученицима Момишићким /PDF/ На почетку наше емисије пред моштима Светих новомученика Момишићких биће служен акатист посвећен овим угодницима Божјим који су одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 17. маја 2012. лета Господњег прибројани лику светих. Специјални гост биће протопрезвитер Никола Пејовић, настојатељ подгоричког храма Светих новомученика Момишићких и главни и одговорни уредник васељенског Радија Светигора. Музички део емисије милозвучним славопојем украсиће хоровођа Марија Јовичевић, дипломирана црквена музичка уметница. Модератор емисије је катихета Бранислав Илић Линк за емисију уживо: Повест о момишићким новомученицима Тропар, глас 4. Двојица свештеномученика момишићких, побожно поживјеше и у страху Божјем четрдесет ученика својих васпиташе, па као јагањци заједно бише заклани, од непријатеља вјере Христове; тако крв своју невину пролише за Јагње Божије, које узима на себе гријехе свијета. Кондак, глас 8. На небозарној Гори момишићкој, изнад града Подгорице, вјечно сјаји Христово лице, обасјавајући свјетлошћу нетрулежном мошти четрдесет ђака мученика, и двојице часних свештеника, што за праву вјеру пострадаше и посташе обиталиште Пресвете Тројице.

ТВ ХРАМ: Васкршњи интервју Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, петак, 26. април у 20:05 часова

У порти храма Светог архангела Гаврила у Бранковини, где почива Деснака Максимовић са супругом јој Сергејем Сластиковим, 11. фебруара 2019. године молитвени помен служили су Преосвећена господа Епископи ваљевски Милутин и шабачки Лаврентије. -Десанка је својом речју показала да за истинито, искрено, дубоко и чисто писање није потребна оштрина пера, него ширина душе и дубина љубави којом се то перо натапа, дивне су речи Александре Павловић, професорке српског језика у шабачкој Медицинској школи „Др Андра Јовановић“, која је са својим ученицима дошла у Бранковину да посети надалеко познати културно-историјски комплекс и помоли се за душу најлепшег пера српске лирике, песникиње која је била један од најистакнутијих српских стваралаца и интелектуалаца свог времена и остала путоказ и надахнуће новим генерацијама. Крај хумке у којој почива са супругом Сергејем, молитвени помен одслужили су Епископ ваљевски г. Милутин и Епископ шабачки г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија којима управљају. Владика Лаврентије дуго је и добро познавао Десанку Максимовић. -Њен лик и дело драгоцени су српском народу и, молећи се за њену душу, молимо се Господу да нас благослови и убудуће тако великим људима, рекао је владика Лаврентије. Владика Милутин, пак, са великом поетесом упознао се преко њених књига: -Добро је читати их, јер тако осећамо и њену душу. Добре људе Бог памти и ми смо се данас молили да она остане у памћењу Божјем, што је најважније после упокојења. Јер, ко је у Божјем памћењу, није умро, већ је само прошао кроз капију смрти и ушао негде где људско око није видело и ухо чуло. То је Бог уготовио нашој Десанки и свима онима који су били добри људи овде на земљи. На гробу човек најбоље осети колико је пролазан, али и колико је вечан. Владика Лаврентије је Десанку одлично познавао и нико лепше не говори о њој од њега, закључио је владика Милутин и захвалио Епископу шабачком што сваке године долази у Бранковину. Старешина храма Светог архангела Гаврила протојереј – ставрофор Душан Патијаревић и овога пута био је пословично добар домаћин у Бранковини, прелепом колубарском селу које уз Десанку Максимовић чува успомене и на славну породицу Ненадовић из које су потекли великани српске историје, духовности и културе. Поздрављајући госте за трпезом љубави у Парохијском дому, прота Патијаревић захвалио је свима који су дошли да упуте молитве и лепе речи у част 26. године од одласка са овог света драге песникиње. -Те 1993. године, када се она упокојила, био је сличан дан као данас. Сећам се, када је стигла вест да се Десанка упокојила, било је снега у порти, а неки тмурни облаци се надвили над овим крајем. На сам дан њене сахране сунце нас је обасјало кад смо служили опело. Радујем се што сте обишли спомен комплекс овде у Бранковини. Имали сте шта и да видите. Ово је место великана: проте Матеје, војводе Јакова, књижевника Љубе Ненадовића... Одавде је кренуо устанак, борба за ослобађање Србије од турског ропства и то Бранковину такође чини важним и местом поклоњења људи са свих страна, казао је прота Душан Патијаревић. Свештенство Епархије шабачке даривало је све присутне књигом одабраних песама Десанке Максимовић „Духовни завичај“. Са благословом владике Лаврентија, збирку је издала Издавачка кућа „Глас Цркве“ прошле године у част 120-годишњице рођења и 25-годишњице упокојења Десанке Максимовић. Чланови Уметничке групе „Агапе“ из Шапца извели су кратак уметнички програм инспирисан стваралаштвом Десанке Максимовић. Организатори сабрања у њену част били су Задужбина „Десанка Максимовић“, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево и Град Ваљево. Извор: Српска Православна Црква

У име наше свете Цркве, најављено је учешће Његовог Преосвештенства епископа далматинског Никодима. Руска Православна Црква је упутила је делегацију на чијем челу је епископ североморски и умбски Митрофан, а са својим рефератом учествовао је и епископ сакраментски Иринеј (Руска Загранична Црква). Са своје стране митрополит волоколамски Иларион је упутио поруку организаторима и учесницима овог скупа. Извор: Српска Православна Црква