Претражи Живе Речи Утехе

Задужбина Симе А. Игуманова чији је главни старатељ Његова Светост Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије оглашава конкурс за доделу стотину годишњих стипендија. Право учешћа на конкурсу имају ученици средњих школа и студенти са местом пребивалишта на подручју Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Износ стипендије је 144.000,00 динара, а биће исплаћена у 12 једнаких месечних рата у износу од по 12.000,00 динара. Право на доделу стипендије имају ученици и студенти који су уписали нову школску/академску 2023/24. годину. Предност имају кандидати из вишечланих породица, слабијег материјалног стања, као и породица чији чланови имају трајно или привремено смањене радне способности. Услови за учешће на конкурсу: држављанство Републике Србије; пребивалиште на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија; похађање средње школе или више школе/факултета. Уз молбу и образац пријаве потребно је доставити следећу документацију: изводе из Матичне књиге рођених за подносиоца захтева и чланове његове породице; уверење о пребивалишту на подручју Аутономне Покрајине Косово и Метохија за све чланове породице; потврду о упису школске/академске 2023/24. године; потврду о висини новчаних примања подносиоца захтева и чланова његовог домаћинства; име, презиме и број телефона парохијског свештеника. Кандидат за добијање стипендије подноси пријаву путем обрасца који је у прилогу конкурса и доставља је са потребном конкурсном документацијом електронским путем на e-mail адресу: [email protected]. Разматраће се искључиво уредне и потпуне пријаве на предвиђеном обрасцу, достављене уз молбу, са приложеном документацијом, а које су пристигле закључно са даном 1. новембром 2023. године. Стипендија се додељује без обавезе враћања, а биће исплаћивана преко банкарског текућег рачуна законског заступника ученика/студента млађег од 18 година, односно преко банкарског текућег рачуна самог ученика/студента старијег од 18 година. Образац пријаве, као и информације о неопходној конкурсној документацији можете преузети у следећем WORD фајлу – ОВДЕ. Одлука Комисије за доделу стипендија биће јавно објављена на интернет страници Српске Православне Цркве. Извор: Информативна служба СПЦ

Задужбина Симе А. Игуманова чији је главни старатељ Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије оглашава конкурс за доделу 10 годишњих стипендија које су дар Милована и Драгана Поповића из Београда. Право учешћа на конкурсу имају ученици и студенти из вишедетних породица (четворо и више деце) са пребивалиштем у Републици Србији који похађају средње школе и факултете на подручју Републике Србије. Износ стипендије је 180.000,00 динара, а биће исплаћена у 12 једнаких месечних рата у износу од по 15.000,00 динара. Стипендија је намењена ђацима и студентима из вишедетних породица чији укупни приходи не обезбеђују стандард минималних потреба, а додељује се: ученицима средњих школа који не обнављају школску годину, а уписали су школску 2022/23. годину; студентима виших школа или факултета који не обнављају академску годину, а уписали су академску 2022/23. годину. Услови за учешће на конкурсу: држављанство Републике Србије; пребивалиште на територији Републике Србије; похађање средње школе или више школе/факултета чије је седиште на подручју Републике Србије; да је подносилац захтева члан вишедетне породице (четворо и више деце); да укупни приходи чланова домаћинства подносиоца захтева не обезбеђују стандард минималних потреба (мерен просечним месечним приходима по члану домаћинства). Уз пријаву потребно је доставити следећу документацију: изводе из Матичне књиге рођених за подносиоца захтева и чланове његове породице; уверење о пребивалишту; потврду о упису школске/академске 2022/23. године; доказ о првом упису нове школске/академске године, односно о њеном необнављању. потврду о висини новчаних примања подносиоца захтева и чланова његовог домаћинства; Ученик/студент за добијање стипендије подноси пријаву путем обрасца који је у прилогу конкурса и доставља је са потребном конкурсном документацијом електронским путем на e-mail адресу: [email protected]. Разматраће се искључиво пријаве достављене на предвиђеном обрасцу са приложеном документацијом, а које су пристигле на наведену e-mail адресу закључно са даном 25.10.2022. године. Приликом одлучивања о додели стипендије, поред испуњености основних услова, нарочито ће се ценити број чланова породичног домаћинства. Стипендија се додељује без обавезе враћања, а биће исплаћивана преко банкарског текућег рачуна законског заступника ученика/студента млађег од 18 година, односно преко банкарског текућег рачуна самог ученика/студента старијег од 18 година. Образац пријаве, као и информације о неопходној конкурсној документацији можете преузети OВДЕ. Одлука Комисије за доделу стипендија биће јавно објављена на интернет страници Српске Православне Цркве. Извор: Информативна служба Српске Православне Цркве

У Хиландару је 26.07.2021, дан након празника Пресвете Богородице Тројеручице, прослављен Сабор Преподобних Отаца Хиландарских, који се слави када и Сабор Светог Архангела Гаврила. Овај празник је уједно и слава Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду. Уз присуство директора Задужбине Миливоја Ранђића и запослених у фондацији, чин резања славског колача је извршио јереј Владимир Марковић, старешина храма Светог Петра и Павла у Топчидеру уз саслужење ђакона Бранислава Јоцића из цркве Свете Тројице на Пашином брду. Извор: Хиландар

Од пре недељу дана, када су сазнали да коначно могу да посећују ову српску средњовековну светињу, верници су почели да најављују масовнији долазак. Ипак, како за Вечерње новости објашњава отац Петар, ограничења ће бити, јер је засад предвиђено да у манастир истовремено може ући петоро посетилаца уз придржавање прописаних епидемиолошких мера о ношењу маске и дистанци. Уколико дођу веће групе, онда могу да улазе на смену. – Много сам се ужелео Високих Дечана. Недостајало ми је ово свето место, али срећан сам што поново, после више од годину дана, могу да уђем у ову порту и цркву. У овој светињи човека, верника прожима неки узвишени осећај. Не може се остати равнодушан, јер се овде заиста осећа да Бог постоји. Чини ми се да је сваки камен, сваки део овог простора под небеском заштитом и зато овај манастир не може нико да угрози. Једноставно, то не дају ни Свети краљ Стефан Дечански чије мошти чувај овај простор, нити сам Бог – искрен је један од верника које смо у петак срели у Високим Дечанима. Каже, дошао је у задужбину краља Стефана Дечанског да се помоли за здравље и напредак своје породице и пријатеља. – Од када су дозвољене посете, имали смо једну групу туриста из Шпаније, али су почеле да се најављују организоване посете већ од следећег викенда. Најавиле су нам се групе поклоника из Београда, Ниша, Војводине – каже нам отац Петар, задужен за пријем посетилаца, али и друга бројна послушања у светињи. Питамо га долазе ли и Албанци, будући да је ова велика српска светиња често на мети екстремиста из редова овог народа, али и неких представника привремених приштинских институција, који на све могуће начине нападају ову светињу. Почев од вербалних атака на монаштво до узурпације дела имања. – Тачно је да у светињу долазе и Албанци. Често и породично – каже нам отац Петар. Паркинг испред прилаза манастиру минулог петка био је готово празан. На пункту Кфора војници посетиоцима траже документа. После провере откључавају капију на огради постављеној одмах покрај пункта, која је саграђена пре неколико година као додатна заштита светињи. Манастирска дрвена капија је отворена. У порти монах и неколико искушеника косе траву. Тишину ремети звук косилице, али и фрезе којом односе покошену траву. Манастирска црква блиста. На тераси конака са десне стране, покрај улаза у манастир, стоји неколико војника Кфора. Припремају се за одлазак на стражу на пункту испред светиње. – Војници су стационирани у конаку од 2016. године, од када су исламисти ухапшени испред манастирске капије. Тада су поставили и додатно видео-обезбеђење око манастира. Војници се смењују, сада су Молдавци, пре недељу дана су били Словенци, пре њих Македонци, Аустријанци… Најавили су се и Хрвати…Али, сви су они под италијанском командом… Они им помажу око страже, а италијански командни кадар задужен је за безбедност светиње – појашњава отац Петар улогу војника Кфора који чувају светињу отворену пре недељу дана за посетиоце и вернике. Радосно додаје да су у манастиру од Васкрса и два нова искушеника, из Бијелог Поља и Осојана, а четворица из Панчева и Шумадије су у светињи већ неколико година… – Они који су са нама већ више од три године, “зрели” су за монашење – прича нам отац Петар. – У почетку се искушеницима поверавају једноставнији послови, али временом све одговорнији. А у светињи, има много посла. Манастирска економија поседује око 200 животиња, крава, оваца, коза, гусака, патака… Један од монаха, отац Кирило, у манастирском метоху у Великој Хочи стара се о пчелама, али и о производњи вина и ракије коју пеку од својих засада јабука, шљива, крушака… Прошле године произвели су 1.000 литара јабуковаче, пет пута више лозе, више од 30.000 литара вина… Сада имамо интернет-продавницу која је активна и одлично фунцкионише. Све ове послове братство Високих Дечана обављало је у време пандемије. Своја послушања извршавају редовно, а добронамерним гостима двери задужбине краља Стефана Дечанског увек су отворене… Њих је увек било и биће, каже нам један од монаха. – Манастир живи пуним животом, монаси имају своја задужења, али најважнији је духовни живот светиње и молитве Светом краљу Стефану Дечанском – каже нам један од монаха. ПРИПРЕМАЈУ ШТАМПАЊЕ НОВИХ КЊИГА Недавно смо објавили “Дневник дечанског монаха 1903-1906”, а ускоро ће из штампе изаћи “Страдање старе Србије и Македоније” на српском језику. Објављујемо искључиво изворна документа која се тичу Дечана. Тако је један текст пронађен у Руској националној библиотеци. То је писмо два дечанска јеромонаха руском епископу у Јерусалиму из 1859. у којем га они моле да их због тешког стања у манастиру препоручи у Русији да траже помоћ за Дечане. Они су и донели помоћ 1860, о чему сведочи књига са посветом руске царице Марије Александровне јеромонасима Кирилу Андрејевићу и Анталгелу Ристићу. У плану је и албум историјских фотографија Дечана, међу њима и фотографије Турака који стражаре поред манастира, потом италијанских војника из Другог светског рата који као и данас чувају манастир – најављује отац Петар. Извор: Вечерње новости