Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије обишао је 29. септембра 2021. године завршне радове у Храму Светог Саве на Врачару и о томе поделио утиске на свом инстаграм налогу: "Окончавају се деценије планирања, изградње, а поготово бриге за финансије… Сада се радујем и дивим при сваком уласку у храм Светог Саве. А када сам са терасе куполе први пут угледао панораму нашег дивног Београда, дошло ми је да из свег гласа вичем стихове псалма Давидовог: Хвалите Господа уз глас трубе хвалите Га уз псалтир и гусле. Хвалите Га уз бубањ и у хору, хвалите Га уз жице и органе. Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале с поклицима. Све што дише нека хвали Господа. Алилуја". Извор: Инстаграм porfirije_patrijarh

Народна скупштина Републике Србије усвојила је 23. септембра „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар“. Текст закона: Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар Законом се уређују начини пружања подршке и помоћи Републике Србије очувању културног и историјског наслеђа Хиландара. Како се наводи у закону, Република Србија, преко својих надлежних органа, пружа подршку и помоћ Хиландару, који од свог оснивања 1198. године, непрекидно постоји као самоуправна монашка установа која представља јединствени центар српске духовности, културе, образовања и традиције, представља непроцењиву вредност за српско културно и историјско наслеђе, и уписан је, заједно са целокупном баштином Свете Горе Атонске, у Листу светске културне и природне баштине Унеска. Извор: Хиландар

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 4. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару свету Литургију и призив Светог Духа за успешан и Богом благословен почетак нове школске године. Повезане вести: Храм Светог Саве: Патријарашка Литургија и призив Светог Духа за благословен почетак нове школске године Патријарх Порифирије поздравио ђаке прваке Патријарх Порфирије благословио ђаке прваке Молитвеном сабрању су присуствовале хиљаде ђака београдских основних и средњих школа, као и студенти Универзитета у Београду, њихови учитељи, наставници, професори, родитељи... „Ми смо служили свету Литургију и причестили смо се светим причешћем, али и прочитали молитву за добар почетак школске године, а још више смо се молили за добар успех на крају школске године. Неопходно је да се трудите да научите оно што вам ваши учитељи, наставници и професори предају, али исто тако, као кад било који посао радите, а нарочито кад идете у школу и учите, потребно је да имате помоћ Божју, јер ће пред вас излазити разни проблеми и тада ће вам бити потребна помоћ Божја. Зато треба да упућујете речи молитве Богу да поред знања која стичете у исто време будете у миру са својим друговима и другарицама, са пријатељима, да будете неко ко је на понос својим родитељима и учетиљима“, поручио је патријарх Порфирије. „Ја ћу се увек молити за вас децу, без обзира коју школу или факултет похађате, јер је то заповест Божја. Христос нас је пре свега позвао да волимо децу и да будемо деца по доброти, по безазлености, по спремности да и кад нисмо задовољни и кад нас него наљути увек опростимо, јер нам је важније да сачувамо другарство него да се у свађи међусобно разиђемо“ истакао је Патријарх. Његовој Светости Патријарху саслуживали су Преосвећена господа Епископи ремезијански Стефан и топлички Јеротеј, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереј проф. др Зоран Ранковић и протојереј-ставрофор проф. др Владимиром Вукашиновићем и свештенство Архиепископије београдско-карловачке. Након причешћа и молитве призива Духа Светог за благословен почетак нове школске године патријарх Порфирије је поздравио децу и поделио им је иконе на којима је приказан Господ Исус Христос који благосиља децу. Светој Литургији присуствовали су и министар просвете, науке и технолошког развоја г. Бранко Ружић и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама г. Владимир Рогановић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све основце, средњошколце, студенте, родитеље и наставнике, све ђаке који похађају верску наставу, као и све оне који похађају грађанско васпитање, на молитву и благослов поводом почетка нове школске 2021/22. године - Света Литургија и призив Светога Духа биће служени у суботу, 4. септембра 2021, у Спомен храму Светог Саве на Врачару, са почетком у 9 часова. Повезане вести: Позив Патријарха Порфирија на молитву поводом нове школске године Патријарх Порифирије поздравио ђаке прваке Патријарх Порфирије благословио ђаке прваке

Порука Његовог високопреосвештенства изабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија крај ћивота Светог Петра Цетињског поводом предстојећег устоличења на Цетињу: Помаже Бог свима и благослов и молитве Светога Петра Цетињскога и Светога Јована Крститеља и мир од ове светиње свим вјернима, цијелој Црној Гори! Поводом мог устоличења желим само да кажем неколико ствари. Континуитет Зетске епископије, потом Митрополије, из које је настала Митрополија црногорско-приморска, толико је јасан и толико убједљив. Њега свједоче зетски епископи и митрополити, а касније и митрополити црногорски и црногорско-приморски. Ја сам 56. епископ и митрополит ове Светосавске митрополије која је установљена прије 800 година, а 41. митрополит црногорско-приморски који се истоличава у Цетињском манастиру. Ниједан континуитет у Црној Гори није толико јасан као овај, ниједно право није толико јасно и блиставо и непорециво као ово. Право на устоличење у овој светињи припада не само мени, него цијелом свештенству, монаштву и вјерном народу Митрополије црногорско-приморске. Ако неко оспорава то право, а посебно они који се стално позивају на државу као заступници и чувари државе, нека покушају да то право оспоре путем закона и путем легитимних институција и процеса, који се могу тим поводом покренути. Наравно, овог пута ја желим, и Богом заклињем све, да се очува мир и братска слога у Црној Гори. Устоличење Митрополита је у овом случају искључиво вјерски чин и њему не треба придавати никакве политичке ознаке. У овој више него напетој ситуацији на Цетињу и у Црној Гори, ми смо жељели да максимално допринесемо миру и стабилности Црне Горе, да се не заподјева свађа и раздор међу браћом, посебно не на Цетињу. И због тога смо прихватили препоруке паметних људи, добронамјерних, да овај скуп буде искључиво вјерскога карактера, да га смањимо, али да се никако не изгуби његова суштина. Биће свештенство, биће представници црквених општина и неколико гостију и то је све што се тиче нашега скупа. Али и поред те скромности, овај ће скуп бити и миран и благословен, и надамо се, да ће заиста се испунити наша жеља, да све прође мирно и да свако ко дође тога дана на Цетиње понесе мир у својој души, а не мржњу и рат. Долази нам Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, да посјети Црну Гору и да донесе мир и благослов Црној Гори, као и сви његови претходници, а велики број српских патријараха је кроз историју посјећивао и Црну Гору и Цетињски манастир. Ја сам овдје хиротонисан уз благослов нашег блаженопочившег Митрополита руком светог Патријарха Павла, прије пуне 22 године овдје у Цетињском манастиру. Овог пута имамо важне госте и позивам све да у миру и са радошћу дочекамо угледне госте из других помјесних православних светих Божјих цркава, који нам долазе на устоличење. Долазе нам представници, архијереји Божији, из Јерусалимске патријаршије, из Руске православне цркве, Украјинске православне цркве, Руске заграничне цркве, Пољске православне цркве, Бугарске православне цркве, Православне цркве чешких и словачких земаља и Албанске православне цркве, може бити да ће доћи још неки други важни гости из других помјесних цркава. Ми желимо да Цетиње буде град у који се радо долази, а не град који се због инцидената и разних проблема заобилази. Цетињски манастир је мјесто гдје се миримо и устоличење епископа, митрополита, треба да донесе мир и спокој и овоме Светоме храму и цијелом народу у Црној Гори. То је наша жеља. Нека Божји благослов, благослов деснице Светога Јована Крститеља и сила Часнога и животворнога крста, благослов Светога Петра Цетињскога буде на свима, на свим вјерним, на свим грађанима Црне Горе и на цијелој Црној Гори. Амин, Боже дај и сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин! Извор: Митрополија црногорско-приморска

У осамнаестој по реду акцији "За зеленији Београд" коју већ дужи низ година организује ЈКП "Зеленило Београд", Богословија Светог Саве у Београду освојила је друго место у категорији "Најлепше уређено школско двориште". Господин Зоран Васић, економ наше школе, најзаслужнији је за то што је Богословија освојила друго место, јер своје слободно време посвећује уређењу дворишта. У томе му помажу и ученици наше школе. На крају, треба напоменути и то да су награде и захвалнице уручене у просторијама ЈКП "Зеленило Београд" и да их је уручио градоначелник Зоран Радојичић. Овом приликом честитамо господину Зорану и ученицима на свом труду, залагању и љубави коју су уложили да наше школско двориште освоји ово лепо признање. Извор: Богословије Светог Саве у Београду

Поводом стогодишњице упокојења краља Петра I Карађорђевића, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће свету архијерејску Литургију и парастос у опленачком храму светог великомученика и победоносца Георгија, најавила је Епархија шумадијска.

У оквиру своје посете Епархији тимочкој, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, служиће на празник Светог великомученика Пантелејмона, 9. августа 2021. лета Господњег, у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу. Његовој светости саслуживаће више архијереја и свештенство из више епархија Српске Цркве.

Током пожара у Северној Евији, чудо је спасило Свети манастир Светог Давида, ватрогасце и три монаха који су остали унутра. Монаси манастира навели су да је ватра дошла до зидова манастира, али Бог је био ту да га заштити! Ситуација је била критична у манастиру Светог Давида на језеру Евиа, где је пламен долазио до његових капија. Пламен је био огроман и према процени ватрогасне службе достизао чак 80 метара, док неприступачност терена спречавао ватрогасце да се приближе ватри. У изјави за грчку Православну агенцију (Ορθοδοξια) монаси манастира навели су да је ватра “лизала” зидове манастира. У међувремену, непрекидни пожари круже око села Палеохори и Каламоуди, приморавајући ватрогасне бригаде да воде одвојене битке, како би спречиле већу штету. Али чудом је пламен престао у дворишту манастира и историјски манастир је остао нетакнут. Вест је потврдио и заменик регионалног гувернера, господин Воурданос, који је изјавио да су оштећене само мале цркве које се налазе око манастира. Раније је монасима и онима који су пожурили да помогну да га пожар не уништи, наређено да се евакуишу. Монаси и ходочасници су понели са собом свете мошти, свете иконе и уклонили се из манастира по упутствима надлежних органа, док су три монаха одбила евакуацију и заједно са ватрогасцима остала у манастиру. Игуман Гаврило у очају је изјавио да је манастир препуштен на милост Божију, али је апеловао на све вернике да се моле: “Манастир Светог Давида је духовна лука у који долазе хиљаде ходочасника. Када су сви ти људи били обавештени, они су се молили Богу за спас манастира и Бог је услишио њихове молитве и чудо се догодило… Иако су огромне ватре спалиле све око манастира, а манастир је у овом тренутку нетакнут.” Игуман манастира Светог Давида, архимандрит Гаврило, разговарао је у среду ујутру са Атинском новинском агенцијом, где је изјавио: “Гушили смо се у диму. Видели смо само дим који је долазио према нама. Од браће која стижу у манастир сазнавали смо вести о местима докле је ватра стигла. Молили смо се да Богородица и свети старац заштите манастир од пожара који уништава све. Ватра је спалила све око манастира. Ипак, наши светитељи су заштитили манастир од уништења. Милошћу Божијом, манастир је спашен, али ми је жао што морам да кажем да нисмо имали никакве помоћи. Није било координације, није било довољно ватрогасаца. Неки људи су хтели да манастир изгори, не знам шта да кажем. Изашао сам из манастира у последњи час са још два монаха и два ватрогасца који су се такође евакуисали, јер је ситуација постајала све опаснија. Ватра је неконтролисано горела а да је нико није зауставио. Говоримо о великој боровој шуми која је изгорела. Имали смо бескрајне телефонске позиве и ништа се није догодило.” Међутим, иако су људи напустили манастир, Бог је био ту да га заштити! Митрополит Халкиски г. Хризостомос је изјавио да је ситуација била ван контроле. Такође је напоменуо да су многе цркве и многе куће запаљене, док је за оне који су изгубили своје домове, митрополит нагласио да ће бити збринути у хостелу Светог Јована Руског у Прокопима, али и у шаторима ако је потребно. Три ватрогасца који су учествовали у гашењу пожара у манастиру превезени су са опекотинама у оближњи Дом здравља. У исто време, на многе путеве и пролазе, који су водили од језера до манастира, срушили су се изгорели стубови, каблови за напајање, изгорела стабла и нису дозвољавала возилима ватрогасне јединице да се крећу по том подручју. Почела су да дејствују и три ватрогасна авиона (канадера), заједно са хеликоптером, који су се налазили у том подручју. Међутим, сва вода коју су избацивали авиони испаравала је услед врелине пре него што би додирнула тло. Борбу са пламеном водио је и велики руски ватрогасни авион Бериев-200, који је избачен из “битке” када је оштетио мотор током лета док је помагао копненим снагама у гашењу пожара на Евији. Његови пилоти, како преноси ЕРТ, успели су да га безбедно спусте на аеродром Елефсина. Према саопштењу гувернера Централне Грчке Фаниса Спаноса, „ватрогасци, полиција, добровољци, шумарски службеници, окружни и општински службеници уложили су надљудске напоре током целе ноћи да обуздају пламен. Настављамо свим снагама, јер је пред нама дуг и тежак пут “. У међувремену, агонија за становнике Северне Евије се наставља други дан заредом, где катастрофални пожари несконтролисано бесне и настављају своје ширење. Координациони центар издао је наређење за евакуацију многих насеља, што је такође најавио заменик министра цивилне заштите, господин Никос Хардалиас, током свог брифинга. Ватрогасна возила су заробљена у разним местима, а канадери и хеликоптер настављају да испуштају тоне воде, али фронтова има много. Позиви за помоћ авионом или копном су стални. Наредба о евакуацији такође је издата за село Коуркоулои. Тамо је пламен, међутим, окружио село и заробио у њему и ватрогасце и становнике, који траже излаз како би могли да се евакуишу. Неједнака битка са пламеном наставља се и у многим деловима Грчке. Пожар прети и предграђу Атине. Главни фронтови који се не могу контролисати постоје и данас, 5. августа, како у Северној Евији, тако и у Древној Олимпији, где су ватрогасци током целе ноћи улагали надљудске напоре да спрече да се ватра приближи археолошком налазишту, док је тамошњи храм изгорео. Манастир Светог Давида у Евији је био и дом чувеног старца из 20. века Светог Јакова из Евије који је канонизован крајем 2017. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Изабрани Епископи хвостански Г. Јустин и марчански Г.Сава, викари Патријарха српског Г. Порфирија, у среду 4. августа, у Храму Светог Саве на Врачару дочекали су групу деце из Руске Федерације, учеснике пројекта “Школа пријатељства”, који реализује Организација „Наша Србија”, а уз помоћ Фонда Председничких Грантова Руске Федерације и синодалног одељења руске православне цркве. “Школа пријатељства” ове године обележава свој јубилеј, 20 година постојања. Извор: Телевизија Храм

Медијски делатници Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке боравили су у посети Митрополији црногорско-приморској и епархијама будимљанско-никшићкој и захумско-херцеговачкој и приморској. Повод ове званичне посете била је припрема документарног филма о Светом Василију Острошком аутора катихете Бранислава Илића, а поводом 350-годишњице светитељевог блаженог упокојења. Повезан садржај: Предавање катихете Бранислава Илића пред ћивотом Светог Василија Острошког: Мисија Цркве у 21. веку Катихета Бранислав Илић за Радио "Глас" о посети Црној Гори: Свети Василије је уткан у моје биће, он је светитељ који позива на делатну љубав Катихета Бранислав Илић посјетио студио Радио Светигоре, Храм Васкрсења Христовог и манастир Светог Симеона Мироточивог На свечаној прослави ктиторске славе никшићког Саборног храма У суботу 17. јула 2021. године, торжествено је прослављена ктиторска слава Саборног световасилијевског храма у Никшићу. Свету Литургију је служио протопрезвитер Миодраг Тодоровић, уз саслужење свештенства овог велелепног храма. На Литургији је чтецирао и произнео Апостолско чтеније новосадски катихета Бранислав Илић, док је благољепију овог славског сабрања допринело милозвучно појање хора „Преподобна мајка Ангелинаˮ из Никшића, којим умешно руководи проф. Ана Бојић. „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али на оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, приносимо Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, зло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је у својој беседи протопрезвитер Миодраг Тодоровић. Након литургијског сабрања уприличена је трпеза хришћанске љубави, у оквиру које су медијски делатници Телевизије Храм разговарали са протопрезвитером-ставроформ Слободаном-Бобаном Јокићем, архијерејским намесником никшићким, који се као прави домаћин побринуо да ова званична посета буде уоквирена делатном љубављу и истинским гостољубљем које је утемељено на Спаситељевој заповести о љубави према ближњима. Посета редакцији Радио Светигоре и Саборном храму Васкрсења Христова у Подгорици Катихета Бранислав Илић посетио је редакцију Радио Светигоре, у оквиру које је дао кратак интервју за овај најстарији црквени радио у нашој помесној Цркви. У оквиру свог обраћања слушаоцима васељенског радија, у својству члана уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, катихета Бранислав је говорио о мисији Цркве, као и о својој посети Црној Гори. После пуних једанаест година долазим у Црну Гору, и могу рећи да овде све одише христоликом љубављу, све одише силом Васкрсења јер Црна Гора је васкрсла! Као некада Мојсије изувам обућу душе своје и чиним велику метанију пред свештенством, монаштвом и верним народом Митрополије црногорско-приморске, јер сте молитвом и љубављу истрајали у праведној борби, показујући да љубав изгони страх, а постојаност у молитви води ка победи љубави над мржњом и правде над неправдом, истакао је у интервјуу катихета Бранислав Илић. Интервју послушајте овде: Катихета Бранислав Илић посјетио студио Радио Светигоре, Храм Васкрсења Христовог и манастир Светог Симеона Мироточивог Након посете редакцији Радио Светигоре уприличена је посета Саборном храму Васкрсења Христова у Подгорици, где се на гробу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија могло чути громогласно појање васкршњег тропара. Посета лавре Преподобног Симеона Мироточивог на Немањиној обали и сусрет са Епископом Кирилом Из Саборног храма Васкрсења Христова у Подгорици, представници Телевизије Храм су посетили лавру Преподобног Симеона Мироточивог на Немањиној обали, на месту где је по предању рођен родоначелник светородне лозе Немањића. Овде их је угостио Његово Преосвештенство Епископ буеносајреско-јужноцентарлноамерички Г. Кирило, који је у пригодном разговору говорио о важности делатне мисије која увек треба да буде дело љубави и молитве. Према речима Епископа Кирила, да би мисија имала плода потребно је да се учини благословени напор, те да се неуморно проповеда благовест љубави Божје. Драгим гостима владика Кирило је поклонио нова издања Епархије буеносајреско-јужноцентралноамеричке. Предавање пред ћивотом Светог Василија Острошког У суботу, 17. јула, на платоу испред Горњег манастира Острога, уприличено је духовно вече посвећено „Православном мисионаруˮ и мисији Цркве у 21. веку. Предавачи су били др Миодраг Чизмовић; мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског; мср Раде Булајић, управник Архива манастира Острога, као и гост, катихета Бранислав Илић, члан редакције „Православног Мисионараˮ задужен за односе са медијима. Вече је отворио др Миодраг Чизмовић, између осталог рекавши: „Њемачки социолог Алфред Вебер правио је дистинкцију између културе и цивилизације. По њему, култура сублимира философију, религију и умјетност, док цивилизацији припадају наука и технологија. Највеће искушење савременог доба је што култура често прелази у цивилизацијуˮ. У наставку Острошке духовне вечери говорио је професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре мр Александар Вујовић, који је све присутне прво подсјетио на ријечи Господа Исуса Христа, које је упутио својим ученицима и Апостолима „Идите, дакле, и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио" (Мт. 28, 18-19). У свом излагању професор Вујовић говорио је и о мисији Цркве кроз историју, нагласивши улогу свих црквених служби за мисију Цркве у 21. вијеку. Посебно је истакао улогу и важност црквених медија, како телевизијских и радијских, тако и писаних које у наше вријеме Црква користи за мисију, и проповијед благе ријечи Христове и учења светих отаца и црквеног предања, које се могу чути преко бројних телевизијских и радијских станица епархијâ Српске Цркве и других помјесних цркава, и прочитати у црквеним часописима. Говорио је и о значају и позиву црквених новинара и дјелатеља, који су са својим послушањима незаобилазна карика у мисији и свједочењу Истине, поручивши по ријечима Светог Владике Николаја Велимировића да „света дужност новинара, није ништа мања, од моралне одговорности свештеника и учитеља. И још је већа, јер је његов утицај шири! Један безобзиран новинар у стању је да распне душу народну на крст греха и злочина.“ Професор Александар Вујовић је нарочито истакао љубав, преданост и пожртвованост и професионалност, катихете Бранислава Илића, који своје таланте од Бога му дароване умножава и као професор православне вјеронауке али и као медијски делатник у РТВ Беседа Епархије бачке, као сарадник ТВ Храм, Православног Мисионара, Православља и других црквених медија, и на тај начин врши мисију Цркве у 21. вијеку. Пожелио му је и даљи благослов и успјех на сваком животном пољу а поготову на пољу послушања црквеног новинарства и мисије преко које спашава и себе и људе око себе приводећи их Христу како би сви саборно ушли у радост Господа и запловили у безобални океан светотројичне љубави Божанске. Ослањајући се на речи професора Вујовића, управник Архива манастира Острога Раде Булајић, је између осталог рекао: „Основни циљ мисије православне Цркве од њеног оснивања па све до данас је да дође до обожења (теозис) целокупне творевине. Постоји више метода мисионарске делатности. Једна од најзначајнијих је свакако информациона мисија. Она представља православно сведочанство најширим слојевима становништва преко свих доступних средстава јавног информисања, као и преко стварања парохијских библиотека и издавања специјалне мисионарске литературе. У нашој помесној Цркви (СПЦ) посебно се истичу мисионарска гласила као што су „Православни мисионарˮ, „Православљеˮ и „Светосавско звонцеˮ. На крају кратких излагања наведених говорника, предавање на тему „Православног мисионараˮ и мисије Цркве, одржао је новосадски катихета Бранислав Илић, члан редакције званичног мисионарског гласила. Он је у свом јасном и надахнутом излагању говорио о основама мисије Цркве као јеванђелског и равноапостолног дела: У црквеној проповеди и мисији у свеукупности се не проповеда само своје или туђе мишљење, већ пре свега јеванђелска наука Господа Христа, по речима апостола: „Не проповиједамо себе, него Христа Исуса...“ (2. Кор. 4, 5). Основни циљ црквене мисије јесте спасење свих људи „јер је Господ дошао да спасе свијетˮ (видети: Јн. 12, 47). Спасење у хришћанском смислу има значење превазилажења смрти и задобијања вечног живота. Јасно је, да мисионарска реч треба да буде усмерена ка благовештењу доласка Царства Божијег и пуноће вечног живота у Христу, истакао је катихета Бранислав. Након одржаног предавања гости су посетили острошку светињу, поклонили се моштима Светог Василија Острошког и провели време у разговору са браћом и сестрама који су дошли на поклоњење чудотворцу острошком. Литургија у Горњем манастиру Острогу и сусрет са новоизабраним Епископом будимљанско-никшићким Г. Методијем у Никшићу У раним јутарњим часовима у четврту недељу по Педесетници, када наша Црква молитвено прославља Преподобног Атанасија Атонског и Светог Сергија Радоњешког, саборно и молитвено је било у Острогу. Након учешћа на литургијском сабрању у Горњем манастиру Острогу, гости из Београда су посетили острошки скит у Јован долу где их је примио протосинђел Сергије (Рекић), намесник манастира Острога. Дошавши у Никшић кратко су се сусрели са Његовим Преосвештенством новоизабраним Епископом будимљанско-никшићким Г. Методијем, који их је благословио и пожелео пријатан боравак у Црној Гори, те успешан мисионарско-информативни рад. Кроз кршевиту, али плодну Херцеговину У пратњи Г. Александра Вујовића, професора Богословије Светог Петра Цетињског, представници Телевизије Храм су посетили свештену обитељ манастира Тврдош, место монашкога живота и подвига Светог Василија Острошког. У наведеној светињи поклонили су се гробу блаженопочившег умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића), где су отпојали тропар Васкрса. Проф. Вујовић и катихета Бранислав Илић, посетили су и манастирску винарију. Из Тврдоша пут води ка Мркоњићима, родном месту Светог Василија, где гроб његове мајке на старом сеоском гробљу сија небеског светлошћу, и као да већ овде и сада благовести непролазну и незалазну небеску светлост. Као што је топла мајчинска молитва миловала душу маленог Стојана, потоњег Светог Василија, тако је сабрање на гробу Ане Јовановић било испуњено благошћу, милином и молитвеном тишином у окриљу њеног светог гроба и древног гробљанског храма Светога Николаја. Ово сабрање у духу молитве и благости настављено је на темељима родне куће Светог Василија, где кошћела стара више од 400. година рађа плодове, и својим постојањем сведочи да смо ми благословен народ, и народ чија побожност рађа плодове, а да је најлепши изданак нашег народа управо Свети Василије Острошки, који се наслађивао плодовима ове кошћеле. Од места светитељевог рођења посета је настављена у месту духовног рођења и монашког пострига светитеља Острошког – у манастиру Завала, који се налази на узвишењу изнад водоплавног и плодног Поповог Поља. Пријем код изабраног митрополита црногорско-приморског Јоаникија и посета Цетињском манастиру Последњег дана званичне посете новоизабрани митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, примио је у посету представнике Телевизије Храм, пожелевши им добродошлицу. У пријатном разговору владика Јоаникије је говорио о важности медија Српске Православне Цркве, посебно нагласивши да информативни сегмент мисије Цркве има за циљ да јасно и недвосмислено пренесе поруку Цркве, а та порука Цркве је увек једна и увек нова – благовест о Царству Небеском. Након пријема у свечаној дворани Митрополије црногорско-приморске, владика Јоаникије је крај кивота Светог Петра Цетињског говорио о Светом Василију Острошком и његовом свеобухватном значају, указавши да 350-годишњица његовог упокојења позива свакога од нас, да у већој или мањој мери дâ свој допринос у молитвеном обележавању пресељења у вечност великог чудотворца острошког. Редакција Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, упућује благодарност преосвештеним епископима Јоаникију, Димитрију и Методију, на указаном гостопримству и делатно показаној љубави. У истом духу, на хришћанској љубави и гостољубљу благодарност упућујемо и протопрезвитеру-ставрофору Слободану-Бобану Јокићу, архијерејском намеснику никшићком; протосинђелу Сергију (Рекићу), намеснику острошке светиње, др Миодрагу Чизмовићу, као и проф. Александру Вујовићу и драгом брату Раду Булајићу, управнику Архива манастира Острога, - чија љубав је допринела да се осећамо као своји међу својима, побуђујући нас да прославимо Господа псаламским речима: Господе, гле шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно. Катихета Бранислав Илић Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Ако не рачунамо светог Јована Претечу и Пророка, који је заправо граница између пророкâ Старог и Новог Завета, онда је свети Илија у посебној богослужбеној части међу свим старозаветним пророцима. У част светог пророка Илије стихире на Господи возвах је саставио свети Јован Архиепископ евхаитски, славу на Господи возвах цар Лав шести Мудри. У црквеним песмама називамо га другим претечом Другог доласка Христовог, пророком и сведоком великих дела Божјих. У Светом Писму Старог Завета, у Трећој и Четвртој књизи о царевима читамо о животу овог знаменитог пророка, али и о његовим чудима и вазнесењу на небо и предавању плашта пророку Јелисеју. Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење. (Тропар) Пророче и прозорљивче великих дела Бога нашег, Свети Илијо, велики именом, који си својом речју зауставио кишне облаке, моли за нас Јединог Човекољупца. (Кондак) Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У недељу, 1. августа 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља Светог деспота Стефана Лазаревића, на дан храмовне славе, верни народ архијерејског намесништва космајског предвођен својим свештеницима дочекао је Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија у селу Бабе. Звучни запис беседе Заједно са првојерахом Српске Православне Цркве свету Литургију су служили Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и умировљени канадски Георгије, изабрани Епископ марчански Сава, архимандрити Доситеј Хиландарац и Петар (Драгојловић), архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј Новак Илић, јереј Жељко Јовановић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакони Радомир Врућинић и Драган Радић. Том приликом обављено је литургијско крштење малог Матеја, унука ктитора храма Светог деспота Стефана у Бабама, протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића. -Данас, на празник Светога Стефана Деспота, благодарим Господу што заједно са свим верујућима који су се овде окупили служим свету Литургију у овој Богом украшеној, предивној и лепој Шумадији. Данас заједно са свима вама упућујем молитве, не само за нас овде који смо сабрани, него и за сав наш православни и благоверни народ, као и за читав свет, за сављудски род, јер света Литургија се служи за спасење света, за спасење човека, за спасење људског рода. Господ је постао човек како би сви људи дошли у познање Истине, односно да сви људи дођу до познања Њега као Спаситеља. Господ је дошао у свет да спасе све људе, не правећи границе и поделе међу људима онако како ми то чинимо. Господ је као корен нашега живота дао сваком људском бићу зрно, семе вере, толико да свако од нас, сваки човек, где год се налазио, ако има вере колико је зрно горушичино он, по речи Господњој може и горе да премешта, подсетио је патријарх Порфирије. -Данашња прича из светог Јеванђеља је прича о човеку који је болестан, парализован, одузет. Тај човек може бити симбол свакога од нас, јер свако од нас има неку духовну слабост, свако од нас има своје падове, тј. свако од нас греши и има своје грехе, а греси произведе своје ефекте као слабост телесну, али и као слабост духовну - што ће рећи да је болест неретко последица нашег погрешног духовног живота, наших грехова. Управо стога што су често болести производ наших промашаја, оне могу бити и излечене нашим духовним исправљањем кроз покајање, кроз познају да смо погрешили на овај или онај начин, кроз отварање своје душе Богу и уздизањем својих духовних очију ка небесима где само оног тренутка када помислимо на Господа са свешћу да смо слаби и немоћни и да имамо потребу за Његовом благодаћу, за Његовом љубављу, долази чудесно исцељење, долазе чудесна оздрављења, беседио је Патријарх и додао: -Често идемо на места за која смо чули да се дешавају чуда и мислимо да је довољно отићи на такво место и само стајати, учинити неки прилог и да ће се десити чудо. Чудо је увек, браћо и сестре, производ нашега смирења, спознаје наших слабости, наших болести, наших грехова, али и поверења у Бога да је Он тај који може бити наш исцелитељ. Исцељење или чудо јесте последица љубави Божје, али и наше вере као предуслова. Потребно је да имамо живу, истинску и праву веру, да имамо поверење у Бога, да Он има силу и моћ, да Он зна боље него ми шта је нама у сваком тренутку потребно. У данашњем Јеванђељу описано је управо то, каква је и колика снага вере, и то вере Цркве. Човек из светог Јеванђеља, кога Свети апостол Матеј описује, није имао некаву веру и по свој прилици имао је погрешан, грешан живот, али Господ га је исцелио, јер је нагласио снагу вере коју су имали они који су донели одузетог пред ноге Господње. Господ је указао колика је снага вере Цркве, јер је Црква имала веру да Бог може да помогне, да може да исцели, да може да залечи сваку духовну и телесну рану. Вера у живога Господа, вера Цркве чини чуда, исцељује и то пре свега наше душе, васкрсава их из таме, из смрти. Ми често, имајући недовољно јаку веру, међусобно подељени, неудруживши своју веру, хоћемо да Бог магијски покаже своје присуство међу нама. Критични смо у односу на оне који не долазе у Цркву, критични смо на њихов погрешан живот, осуђујемо чак и оне за које знамо да су бољи врлински од нас у духовном животу. Међутим, због вере заједнице ове четворице, због вере Цркве, исцељен је онај који је био болестан, а није имао веру. Ту је одговор. Наша вера је недовољно јака и недовољно снажна, Наша вера се недовољно показује, не пројављује у нашим животима, у нашим врлинама, и зато многи људи, који су се ко зна из каквих разлога нашли на беспућу овога света, далеко од Извора Живота, далеко од Бога, а чезну за Богом и спасењем, нису видели Бога и нису га упознали, јер ми нисмо показали довољно сложну и довољно јаку веру, онакву какву је имао деспот Стефан Лазаревић. -Замислимо само каква ли је његова вера морала бити када види да све тоне у његовом отачаству, да његов родитељ, пријатељи и сродници, сви, губе своје животе, губе их на крсту Христовом, на Крсту који нуди васкрсење. Деспот Стефан у онима кокји су страдали и дали свој живот види Христову жртву, и зато је његова вера морала бити силна и снажна, пре свега да поднесе бол, а одмах потом да нејак и слабашан преузме улогу онога који ће водити народ. Толике предивне, духовне и богате плодове је дао имајући управо веру живу и чврсту, снажну веру која може и горе да помера, веру у Живога Једнога у Тројици Бога, за коју се молимо да и нама Господ подари како бисмо онда заједно са Светим Стефаном и толиким угодницима и светитељима Божјим из рода нашега из Православне Цркве и ми славили Једнога у љубави нама Откривеног и по вери датог Једнога у Тројици Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин, беседио је патријарх Порфирије. Након причешћа свештенослужитеља, Светој Чаши приступио је и велики број верника, а потом је преломљен славски колач када је читава заједница узнела своје молитве за ктитора храма протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића и цео његов дом. Затим се присутнима обратио и Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки г. Јован: -Велики је благослов Божји што је данас овде са нама поглавар наше Цркве, Његова Светост Патријарх г. Порфирије, који је служио свету Литургију и за све нас принео бескрвну жртву и што је данас крстио малога Матеју и увео га да буде члан Цркве. Молимо се за нашег Патријарха, који носи крст народа српскога, да му Бог, Свети Сава и Свети деспот Стефан помогну да приводи лађу Цркве наше ка спасењу. Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован је том приликом одликовао орденом Вожда Карађорђа г. Здравка Ђорђевића из Поповића, као и Певачко друштво Србски православни појци из Београда у знак признања за велику љубав према својој светој Цркви и бослужењима. Орденом Светих новомученика крагујевачких одликован је отац новокрштеног Матеје, г. Никола Сараџић из Париза, који љубав према храму Светог деспота Стефана у Бабама исказује већ дуго година. Домаћин славља архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић организовао је садржајан културно-уметнички програм у којем је учествовао познати драмски уметник и човек који својим литургијским животом исповеда веру у васкрслог Господа г. Андреј Шепетковски, који је говорио текст чувеног Слова љубве. Његов син, Алексеј Шепетковски, победник овогодишњег рецитаторског фестивала, одрецитовао је песму Стефан Високи и ја коју је аутор, његов отац Андреј, написао у част доласка патријарха Порфирија и прославе храмовне славе. Певачко друштво Србски православни појци из Београда су такође узели учешћа у програму, а звуком фруле придружио се и г. Милинко Ивановић, као и КУД Космај из Сопота. Извор: Инфо-служба СПЦ

У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом. Звучни запис разговора У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић. У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година. Извор: Радио Светигора

Благословом Његовог Високопреосвешенства изабраног Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, у суботу 17. јула 2021. лета Господњег, на платоу испред Горњег манастира Острога, одржано је духовно вече. Након уводних излагања др Миодрага Чизмовића, проф. Александра Вујовића и мр Рада Булајића, предавање о мисији Цркве у 21. веку одржао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара". Доносимо текст излагања у целости: Високопречасни и пречасни оци, уважени професори, возљубљена ми у Христу браћо и сестре, Господо хришћанска, благословени народе Божји! Налазећи се вечерас у окриљу ћивота Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, од чијег блаженог упокојења се навршава 350. година, обузима ме благослословени страх, али и тиха роса благодати и љубави Божје, јер ја недостојни Вашом љубављу бивам удостојен да на овом светом месту кажем неколико речи. Није лако говорити на овој светој острошкој гори где сви молитвено ћуте иштући утеху и молитвено посредништво Светог Василија. Васколико моје биће је вечерас суочено са јаким емоцијама, а стога ми на ум долазе речи које је Господ рекао наредивши Мојсеју да се не примиче горућој купини обувен, већ да прво скине обућу са својих ногу, у знак побожности. Јер место, на којем беше стајао, било је свето. „Мојсије! Не приближавај се овамо. Изуј обућу своју са ногу својих, јер је место на којем ти стојиш света земља" (Изл. 3,3) Љубљена у Христу браћо и сестре моје, пред овим светим ћивотом и пред Вама изувајући обућу душе своје, отварам срце своје за свакога од Вас, молећи се домаћину ове светиње – Светом Василију да се љубав његова настани у срцима нашим. Вечерас су са нама молитве новоизабраног митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, који је благословио ово духовно вече, и благословио моје учешће. Благодарим др Миодрагу Чизмовићу на надахнутом и лепом уводном слову, а драгом брату Раду Булајићу, управнику Архива манастира Острога, на систематичном и поучном излагању о значају мисије Цркве. Није лако говорити после Вас, а особито то није лако чинити после уваженог проф. Александра Вујовића који је више говорио о мени, него о теми која нас вечерас обједињује. Хвала драги брате Александре на речима које обавезују, а пред овим свештеним ћивотом једино ми преостаје да се још више трудим у ономе што је благословено и што је на корист Цркве. Хришћанска мисија има свој узор у проповедима које је изговорио Господ Исус Христос. Основни задатак проповеди и мисије јесте наставак божанске мисије спасења људи, по речима Господа Исуса Христа: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога духа...“ (Мт. 28, 19). У црквеној проповеди и мисији у свеукупности се не проповеда само своје или туђе мишљење, већ пре свега јеванђелска наука Господа Христа, по речима апостола: „Не проповиједамо себе, него Христа Исуса...“ (2. Кор. 4, 5). Основни циљ црквене мисије јесте спасење свих људи јер је Господ дошао да спасе свијет (видети: Јн. 12, 47). Спасење у хришћанском смислу има значење превазилажења смрти и задобијања вечног живота. Јасно је, стога, да мисионарска реч треба да буде усмерена ка благовештењу доласка Царства Божијег и пуноће вечног живота у Христу. У богословљу су гносеологија, етика и естетика у сталном стваралачком садејству, а то није случај у неким другим научним областима (исто: 23). Стога, припадници Цркве који су у служби мисије требају да приступају богословљу целовито, знајући да знање није само нешто што чувамо за себе или чиме истичемо себе, већ оно служи на изграђивање цркве Божије. Црквена мисија је благовест спасења у Христу. Живи садржај проповеди увек носи у себи отвореност позива радости у живот и то живот у изобиљу (видети: Јн. 10, 10). Због тога тај садржај треба увек да буде осигуран стварношћу вере. Све ово спада у изграђивање цркве Христове (1. Кор. 14, 12), као сведочење стварности спасења кроз Христа. Позив Божији човеку, који се кроз мисију саопштава као позив на „свадбу Царевог Сина“ (Мт. 22, 1–14), треба да буде главни садржај обраћања и сведочења у црквеној мисији. Мисионарење као савршени вид служења у Цркви, заузима посебно и благословено место јер за свој темељ има Спаситељеву заповест коју је упутио својим светим aпостолима, а преко њих и свима нама као припадницима Цркве. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. Према дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу. Ова богонадахнута мисао знаменитог старца Порфирија указује да је мисија неодвојива од молитвеног искуства Цркве. ТИХОВАЊЕ И МИСИЈА Бројна су светоотачка сведочанства о тиховању и исихастима, те тако у петом веку се спомиње у палестинском манастиру Светога Саве пустињак Јован који проводи живот у „молитвеном тиховању“. Посебно сведочанство налазимо у знаменитој „Лествициˮ, надасве познатом делу подвижничке литературе које је проистекло из срца и пера Преподобног Јована Лествичника. Овај духоносни подвижник читаво поглавље (27. слово) посвећује „Свештеном тиховању тела и душе“ и „разлици и разликовању мировања“. Са друге стране, тумачећи псалме Свети Григорије Ниски подсећа да је Мојсије четрдесет дана провео у молитвеном тиховању. Често се мисли да је молитвено тиховање пасивност и усамљеност, међутим, важно је истаћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића човечијег. Са слободом можемо рећи да је молитвено тиховање, ваистину, гласније од говора, јер је оно тишина која прераста у дубински вапај васцелог бића човечијег. Ко задобије такво молитвено тиховање, каже Свети Јован Лествичник, познао је дубину тајни. У истом духу Свети Григорије Богослов каже да „Бога треба више помињати него дисатиˮ. У каквом односу стоје мисија и молитвено тиховање? Свештено богослужење као живи живот, и као дисање Цркве, али и као њено саборно памћење било је одувек веома важно за остваривање црквене мисије. Стога можемо рећи да црквена мисија има богослужбени или литургијски карактер. Имајући у виду све наведено долазимо до чињенице да мисија Цркве и њен катихетски значај није сагледан само на духовно васпитавање човековог ума, стицањем теоретских знања, већ пре свега, на духовно образовање васцелог човека, било као појединца или као заједнице. Да је то заиста тако, доказује чињеница да је кроз целокупну историју Цркве, на почетку и на крају сваке црквене мисије било богослужбено (евхаристијско) сабрање као темељ и као круна свега. Молитвеним актом Црква не само што препорађа и просветљује вечном светлошћу верни народ Божји, већ ствара и нову молитвену културу, како у поједницу, тако и у заједници. Узмимо као пример реч „култураˮ. Ова реч директно и недвосмислено сведочи о њеној органској и нераскидивој вези за „култ“ – за свештено богослужење и молитвени живот Цркве као богочовечанске заједнице. Ако је молитва темељ и непрестани пратилац црквеног живота у свим његовим пројавама, а црквена мисија кроз то – молитвена мисија, онда је и молитвеношћу прожета мисија, једина истинска црквена мисија која све препорађа и рађа дивне и благословене плодове. По јеванђелској причи о сејачу и семену (Мт. 13, 18) сви људи у историји човечанства, који се било када у свом животу сусретну са Речју Божијом, могу се поделити у четири групе. Први су они који имају каменито срце. У срцима таквих људи никада не може да никне и да роди јевнђелско семе, јер уместо Бога, њима већ управља сатана. Други су они људи, који су непостојани у врлини. Такви када чују реч Божију одушеве се, али крст и подвиг вере не могу нити желе да прихвате. Трећу групу чине они људи који су идолопоклоници овог света, поробљени сластољубљем и властољубљем, те због тога у њима Реч Божија буде угушена и не доноси плода. Тек четврта група људи се упоређује са добром јеванђелском земљом. Они када чују Реч Божију прихватају је и једни доносе плод по тридесет, по шездесет и по сто (Мт. 13, 8). Наведена прича о сејачу и семену нам указује на «трагедију људске слободе». Слобода је велики дар Божији, који сваки човек, на жалост, може да злоупотреби и уместо да остане да живи у слободи коју му је Бог даровао (Адам у рају), он добровољно постаје роб страсти и смрти (Јн. 8, 34). Без обзира на значај и јасноћу ове приче, Црква мора увек да говори речи светога апостола Павла тешко мени (1. Кор. 9, 16), то јесте нама, ако не проповедамо Реч Божију, односно Свето Писмо, без обзира да ли ће је неко прихватити или не. Вечерас налазећи се пред Вашом љубављу имам радост и част да Вам пренесем молитвене поздраве целокупне редакције „Православног мисионараˮ, а особито нашег уредника презвитера др Оливера Суботића, по чијем благослову сам овде са Вама. Осећајући се као свој међу својима и као један од Вас, подсећам Вас да је „Православни мисионарˮ часопис са дугом традицијом и мисионарско гласило наше помесне Цркве које већ више од шездесет година врши свој задатак – шири реч љубави Божје. У ово благословено делу уградили су се многи, почев од првог уредника, блажене успомене епископа браничевског Хризостома (Војиновића), који је био и остао тихи глас и утемељивач нашег часописа, онај који је трасирао мисионарске кораке „Православног мисионараˮ. Њега наслеђује тадашњи јеромонах, а данас Епископ новосадски и бачки др Иринеј, који је оставио велики траг у нашем часопису, зато се често каже да је златно доба „Православног мисионараˮ нераскидиво везано за личност Епископа Иринеја који је себе уграђивао, а и данас молитвено себе уграђује у ово велико дело. Након владике Иринеја једно време уредник је био Епископ шабачки (тада шабачко-ваљевски) Лаврентије, а од 2008. године до данас, уредник је презвитер др Оливер Суботић. Јаке су везе манастира Острога и „Православног мисионараˮ, јер велики део тиража нашег часописа долази до ове светиње. Наш драги брат Раде, али и проф. Александар, су наши верни сарадници и сатрудници и они сведоче о тој јакој вези ћивота Светога Василија и званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. Међу Вама видим велики број младих људи, то ме посебно радује, јер наш часопис је намењен и посвећен младим људима, наш часопис је укрепљење свима који се налазе на путу боготражења и живота по Богу. Међу Вама се налазе две наше сестре које су посебно даровите. Радујем се што су вечерас са нама, то је израз њихове љубави према овом светом месту и ћивоту Светога Василија. Њих две су написале и спевале песму Анастасији-Ани Јовановић, мајци Светога Василија. Драге моје сестре, нека Вас Господ утврдим у том делу Ваше љубави, а ја Вам желим да сваке године припремите и снимите бар по једну песму у славу Божју. Сачувајте ту љубав, живост и жељу да кроз песму прослављате Господа. Гледајући Ваша насмејана лица и осећајући Вашу срдачност и љубав, своје излагање бих завршио подсећањем да без христолике љубави и спремности на праву и истинску хришћанску љубав, нема успеха у мисији. Проповед и мисија увек подразумевају више дела него речи. Ако ми имамо љубави једни према другима, ако по тој љубави живимо и деламо, свака наша реч ће имати смисао и снагу. Љубав је друго име за Бога, Он је безгранична и сушта љубав, зато свакога човека призива да буде делатник љубави јер се у томе остварује смисао и циљ нашега живота. Права љубав је небеска љубав, а земаљска је само бледа слика те љубави. Љубав је неостварена и она је једно од имена Божјих. Понављам, Бог је љубав. Главна догма вере хришћанске јесте вера у Свету Тројицу Бога љубави. Ту љубав у Светој Тројици тешко можемо да замислимо. Отац је сав у Сину, Син у Оцу, а Дух Свети у Оцу и Сину. Особина љубави је да једно љубеће лице жели да утоне у љубљено лице - несливено. Хришћанска вера јесте вера љубави. Љубав је сишла с неба и није изникла на земљи. Дакле, Бог је извор љубави који се дајући не смањује и примајући не богати се. Љубав је радост, а цена љубави је жртва. Љубав је живот, цена љубави је смрт. Како је на једном месту записао Свети владика Николај: „Хришћани не смеју љубити земаљско богатство јер ће онда гонити друге људе да служе тој њиховој бесловесној љубави и ум ће им потамнетиˮ. Као хришћани, љубећи Бога, видимо дела Божја у свету, пратимо промисао Божју и видимо да Бог бди над свима. Ми се радујемо љубављу Божјом и ту радост не може да помуте искушења са којима смо суочени. Хришћанин осећа да га штити Божја промисао. У „Молитвама на језеруˮ Свети владика Николај каже: „Кад сам спојен с Тобом љубављу, онда не постоји небо и земља - постоји само Бог. Нити постоји онда ја и ти, постоји само Богˮ. То је, браћо и сестре хришћански начин постојања. Наши ближњи су видљиво поље, на коме ми показујемо љубав своју према невидљивом Богу. Наши ближњи су школа за нас у којој се ми вежбамо у најсавршенијој љубави - љубави према Богу. Само Богу познат је број светих угодника који су имали у највећој мери љубав према Богу и ближњима. Један у сабору тих светих угодника је и Свети Василија, чија љубав нас вечерас греје, а уверен сам да ме управо његова молитвена и очинска топлина побуђује на ово слово о љубави. Дакле, угодници Божји су показали, својим животом и безбројним примерима, у чему се састоји љубав према ближњима. Врхунац љубави према ближњима, по речима Спаситељевим, јесте: „Да ко живот свој положи за пријатеље својеˮ (Јн. 15, 13). Права и истинска љубав подразумева да победимо своје „јаˮ, да победимо свој егоизам и самодовољност, и да тако отварамо своје срце за свакога, то је једина права мера људскога живота. Чиме човек доказује да љуби Христа? На то питање Спаситељ одговара: држањем заповести. „Ако љубите Мене, заповести Моје држите“ (Јн.14,15). Љубав је увек делатна, активна; увек у делима. Она је увек сила и моћ којом се свака реч Христова оваплоћава у дело. Љубав не само сједињује човека са Христом, већ га сједињује са Богом Оцем и са људима. Према сведочанству Преподобног Јустина Ћелијског: „Циљ је хришћанства да следбенике Христове унесе у сферу Тројичног Божанства, да их учлани у живот Тројичног Божанства, да их овековечи вечношћу Тројичног Божанстваˮ. Са овим речима све Вас срдачно поздрављам, остајем у љубави и молитвено једно са Вама, и још једном благодарим свима на пажњи и љубави, као и на указаном гостопримству и прилици да у окриљу ћивота Светога Василија одржим ово предавање. Драги моји, срце је моје молитвено отворено за свакога од Вас, зато нека нас Свети Василије сачува у овој љубави и молитвеној заједници. Катихета Бранислав Илић, у Горњем манастиру Острогу, 17. јула 2021. године Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У Хиландару је 26.07.2021, дан након празника Пресвете Богородице Тројеручице, прослављен Сабор Преподобних Отаца Хиландарских, који се слави када и Сабор Светог Архангела Гаврила. Овај празник је уједно и слава Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду. Уз присуство директора Задужбине Миливоја Ранђића и запослених у фондацији, чин резања славског колача је извршио јереј Владимир Марковић, старешина храма Светог Петра и Павла у Топчидеру уз саслужење ђакона Бранислава Јоцића из цркве Свете Тројице на Пашином брду. Извор: Хиландар

У среду, 21. јула 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом дивном Божијем угоднику у Прокупљу. Преосвећеном Владики саслуживали су свештеници и свештеномонаси из више Епархија Српске Православне Цркве. Благолепију службе допринело је појање хора прокупачког храма. Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач. Његово Преосвештенство надахнутим словом говорио о данашњем празнику. Извор: Епархија нишка

Свету архијерејску Литургију на празник Рођења светог Јована Крститеља у храму посвећеном овом светитељу у Зворнику служио је Преосвећени Владика Фотије, Епископ зворничко-тузлански. Празник Рођење Светог Јована Крститеља Зворничани прослављају као славу Старог зворничког храма. У празничном расположењу, уз поздравне ријечи добродошлице, свештенство и вијерни народ Зворника дочекао је свог духовног оца, доброг пастира и Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија. На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман манастира Озрен, архимандрит Гаврило (Стевановић); протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо,парох београдски; архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Видоје Лукић; монаси из манастира Тумане, протосинђел Петар (Богдановић) и јеромонах Павле; игуман манастира Блишкова, јеромонах Владислав; протојереј-ставрофор Милан Пантелић, парох шабачки; протојереј Милош Тришић, парох тузлански; протојереј Радиша Јокић, парох бијељински; протонамјесник Жељко Сарић, парох у Српцу; протођакон Богдан Стјепановић и ђакон Ђорђе Грујић. На светој архијерејској Литургији појао је црквени хор „Свети Владика Николај“ из Зворника. Кум овогодишње славе био је хаџи Јован Спасојевић са супругом хаџи Љиљом и кћерком Анђелом Спасојевић. Кум Јован је нашој светињи, поводом славе, даровао прелијеп трон у дуборезу, икону Мајке Божије Тројеручице и копију Појаса Мајке Божије из манастира Ватопеда са Свете Горе. Други вриједан трон у дуборезу, у који је данас трајно положена честица моштију Преподобног Сисоја Великог, приложили су добротвори наше светиње: Данијел, Смиљана, Матео, Андреј, Филип и Аника Драгичевић из Зворника. Икону у трону Светог Сисоја приложили су Станислав, Бојана и Вељко Драгутиновић из Зворника. Бесједећи од данашњем празнику Епископ Фотије је, између осталог, поучио вјерни народ ријечима: ''Данас предокушамо пустињу јер прослављамо сина пустиње – Светог Јована Крститеља. И нама меторолози најављују пустињске топлоте. Морамо се припремати, браћо и сестре да помоћу вере, молитве и трпљења победимо сва искушења на која ћемо наилазити. А да истовремно, колико је то могуће, добра дела чинимо.'' У току свете Литургије Преосвећени владика Фотије рукоположио је досадашњег ђакона Старог зворничког храма, Ђорђа Грујића, у чин свештеника. У односу на претходну пандемијску годину, у Литургији је учествовао велики број вјерујућег народа који је дошао да заједно са својим Архијерејем доживи радост празника и да се причести Светим Тајнама Господњим. За указану помоћ приликом реновирања порте храма и за све раније помоћи нашој светињи, Преосвећени Владика Фотије, одликовао је Епископском граматом признања хаџи Петра и Душана Ерића, синове великих добротвора Ерић Саве и Јоке. Знајући за труд и љубав према својој светој цркви Преосвећени Владика Фотије, одликовао је и кума данашње славе хаџи Јована Спасојевића Епархијском похвалницом. Послије опхода око Светог храма освећени су тронови и обављено ломљење славског колача. Кумство за сљедећу годину преузео је свештеник Перица Параклис из Уроваца, поријеклом из Вилчевића код Зворника. Кум славе, хаџи Јован Спасојевић, припремио је трпезу љубави за све званице у хотелу ''Новак'', а послужење за све присутне у порти храма. У току ручка, Преосвећеном Владики Фотију уручена је икона Светог Василија Острошког, дар кума славе и поклон од домаћина. Ручак је протекао у веселом расположењу захваљујући благослову уваженог госта и програму који су уприличили чланови хора ''Изворник''. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Ваша Светости, Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, браћо Архијереји, богољубиви народе Божји! „Нека буде воља Господња!“ – Ове речи је, пре нешто више од 800 година, изговорио наш велики Свети Сава у Никеји, када је „по вољи Божјој и царевој“ изабран и хиротонисан за аутокефалног Архиепископа српских и поморских земаља. Следећи његов узвишени пример и моја недостојност смерно изговара те исте речи на овај свети дан и на овом светом месту, на празник његове преподобне мајке Анастасије, у велелепном Спомен-храму посвећеном њему, пред вама и свом пуноћом Цркве Божје овде сабране. Заиста, ништа се не дешава без воље Божје. Дух Свети, који је свуда и све испуњава, који је бдио над животом мојим и чувао ме од детињства мога, од тренутка када сам примио печат Његов дара у Светој Тајни Крштења и Миропомазања, благоволео је да ме данас, у сагласју са вама браћо Архијереји и преко ваших часних и светих руку, удостоји архијерејске благодати. У мене, грешног и слабог, по речима песника, усели се „светлост Духа“ Светог и венчасте сте ме славом великом и уврстисте ме у ред Архијереја Цркве Христове, у ред наследника и прејемника Апостола Христових. Дрхтим и треперим и страх ме велики обузима. Јер, „како ћу, недостојан, ући у сјај светих Твојих“, Боже, и како ћу стати пред престо Твој заједно са светитељима Твојим: Василијем, Златоустим, Савом, Арсенијем... „Јер ако се усудим да заједно са њима уђем..., одећа ме окривљује, јер није брачна, и свезан бићу избачен од анђела“. Али љубав Божја је безгранична и људском уму недокучива. Он не гледа на грехове моје, већ ме љубављу Својом грли и уводи ме у Светињу над Светињама. Стога ме обузима радост неописива и веселим се неисказано, јер ме Господ постави на превисоку службу свога Архијереја – на место и обличје Своје, али не по мојим заслугама, већ по Својој превеликој милости. Шта рећи о Епископској служби, о тој најузвишенијој служби и највећој части коју човек може да добије и у овом и у оном животу? По речима Светог старца Силуана Атонског, Епископима је „дата велика благодат Духа Светог“ и „постављени су више свих, те се као орлови уздижу на висину, посматрајући непрегледна пространства“. Епископ на светој Литургији стоји на месту Христовом, приносећи бескрвне жртве у име сабраног народа и, након њиховог освећења Духом Светим, раздељује их вернима као Тело и Крв Христову, возглављујући на тај начин Цркву као Тело Христово. Заједно са Даровима, Епископ, као истински Отац који љуби и познаје своју паству, приноси Богу и њихове духовне жртве – молитве, појање, поклоњења, благодарења, славословља – и, уопште, све њихове таленте и дела која Богу од срца приносе и, на крају, и васцеле животе свих њих. Као уздарје на то, Епископ својој пастви, као икона Христа Бога, разашиље благослове и освећење, преображавајући их Духом у Заједницу Светих и узносећи све – свакога у своме звању у којем је призван да служи Богу – пред небески престо. Као истински пастир словесних оваца, Епископ треба свагда да претходи у врлинама и добрим делима; првенствујући у сабрању да им свима служи. Он, чувар истине и верни слуга речи Божје, дужан је да храбро сведочи веру у овоме свету и, ако је потребно, да мученички за њу пострада. Читав живот Епископски у ствари је једно велико бескрвно мучеништво – у служењу свима и у непрестаном приношењу себе другима на дар – да би, по речима Светог апостола Павла, „свима био све, да како год неке спасе“. Ово је лик истинског Пастира и Епископа коме ја, недостојни, тежим, овакав Архијереј желим да постанем, али знам, стојећи пред лицем Божјим и пред свима вама да сам по себи, својим моћима и снагама, не могу то да постигнем. Зато се уздам у помоћ Божју и молитве Светих, јер се сила и слава Божја у немоћима нашим познају и показују. И због тога верујем да „све могу у Христу који ми моћ даје“. „Радујте се свагда“ и „на свему захваљујте“, заповедио је пре много векова Свети апостол Павле солунским хришћанима. И ја, радујући се данас неизмерно са свима вама, не желим да заборавим да захвалим Господу на свему и за све што је учинио за мене. Благодарим Господу на свима ближњима – знанима и незнанима, пријатељима и родбини – мноштву њих које ми је дао, који су ми помагали и служили ми и били ми ослонац кад год је то било неопходно. Благодаран сам Господу што ми је дао честите и скромне родитеље – оца Јована и мајку Љубицу – који, на моју велику радост, учествују данас у овом великом празнику. Благодаран сам им што су, не жалећи труда и напора и никад не мислећи на себе, учили мог брата и мене шта то значи бити добар, нормалан и поштен човек. Благодаран сам Господу што ме је упутио на Његово Преосвештенство Епископа бачког господина Иринеја, по чијем сам се благослову замонашио у манастиру Светих Архангела у Ковиљу и из чијих руку сам примио презвитерску службу. Благодарим Преосвештеном Владици што ми је благословио да студирам богословске науке на нашем Православном богословском факултету Универзитета у Београду, а после тога и црквено појање у Атини. Захвалан сам му и што је благословио рад Школе црквеног појања у Новом Саду и пастирски и човекољубиво се старао за њен развој и напредак. Али, више од свега благодаран сам Господу што сам, преко Његовог Преосвештенства, и ја, недостојни, имао удела у благослову Његових духовних Отаца – преподобних Јустина Ћелијског и Порфирија Кавсокаливита. Њиховим и Његовим светим молитвама нека ме Господ укрепи на мом новом послушању у Цркви. Благодаран сам Господу што ми је дао могућност да изучавам свештено црквено појање и што ме је удостојио службе црквеног појца и касније учитеља појања. Сећам се својих блаженопочивших даскала Владимира Јовановића и Архонт Протопсалта Ликурга Ангелопулоса и благодаран сам им што су ме учили тој „анђелској музици“. Иако нису видљиво присутни, и они се данас радују с нама у овој небоземној Литургији појући заједно са ангелским хоровима на небесима. Благодарим и свима вама, мојим сарадницима и ученицима из Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада, што сте ме све ово време које смо провели заједно слушали, подржавали и трпели, и желим вам да и даље наставите да напредујете у изучавању свештеног појања и кроз њега се духовно изграђујете и још дубље уграђујете у Тело Христово – Цркву. Благодаран сам Господу што сам студирајући у Атини имао прилику да се упознам и спријатељим са многим добрим људима из братског нам грчког народа. Од њих сам се учио, а и даље се учим, не само црквеној музици, већ и како да живим и радујем се у Цркви. Дубоко сам им захвалан на њиховој љубави и гостопримству. Оци и братијо ковиљска, моја друга породицо! Од како сам дошао у ковиљску обитељ и био примљен као њен члан, започео је мој нови живот – живот у Христу, пун духовне радости и оптимизма. Тај нови живот у Христу није више био само мој, већ наш – заједнички, општи, читаве ковиљске братије – и делили смо га несебично више од две деценије. Заједно смо духовно узрастали – кроз бдења, молитве, постове, празнике – духовно смо падали и устајали, жалостили се и радовали, свађали се и мирили. Сада, када одлазим из манастира на ново послушање, обузима ме туга али добро знам да ми то искуство живота у манастиру Ковиљу нико не може одузети и да се увек имам куда вратити. Зато сам вам од срца, братијо, благодаран на томе. Благодарим и Вама, Преосвештени господине Исихије, донедавно настојатељу Свете обитељи ковиљске а сада Епископе ваљевски, што сте са расуђивањем водили и чували нашу свету обитељ. Помените ме у Вашим светим молитвама! Оци и братијо ковиљска, молите се за мене грешног и ја ћу се молити за све вас. Слава и част коју сам данас добио, вама припада! На крају, али и пре свих, обраћам се Вама, Ваша Светости, као свом духовном оцу а сада и оцу свих верних у Српској Православној Цркви. Благодаран сам Господу што ме је удостојио да све ове године будем Ваш ученик и да се од Вас поучавам „путу који води у живот“ вечни. Овим „уским“ и „тесним“ путем, путем монашког послушања и одрицања од своје воље, који сте Ви пропутили, трудио сам се да и сам идем, иако сам много пута клецајући ходио њиме, посрћући и падајући. Благодаран сам Вам, Ваша Светости, на поверењу које сте према мени, духовно слабом и нејаком, увек имали. Кроз читав свој монашки живот, на свим послушањима, трудио сам се да то поверење оправдам. Увек и свуда и на сваком месту, служећи Вам као самоме Христу. Тако и сада, на овом новом послушању Епископског служења, иштећи Ваше свете молитве, трудићу се да оправдам очекивања које сте Ви и Света Црква Српска поставили преда мном. Још једанпут, користим прилику, Ваша Светости, да Вама и читавом Сабору наше помесне Цркве заблагодарим што сте мене грешног удостојили ове славе и овог достојанства и молим Вас да ми опростите и да ме помињете и да ме благословите. На самом крају узносим славу Троједином Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, сад и увек и у векове векова. Амин. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 1. јула 2021. године у Патријаршијскoм двору у Београду највише црквено одликовање, орден Светог Саве, генералном директору Радио-телевизије Војводине др Миодрагу Копривици и Јавној медијској установи Радио-телевизија Војводине. Пригодној свечаности у Престоној дворани, заједно са члановима Светог Архијерејског Синода, преосвећеном господом епископима зворничко–тузланским Фотијем, сремским Василијем и крушевачким др Давидом, као и Епископом бачким г. др Иринејом, присуствовали су сарадници и чланови породице г. Копривице. У обраћању на почетку свечаности, патријарх Порфирије је истакао осећање личне радости, јер је у прилици да изврши одлуку о одликовањима која је донета још за време служења његовог приснопамјатног претходника, патријарха Иринеја. Патријарх је истакао да је успешна професионална каријера г. Копривице обележена не само изванредним резултатима у важним предузећима и установама која је водио, већ и сталним трудом да у свему буде заштићен интерес српске државе, српског народа у целини, а нарочито Српске Православне Цркве. Исто тако, српски Првојерарх је потсетио на чињеницу да је у одређеном смислу Радио-телевизија Војводине пионир у свету медија — и то не само у Србији, већ и на просторима бивше Југославије, јер је прва успоставила искрену и плодну сарадњу са Црквама и верским заједницама, започету пре 30 година серијалом „Буквар Православља“. Светејши Патријарх је истакао да су кроз тај серијал, који је био нешто истински ново у телевизијском свету, истине вере представљене телевизијским гледаоцима на сасвим нови и оригинални начин, као и кроз продукцијску сарадњу РТВ и Српске Цркве, представљене кроз ТВ Продукцију епархије бачке, кроз коју је Црква ступила у јавну сферу, да о себи и својој вери проговори слободно, сама за себе и својим језиком, као и да се без посредника обрати верујућима, али и широј публици. Нагласивши да је додељивање ордена Светог Саве признање за вишедеценијску сарадњу са Српском Православном Црквом, али и за отварање медијског простора за друге Цркве и верске заједнице, поготову за могућност да Црква може да се изрази својим гласом, Патријарх је указао да за све то посебне заслуге припадају г. Миодрагу Копривици. У име јавног медијског сервиса Војводине орден Светог Саве из руку Његове Светости Патријарха примио је уредник г. Горан Ерор, који је, у име свих запослених, захвалио српском Првојерарху и Светом Архијерејском Синоду, нагласивши да му је изузетна част да прими високо одликовање у име медијске куће која емитује програм на 15 различитих језика — и која је не само у комуникативном, већ и у техничком смислу једна од најсавременијих телевизија на нашим просторуима. Према његовим речима, додељивање ордена Светог Саве Радио-телевизији Војводине је потврда да се та телевизијска кућа налази на исправном путу. С друге стране, он је додатно захвалио Српској Православној Цркви што својим сведочењем, својим друштвеним ангажманом и деловањем, посебно кроз програме твом медијском сервису, уопште медијски простор чини чистијим. Генерално директор Радио-телевизије Војводине г. Миодраг Копривица, обративши се непосредним и искреним речима Патријарху српском Порфирију и окупљеним архијерејима и медијским делатницима, нагласио је како је изузетно почаствован орденом светога имена који му је додељен. У срцу радостан, али истовремено и помало уплашен, како је искрено исповедио, доживео је изузетну част да из руку српског Патријарха и Епископа бачког Иринеја — из руку људи са којима је читавих 30 година радио и сарађивао — као потврду и признање свога залагања прими велико одликовање. Директор Копривица се присетио својих предака, који су топониме у крајевима које су насељавали давали по имену Светога Саве, и у том смислу подвукао и одговорност коју такво признање са собом носи. Поред захвалности патријарху Порфирију и епископу Иринеју, г. Копривица је посебно захвалио и свим другим сарадницима — свим националним радницима са којима је радио од Хиландара на Светој Гори до Сентандреје и Печуја у Мађарској, колегама са Телевизије, а напослетку и онима чија је подршка била кључна — члановима његове породице. Како је подвукао, у времену када је породица нападнута, та је подршка најдрагоценија. Закључујући своје обраћање потресним речима да је примањем високог одликовања обавезан да и убудуће ходи стопама Светога Саве, г. Копривица је на дар Патријарху српском Порфирију и Епископу бачком Иринеју предао библиофилско издање дела Захарије Орфелина Историја о животу и славним делима владара Петра Првог из 1772. године. Извор: Инфо-служба СПЦ

На недавно одржаном Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, за викара Патријарха српског са титулом Епископ топлички изабран је архимандрит Јеротеј (Петровић) из Светоархангелског општежића у Ковиљу, Епархија бачка. Повезане вести: Најава: Наречење и хиротонија архимандрита г. Јеротеја (Петровића) за Епископа топличког, викара Патријарха српског Животопис архимандрита Јеротеја (Петровића) новоизабраног викарног епископа топличког Чин наречења новоизабраног Епископа топличког биће обављен у суботу, 3. јула 2021. године, са почетком у 18 часова, у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Наредног дана, у недељу 4. јула 2021. године, са почетком у 9 часова, свету Литургију са чином архијерејске хиротоније у новом Саборном храму Архиепископије београдско-карловачке и наше помесне Цркве, Спомен-храму Светог Саве на Врачару, служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Ово ће бити прва хиротонија у заветном храму српског народа, те стога има својеврсни историјски значај, јер се довршетак радова на изградњи и украшавању ове величанствене цркве заокружује рукопроизвођењем новог архијереја у Савином винограду. Очекује се да ће Патријарху саслуживати око тридесет отачаствених архијереја. Међу бројним угледним свештенослужитељима и гостима из других помесних Цркава биће и неки од највећих појаца данашњице, пошто је архимадрит Јеротеј међу најпризнатијим хоровођама и педагозима који се баве древном византијском појачком традицијом. Извор: Инфо-служба СПЦ

ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, БОГОЉУБИВИ НАРОДЕ БОЖИЈИ! ВЕЛИКА НАМ ЈЕ РАДОСТ ОБЈАВИТИ ДА ЋЕ ДАНА 7. ЈУЛА 2021. ГОДИНЕ НАШУ ПАРОХИЈУ ПОСЕТИТИ ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г.Г. ПОРФИРИЈЕ И ЗАЈЕДНО СА НАШИМ ЕПИСКОПОМ ШУМАДИЈСКИМ Г.Г. ЈОВАНОМ СЛУЖИТИ СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ УЗ САСЛУЖЕЊЕ ВИШЕ СВЕШТЕНИКА. ОВИМ ПУТЕМ ВАС ПОЗИВАМО ДА БУДЕТЕ ДЕО ОВОГ МОЛИТВЕНОГ САБРАЊА И СВАКАКО ИСТОРИЈСКОГ ДОГАЂАЈА КАКО ЗА НАШЕ СЕЛО КОНЧАРЕВО, ТАКО И ЗА ГРАД ЈАГОДИНУ И ЦЕО ПОМОРАВСКИ ОКРУГ. ДОЧЕК ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ЈЕ У 8:30 ЧАСОВА, А СВЕТА ЛИТУРИЈА ПОЧИЊЕ У 09:00 ЧАСОВА. БЛАГОСЛОВЕН КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ РАДУЈЕМО СЕ ВАШЕМ ДОЛАСКУ. У среду 07. јула 2021. патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију у Храму Светог Јована Kрститеља у Kончареву. - Храм Св. Јована Крститеља Кончарево HRAMKONCAREVO.RS Драга браћо и сестре, богољубиви народе Божији! Велика нам је радост објавити да ће дана 7. јула 2021. године нашу парохију посетити Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Порфирије и...

У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светога Духа на Апостоле – Света Педесетница. После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном и наханутом химнографијом, али и јединственим особеностима, од којих посебно место заузима Педесетничко вечерње. О наведеним особеностима овог пресветлог празника разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић. Извор: Радио Беседа