Претражи Живе Речи Утехе

У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом. Звучни запис разговора У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић. У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година. Извор: Радио Светигора

Током данашњег дана, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске, господин Јоаникије, допутовао је у Епархију захумско-херцеговачку и приморску. Епископ Јоаникије у Требињу се сусрео са Епископом захумско-херцеговачким и приморским Димитријем, да би заједно посјетили обољелог умировљеног Епископа Атанасија, који се налази на болничком лијечењу у Јавној здравственој установи Болница Требиње, усљед болести изазване вирусом „SARS-CoV-2″, а тренутно се налази у тешком општем стању. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

На Бадњи дан Митрополит Порфирије је обишао кориснике глинског Дома за старе који су због посљедица земљотреса премјештени у Загреб. У земљотресу који је разорио Банију тешко је оштећен и Дом за старе у Глини, а његових седамдесетак корисника остало је без крова над главом. Двадесет корисника Дома су позитивни на вирус Covid-19, те су они смјештени у подружници Слобоштина загребачког Центра за рехабилитацију дјеце, младих и одраслих особа са интелектуалним тешкоћама. Многи од њих су православне вјероисповијести, те их је Митрополит Порфирије посјетио у поподневним часовима Бадњег дана. Са свештеницима, који су били у његовој пратњи, отпјевао је тропар Божића. Честитао им је наступајући празник Христовог Рођења и пружио ријечи утјехе. Потом је подијелио бадњаке и божићне дарове. Посебно дирљив је био сусрет са двоје пацијената поријеклом из околине Дервенте, родног краја Митрополитових родитеља. Митрополит је рекао болесницима да ће их имати у својим молитвама. Дао им је и број свог телефона, рекавши да је у сваком тренутку спреман за било коју врсту помоћи која је у његовој моћи. Захвалио је управници Центра за рехабилитацију Теодори Нот и особљу на несебичној жртви коју указују болеснима не жалећи себе. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, са сарадницима: протојерејем Мирчетом Шљиванчанином, координатором Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске, и ђаконом Душаном Биговићем, професором ове школске установе, јуче су посјетили Медресу “Мехмед Фатих” у Подгорици. Дочекали су их директор Медресе Амер еф. Шукурица са сарадницима, објављено је на званичној Фејсбук страници Медресе. Како је саопштено, у оквиру посјете гостима је представљен комплекс Медресе те начин рада и организације. У пријатној и братској атмосфери посленици вјерске науке су разговарали о важности вјерског образовања, а било је ријечи и о упоредним искуствима у раду Медресе и Цетињске богословије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит запорошки Украјинске православне цркве г. Лука, који борави у посјети Митрополији црногорско-приморској, данас је посјетио Цетињски манастир, гдје се поклонио Светој десници Светог Јована Крститеља, честици Часног крста Господњег и моштима Светог Петра Цетињског Чудотворца. Високог госта дочекао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са братијом Цетињског манастира. Владика Лука претходно је посјетио манастир Острог, а јутрос је, заједно с Митрополитом Амфилохијем служио Литургију у остошком скиту Јован до. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ далматински г. Никодим јутрос је посјетио Цетињски манастир и поклонио се руци Светог Јована Крститеља, Светом Петру Цетињском и честици Часног Крста Господњега. Поздрављајући госта, Ахиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да су сви његови претходници долазили на Цетиње. “А имали смо и митрополите из Далмације. Добродошао си овдје и донио крст распете Епархије далматинске да и нама мало помогнеш у ношењу овдашњег крста. Увијек си добродошао и нека Господ благослови твоје путеве”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Владика Никодим је рекао да му је велика радост што је на Цетињу. “Осјетио сам поптребу да вас видим, због страдања које имате сада, у ово наше, савремено доба када се то не би требало дешавати, с обзиром на људска права и све тековине савременога света. Али ми смо у овим штурим крајевима пуним камена увек били страдална Црква.И Црква може да буде највише, и да покаже то што јесте, управо када је страдање и када се налази на крсту и распећу”, рекао је Епископ далматински. Додао је да Црква тада највише даје допринос спасењу овога свијета и свију нас. “Из тог разлога сам и хтео да дођем да вас видим. А као што и сами рекосте, сви моји претходници били су везани за ове крајеве. И ова Митрополија и њен свештени трон су на разне начине помагали и оне тамо у Далмацији”, рекао је између осталог Владика далматински г. Никодим. Ово је прва посјета Преосвећеног Владике Никодима Цетињском манастиру, од његове хоротоније у чин Епископа. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Адвокат Сава Костић посјетио је у Центру безбједности Никшић Преосвећеног Епископа Јоаникија и утамничене свештенике и разговарао са владиком о условима и поступању према њима током задржавања. У разговору владика Јоникије је рекао да се према њима опходе крајње коректно и да им је дозвољено Свето причешће и све што налажу вјерски обичаји. “Очекујемо, сходно одредбама Законика о кривичном поступку Црне Горе, да након истека 72 сата, по сили закона, Епископ Јоаникије и свештеници буду пуштени на слободу. Било какво задржавање и минута послије тога представљало би драстично кршење основних права и слобода зајамчених Уставом, законицима, међународним конвенцијама, тако да вјерујем да ће надлежни државни органи у складу са тим и поступати“, саопштио је адвокат Сава Костић окупљеним новинарома након посјете владици Јоаникију у КЗ Никшић. Костић је казао да је оно што је битно поводом захтјева, који су данас поднијели, за изузеће поступајићих тужиоца Ђоројевића и Мићуновића, као и старјешине тужилаштва који о њиховом изузећу треба да одлучи, да је одлуку донијела замјеница ВДТ Лепа Меденица. Појаснио је да је оно што је било јако дискутабилно и незаконито правна поука да против такве одлуке не постоји право жалбе. “Послије одређеног времена је ревидирана та одлука и донијета нова којом се одбија наш захтјев за изузеће, али је дозвољена посебна жалба, како то и налаже члан 41, став 4 Законика о кривичном поступку ЦГ, што ће рећи да у овој фази поступка ни поступајући тужиоц ни његов замјеник не могу предузети било коју радњу док одлука не буде правоснажна, а то је док не протекне рок или док се не одлучи по жалбама које будемо изјавили”, рекао је адвокат и додао да се сваком може десити грешка у раду те похвалио тужитељку Лепу Меденицу јер је увидјела и исправила своју грешку. Адвокат Сава Костић је додао да се о томе шта ће се касније дешавати, које ће се радње предузимати видјети након што владика и свештеници буду пуштени на слободу и подсјетио да је за кривично дјело које им се ставља на терет, предвиђена новчана казна или казна затвора до једне године, а будући да се ради о владици и свештеницима који уживају велики углед у друштву и чињеници да раније нису осуђивани, потпуно је невјероватно да се поред свих чињеница одређује задржавање. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије посјетио је вечерас 28. фебруара манастир Ждребаоник код Даниловграда. Предстојатељ Украјинске православне цркве је у бјелопавлићку светињу дошао у пратњи Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, бројних митрополита и епископа Украјинске и Српске православне цркве. У Цркви Светог Архангела Михаила Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије и архијерији су се поклонили и цјеливали мошти Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског. У знак молитвеног сјећања на овај дан мати Јустина, игуманија ове свете обитељи, поклонила је Блажењејшем Митрополиту Онуфрију икону Светог Василија Острошког. Иконама је даривала и све епископе Украјинске и Српске православне цркве, као и др Милету Радојевића, директора Управе за сарадњу сa црквама и вjерским заједницама у Влади Србије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије посјетио је данас 28. фебруара у поподневним часовима манастир Острог и поклонио се Светом Василију Острошком Чудотворцу. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Митрополит Онуфрије је у острошку светињу дошао у пратњи Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, те бројних митрополита и епископа Украјинске и Српске православне цркве. Током посјете Острогу, господа митрополити Онуфрије и Амфилохије са осталим архијерејима, бројним свештенством, монаштвом и вјерним народом, присуствовали су Вечерњој служби у цркви Ваведења Пресвете Богородице, поред моштију Острошког Чудотворца. Високопречасни гости, заједно са домаћинима Митрополитом Амфилохијем и Владиком Јоаникијем потом су обишли Горњи острошки манастир. Свечана доксологија одслужена је и у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије дошао је у Црну Гору поводом празника Светог Симеона Мироточивог. Сјутра ће у подгоричком Храму Христовог Васкрсења служити Литургију, а потом заједно са Митрополитом Амфилохијем и бројним архијерејима УПЦ и СПЦ предводити литију до Немањиног града на Рибници. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије посјетио је данас Цетињски манастир и поклонио се десниц Светог Јована Крститеља, честици Часнога крста Господњега и Светом Петру Цетињском Чудотворцу. Након свечане доксологије, Митрополит Амфилохије је казао да га много радује што је Блажењејши Митрополит Онуфрије дошао у Цетињски манастир. “Није први Митрополит кијевски који је овдје дошао – 1925. године, када је било освећење цркве Светога Петра Цетињскога на Ловћену, задужбине Петра Другог Ловћенског Тајновидца, са нашим тадашњим Митрополитом Гаврилом Дожићем и Патријархом и са краљем ондашње Југославије Александром, био је и Митрополит Антоније Храповицки”, подсјетио је Владика Амфилохије. Рекао је да је посебан благослов да сада поново имамо Митрополита кијевског и све Украјине, Кијева Светога Владимира, који је духовно средиште не само данашњег украјинског народа него свих сјеверних словенских народа, а и наше духовно средиште. “У Кијево-печерској лаври је замонашен Цетињанин Свети Симеон Дајбабски. Тамо се научио духовном животу и послије се прославио као велики духовник у нашој Цркви и сада канонизован од наше помјесне Цркве”, казао је Владика. Поздрављајући Блажењејшег Митрополита Онуфрија, он је подсјетио да се у цетињском манастиру налазе велике светиње. Подсјетио је такође на историјски вход деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног крста Господњега и иконе Богородице Филеримос до Цетињског манастира. Митрополит Амфилохије је Митрополиту Онуфрију, поводом његове посјете, додијелио Злазни лик Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца “за исповједничко свједочење јединства православља на Трону кијевских мирополита”. Такође је драгом госту подарио копију иконе Богородице Филеримос. Копију ове иконе добили су на дар и архијереји из пратње Митрополита Онуфрија: Митрополити вижгородски и чернобиљски Павел, бориспољски и броварски Антоније, нежински и прилукски Климент, као и Епископ баришевски Виктор. Митрополит Амфилохије је подарио крстове архимандритима Лавру и Марку, коју су такође у пратњи Блажењејшег г. Онуфрија. Заблогодаривши своме домаћину, Његово Блаженство Митрополит Кијева и све Украјине господин Онуфрије је уваженом Високопреосвећеном владици Амфилохију уручио на дар патерице, истичући да су ових дана током боравка у Црној Гори свједоци хришћанске љубави и да се прикључују духовном животу свете Митрополије црногорско-приморске: “Желимо да Вам принесемо наш скромни дар, патерице, који симболизује духовну силу коју Бог даје архијереју, са жељом да Вас Господ напуни њеним обиљем. Чувајте је у вашем смиреном срцу и души. Ми желимо да Вам Господ још дода своје милости и да умножи благодат с којом Ви достојно савршавате ваше архијерејско служење и да Вам Господ да да побиједите сва искушења са којима се данас сусреће ваша света Митрополија и сва пуноћа Српске православне цркве”, рекао је Митрополит Онуфрије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, који је борави у тродневној посјети Митрополији црногорско-приморској, обишао је синоћ заједно са својим домаћином Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем просторије Радио Светигоре и Портала Митрополије у Подгорици и благословио њихов рад. Блажењејшег Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија са радошћу су дочекали директор Светигоре, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић и дио колектива овог васељенског радија који ове године прославља 22 година постојања. Предстојатељ Украјинске православне цркве је допутовао јуче у Црну Гору и синоћ је предводио заједно са Митрополитом Амфилохијем крсни вход улицама Подгорице, у којем је учествовало неколико десетина хиљада вјерника. Предходно је у Саборном храму Христовог Васкрсења, у част његовог доласка служена доксологија, а онда и молебни канон Пресветој Богородици за спас православних светиња у Црној Гори. Митрополит Онуфрије ће данас посјетити Цетињски манастир, а сјутра, 29. фебруара, са почетком у 9 часова, у подгоричком саборном храму служиће Свету архијерејску литургију. Потом ће предводити велику Светосимеоновску литију поводом славе Митрополије црногорско-приморске – празника Светог Симеона Мироточивог. Поред Митрополита Амфилохија, саслуживаће му више архијереја Српске и Украјинске православне цркве. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије је јуче посјетио Блажењејшег Архиепископа Тиране и цијеле Албаније господина Анастасија. Двојице јерараха су се сусрели у старој згради Архиепископије у Тирани. Састанак је уприличен на иницијативу Митрополита Амфилохија, а поводом разорног земљотреса који је недавно погодио Албанију, нанијевши велику материјалну штету и, нажалост, однијевши више десетина људских живота. Тим поводом је Архиепископији остављен и новчани прилог за унесрећене у овом потресу. У исто вријеме, јерарси су у братском разговору, размијенили ставове у погледу савремених изазова у Православној Цркви, особито усложњавања односа међу помјесним Православним Црквама, изазваног одлуком Константинопољске Патријаршије да расколничким групацијама из Украјине додијели томос о аутокефалности. Архиепископ Анастасије и Митрополит Амфилохије су се сагласили да тренутна ситуација изискује свеправославно саборно рјешење. Митрополит Амфилохије је Блажењејшег упознао и са проблемима са којима се Црква Божија Православна суочава у Црној Гори поводом настојања црногорских власти да новим законом о слободи вјероисповијести угрозе име, достојанство, континуитет и имовину Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија у Црној Гори, оспоравајући тиме осмовјековну јурисдикцију Српске Православне Цркве (Пећке Патријаршије) на простору Црне Горе. Архиепископ Анастасије је у разговору дао пуну подршку постојећем канонском поретку Православне Цркве у Црној Гори. Митрополит Амфилохије је Архиепископу Анастасију исказао своје и поштовање свештенства и вјерног народа Црне Горе за огроман, равноапостолни труд који је Архиепископ учинио за васкрсавање живота Православне Цркве у Албанији, која је прије његовог доласка била на ивици опстанка. Поводом деведесетог рођендана Архиепископа Анастасија, Митрополит му је на дар донио икону Мајке Божије Филеримске и икону Светог Петра Цетињског. Разговору су присуствовали Епископ билијски Асти, викар Архиепископа Анастасија, као и секретари Митрополита Амфилохија протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и јереј Игор Балабан. У повратку из Тиране, Митрополит Амфилохије је посјетио Удружење ”Морача-Розафа” у Скадру, гдје се сусрео са управом и члановима тог удружења, као и са православним свештеницима из Скадра. Удружење ”Морача-Розафа” окупља велики број наших сународника уз Скадра и Албаније. При Удружењу, а у сарадњи са Митрополијом, већ више од десет година дјелује школа српског језика, а формирана је и библиотека завидног квалитета и квантитета. Митрополија ће, с благословом Архиепископа Анастасија, и даље наставити да помаже нашу заједницу у Албанији, особито у погледу школе српског језика, као и унапријеђења црквеног живота при цркви Свете Тројице у Враки. Из Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ рибински и даниловски Г. Венијамин из Руске Православне Цркве, који је, ових дана, гост Епископије будимљанско-никшићке обишао је, на празник Светог апостола Јакова, у уторак 22. октобра 2019, у послеподневним часовима, у пратњи Епископа домаћина Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, светиње у Пиви. Гостујући Архијереј из Руске православне Цркве посјетио је, најприје, спомен-цркву Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима и поклонио се светој жртви новомученика долских, које је наша Света Црква, недавно, прибројала лику Светих. Увежени гост боравио је, потом, у Пивском манастиру, древној светињи, која плијени живописом, богатством обредних предмета, рукописних и штампаних богослужбених књига. Након што се поклонио светињи, посвећеној Успенију Пресвете Богородице, Преосвећени Епископ Јоаникије је драгом брату у Христу из сестринске Руске Цркве показао манастирску ризницу у којој се, између осталог, чува и Повеља, коју је руски цар Александар I уручио ондашњем игуману пивском Арсенију Гаговићу. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Преосвећени Владика Венијамин је, уз саслужење Епископа домаћина Његовог Преосвештенства Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и свештенства двају епархија, на празник Светог апостола Јакова и Светог Стефана Српског (Слијепог), у уторак 22. октобра 2019, служио Свету Архијерејску Литургију у манастирској цркви Светог апостола Луке, у косијеревској светињи. Звучни запис беседе Литургија је служена поводом молитвеног сјећања на мученички пострадале припаднике Вучедолске бригаде ЈВУО, који су, на овај дан 1944, убијени на Грахову од безбожних комуниста. Уваженог госта из Руске православне Цркве ријечима срдачне добродошлице поздравио је Владика Јоаникије. Он је казао да Владика Венијамин долази из древне јарославске области, доносећи благослов и љубав, благослов Светог Сергија Радоњешког, многих руских светиња и светих руских новомученика. „Данас, када вршимо помен нашим страдалницима из II свјетског рата из, нажалост, братског поклања имамо овдје укрепљење од братског руског народа у лицу Владике Венјамина који је, такође, много пострадао у вријеме бољшевизма и многе несреће доживио, али је, после свега тога, као после неког очишћења, васкрсао. Радујемо се данас обновљењу Руске Цркве и томе што се руски народ, у великој мјери, вратио својој Цркви, својим корјенима, својој духовности, својим светитељима, а велику улогу у том враћању имају свети руски архијереји, као што је наш драги у Христу брат Владика Венијамин“, рекао је Епископ Јоаникије, изражавајући наду да ће се и, убудуће, наставити посјете Преосвећеног Владике Венијамина Епископији будимљанско-никшићкој и Црној Гори. На братској добродошлици, заједничкој светој служби Божјој и молитвама, узнесеним Господу, на дан Светог апостола Јакова, Епископу домаћину Владици Јоаникију, свештенству и вјерном народу заблагодарио је Епископ рибински и даниловски Г. Венијамин. Након Литургије одслужен је парастос припадницима Вучедолске бригаде Југословенске војске у отаџбини, мученички постарадалим од комуниста на Пољу Грахову 1944. године. Помен је служен и за све страдале на подручју Бањана, Рудина, Каменска и Трепача у Другом свјетском рату. Ријечима архипастирске бесједе, још једном, се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. „Сабрасмо се у капели Светог апостола Луке, гдје су сахрањене мученичке кости оних који су, у зло вријеме, од братске руке побијени на Пољу Грахову. Сјећамо се тих ужасних дана, иако многи од нас нијесу запамтили те дане, али смо сви чули и у својим костима носимо трауме од те наше народне несреће. Ми смо научили да гинемо за слободу и никада нам није било жао ратовати против непријатеља, против окупатора, ни крв своју проливати, то је обиљежило нашу историју. Тек новије вријеме донијело је такве несреће да устане брат на брата“, навео је Његово Преосвештенство. По Владикиним ријечима, ми као народ, још, увијек, не можемо још да схватимо шта се све догађало током братског крвопролића, у ком се појавила толика жеђ за братском крвљу, али су последице видљиве. „Убијала су браћа браћу, а убице су то правдале прогресом, да је то добро ради напретка државе и успостављања правде. Нити је било напретка државе, а још мање успостављања правде. Та држава је на вјештачки начин опстајала и та власт, која се на злочину уздигла, је тако катастрофално и завршила, распадом отаџбине и великим срамом оних који су потезали мач на ближњег свог“, истакао је Епископ Јоаникије. Капела Светог апостола Луке, у којој су похрањене кости страдалих, јесте свето и мученичко мјесто, које нас, поручио је Владика, опомиње на покајање. „Нијесмо ми, овдје сабрани, криви за оно што се догодило, али морамо знати да оно што се догодило је везано за наше биће. Последице тога су остале у нама, све што се догодило имамо у нашем наслеђу, а све то изазива мисао да треба да се покајемо за своје гријехе. Да смо се као народ знали раније кајати и Богу молити, исповједати своје гријехе, чистити своју душу, испуњавати се братском љубављу, не би се догодило то зло да потегне брат на брата мач и да га сахрањује као живинче“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки. Указао је да су многе кости граховских мученика остале несахрањене, испод зграда које су, после рата, прављене на Грахову, иако су они који су их правили знали да то чине над братским костима. „Тако су хтјели да сакрију свој злочин. Међутим, Бог је одредио да оне зграде сад пропадају и ругло их је видјети. Надамо се да ће те кости изронити из земље, као што су и ове. Оставили смо завјештање, па смо написали: Остављамо завјештање, ако се некад и преостале кости граховских страдалника нађу, нека се овдје пренесу и сахране. За све њих заједно молимо се Христу Богу из дубине срца свог, једним Духом, једним устима говорећи: Помени Господе претке и сроднике наше“, бесједио је Преосвећени Владика Јоаникије. Он је захвалио Преосвећеном Епископу Венијамину што је дошао да, на овај дан, заједно одслуже свету службу Божју и нагласио да су Руси, много више, пострадали од бољшевизма и комунизма него ми, јер је дуже трајало. „Они, као велики народ, претрпјели су страшну трагедију братског поклања, гулага, рушења цркава, њихово претварање у магацине, али Русија је, по пророчанству Владике Мардарија Ускоковића, који је 30.-их година, у оном времену када је мрак бољшевизма био захватио све, пјевао о Русији да је она и даље света и да ће, кад тад, васкрснути“. „Руски православни народ је, у дубини срца, сачувао вјеру, па данас имамо, слава Богу, прилику да видимо обновљене светиње у Русији и како су заблистале златне куполе по цијелој освештаној руској земљи, од тренутка када је власт престала да гони руском народу, Руској Цркви, руској држави је кренуло напријед. То нас много радује. Радује нас кад нам долазе браћа Руси, јер се, понајбоље, међу собом разумијемо. Блиски су нам и драги и остали православни, али добро знамо да смо са браћом Русима најближи, не само по вјери, него по култури, заједничким корјенима, историји, по заштитништву Русије над Црном Гором и српским народом кроз прошле вјекове“. „И данас руски народ, иако је Црна Гора отишла путем који не происходи из њене традиције, воли Црну Гору, радо долазе овдје и ми их радо сретамо, заправо, биће и осјећање народа остало је, хвала Богу, на обје стране неповријеђено и цијело“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Данас, на празник Светог свештеномученика Евтихија, 6. септембра 2019. године, Митрополију црногорско-приморску, Цетињски манастир и Богословију Светог Петра Цетињског, посјетио је Његово високопреосвештенство Митрополит кемеровско-прокофјевски Руске православне цркве г. Аристарх са сарадницима. Митрополита Аристарха свечано су дочекали професори и ученици Богословије Светог Петра Цетиињског и монаси Цетињског манастира у цркви Рождества Пресвете Богородице служењем мале доксологије. Митрополит се потом поклонио моштима Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља, честици Часног и живорворног крста Господњег и обишао ризницу Цетињског манастира, кроз коју је госте из Русије провео свештеник Анђелко Боричић. После обиласка ризнице госте је у митропололитској резиденцији примио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Потом су митрополити Амфилохије и Аристарх са професорима посјетили Богословију Светог Петра Цетињског, гдје их је на свечаном ручку поздравио ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом Митрополит Аристарх уручио је и икону Пресвете Богородице госпођи Сенки Вулетић, поводом одласка у пензију и поводом двадесетогодишњег рада у Цетињској богословији. Примивши дар од Митрополита Амфилохија и од Митрополита Аристарха, госпођа Сенка Вулетић је заблагодарила свима на љубави за све године проведене радећи у Цетињској богословији. Потом је Митрополит Аристарх упутио поуку богословима, говорећи им о важности њиховог служења и призвања. После Митрополита Аристарха, своје поучно слово богословима говорио је и Архиепископ и Митрополит Амфилохије, који је заблагодарио Митрополиту Аристарху и гостима из Сибира на доласку у Цетињску богословију. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Данас је Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици посјетио Старац Никодим из манастира Светог Апостола Павла на Светој Гори. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Наиме, на стјеновитој тераси у самом подножју Атоса - Свете Горе, на југозападном дијелу полуострва, између Дионисијата и скита Свете Ане, двадесет минута удаљен од мора, лежи грчки манастир Светог Павла из којег нам и долази старац Никодим, - Αγίου Παύλου (посвећен Сретењу Господњем, које се прославља 2/15. фебруара) - а који је готово четири вијека, од осамдесетих година XIV до друге половине XVIII вијека био српски. И задужбина српске господе, прије свега, из рода Бранковића и њихових срдоника у Влашкој и Молдавији. Старац Никодим је у посјети нашој Светој Цркви, а борави ових дана као гост Митрополије црногорско-приморске. Он је при обиласку светиња широм Митрополије дошао и у Саборни храм, гдје га је дочекало свештенство: протојереј-ставрофор Драган Митровић старјешина Храма - академски вајар, затим, протојереј мр Предраг Шћепановић секретар Црквене Општине Подгорица, као и протојереј Мирчета Шљиванчанин секретар Саборног храма у Подгорици. Овом приликом су отац Драган и отац Мирчета упознали уваженог оца Никодима са историјатом Саборног храма, као и са занимљивим детаљима везано за саму архитектуру и умјетничку декорацију. Старац Никодим је током посјете, изразио своје велико одушевљење Саборним храмом у Подгорици, бивајући задивљен активним црквеним богослужбеним животом који се у њему одвија, као и умјетничким и архитектонским аспектом, будући да је примијетио да је толико вриједних и јединствених детаља уткано у ову сакралну грађевину, дајући јој несвакидашњост и јединственост међу црквама и храмовима у цијелом хришћанском православном свијету. Извор: Саборни храм Васкрсења Христова у Подгорици

У оквиру своје посјете Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, јуче је саборни храм Светог Јована Владимира у Бару посјетио Епископ јуријевски Арсеније, викар Митрополије новгородске РПЦ, саопштила је ЦО Бар. Уваженог госта, додаје се у саопштењу, дочекали су свештеници Саборног храма. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, боравећи у Грчкој претодних дана, обишао је и манастир Ормилију и непосредно пред упокојење посјетио старца Емилијана (Александрос Вафеидес) некадашњег игумана светогорског манастира Симонопетра. Познанство знаменитог старца Емилијана и владике Амфилохије датира још из 70-их година прошлог вијека, док је током Митрополитовог боравка, школовања и пастирског дјелања у Грчкој. Дирљив сусрет старца Емилијана и Митрополита Амфилохија забиљежило је сестринство манастира Ормилија које нам је послало ову фотографију, на чему смо им неизмјерно захвални. Старац Емилијан (Александрос Вафеидес) се упокојио у Господу 9. маја а сахрањен је 10. маја у манастиру Ормилија. Последње двије деценије старац Емилијан, због тешке болести, је провео у Ормилији, метоху манастира Симонопетре. Од овог духовног горостаса опростили су се духовна чада, пријатељи и поштоваоци из читавог свијета, међу којима је био и уморовљени владика захумско- херцеговачки г. Атанасије. * * * Старац Емилијан (Александрос Вафеидес) рођен је у Пиреју, октобра 1934. године. Дипломирао је теологију на Универзитету у Атини 1959. године, након чега је планирао да буде рукоположен за свештеника и да временом постане страни мисионар. Његов стари пријатељ Анастасиј Јанулатос, потстицао је старца да се припреми за такав рад боравком у манастиру. Јанулотос му је саветовао да контактира новог трикалског Епископа, за кога је веровао да је у стању да приведе младића монашком животу. Александрос Вафеидес је примио монашки постриг 9. децембра 1960. и добио монашко име Емилијан. Два дана касније, рукоположен је у јерођакона, а следеће године, 15. августа, рукоположен је за свештеника. Након његовог кратког боравка у разним манастирима у региону Метеора, епископ га најзад поставља у манастир Св. Висариона, у подножју планине Пиндус. Изгледа да је тамо имао неку врсту духовне кризе, праћене дубоким религијским искуством, које је га је радикално изменило и оставило печат на сва његова каснија дела. Као драматичан разговор Св. Апостола Павла, старац је из таквог искуства изашао као други човек, изузетно оснажен и целим својим бићем посвећен обнови монашког живота. Пробуђен тим значајним догађајем, старац је постављен за игумана манастира Метеори, и дата му је додатна дужност епархијског проповедника и исповедника. Био је брилијантан говорник; ускоро је својим проповедима освојио читав регион, посебно младе људе, који су у великом броју долазили да га чују. Старац је многе од њих привео монаштву, а први постриг догодио се 1963. године. Друга монашења су убрзо следовала првом и млади игуман је убрзо био на челу велике и динамичне заједнице. Развој туризма, међутим, учинио је живот на Метеорима тешким. Због тога, старац, заједно са свим својим монасима и искушеницима, прихвата позив од стране протата Свете Горе да оде на Свету Гору и обнови манастир Симонопетра 1973. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије посјетио је данас, на празник Света три јерарха, цркву која је посвећена Богојављењу у Ресифеу, Бразилу, а која је припада Пољској православној цркви. Са Високопреосвећеним Митрополитом су били Преосвећена господа: Епископ буеносајрески и јужно- централноамерички Кирило и домаћин, Епископ Ресифеа Пољске православне цркве, Амвросије, као и свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије јужно-централноамеричке. Раније данас Митрополит Амфилохије је служио, уз саслужење владике Кирила и Амвросија, Свету службу Божију у Манастиру Свете Тројице. Том приликом, владика је Амфилохије је истакао значај што је у Бразилу заживјела изворна апостолска, Православна црква, која живи једним Светим Духом и која исповиједа вјеру научену од самога Христа и Његових ученика – апостола. У Латинској Америци данас има више од петнаест православних епископа. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Другог дана посјете Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкоj, Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је отпутовао у Мадриагу. Тамо је, у мјесту Валерија дел Мар, прво посјетио породицу потомака наших исељеника Петра Драгојевића, гдје се сусрео и са Ником Латковићем. У Мадриаги су Митрополита Амфилохија дочекали Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило и мјесни парох Стефан Јовановић са парохијанима. Након вечерње службе са петохљебницом, Владика Амфиилохије је рекао да наши преци, који су у потрази за земаљским хљебом дошли у Јужну Америку, нијесу у њу дошли као просјаци, већ су са собом донијели и свете Божије људе. „И у Сјеверној Америци наша света Православна црква је дала светитеље. Прошле године смо канонизовали Светог Мардарија из Љешанске нахије, и Светог Себастијана Дабовића Џексонског. Прво смо њега дали, па онда и Светог Владику Николаја Жичког, који је такође био мисионар у Америци, затим Светог Варнаву Настића, који се тамо родио, а убијен је од комуниста 1964. године у Војводини“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да је СПЦ у Сјеверној Америци саградила и велики број храмова и манастира. „Па ево и овдје, хвала Богу, код вас у Аргентини имамо храм у Венадо Туерту, који има и свога свештеника, у Маћагају је храм Светога Николе, а положили смо и камен-темељац у Резстенци за храм Свете Тројице“, рекао је Владика. Додао је да СПЦ има и своје храмове у Бразилу. „Тамо имамо Бразилијанце који су примили православље, имамо четири свештеника и један манастир у Бразилу. Имамо и нашег свештеника у Перуу, који сакупља тамо наше исељенике, у Чилеу такође… У Перуу смо добили један манастир. Упокојио се један руски јеромонах који је предао манастир вашој епархији, епархији Владике Кирила“, казао је Владика Амфилохије. Рекао је да је СПЦ присутна и у Гватемали, у Централној Америци. „У Гватемали имамо манастир Свете Тројице. Тамо је мати Инес са сестрама, она такође припада вашој епархији на челу са Владиком Кирилом. Владика је рекао да је жеља и Његова и Владике Кирила да се у Мадриаги сагради храм посвећен Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу. „Овдје постоји његов клуб, али то није довољно. Треба му овдје подићи један храм. То је ради вас, ваше дјеце и њихове будућности, и њихове истинске везе са вашим родним крајем. Сверти Петар то чека од вас“, рекао је он. Владика Амфилохије је подсјетио да је у Резистенци градоначелник Хорхе Капитанић дао земљиште за градњу храма. „Већ су му урађени темељи, и надамо се, ако Бог да, да ће у току ове године храм бити саграђен“, рекао је Владика и обећао да ће Митрополија црногорско-приморска помоћи и градњу храма у Мадриаги. Владика се потом задржао у разговору са парохијанима, потомцима наших исељеника, међу којима се издвајају породице: Мирковић, Марковић, Латковић, Булајић, Јовановић… Митрополит Амфилохије је Југословенском исељеничком клубу „Његош“, основаном сада већ далеке 1936. године, и нашој црквеној заједници у Мадриаги поклонио гусле. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У хотелу „Камелија“ смјештено је 42 малишана из девет села Косовског поморавља и централног Косова – Горње Кусце, Угљаре, Прилужје, Батусе, Радево, Лепина, Црквена Водица, Добротин и Шилово. Дјеца која ће у Тивту бити до 10. августа, по ријечима Гујона први пут у животу су стварно слободни, први пут су на мору и уживају у сваком тренутку. Многи који не знају шта је Косово, рећи ће да боравак дјеце на мору није нека вијест. Па можда и није. Ако се ради о дјеци која бодљике гвоздене жице, сталну борбу за голи живот на тренутак замјене морским хоризонтом и слободним плавим сводом, то стварно није вијест, то је велика животна прича. А ту причу, коју ће дјеца са Светог Косова понијети и устанити у своја малена срца, донио нам је српски пријатељ и брат Гујон из Француске. А ова дјеца не разумеју шта је политика, не знају шта је интерес, па доскоро нијесу знали ни како изгледа море, али знају шта је љубав и вјера којом живе, знају шта је Косовски завјет и шта је Света земља. Дјеца са КиМ знају којем народу и којој Цркви припадају, па је и њихова радост због љетовања утолико већа јер их је јуче посјетио и благословио Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије који им је пренио благослове Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Како је на својој Фејсбук страници написао Гујон, владика Методије је дјецу обрадовао својим благословом …и сладоледом. Дјеца су уживала у разговору и времену које су провела са владиком а као успомену на овај сусрет са собом ће понијети и иконице које су овом приликом добила. Преосвећени Епископ је у срдачном разговору са Арно Гујоном подијелио утиске и задовољство због сусрета, као и благодарност за све што овај човјек великог срца- Француз, чини за наш народ и његов опстанак на КиМ. Сусрету је присуствовао и свештеник Миајло Бацковић, предсједник Братства православне омладине Црне Горе и један од оснивача Удружења „Деспот Стефан Лазаревић“ у Тивту који су се потрудили да се дјеца у Тивту осјећају као кад дође „свој своме“. Француска хуманитарна организација „Солидарност за Косово и Метохију“ у сарадњи са Епархијом рашко-призренском и косовско-метохијском, већ седми пут а трећи пут заредом у Тивту организује љетовање за дјецу са Косова и Метохије. „За дјецу је најважније да осјете слободу. Нема граница, само плави хоризонт мора који се шири у недоглед. Дали смо им успомене за цијели живот и они то никад неће заборавити“, истиче Арно Гујон. „Солидарност за Косово и Метохију“ годинама скупља помоћ за српски народ на Космету. Гујон каже да је важно да људи којима помажу знају да нису сами и да има неко ко на њих мисли и жели да им помогне. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Цетињском манастиру, гдје се поклонио десници Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, честици Часног Крста и моштима Светог Петра Цетињског служена је свечана доксологија. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је високом госту пожелио добродошлицу на Цетиње. „Није вам први пут, али је ваше присуство увијек велика радост за нас и нашу Митрополију“, казао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Аристарх је казао да долази по благослову и преноси поздраве и жеље Патријарха Московског и све Русије г. Кирила. „Да би се умножила вјера, љубав и нада у људским срцима. Није нам први пут да боравимо на Цетињу, будући да смо установили везе између цетињске и кузбанске Митрополије, нарочито међу нашим школама, кузбанској православној семинарији и семинарији града Цетиња. Благодаримо вам, Владико, за то добро сатрудништво и желимо да ваше молитве помажу у свим изазовима који нас сусрећу у свијету, да вјером побиједимо зло свијета. Наше оружје у тој борби је слово Божје и крст Христов“, казао је Митрополит Аристарх. Потом су Митрополити Амфилохије и Аристарх у Митрополији разговарали о животу Цркве и изазовима у савременом свијету. За високог госта и његову пратњу у Богословији Светог Петра Цетињског је приређен свечани ручак. Поздравио га је ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Митрополит Аристарх је библиотеци Цетињске Богословије поклонио комплет књига и цетињским богословцима се обратио пастирском поуком. Изведен је и пригодан умјетнички програм у којем су учествовали богослови и архијерејски хор Кемеровске митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска