Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'хришћанској'.
Found 13 results
-
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 6. децембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду протојереја Николаја Балашова, заменика председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије и делегацију Фонда за подршку хришћанској култури и наслеђу, на челу са извршним директором Фондације Е.И. Скопенком. Протојереј Николај Балашов пренео је предстојатељу Српске Православне Цркве поздраве Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и председника Одељења за спољне црквене везе Митрополита волоколамског г. Илариона. У братској атмосфери разговарано је о перспективама сарадње Српске Православне Цркве и Руске Православне Цркве у култури и образовању, као и о могућем учешћу Фонда за подршку хришћанске културе и наслеђа у пројекту Српске Православне Цркве усмереном ка очувању културног наслеђа. Састанку су присуствовали протојереј Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду; А. Хошев, службеник Одељења за спољне црквене везе; Епископ зворничко-тузлански г. Фотије и Епископ марчански г. Сава, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Инфо-служба СПЦ-
- 1
-
-
- хришћанској
- подршку
- (и још 7 )
-
Ирина је прошла већ све свештенослужитеље и духовнике, жалећи се на свог агресивног мужа. За другарицу да и не говоримо – без жалби на супруга не пролази ни један разговор. А Ирина се заиста трудила: и подчињавала се мужу, бринула је о њему, Трудила се око интимних односа, децу васпитавала, спремала храну. „А њему све то није довољно, а шта ја добијам заузврат?…“ Сви су жалили Ирину. Њен муж Олег је заиста био поприлично жесток човек. Није је тукао, али је могао да одговори врло грубо, да се задржи на послу и да се не јави, похвалама је није мазио. А њихов највећи проблем је био у томе што је Олег увек био у праву. У односима са женом се до краја борио за своје интересе. Ирина је дуго уступала јер мужа треба поштовати и слушати, али је периодично и бунтовала. Пролазиле су године, а ситуација се није мењала: Ирина се и даље старала око мужа, али се истовремено и жалила на њега, Олег је и даље „истеривао“ своје.
-
Владика Атанасије: Заједница у хришћанској љубави је наш имератив!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
На дан молитвеног прослављања Светог великомученика Пантелејмона, 9. августа 2019. године, у селу Пожегрмац код Прибоја прослављена је храмовна слава. Звучни запис беседе Верни народ Пожегрмца, Бабина, Доброселице, Прибоја, Бања Луке и других крајева широм српских земаља, сабрао се око првопастира Епархије милешевске, Преосвећеног Епископа Атанасија који је предстојао литургијским сабрањем и узнео молитву благодарења Оцу нашем Небеском. Саслуживали су протојереј Спасоја Вујанић из Прибоја, протојереј Давид Селаковић са Златибора и јереј Јован Стојковић из Доброселице (Епархија жичка), и протођакон Никола Перковић из Пријепоља. Литургијска радост умножена је учешћем једног броја верника у трпези Господњој. Након заамвоне молитве Епископ, свештеници и верни народ пошли су у Литију око храма у којој је прочитано Свето Јеванђеље и узнете молитве за село Пожегрмац, његове мештане и цео православни род. Владика Атанасије је освештао славско жито и са домаћином овогодишње храмовне славе, г. Милисавом Марјановићем преломио славски колач. Поучавајући сабрани народ, Епископ је рекао да има велике символике у чину окретања славског колача: – То је слика наших односа, нису сви могли да приђу славском колачу и ставе руку на њега, а то не значи да нису сви учествовали. Они који су најближи колачу држали су руку на колачу а они који су мало даље држали су руку на раменима оних који су ближе колачу, и они опет даље на раменима оних који су испред њих ближи колачу. То је слика наше заједнице, и то не само ове овде и данас него целе наше заједнице кроз векове, кроз историју, што чинимо и како живимо. – Јер то стављање руке на раме онога испред тебе изображава како ми једни кроз друге који су временски ближи идемо чак до Светог Саве. Осам векова ми се временски држимо заједно једни са другима, и учимо се тако једни од других и тако смо у љубави једни са другима, једно тело и једно биће, и тако ћемо и остати. – Благодаримо онима који су угодили Богу па нам и данас светле. Позивамо оне који су слаби и порозни да устану, да се ухвате за оне јаче, сви заједно да овај простор који је у великој мери почео да се празни да поново оживимо. Најпре учинимо га живим о нашим великим празницима а онда све више и више, беседио је Владика Атанасије. По завршеној служби Божијој, саборовање је настављено за трпезом љубави коју је уприличио домаћин славе са својом породицом. Овом приликом, Преосвећени је био у прилици да види како напредују радови на осликавању храма и довршетку црквене куће чији су темељи освећени прошле године. Извор: Епархија милешевска-
- 1
-
-
- владика
- атанасије:
- (и још 5 )
-
Божидар Васиљевић: СТАРИ ЗАВЈЕТ У ХРИШЋАНСКОЈ ТЕОЛОГИЈИ
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Теолошки
Црква Христова је природни и икономични наследник Старог Израила. Као таква безусловно прихвата Писмо за своје, притом га надопуњујући новозаветним корпусом књига. Дакле, надопуњује га најсветијим нормативом који је стваран ауторитетима Цркве, што алудира на то какво мјесто у хришћанству ужива Стари Завјет. Тајна Христова, тајна Његове Личности, јесте нешто „ново под Сунцем“ али истодобно и испуњење цијелог припремног старозавјетног периода, који је Он сажео и дао му есхатолошку димензију. Због тога је за нас ова тема од изузетног значаја. Можда ће неко, из перспективе савремене научне перцепције, рећи да је у двадесет првом вијеку бесмислица враћати се и прихватати нешто „старо“. Међутим, оно што је недвосмислен став Цркве, јесте да је Стари Завјет њен инспиративни (богонадахнути) континуитет, Богом дан као увертира спасоносног домостроја. Већ сама релација у наслову „Стари Завет“ и „хришћанска теологија“, наводи нас на питање шта је заједничко и шта је епицентар и полазиште и једног и другог? Када би то била једна ријеч која треба да илуструје ове двије цјелине, то би онда била Ријеч – Богочовек (Τεαντρόπως). Бог који установљава Стари Савез и Син Човечији који конституише Нови Савез са људима, откривен је у једној Личности - Господа Исуса Христа. У најширем смислу, Он је и именовање и одговор на ову тему. Дакле, значај Старог Завета за хришћанску теологију, као и значај саме теме је вишеструк. Њихов заједнички циљ јесте сведочење да хришћанство није нова религија и човјечанска наука, већ живот откривен Богом и испуњен у Сину Божијем. Цео текст у Word формату Извор: Поуке.орг -
Божидар Васиљевић: СТАРИ ЗАВЈЕТ У ХРИШЋАНСКОЈ ТЕОЛОГИЈИ
тема је објавио/ла Поуке.орг инфо у Свето Писмо
Од најранијих времена питање егзистенције Старог Завјета у Цркви није довођено у питање. Први хришћани били су Јудеји. Из саме те чињенице, дâ се закључити, да прво што је инкорпорирано у основе хришћанског учења јесте „Писмо“. Управо структура Библије је формирана додавањем Новог Завјета Старом, а не обрнуто. Црква Христова је природни и икономични наследник Старог Израила. Као таква безусловно прихвата Писмо за своје, притом га надопуњујући новозаветним корпусом књига. Дакле, надопуњује га најсветијим нормативом који је стваран ауторитетима Цркве, што алудира на то какво мјесто у хришћанству ужива Стари Завјет. Тајна Христова, тајна Његове Личности, јесте нешто „ново под Сунцем“ али истодобно и испуњење цијелог припремног старозавјетног периода, који је Он сажео и дао му есхатолошку димензију. Због тога је за нас ова тема од изузетног значаја. Можда ће неко, из перспективе савремене научне перцепције, рећи да је у двадесет првом вијеку бесмислица враћати се и прихватати нешто „старо“. Међутим, оно што је недвосмислен став Цркве, јесте да је Стари Завјет њен инспиративни (богонадахнути) континуитет, Богом дан као увертира спасоносног домостроја. Већ сама релација у наслову „Стари Завет“ и „хришћанска теологија“, наводи нас на питање шта је заједничко и шта је епицентар и полазиште и једног и другог? Када би то била једна ријеч која треба да илуструје ове двије цјелине, то би онда била Ријеч – Богочовек (Τεαντρόπως). Бог који установљава Стари Савез и Син Човечији који конституише Нови Савез са људима, откривен је у једној Личности - Господа Исуса Христа. У најширем смислу, Он је и именовање и одговор на ову тему. Дакле, значај Старог Завета за хришћанску теологију, као и значај саме теме је вишеструк. Њихов заједнички циљ јесте сведочење да хришћанство није нова религија и човјечанска наука, већ живот откривен Богом и испуњен у Сину Божијем. Цео текст у Word формату Извор: Поуке.орг View full Странице -
(ВИДЕО) Епископ Давид (Перовић – Беседа о хришћанској етици
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Поучни
-
Епископ крушевачки Господин др Давид (Перовић), одржао је, на позив Епископа зворничко-тузланског Г. Фотија у четвртак 29. марта 2018. године, Епископ крушевачки Господин Давид одржао је предавање, у Епархијском културном центру у Бијељини, под насловом Беседа о хришћанској етици. View full Странице
-
Професор др Родољуб Кубат: Стари Завјет у хришћанској духовности (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Проф. Кубат је на сликовит начин појаснио догађаје из Старог Завјета који немају временски карактер већ су обрасци за сва поколења. Догађаји у књигама Старог Завјета су васпитач за све људе, а у њима се нарочито истиче важност повјерења у вољу Божју. Стари Завјет је од почетака хришћанске Цркве играо кључну улогу у осмишљавању теологије, како у погледу разумијевања тајне Христа, тако и даљем осмишљавању црквеног учења, богослужења, морала и умјетности. Велики оци Цркве у својим богословским промишљањима увелико су се ослањали на старозјаветне текстове, који су посебну виталност показивали у домену хришћанске духовности, нагласио је професор Кубат. Послије излагања проф. Кубата услиједила је дискусија, одговарање на питања и послужење за све присутне, како је већ и уобичајено. Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске Синај подијелила је свим присутним учесницима по примјерак божићног броја часописа Животворни источник. Ово је било последње предавање у склопу овогодишњег Божићног циклуса. Захваљујемо се свим предавачима и учесницима на предавањима на заиста прелијепим духовним вечерима у нади да ћемо сви заједно у миру и љубави дочекати сверадостни празник Христовог рођења. Извор: Епархија зворничко-тузланска -
У четвртак, 28. децембра 2017. године, проф. др Родољуб Кубат, шеф на катедри Свето Писмо Старога Завјета и продекан за науку на Православном богословском факултет Универзитета у Београду, одржао је, у оквиру циклуса Божићних предавања које организује Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске предавање на тему Стари Завјет у хришћанској духовности. Проф. Кубат је на сликовит начин појаснио догађаје из Старог Завјета који немају временски карактер већ су обрасци за сва поколења. Догађаји у књигама Старог Завјета су васпитач за све људе, а у њима се нарочито истиче важност повјерења у вољу Божју. Стари Завјет је од почетака хришћанске Цркве играо кључну улогу у осмишљавању теологије, како у погледу разумијевања тајне Христа, тако и даљем осмишљавању црквеног учења, богослужења, морала и умјетности. Велики оци Цркве у својим богословским промишљањима увелико су се ослањали на старозјаветне текстове, који су посебну виталност показивали у домену хришћанске духовности, нагласио је професор Кубат. Послије излагања проф. Кубата услиједила је дискусија, одговарање на питања и послужење за све присутне, како је већ и уобичајено. Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске Синај подијелила је свим присутним учесницима по примјерак божићног броја часописа Животворни источник. Ово је било последње предавање у склопу овогодишњег Божићног циклуса. Захваљујемо се свим предавачима и учесницима на предавањима на заиста прелијепим духовним вечерима у нади да ћемо сви заједно у миру и љубави дочекати сверадостни празник Христовог рођења. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
-
ДАР ГОСТОПРИМСТВА У манастиру Преображења Господњег - Бозе у северној Италији, у среду, 6. септембра почео је са радом међународни симпозијум на тему Гостопримство у источној и западној хришћанској традицији. Ово је јубиларни, 25 научни скуп из области источне духовне традиције, који се одржава у монашкој заједници Бозе, која је позната у хришћанском свету као духовни центар који окупља и негује различите традиције којима је заједнички темељ први миленијум Хришћанства. Скуп су својим присуством и поздравним речима почаствовали Цариградски патријарх Вартоломеј и Алксандријски патријарх Теодор 11, као и поглавар Америчке православне цркве митрополит Тихон. Уз њих су, из различитих православних јурисдикија, присутни 15 епископа и много представника из реда клира и верника. Ту су и представници дохалкидонских цркава - Сиријске, Коптске и Јерменске апостолске цркве. Из Српске цркве присутни су свештеници о. Далибор Ђукић, парох у Вићенци и о. Марко Кнежевић, новопостављени парох у Милану и монах др Павле Кондић, из митрополије Црногорско -приморске. Међу мноштвом заступника хришћанских црквених заједница и организација западне традиције присутни су епископи , клирици, монаси и монахиње са свих крајева Европе и Америке. Укупно око 250 учесника. Поздравна писма послали папа Франћеско, и патријарски руски, румунски, бугарски као и др поглавари кипарске, грчке и албанске цркве и многи други из православног света. Поздрвно писмо патријарха српског Иринеја прочитао је свештеник Марко Кнежевић. Скуп ће трајати до 9. септембра. -
Извор: ФБ страна манастира Стањевићи - https://www.facebook.com/manastirsvetetrojice.stanjevici.5?hc_ref=ARTzMkcMSxwfGmh5ytlVJ0PrGvlIlRuFj8eXl2WPiy419JT47h2kcezCyT2HgG8z54Y ДАР ГОСТОПРИМСТВА У манастиру Преображења Господњег - Бозе у северној Италији, у среду, 6. септембра почео је са радом међународни симпозијум на тему Гостопримство у источној и западној хришћанској традицији. Ово је јубиларни, 25 научни скуп из области источне духовне традиције, који се одржава у монашкој заједници Бозе, која је позната у хришћанском свету као духовни центар који окупља и негује различите традиције којима је заједнички темељ први миленијум Хришћанства. Скуп су својим присуством и поздравним речима почаствовали Цариградски патријарх Вартоломеј и Алксандријски патријарх Теодор 11, као и поглавар Америчке православне цркве митрополит Тихон. Уз њих су, из различитих православних јурисдикија, присутни 15 епископа и много представника из реда клира и верника. Ту су и представници дохалкидонских цркава - Сиријске, Коптске и Јерменске апостолске цркве. Из Српске цркве присутни су свештеници о. Далибор Ђукић, парох у Вићенци и о. Марко Кнежевић, новопостављени парох у Милану и монах др Павле Кондић, из митрополије Црногорско -приморске. Међу мноштвом заступника хришћанских црквених заједница и организација западне традиције присутни су епископи , клирици, монаси и монахиње са свих крајева Европе и Америке. Укупно око 250 учесника. Поздравна писма послали папа Франћеско, и патријарски руски, румунски, бугарски као и др поглавари кипарске, грчке и албанске цркве и многи други из православног света. Поздрвно писмо патријарха српског Иринеја прочитао је свештеник Марко Кнежевић. Скуп ће трајати до 9. септембра. View full Странице
-
Др Предраг Драгутиновић - ЕВАНЂЕЛСКО УТЕМЕЉЕЊЕ ПОСТА У ХРИШЋАНСКОЈ ЦРКВИ (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Guest у Теолошки
Предавач је са становишта текстова Новог Завета указао на место које је пост имао у Христовој проповеди и на његово разумевање у раном хришћанству. Наглашено је да су еванђелске приче парадигматске, нас ради написане и нуде нам решења егзистенцијалних проблема. Приповест о Христовом посту у пустињи је прича о искушењима, вредностима и апсолутном поверењу у Бога Оца, а јело и пиће са социјално маргинализованим, религијски неподобним људима изражава Његову осуду разметања религијском исправношћу. Христос је успоставио нове међуљудске односе, односе љубави према сваком човеку без разлике. Христове речи да сватови не могу постити док је женик са њима, темељ су Васкршњег поста, који Црква наставља кроз историју као сећање на дан када је од апостола узет Месија, дан који ће резултирати Васкрсењем. У посланицама апостола Павла, критеријум решавања деоба око хране нису јачи теолошки аргументи, већ љубав, која изграђује заједницу људи који се воле у различитости својих црквених пракси. Христова жртва упућује на пражњење пред другим, ради заједнице у љубави са њим. То је парадигма коју треба примењивати на све наше односе. Индивидуални подвиг је конститутиван за хришћански живот и није супротстављен његовој социјалној димензији. Данашњи облик поста је оквир који нам Црква нуди као простор у коме можемо сведочити оно на шта нас Христос позива. Проф. Драгутиновић је, одговарајући на питања о животу ране Цркве и евхаристијској пракси нагласио да је радост Васкрсења коју су хришћани носили била кључна за ширење Цркве, а и данас смо позвани да ту радост сведочимо, пре свега својим односом према другом човеку и према смрти. -
Др Предраг Драгутиновић - ЕВАНЂЕЛСКО УТЕМЕЉЕЊЕ ПОСТА У ХРИШЋАНСКОЈ ЦРКВИ (ВИДЕО)
тема је објавио/ла Guest у Духовни живот наше Свете Цркве
Са благословом и у присуству Епископа шумадијског г. Јована, 19. марта 2017. године одржано је друго у циклусу Васкршњих предавања у Манастиру Дивостину. Предавање под насловом Еванђелско утемељење поста у хришћанској Цркви одржао је др Предраг Драгутиновић, ванредни професор на Катедри за Нови Завет на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Предавача је представио проф. др Зоран Крстић, шеф катедре за Канонско право на ПБФ УБ и ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Предавач је са становишта текстова Новог Завета указао на место које је пост имао у Христовој проповеди и на његово разумевање у раном хришћанству. Наглашено је да су еванђелске приче парадигматске, нас ради написане и нуде нам решења егзистенцијалних проблема. Приповест о Христовом посту у пустињи је прича о искушењима, вредностима и апсолутном поверењу у Бога Оца, а јело и пиће са социјално маргинализованим, религијски неподобним људима изражава Његову осуду разметања религијском исправношћу. Христос је успоставио нове међуљудске односе, односе љубави према сваком човеку без разлике. Христове речи да сватови не могу постити док је женик са њима, темељ су Васкршњег поста, који Црква наставља кроз историју као сећање на дан када је од апостола узет Месија, дан који ће резултирати Васкрсењем. У посланицама апостола Павла, критеријум решавања деоба око хране нису јачи теолошки аргументи, већ љубав, која изграђује заједницу људи који се воле у различитости својих црквених пракси. Христова жртва упућује на пражњење пред другим, ради заједнице у љубави са њим. То је парадигма коју треба примењивати на све наше односе. Индивидуални подвиг је конститутиван за хришћански живот и није супротстављен његовој социјалној димензији. Данашњи облик поста је оквир који нам Црква нуди као простор у коме можемо сведочити оно на шта нас Христос позива. Проф. Драгутиновић је, одговарајући на питања о животу ране Цркве и евхаристијској пракси нагласио да је радост Васкрсења коју су хришћани носили била кључна за ширење Цркве, а и данас смо позвани да ту радост сведочимо, пре свега својим односом према другом човеку и према смрти. View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.