Jump to content

Milan Nikolic

Члан
  • Број садржаја

    18396
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    27

Последњи трофеј

Milan Nikolic је имао/ла садржај са највише реакција!

3 Пратилаца

О Milan Nikolic

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  • Локација :
    Београд

Скорашњи посетиоци профила

20051 посетилаца

Milan Nikolic's Achievements

Инвентар форума

Инвентар форума (9/9)

12k

Форумска репутација

  1. @Рапсоди Ако ти је тешко да разумеш, могу се потрудити да појасним. Јер што се тиче самог појма ,,информација'', то није ,,само нешто имагинарно'', напротив, информације у модерној физици и космологији су нешто што сачињава саму материју. Издвојио сам текст из књиге Брајана Грина где говори о новој важности схватања информација, препоручујем ти да то прочиташ да схватиш одређене детаље: - Џон Вилер је био врло даровит у откривању најталентованијих светских младих научника и надгледао је њихов научни рад. Поред Хјуа Еверета, његови студенти били су и Ричард Фајнман, Kип Торн и Џејкоб Бекенстајн. Али поврх тога, Вилер је имао и ту необичну способност да препозна оне области чије би истраживање могло да промени нашу темељну парадигму о функционисању природе. Једном приликом, за ручком у Принстону 1998., питао сам га која ће тема, по њему, бити доминантна у физици у деценијама пред нама. Kао што је то већ неколико пута урадио током тог дана, погнуо је главу па се чинило да се његово остарело тело уморило од ношења тако великог ума. Али због дуге тишине која је уследила, накратко сам се запитао да ли можда не жели да одговори на питање или га је заборавио. Тада је полако подигао поглед и рекао једну једину реч: „Информације“. Нисам се изненадио. Вилерово стајалиште о законима физике које је већ неко време заговарао, веома се разликовало од онога што млади физичари уче на стандардним студентским предавањима. Физика традиционално проучава елементе – планете, стене, атоме, честице, поља – и истражује силе које делују на њихово понашање и управљају њиховим интеракцијама. Вилер је предлагао да се ти елементи – материја и зрачење – посматрају као секундарне, као носиоци много апстрактнијег и фундаменталнијег ентитета: информација. Није да је Вилер тврдио како су материја и зрачење небитни, само је сматрао да их треба посматрати као материјалне манифестације нечег једноставнијег. Веровао је да информације – где се честица налази, да ли се окреће на једну или другу страну, да ли је њен набој позитиван или негативан, и тако даље – образују несводљиво језгро у срцу стварности. Такве информације постоје у стварним честицама које заузимају стварне положаје, имају коначан спин и набој, и по том свом својству сличне су архитектонским нацртима који се реализују кроз градњу небодера. Фундаменталне информације су у нацртима. Небодер је само физичка реализација оних информација које су садржане у нацрту архитекте. Из те перспективе космос се може посматрати као процесор информација. Од информација о томе какве су ствари данас он производи информације о томе како ће ствари изгледати у следећој садашњици и садашњици након ње. Наша чула могу да осете такву обраду, тако што препознају како се физичко окружење мења током времена. Али, само физичко окружење је последица нечега. Оно израња из фундаменталних састојака, информација, и развија се према фундаменталним правилима, законима физике. Не знам хоће ли такав информационо-теоријски став постати доминантан у физици, како је то замислио Вилер. Али недавно је остварен битан помак у схватању – пре свега захваљујући физичарима Герарду т’Хофту и Леонарду Саскинду – који се тиче решавања загонетних питања у вези с информацијама, у једном врло егзотичном контексту: у контексту црних рупа. (Брајан Грин, Скривена стварност, Смедерево 2012, стр. 240)
  2. Шта друго него да се надамо бољем. Најгоре је убијати морал и заборавити српство. А светитељи сви живи, могу увек помоћи и помажу, наши светитељи који су владали овом земљом, основали је. Кад човек добро размисли, схвата да је одговорност појединца да прво заснива јаку многобројну породицу, васпитава децу о Цркви и Држави Србији и да макар једно дете буде у служби одбране. Мени је јако мучно слушати критике од оних који не раде на себи и не заснивају многобројне породице, а радо би били добровољни даваоци туђе крви. Видим тај поремећај у самом приступу, из ког ништа не иде добро.
  3. Паметни људи кажу да се не треба свађати са Црногорцима који су свесни свог порекла како треба, за разлику од милогораца. Нека буду Црногорци само да нису против Срба. Једино је тако могуће помирење и здрава будућност.
  4. Како множимо српско племе тако ће нам и бити.
  5. Значи ти мислиш да не треба се борити мудро? У овој глобалној ситуацији?
  6. GLASAJTE ZA JAKOVA MILATOVIĆA: Oglasio se Andrija Mandić i poslao podršku kandidatu Evropa sad https://www.novosti.rs/crna-gora/vesti/1217516/najnovije-vesti-crna-gora-predsednicki-izbori-jakov-milatovic-andrija-mandic-milo-cukanovic-predsedmnik-crne-gore
  7. И шта када не применимо тако? И шта када шиптари не примене своје обавезе? Казниће и једне и друге неуласком у ЕУ. То је можда и поента овога, да нас овако не приме никада.
  8. 610 милиона. Јел си то намерно погрешио? Јасно да план споразума није добар за нас, али споразум није прихваћен, то треба да знаш. Зато се ћерамо и видећемо последице. Имамо ЗСО који мења потпуно преговарачки положај ако се примени по оном што је већ потписано. Нама је запрећено прекидом интеграција у ЕУ и економске помоћи.
  9. Штета што бирачки списак није сређен, ту је доста манипулације још увек.
  10. Али нема предаје и увек је боље мање зло.
  11. Тебе је слудело морбидно понављање истог питања водитеља РТС-а. Иначе, потрчка америчке амбасаде.
  12. Јаков је био министар економског развоја код Кривокапића.
  13. Према подацима Државне изборне комисије, излазност на председничким изборима у Црној Гори је 64,06 одсто саопштио је председник ДИК-а Никола Мугоша.
  14. Покрет „Европа сад“ објавио је да њихов кандидат Јаков Милатовић „сигурно улази у други круг председничких избора“.
  15. На основу 77,5 одсто обрађеног узорка, пројекција ЦЕМИ је следећа: Мило Ђукановић 35,1% Јаков Милатовић 29,2% Андрија Мандић 19,4% Алекса Бечић 11% Драгиња Вуксановић Станковић 3,1% Горан Даниловић 1,4% Јован Радуловић 0,8%
×
×
  • Креирај ново...