Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'патријарх'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Његово блаженство Патријарх румунски господин Данило богослужио је 3. марта 2024. године у Патријаршијској капели Светог великомученика Григорија. Његово блаженство је објаснио симболику параболе о повратку изгубљеног сина, истакавши да је „ова парабола икона Тајне покајања, тајне исповести или помирења човека са Богом“. „Парабола о блудном сину показује суштину божанске љубави, суштину смерне и милосрдне родитељске љубави коју открива Исус Христос, познајући Оца Небеског, Он је вечни Син Оца Небеског, управо да би показао свету скромну и милостиву љубав Пресвете Тројице.“ Јеванђеље у овој параболи представља оца који је имао два сина, од којих најмлађи жели да доживи слободу отуђењем од родитељског дома и тражи свој удео у богатству. Отац нуди млађем сину оно што је тражио, а кроз ово „видимо да Бог поштује човекову слободу, не задржава га на силу“. Далека земља у којој је младић трошио своје богатство „је облик израза слободе као отуђења и удаљавања човека од Бога, од Очевог дома. Далека земља је недефинисана земља, земља тзв. слободе у којој се човек пројављује не само како мисли него посебно како се осећа“, истакао је Патријарх Данило. Након расипања свог богатства, земљу у којој је младић проводио задесила је велика глад која га је навела да ради као чувар стада свиња, што је у то време био понижавајући посао. Сиромаштво у коме је живео навело је расипног сина да „дође себи”. Другим речима, грешни живот га је избацио из чула, све је трошио неразумно, само за чулне насладе. Сада је достигао границу свог постојања”. Велика глад изазвала је промену у његовом ставу која означава почетак покајања. „Грех извлачи човека из његове Богом благословене природе, али га покајање доводи до понизнијег и реалнијег начина размишљања“, нагласио је Патријарх румунски. „Подижући себе, ићи ћу код оца!“, ово подизање није само физичког или просторног поретка, већ је то подизање из стања грешности у стање праведности.“ Син се вратио оцу који га је дочекао раширених руку не размишљајући о томе да је своје богатство потрошио у гресима: „Бог зна и мисли и намере грешног човека када жели да се врати Богу, призна своје грехе и замоли за опроштај“. Отац је загрлио сина јер се „сажалио на њега, видевши у каквом је стању његов син који је отишао у далеку земљу, потрошио све и дошао до границе свог постојања“. „Милосрдна љубав је већа од правде. По правди, требало је да траже од њега да појасни како је потрошио богатство које му је дао“. Да би прославио синов повратак, отац наређује да му се да први мантил, прстен на прсту, ципеле и да се угојено теле закоље за гозбу. Свети оци Цркве су тумачили ове очеве гестове на следећи начин: прва одежда подсећа на крсну одежду која се, на жалост, прља, мрља, губи светлост и лепоту, али се покајањем обнавља“. „Прстен означава поновно увођење овог отуђеног сина и његово поновно увођење у непрекинуту, несмањену, непоколебљиву љубав. Обућа на ногама значи помоћ коју даје благодат Духа Светога у борби против искушења која долазе од демона и страсти, а угојено теле је симбол причешћа. Милосрдна љубав Божија већа је од Његове правде. „Најстарији син се наљутио и замерио оцу што је са таквом радошћу и весељем примио свог раскалашног, забавног и неуредног сина. По добијању блудног сина, објашњава блаженопочивши отац Патријарх, отац се труди да укроти овог старијег сина који је био праведан, послушан, вредан, али завидан. „Бог се радује свакој души која се може опоравити, која се може подићи из стања грешности и може се упутити на свој начин размишљања и живљења који је обнављање живота кроз тајну покајања“, закључио је отац Патријарх Данило. Извор:СПЦ
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије дочекао је и благословио неколико хиљада деце у суботу 3. фебруара 2024. године у храму Светог Саве на Врачару, на традиционалном великом Светосавском сабору ученика београдских Основних школа. У присуству викарних Епископа Његове Светости, ремезијанског Стефана, новобрдског Илариона, хвостанског Алексеја, јегарског Нектарија и липљанског и војног Доситеја, програм су водили драмски уметници Слобода Мићаловић и Виктор Савић, а песмом су догађај увеличали хорови Храма Светог Саве и Богословије Светога Саве. Сви сабрани, деца, родитељи, наставници, верни народ, викарни Епископи, свештеници и појци су заједно са својим Патријархом произнели молитву Господњу - Оче наш, а потом су сви заједно, са хоровима Светосавског храма, отпевали и Химну Светоме Сави. У топлом слову које је уследило, Патријарх Порфирије је изразио своју велику радост поводом овог сабрања и сусрета, поучивши дечицу да је љубав коју је Свети Сава имао према Богу и своме роду - "оно што и нас уједињује, што нас доводи овде у Храм и оно што нас чини да се можемо звати децом Светога Саве". Патријарх је подвукао да је "најважније да знамо да треба једни друге да волимо". Треба знати рећи "извини" али и опростити другоме, нагласио је Патријарх и истакао да "немамо већег пријатеља од Бога", али исто тако да знамо да је Свети Сава са нама и да му упутимо молитву коју ће он проследити Богу. Чувајте љубав једних према другима и "увек ћете имати радост и лепоту и мир у срцу" закључио је Његова Светост. Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија: Извор: Радио "Слово љубве"
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позива свештенство и верни народ да се у недељу, 4. фебруара 2024. године, придруже акцији добровољног давања крви коју организују Црвени крст Србије и Институт за трансфузију крви. Ова хуманитарна акција ће се спроводити од 10 до 14 часова у храму Светог Саве на Врачару, у храму Светог Јована Владимира у насељу Медаковић, у храму Светог Симеона Мироточивог у Новом Београду и у храму Покрова Пресвете Богородице (Кајмакчаланска 55). Извор: Информативна служба СПЦ
  4. Патријарх Порфирије отворио Научни скуп у НБС WWW.SLOVOLJUBVE.COM Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је данас, 16. јануара 2024. године, једнодневни Научни скуп "Српски идентитет, српски језик и Закон о родној... Радио Слово љубве 107,3 MHz WWW.SLOVOLJUBVE.COM Слово љубве
  5. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поделио је данас преко стотину поклон-пакетића деци без родитељског старања из Дома у Звечанској, као и ученицима школа при београдским болницама и малишанима из вишедетних породица. Организацију радосног скупа у храму Светог Саве на Врачару потписали су, шесту годину заредом, Верско добротворно старатељство АЕМ, као и Хуманитарна организација "Наши Срби" из Чикага. За наш Радио говорили су гђа Катарина Фенслоу, председница поменуте хуманитарне организације, свештеник Владимир Марковић, генерални секретар ВДС-а, заједно са васпитачима, наставницима и децом. Прилог сачиниле Ивана Обрадовић и Наталија Лисинац: Прилог са доделе Божићних дарова деци: Извор: Радио Слово љубве
  6. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће у уторак, 5. децембра 2023. године, са почетком у 19 часова у великој сали Дома културе Студентски град предавање на тему "Једни другима смо потребни". Извор: Радио Слово љубве
  7. Свечани чин доксологије поводом доласка првојерарха Српске Православне Цркве биће служен 2. новембра 2023. године у манастиру Светог Саве у Буенос Ајресу са почетком у 19 часова. Заједно са својим домаћином, Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-средњоамеричким г. Кирилом, Патријарх и чланови његове свештене пратње посетиће 4. новембра 2023. године и манастир Светог Николе у Маћагају, а круна Патријархове посете биће освећење храма Свете Тројице у Ресистенцији 5. новембра 2023. године. Планирано је да се Његова Светост Патријарх г. Порфирије сретне и разговара са највишим званичницима државе Аргентине, градоначелницима и гувернерима провинција, Кардиналом Буенос Ајреса и представницима Амбасаде Републике Србије. Епархија буеносајреска и јужно-средњоамеричка Српске Православне Цркве основана је 2011. године. На епархијском трону налази се Преосвећени Епископ г. Кирило (Бојовић), чије седиште се налази у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Епархија тренутно има парохије и мисије у Аргентини, Бразилу, Чилеу, Колумбији, Еквадору, Венецуели, Перуу, Никарагви, Костарики, Панами, Салвадору, Доминиканској Републици и Гватемали. Извор: Информативна служба СПЦ
  8. Његова Светост Патријарх-католикос Тбилисија и све Грузије г. Илија био је кум на 68. саборном крштењу преко 800 малишана у недељу, 22. октобра 2023. године, у Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију. Већ деценијама патријарх Илија II кумује деци на саборним крштењима у очинској бризи за побољшање тешке демографске ситуације у Грузији. Патријарх Илија је сигурно најомиљенији човек у грузијском народу, а породице су пресрећне што духовно поверавају своју децу њему. Патријарх сада има преко 47.000 кумчади. https://mitropolija.com/2023/10/24/patrijarh-ilija-krstio-vise-od-800-malisana/
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће 26. октобра 2023. године са почетком у 19 часова у великој сали Дома културе Студентски град предавање на тему "О молитви". Извор: Информативна служба СПЦ
  10. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је 20. октобра 2023. године изјаву саучешћа Његовом Блаженству Патријарху Светог града Јерусалима и све Палестине г. Теофилу III поводом напада на манастир Светог Порфирија у Гази, једном од најстаријих православних храмова у свету, у којој се између осталог наводи: – Једна другу сустижу вести о трагедији која погађа Свету Земљу, у којој, нажалост, страдају невини људи свих вера, а ратни пожар незаустављиво гута културно наслеђе старо вековима. Данас сам са неверицом и тугом примио вест о страшној трагедији у којој су у манастиру Светог Порфирија у Гази, бисеру хришћанске културе, под ударима авионских бомби пострадали православни хришћани, а неповратно нестало верско и културно благо православног, а верујем и свог цивилизованог света. – Уверавамо Вас да су молитве наше свете Српске Православне Цркве уз Вас, Ваш свештени клир и верни народ. Веома саосећамо са Вама и због тога што смо и ми не тако давно искусили трагедију рата, страдања невиних и уништавања светих храмова у којима су се столећима молили наши преци. Данас се сви православни Срби, заједно са Вама Блажењејши, моле Васкрслом Господу да душе наше страдале браће и сестара настани у незалазном Царству своме, али и за све невине жртве у Израелу и Палестини. Нека би Господ, молитвама Светог Порфирија, Епископа гаског, које су хиљаде људи привеле Христу, вође зараћених страна и светске лидере упутио путем мира, јер у ратовима су сви поражени, а зло оно што уписује себи још један добитак – поручио је Патријарх српски г. Порфирије. Извор: СПЦ
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и малишани, учесници школе српског језика "Лето у завичају", гледали су полуфиналну утакмицу у кошарци између Србије и Канаде. Његова Светост угостио је данас, 8. септембра 2023. године, српску децу из Немачке, Грчке и Италије, учеснике школе српског језика Министарства просвете "Лето у завичају", известила је ТВ Храм. Кошаркашка репрезентација Србије остварила је данас велики успех - пласирала се у финале Светског првенства, победивши у Манили репрезентацију Канаде резултатом 95:86. Наши кошаркаши ће се борити за статус најбоље репрезентације света – са бољим из сусрета САД и Немачка, а финале и утакмица за треће место се играју у недељу 10. септембра. Србија је на овом Светском првенству обезбедила и директан пласман на следеће Олимпијске игре, а самим пласманом у финале, обезбеђена је и медаља. Извор: ТВ Храм, Инстаграм; Радио Слово љубве
  12. Представљање новог броја часописа "Павле, патријарх српски" биће 11. септембра 2023. у 19 ч, у Градској библиотеци у Чачку, најавила је Епархија жичка. Извор: Епархија жичка
  13. Парастос академику Владети Јеротићу служиће у Цркви Ружици у понедељак, 4. септембра, у 12 часова, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије са више свештеника и ђакона, најавио је овај храм на Инстаграму. Ову службу је најавио и Православни пастирско-саветодавни центар, подсећајући да је професор Јеротић био један од оснивача и сарадник Центра. ** Подсећамо, академик Владета Јеротић, један од наутицајнијих српских интелектуалаца нашег времена, упокојио се у Господу 4. септембра 2018. године. Подсећамо и на: Интервју Радија Слово љубве са академиком Владетом Јеротићем, на тему „Просвећеност и одрастање“. На реч врхунских српских лекара о академику Јеротићу. Разговор са једним од Професорових најискренијих и најближих пријатеља - Драганом Симеуновићем, о проф. Јеротићу. Професор Јеротић је био неуропсихијатар, писац, начелник психотерапеутског одељења болнице "Др Драгиша Мишовић" , професор Православног богословског факултета у Београду. Развио је обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области психоанализе, психотерапије, социологије, социјалне психијатрије и филозофије, као и у областима теологије и филозофије хришћанства и других религија (попут јудаизма, будизма и таоизма). Његова интересовања изнедрила су преко 70 књига и неколико стотина научних чланака. Такође је одржао многобројна предавања на теме из поменутих области у готово свим већим градовима Југославије, а у последњим годинама у Београду и осталим градовима Србије. Упокојио се у својој 94. години, у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у породичној гробници на Новом гробљу у Београду. Део Далматинске улице, од Таковске до Џорџа Вашингтона, назван је 2021. године по Владети Јеротићу. ** Извор: Црква Ружица, Инстаграм
  14. Многи примећују да се око нас дешавају глобални процеси које је тешко објаснити и са становишта морала и са становишта здравог разума. Оно што се јуче сматрало срамотним данас се представља као норма. Штавише, одређени концепти и иницијативе продиру у масе тако системски и агресивно да њихови противници, чак и ако имају огромну бројчану надмоћност, нису у стању да зауставе продирање тих разорних идеја у све сфере друштвеног живота. Реч је, између осталог, о феноменима као што су ЛГБТ агенда, дозвољена еутаназија, популаризација абортуса, породично право и све друго што непосредно удара у суштину православља, каже на почетку разговора за „Печат“ Његово високопреосвештенство митрополит клински и патријаршијски егзарх Африке Леонид. На недавно одржаном архијерејском састанку у Тројице-Сергијевој лаври патријарх московски и све Русије Кирил упозорио је на чињеницу да се православљу сада супротстављају моћни непријатељи. Можете ли да конкретизујете које су то снаге и које задатке пред себе постављају? Иза свега тога стоје деструктивне снаге Колективног запада, које делују и отворено и у тајности, ослањајући се на огромна финансијска средства. Извршиоци воље ових глобалиста су националне владе и шефови држава, марионете које су доведене на власт. У служби глобалиста су недостатак савести и информативни гласноговорници. Задатак који су ови „господари“ поставили пред собом је монопол на управљање људима. Њихова је намера да човечанство буде подељено на елиту и услужно особље, чија ће популација и наталитет бити под контролом. Првима ће бити пружене све могућности и благодети света, док ће друге, прилично проређене, покушати да претворе у крдо слабе воље, без идентитета и самосвести, спремно на послушност сваке врсте и одрицање од свих права за чинију леће. У ту сврху се сада брише систематски, на нивоу многих држава, граница између добра и зла. „Дубока моћ“ жуди да успостави контролу над људском природом, приморавајући нас да добровољно предамо своју слободу „изабранима“ у замену за примање милостиња, као и илузија виртуелног света. Зато се она тако и наоружала против православља, које наставља да грех назива грехом, као и да указује на праву мисију сваког од нас – спасавање сопствене душе. У одлуци архијерејског састанка РПЦ се каже да су челници Константинопољске патријаршије постали један од инструмената непријатељских снага према православљу. Шта је подстакло учеснике епископске конференције да се усагласе око такве формулације? Тешко је порећи очигледно. Руководство Константинопољске патријаршије веома дуго подрива јединство васељенског православља. И пре незаконитог мешања у украјинске црквене послове, Фанар је починио недостојне поступке. Вреди се сетити његове одлуке да, у супротности с канонима, створи структуру која паралелно делује са Естонском православном црквом Московске патријаршије, или таjне претње Српскоj цркви да ће дати аутокефалност неким неканонским ентитетима на Балкану. Коначно, патријарх Вартоломеј је прешао Рубикон када је с планом реализовао пројекат тзв. Православне цркве Украјине, у којој, између осталог, „епископи“ немају законска рукоположења. Као резултат одлуке главе Фанара, раскол није био залечен већ легализован. Штавише, руководство Константинопољске патријаршије је постигло да тзв. ПЦУ призна још неколико грчких помесних цркава. Иначе, у овоме су фанариотима активно помагале дипломатске и обавештајне структуре низа западних земаља. Према резултатима таквог очигледног безакоња, васељенско православље је подељено. Његовом јединству задат је снажан ударац. А ми се сећамо ко је заинтересован за слабљење и уништавање православља. Које су главне тачке документа „О изопачењу православног учења о Цркви у пракси Константинопољске патријаршије“, представљеног и одобреног на архијерејском састанку РПЦ. Шта се планира са овим документом у будућности? У документу постоји много важних ставова, али фокусираћу се на онај кључни. Одбацујемо концепцију првенства константинопољског патријарха, представљеног као земаљског поглавара васељенске цркве. Јер то је заправо јерес „папизма“, која директно гази принцип саборности васељенског православља. Неоснованим сматрамо и тврдње да константинопољски патријарси наводно имају искључиво право да се самоиницијативно мешају у унутрашње ствари било које помесне цркве о било ком питању, да самостално оцењују, укидају или преиспитују одлуке аутокефалних цркава ако их Фанар сматра као „недовољне“. У Православној цркви не може бити поглавара који има посебне привилегије у поређењу с другим поглаварима, пошто је глава васељенске цркве Господ наш Исус Христос, а не патријарх који је турски држављанин. На основу тога, мешање једне помесне цркве у послове друге цркве је такође неприхватљиво. Документ је веома исцрпан и аргументован. Биће преведен на различите језике и послат на разматрање помесним црквама. Током гостовања на једној ТВ рекли сте да се реч „јерес“ осећала у ваздуху током састанка архијереја у Тројице-Сергијевој лаври. Зашто се ипак није чула и када мислите да ће се чути? Наша црква делује постепено, сваки пут остављајући браћи прилику да се врате из „далеке земље“. Јер нико не жели да буде сведок понављања догађаја из 1054. године, који су довели до одласка Католичке цркве из православља. Међутим, јеретичка тврдоглавост Фанара у својим заблудама не оставља нам избора. Када је један од делова тела погођен гангреном, улажу се сви напори да се излечи оболели део. Али ако неко верује да му се ништа није догодило и болест користи као средство да потврди своју надмоћ, хируршка интервенција постаје неопходна. Ако полазимо од ове аналогије, можемо рећи да се сада припрема операциона сала. А операција ће сигурно уследити ако се део црквеног организма изједен гангреном јереси „источног папизма“ не опамети и настави да представља опасност, од духовне смрти, за све. У овом контексту треба напоменути да историја Цркве познаје многе случајеве када је костантинопољски архијереј скренуо у јерес или раскол. Тако је константинопољски епископ Јевсевије био аријанац, а Македониjе jе био духоборац. Епископ константинопољски Несторије је био јересиарх, због чега је био анатемисан од Цркве на Трећем васељенском сабору. Константинопољски патријарси Сергије I, Пир, Павле II, Петар су пали у јерес монотелитизма, а патријарси Анастасије, Константин II, Никита I, Теодот Каситера, Антоније I Касимата, Јован VII Граматичар – иконоборства. Заузврат, патријарси Митрофан II и Григорије III Мама били су у униjи с Римом. Васељенско православље је подељено због црквене ситуације у Украјини, односно стварања ПЦУ и њеног признања од једног броја помесних Цркава. Да ли је остало простора за налажење решења за ову кризу тако што би се обновило јединство православних цркава? Или су негативни процеси неповратног карактера? Може се спасти заустављањем на самој ивици понора, центиметар од пада у понор. Кључно је имати искрену жељу за тим. Нажалост, Фанар не жели да се заустави. Слажем се са идејом да је сада рукама Константинопољске патријаршије створен симулакрум, инфериорни и штетни фалсификат васељенског православља. У овом паралелном систему такви аспекти као што су кршење канона, легализација расколничких структура, саслуживање са лицима која немају канонска рукоположења, уништавање саборског формата црквене управе сматрају се природним и нормалним. Све оно што се раније чинило незамисливим и немогућим. Штавише, иза ове стварности већ се назиру нови оријентири. Говоримо о даљем сиромашењу православне еклисиологије, отвореном саслуживању са представницима других вера, помирењу са наметањем ЛГБТ идеологије итд. Финале овог духовног пада биће непосредно учешће у процесу формирања јединствене светске синкретистичке религије. Међутим, веома се надамо да ће, ако се то деси, само неколицина јурнути у море са стрмине, а већина православних стајати у вери и истини. У вези с тим, по мом дубоком уверењу, потребно је обновити рад тзв. аманског формата, где ће поглавари помесних цркава моћи да формирају општи став о тешким и актуелним питањима општеправославне агенде. View full Странице
  15. Многи примећују да се око нас дешавају глобални процеси које је тешко објаснити и са становишта морала и са становишта здравог разума. Оно што се јуче сматрало срамотним данас се представља као норма. Штавише, одређени концепти и иницијативе продиру у масе тако системски и агресивно да њихови противници, чак и ако имају огромну бројчану надмоћност, нису у стању да зауставе продирање тих разорних идеја у све сфере друштвеног живота. Реч је, између осталог, о феноменима као што су ЛГБТ агенда, дозвољена еутаназија, популаризација абортуса, породично право и све друго што непосредно удара у суштину православља, каже на почетку разговора за „Печат“ Његово високопреосвештенство митрополит клински и патријаршијски егзарх Африке Леонид. На недавно одржаном архијерејском састанку у Тројице-Сергијевој лаври патријарх московски и све Русије Кирил упозорио је на чињеницу да се православљу сада супротстављају моћни непријатељи. Можете ли да конкретизујете које су то снаге и које задатке пред себе постављају? Иза свега тога стоје деструктивне снаге Колективног запада, које делују и отворено и у тајности, ослањајући се на огромна финансијска средства. Извршиоци воље ових глобалиста су националне владе и шефови држава, марионете које су доведене на власт. У служби глобалиста су недостатак савести и информативни гласноговорници. Задатак који су ови „господари“ поставили пред собом је монопол на управљање људима. Њихова је намера да човечанство буде подељено на елиту и услужно особље, чија ће популација и наталитет бити под контролом. Првима ће бити пружене све могућности и благодети света, док ће друге, прилично проређене, покушати да претворе у крдо слабе воље, без идентитета и самосвести, спремно на послушност сваке врсте и одрицање од свих права за чинију леће. У ту сврху се сада брише систематски, на нивоу многих држава, граница између добра и зла. „Дубока моћ“ жуди да успостави контролу над људском природом, приморавајући нас да добровољно предамо своју слободу „изабранима“ у замену за примање милостиња, као и илузија виртуелног света. Зато се она тако и наоружала против православља, које наставља да грех назива грехом, као и да указује на праву мисију сваког од нас – спасавање сопствене душе. У одлуци архијерејског састанка РПЦ се каже да су челници Константинопољске патријаршије постали један од инструмената непријатељских снага према православљу. Шта је подстакло учеснике епископске конференције да се усагласе око такве формулације? Тешко је порећи очигледно. Руководство Константинопољске патријаршије веома дуго подрива јединство васељенског православља. И пре незаконитог мешања у украјинске црквене послове, Фанар је починио недостојне поступке. Вреди се сетити његове одлуке да, у супротности с канонима, створи структуру која паралелно делује са Естонском православном црквом Московске патријаршије, или таjне претње Српскоj цркви да ће дати аутокефалност неким неканонским ентитетима на Балкану. Коначно, патријарх Вартоломеј је прешао Рубикон када је с планом реализовао пројекат тзв. Православне цркве Украјине, у којој, између осталог, „епископи“ немају законска рукоположења. Као резултат одлуке главе Фанара, раскол није био залечен већ легализован. Штавише, руководство Константинопољске патријаршије је постигло да тзв. ПЦУ призна још неколико грчких помесних цркава. Иначе, у овоме су фанариотима активно помагале дипломатске и обавештајне структуре низа западних земаља. Према резултатима таквог очигледног безакоња, васељенско православље је подељено. Његовом јединству задат је снажан ударац. А ми се сећамо ко је заинтересован за слабљење и уништавање православља. Које су главне тачке документа „О изопачењу православног учења о Цркви у пракси Константинопољске патријаршије“, представљеног и одобреног на архијерејском састанку РПЦ. Шта се планира са овим документом у будућности? У документу постоји много важних ставова, али фокусираћу се на онај кључни. Одбацујемо концепцију првенства константинопољског патријарха, представљеног као земаљског поглавара васељенске цркве. Јер то је заправо јерес „папизма“, која директно гази принцип саборности васељенског православља. Неоснованим сматрамо и тврдње да константинопољски патријарси наводно имају искључиво право да се самоиницијативно мешају у унутрашње ствари било које помесне цркве о било ком питању, да самостално оцењују, укидају или преиспитују одлуке аутокефалних цркава ако их Фанар сматра као „недовољне“. У Православној цркви не може бити поглавара који има посебне привилегије у поређењу с другим поглаварима, пошто је глава васељенске цркве Господ наш Исус Христос, а не патријарх који је турски држављанин. На основу тога, мешање једне помесне цркве у послове друге цркве је такође неприхватљиво. Документ је веома исцрпан и аргументован. Биће преведен на различите језике и послат на разматрање помесним црквама. Током гостовања на једној ТВ рекли сте да се реч „јерес“ осећала у ваздуху током састанка архијереја у Тројице-Сергијевој лаври. Зашто се ипак није чула и када мислите да ће се чути? Наша црква делује постепено, сваки пут остављајући браћи прилику да се врате из „далеке земље“. Јер нико не жели да буде сведок понављања догађаја из 1054. године, који су довели до одласка Католичке цркве из православља. Међутим, јеретичка тврдоглавост Фанара у својим заблудама не оставља нам избора. Када је један од делова тела погођен гангреном, улажу се сви напори да се излечи оболели део. Али ако неко верује да му се ништа није догодило и болест користи као средство да потврди своју надмоћ, хируршка интервенција постаје неопходна. Ако полазимо од ове аналогије, можемо рећи да се сада припрема операциона сала. А операција ће сигурно уследити ако се део црквеног организма изједен гангреном јереси „источног папизма“ не опамети и настави да представља опасност, од духовне смрти, за све. У овом контексту треба напоменути да историја Цркве познаје многе случајеве када је костантинопољски архијереј скренуо у јерес или раскол. Тако је константинопољски епископ Јевсевије био аријанац, а Македониjе jе био духоборац. Епископ константинопољски Несторије је био јересиарх, због чега је био анатемисан од Цркве на Трећем васељенском сабору. Константинопољски патријарси Сергије I, Пир, Павле II, Петар су пали у јерес монотелитизма, а патријарси Анастасије, Константин II, Никита I, Теодот Каситера, Антоније I Касимата, Јован VII Граматичар – иконоборства. Заузврат, патријарси Митрофан II и Григорије III Мама били су у униjи с Римом. Васељенско православље је подељено због црквене ситуације у Украјини, односно стварања ПЦУ и њеног признања од једног броја помесних Цркава. Да ли је остало простора за налажење решења за ову кризу тако што би се обновило јединство православних цркава? Или су негативни процеси неповратног карактера? Може се спасти заустављањем на самој ивици понора, центиметар од пада у понор. Кључно је имати искрену жељу за тим. Нажалост, Фанар не жели да се заустави. Слажем се са идејом да је сада рукама Константинопољске патријаршије створен симулакрум, инфериорни и штетни фалсификат васељенског православља. У овом паралелном систему такви аспекти као што су кршење канона, легализација расколничких структура, саслуживање са лицима која немају канонска рукоположења, уништавање саборског формата црквене управе сматрају се природним и нормалним. Све оно што се раније чинило незамисливим и немогућим. Штавише, иза ове стварности већ се назиру нови оријентири. Говоримо о даљем сиромашењу православне еклисиологије, отвореном саслуживању са представницима других вера, помирењу са наметањем ЛГБТ идеологије итд. Финале овог духовног пада биће непосредно учешће у процесу формирања јединствене светске синкретистичке религије. Међутим, веома се надамо да ће, ако се то деси, само неколицина јурнути у море са стрмине, а већина православних стајати у вери и истини. У вези с тим, по мом дубоком уверењу, потребно је обновити рад тзв. аманског формата, где ће поглавари помесних цркава моћи да формирају општи став о тешким и актуелним питањима општеправославне агенде.
  16. Грчки медији објавили су реакцију поглавара Александријске цркве на одговарајући апел патријарха Порфирија. Нема смисла износити цео текст, јер се његова суштина своди на три главне тачке. 1. Александријски патријарх је „спреман да дејствује“ у одбрану сваког православног „брата, ако поштује законодавство своје земље“. Ово формира једноставну манипулацију – „Давно бих га подржао, али је прекршио законе Украјине“. То значи да су украјинске власти у праву у својим поступцима. Међутим, од онога ко је издао УПЦ, не треба очекивати ништа друго. 2. Патријарх Теодор покушава да „ухвати” Предстојатеља СПЦ по питању „двоструких стандарда”. Као, у писму се толико говори о прогону УПЦ, али „прогон“ Александријске патријаршије од стране Руске Православне Цркве Срби сви време и тврдоглаво „не примећују“. 3. Глава Александријске патријаршије јасно ставља до знања да очекује од Српске цркве да осуди „инвазију“ Руске Православне Цркве на афрички континент. Генерално, суштина одговора је једноставна – УПЦ је крива за своје проблеме, РПЦ је крива за стварање егзархата у Африци, СПЦ је крива за УПЦ, не осуђује РПЦ и не подржава Александријску патријаршију. Једном речју, лукаво. Извор: Telegram: Contact @pravblogs T.ME Александријски патријарх је одговорио на писмо Предстојатеља Српске Православне Цркве са позивом да дигне глас у одбрану намесника Кијево-печерске...
  17. Духовни живот није некаква апстракција. Духовни живот није вера у то да постоји нека далека метафизичка сила која влада светом. Духовни живот jе заједница, што значи да треба бити способан да волим другог. Пре свега Другог, великим словом, то jе Бог кроз којега и због којега волим Другог који се зове човек", написао је Патријарх Порфирије на свом Инстаграм налогу. Извор: Инстаграм налог Његове Светости
  18. Госпођа Јудита Поповић, однедавно бивша чланица Савета РЕМ je 4. јула у програму Телевизије Nova S, изјавила да је Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије, 2015. године као председник Савета РРА-а, потписао необавезујућу препоруку која је омогућила да се ријалити програми приказују 24 сата дневно. Иста телевизија је ову изјаву понављала и у другим емисијама и на интернету, а дневни лист Данас је, објавио у интернетском и у штампаном издању. Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије оставку на место председника Савета Републичке радиодифузне агенције, поднео је годину дана раније, 30. маја 2014. године, пошто га је Свети Архијерејски Сабор изабрао за Митрополита загребачко-љубљанског. Очигледно је да су тврдње госпође Јудите Поповић неистините. Дакле, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије није потписао одлуку, нити било какав други акт који омогућује да се ријалити програми приказују 24 сата дневно. https://spc.rs/patrijarh-nije-potpisao-odluku-koja-omogucuje-da-se-rijaliti-programi-prikazuju-24-sata-dnevno/
  19. Поглавар СПЦ Патријарх Порфирије упутио је честитке поводом огромних успеха наша два спортска горостаса, Новака Ђоковића и Николе Јокића: Браво момци! Бог вас благословио и чувао! - објављено је на Инстаграм страници Поглавара СПЦ. Обрада вести Редакција Радија Слово љубве. Извор: Инстаграм страница Патријарха Порфирија
  20. Патријарх Порфирије и чланови Сабора код председника Републике Србије Објављено 17/05/2023 Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, са господом архијерејима окупљеним на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, посетили су данас у Генералном секретаријату г. Александра Вучића, председника Републике Србије. Првојерарх Српске Православне Цркве и архијереји су разговарали са председником Републике о неколико за наш народ веома важних питања, а посебно о текућим и предстојећим притисцима који се тичу дијалога о Косову и Метохији. У разговору је наглашено да је јединство народа, поготово у временима великих искушења, стуб очувања државе и националних интереса, а да Црква има изузетну улогу у очувању тог јединства. Том приликом, патријарх Порфирије је истакао: – Уважени господине Председниче, Блажењејши, високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, уважени господо и госпође министри, драга браћо и сестре, За нас је радост што можемо да будемо заједно са вама у Председништву Републике Србије, које осећамо заиста не као своју кућу, него осећамо да јесте наша кућа. Осећамо са једне стране потребу да искажемо да све оно што се овде чини за добро нашег народа где год да он живи, за добро Србије, има нашу подршку. Са друге стране осећамо одговорност, јер нисмо само посматрачи збивања, него осећамо сами да имамо одговорност за свако добро нашег народа где год да он живи, а нарочито у Републици Србији, као и за добро свих људи, јер једно друго не искључује. Где год желимо добро нашем народу то подразумева добро и свима онима који су са њим. Као Црква ми знамо шта је вера у Бога, али и то да је човек, поред свих осталих потреба које има, пре свега биће које има потребу за, да тако кажем, метафизичким утемељењем свога постојања. Није само искуство вере и нама не треба то говорити и доказивати, него је чињеница коју препознаје наука и то не од јуче, дефинишући човека као homo religiosus, дакле, биће које поред осталога има потребу за Богом, бави се питањем Бога. И пред саборским оцима сам се сетио једне приче везане за Анштајна. Њему је један гост, кога он поштује, поставио питање: Шта је смисао и циљ живота? Он је знао да је Анштајн човек који има и памети и знања, неко ко може да одговори на многа питања. Одговор великог научника је био: Ако се питамо о циљу и смислу живота онда припадамо људима који се баве питањима вере. Саговорник је тада закључио: Ако је то тако, онда је сувишно и можда боље да се уопште питамо о смислу и о циљу постојања. Анштајн је на то додао: Могућ је такав један пут. Међутим, ако би се тако поставили у односу на питање смисла и постојања живота тада бисмо били људи којима не само да је тешко да живе него би било немогуће да живе. Дакле, да парафразирам самог Ајнштајна, без питања вере, без Бога, човеку не само да је тешко живети, него је и немогуће. Шта сам овим хтео да кажем? Хтео сам да кажем следеће: да – разговарали смо не једампут на ту тему. Сви ми из Цркве, јавно смо износили не једампут, оно што сматрамо да је важно. Чињеница је да је веома важно да се боримо на сваком пољу живота једног народа и државе, као што су економија, безбедност… да тражимо решења за разне изазове са којима се суочавамо на пољу друштвених, психолошких, политичких и свих других изазова. Међутим, ако простор вере остане празан као фундаментални, онда и сви ови други простори, ма колико били успешни или ма колико са више успеха или мање успеха покривали наше потребе, остају ипак у најмању руку или у најбољем случају краткорочни. Ових дана смо се суочили са великом трагедијом у нашем народу. После овог нашега састанка и ове трпезе љубави ићи ћу на сахрану Ангелине, која се упокојила као десета жртва масакра који је починио један дечак. Сви овај проблем покушавају да разумеју: зашто се десило то што се десило? Наравно, многи у том покушају, по сваку цену траже одговорног изван себе, оптужујући другога, ко год да је тај други, да је он одговоран за то што се десило. Као да нисмо један организам. Ја сам не једампут рекао да смо сви одговорни. Ја сам први одговоран и нећу да анализирам шта то значи, зато што размишљам о свету, о човеку и о себи у духу Јеванђеља. Међутим, било ми је интересантно да су и психолози и социолози и стручњаци разних профила, позивани на све могуће медије да кажу шта мисле о томе, зашто, како и ко је крив, изузев, у само неколико случајева на мањим медијима где су позвана два свештеника. Нигде никог од оних који би имали шта да кажу, али не само да кажу, него који би засигурно речју Христовом, речју Јеванђеља помогли свеукупном суочавању са тим изазовом и решавањем тог проблема. Мене су позвали ђаци из Земунске гимназије, најбројније гимназије у Србији у вечерњим часовима, да им се обратим. Било је преко хиљаду деце. Ниједне медијске екипе није било да то забележи. Ја немам лично проблем са тим, да ме не разумете погрешно. Напротив, верујем да би сваки епископ, вероватно и сваки човек који има неку функцију, радо изабрао да буде негде у миру и тишини, да није у вртлогу бура које, бојим се, нису само завитлане овде на нашим просторима, него да су пре свега глобалног карактера и да су тешко ухватљиве. Сви ови социолошки, психолошки, филозофски и разни други покушаји личили су ми, слушајући и гледајући то што се збива на екранима, као да неко гледајући узбуркано море види таласе и покушавајући да дефинише таласе хоће да објасни дубину мора. Враћајући се на Анштајна и чињеницу да је човек homo religiosus мислим да је важно да сви разумемо да нам је Бог свима потребан. Наш народ је православни народ и да није било православне вере која га је уобличила Јеванђељем Христовим кроз историју и кроз векове ми не бисмо били данас то што јесмо. И зато је веома важно, а разговарали смо већ и раније, да питање веронауке вратимо само у почетни положај, онако како је то било у најмању руку када је уведена и враћена у школе, како се не би десило да нам због великих искушења и изазова са којима смо суочени промакне брига о суштини онога што јесмо, јер ако одбранимо љуштуру, своју спољашњу форму, што је неизоставно важно и веома тешко, а будемо се изнутра расточили, заправо не буде нас било, шта ће нам онда и та спољшња форма, коме ће служити и шта је она. Вама хвала што разумете потребе свог народа, а то јесу и потребе наше Цркве. О суштинским и важним проблемима и темама сви морамо заједно размишљати и свако може, а и треба, да да свој допринос. Ми смо, ево, на Сабору и разговарамо пре свега као људи Цркве, црквено размишљајући о ономе што је суштина нашег постојања, о вери у Христа, о светој Литургији, о богослужењу, о молитви. Међутим, ми нисмо измештени из овога света и времена, него на тим темељима, кроз призму Христову, кроз призму Јеванђеља, сагледавамо овај свет, односно оно што јесте најнепосредније наше искуство и на шта смо позвани, а то је да Христовом речју и Христом дамо преспективу и могућност живота у нади и у вери да не можемо бити поражени. Хвала вам на овом позиву и опростите што сам можда задржао неки минут више вашу пажњу. Питање свих питања или најважније питање у овом тренутку за наш православни народ јесте тема Косова и Метохије, а највише смо времена до сада у одржавању овога Сабора посветили том питању… Ми се молимо да Косово и Метохија буду оно што јесу. То је саставни део Србије. Косово је наше срце. Косово је ум, извор нашег постојања. Косово и Метохија су наша колевка, али у исто време, стојећи на позицијама за које мислимо да су правичне, да су праведне и истините, сва братија је много више речи посветила потреби да наше молитве буду за заједнички живот на Косову и Метохији и са Албанцима и са свима другима, као и за заједнички живот са свим људима где год да живимо, са другима и другачијима, да наше молитве и наши напори буду усмерени на то да колико год можемо допринесемо разумевању других и да други разумеју нас, на показивању елементарне хуманистичко-антрополошке иситне да човек без човека не постоји, да је човек створен не да буде човеку вук, него да буде пријатељ, да је други створен Богом, вољом Божјом, да кроз њега упознамо себе и упознамо поменути циљ и смисао нашег постојања. И то је негде једногласно не само размишљање него и осећање свих браће архијереја и читавог нашег Сабора. Хвала и опростите! Извор: СПЦ.РС
  21. У муклом болу слушам вести о катастрофи, каква се у нашем народу и нашоj Отаџбини никада није догодила, а данас се десила у једној београдској основној школи. Молим се Спаситељу Христу за пострадалу децу и радника школе. Молим се Спаситељу за њихове родитеље, браћу, сестре, родбину и изражавам им најдубље саучешће. Молитве и љубав Васкрслог Господа и сва наша људска брига и пажња данас су са вама, драга децо наша и наставнице који сте данас у београдским болницама. Молим све да Васкрслом Господу упутимо молитву за мир и међусобну љубав. И молим да свако учини све што до њега стоји за престанак и осуду било каквог насиља, а поготово за промоцију насиља у јавности. Извор: СПЦ
  22. Покајање подразумева констатацију свог промашаја, осећање греха, али истовремено и свест о томе да смо ми спремни да учинимо још теже и горе ствари, да нисмо ми бољи од тог греха, него нисмо учинили више од тога, зато што нас је Господ благодаћу својом сачувао, зато што Његовом снагом, Његовом љубављу, Његовим снисхођењем, Његовим човекољубљем свеопштим, али и конкретном љубављу Његовом у односу на нас, на мене, на тебе, Он није дозволио да идемо до краја, не зато што то нисмо хтели, него зато што је Он учинио да то не буде тако, јер познаје душу, добру душу сваког од нас. Може бити у најмању руку да нас Он спречава да до краја пројавимо своје страсти, свој грех, своју гордост, своје самољубље у неком тренутку, јер зна да бисмо после тога због гриже савести, а не покајања, упали можда у очајање, у чамотињу, што је заправо најгоре могуће духовно стање. То духовно стање јесте потврда и знак да губимо поверење у Бога, да не верујемо да је Он почетак и крај, да Он може све и да не постоји грех из којег нас може спасити, јер Он је онај који је из мртвих васкрсао и победио нашег троструког непријатеља: смрт, сатану и грех. Покајање је једноставна спознаја свог промашаја, свесни смо да смо погрешили. У тој спознаји нам помаже Јеванђеље Христово, Његова реч, Његове заповести. Иако смо у тренутку те спознаје бескрајно тужни, ми смо испуњени оптимизмом, штавише и радошћу зато што једнако знамо да је Бог – Бог љубави, као и да нас оног тренутка када се Њему обратимо, када пожелимо да будемо бољи, Он грли својом љубављу и чисти од сваке нечистоте, баш као што је милостиви отац учинио у односу на блудног сина из јеванђељске приче о блудном сину или из приче о милостивом оцу, како ту причу називају свети Оци. Ово је период покајања и зато нека нам Господ да снаге да идемо истинским, аутентичним путем покајања, а то је да знамо да смо слаби и немоћни, да знамо своје грехе, али да молитвом и вером, подвигом и љубављу знамо да је Бог са нама. Тек када смо дубински изнутра свесни тих димензија наше вере, онда идемо сигурним путем. Ако пренаглашавамо једну или другу димензију без обзира о којој је реч, ми храмљемо, ми посрћемо и нисмо на добром путу. Покајање је радосна туга, како кажу свети Оци. Ово је период покајања и зато нека стихови молитве Светог Јефрема Сирина буду наше путовође да непразно словимо, да не осуђујемо, да не будемо малодушни, него да будемо испуњени вером и надом у Господа, али и спремни на сваку врсту подвига који извире из наше вере и који је прожет нашом молитвом. https://patmos.rs/2023/04/12/patrijarh-srpski-porfirije-pokajanje-je-radosna-tuga/
  23. Епархија бихаћко-петровачка је најавила долазак Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у Мркоњић Град, поводом освећења новообновљеног храма Рођења Пресвете Богородице. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Креирај ново...