Jump to content

Milan Nikolic

Члан
  • Број садржаја

    18238
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    23

Everything posted by Milan Nikolic

  1. ДА ЛИ ЦАРИГРАД ОД МАКЕДОНСКЕ АУТОКЕФАЛИЈЕ ПРАВИ ПРОБЛЕМ: Ведран Гагић, теолог за "Новости" ДА ЛИ ЦАРИГРАД ОД МАКЕДОНСКЕ АУТОКЕФАЛИЈЕ ПРАВИ ПРОБЛЕМ: Ведран Гагић, теолог за "Новости" WWW.NOVOSTI.RS СРПСКА православна црква је на редовном заседању Светог архијерејског сабора (од 15. до 21. маја 2022) донела историјску одлуку о даривању аутокефалије делу...
  2. ПАПИНИ ХРВАТИ И СРПСКИ МАЛИШАНИ: Ритуална убиства нису сметала Ватикану САЛВАТОР ЛОИ, ПОТПОРУЧНИК италијанске војске у Лици (аутор књиге "Југославија 1941"), описујући стравично оргијање хрватских усташа у Грачацу, и убијање родитеља па деце, записао је: "Брујање и урликање задовољства пратили су тај срамни подвиг, јер у Хрватима људско није било ништа сем физичке фигуре" (Che nei croati di umano non vi era che la figura fisica, p. 71) Марија Чизмак, затвореница у злогласној староградишкој Кули, испричала је, 1945. Јани Кох шта се дешавало са децом коју су усташе одвукле на таван" "Карамарко је их клао тако да је сваком заринуо оштрицу дубоко у грло", а набодено на нож крвник би дијете треснуо куд би стигао" Мању дјецу Орешковић је давио рукама или их је прихватио за ноге и ударао њима два до три пута о греду тавана. Крв и мозак циједили су се низ таванице" а најстрашније је било што су сву ту болесну дјецу клали пред очима оних здравих, која су чекала да дођу на ред". Један од најмонструознијих злочина догодио се у подкозарачком селу Драксенић. Крвници су, 13. и 14. јануара 1942, извршили масакр у сеоској цркви над 208 житеља, међу којима је било 85 деце. Преживели сведоци, Анка Павковић, Анка Лукач и Мара Благојевић описују стравичне призоре: "Марти Врнић су биле прорезане обе дојке и кроз њих провучене ручице њене деце, везане жицом. Мало даље од Марте лежала је Деса Лончар, а поред ње, набијено на колац, њено дете" Највећи број тела и лобања је био у тој мери деформисано да нису могла да се препознају, па је локални свештеник сакупио мозак расут по црквеном поду и сахранио испод олтара. Јуна месеца 1942. хрватске усташе су на Кордуну, у шуми Машвина, поређале на пропланку двадесеторо "дјеце, до једне године" Дјеца су поређана у коло - ножице према унутра а главице према ван" Дјевојчице су на трави раширених ножица и ручица, а дјечаци на дјевојчицама - трбух на трбух. Свако дијете је заклано, пререзано ножем испод врата" (Страхиња Курдулија: "Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945."). Папа Пачели (алијас Пије XII) веровао је у моћ силе, месијанско провиђење и аријевски мистицизам. За то је имао више разлога (од мржње према Словенима до папске непогрешивости), изнад свега теоантрополошки, који је он превише идеологизовао, претварајући га у антикомунистичко уверење. Најзад, Еуђеније Пачели је најзаслужнији што је 29. октобра 1933. Хосе Антонио Примо де Ривера основао фашистичку партију Шпаније (Falange Espaola). НИ ОВА, НИТИ СЛИЧНА ритуална убиства нису дирнула молитвено срце папе Пачелија који је као гесло свог понтификата прогласио миротворство: Opus Iustitiae Pax (Мир је дело правде). Овај "немачки папа" и нежни молитвеник који се од баварске опатице Паскалине Ленард (са надимком "La Papessa") није одвајао до краја живота, најзаслужнији је за зближавање Хитлерове Немачке и Ватикана, те не чуди што је нацистичка штампа одушевљено пропратила, 1939, његов избор за папу./.../ Овог принципа, папска црква се држи и данас и због њега се на Србе и у садашњем комплоту моћи и нових савеза сручила ватиканско-немачко-америчка казна. Иако то данас није тешко уочити, јасно је да се, попут ватиканског патобиографског рецидива, Србима враћа претња коју је управо Еуђенио Пачели изговорио у конзисторију децембра 1937. Пачели је тада (као државни секретар Пија XI и творац Конкордата) православним Србима упутио пророчку опомену: "Долази дан када неће бити мали број оних који ће јако зажалити што су одгурнули једно великодушно и широкогрудо добро дело, које је намесник Христов понудио њиховој земљи". Без сумње, папско начело Vox tempоris vox Dei то јест да је глас времена глас Бога (што у ватиканској граматици у ствари значи да је глас моћних глас Бога) Срби и овога пута тумаче различито од курије и папофила, увек спремних за нови крсташки поход. (Предраг Р. Драгић Кијук) https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1145178/papini-hrvati-srpski-malisani-ritualna-ubistva-nisu-smetala-vatikanu
  3. ДА СВИ ЧУЈУ! Прочитајте цео говор Вучића са обележавања Дана сећања на жртве злочиначке акције "Олуја" - Девету годину како на овакав начин обележавамо погром, тежак злочин и највеће етничко чишћење после Другог светског рата против једног народа. Два су разлога због којих смо данас овде. Први је туга због убијене деце, жена, стараца, због 250.000 прогнаних. Други је да бисмо упркос свима сведочили, да би се та сведочења чула и како је то тражио Ели Визел "да би од свих који слушају начинили своје сведоке". То је, да цитирам великог нобеловца, "лек за равнодушност." То је такође и наша обавеза због свих оних година ћутања, због кризе памћења, због срамотног заборављања сопствених жртава. Годинама у Србији као да није било сведока и никога ко би испричао како су обични људи, цивили убијани, како су им куће пљачкане и паљене. Како су их, док су у тракторским колонама напуштали Хрватску, напуштали своја огњишта, пљували и ударали, каменовали... Никога да каже да су бомбардовали те колоне, убијајући децу и старце, малену браћу и сестре. Тиме смо их правдали и понављали злочин, тиме смо равнодушност прогласили за владајућу идеологију, а заборав за националну обавезу. "Натоварили смо сопственом народу вечни осећај кривице" - На крају, тиме смо и сами бацили камен на најтужнију колону у нашој историји. И радили смо то готово читаво пунолетство, 18 година и није нам било боље од тога. Напротив, натоварили смо сопственом народу вечни осећај кривице. Онај ко је подразумевао да смо сами криви и када нас протерују и убијају. Оправдали смо сваки злочин против оних чија је једина кривица била то што су били Срби, православци и што су желели да остану да живе на својим огњиштима. А за то време заборава Србија нам је пропадала у тишини, без снаге да каже иједну једину реч, извињавајући се свима и за шта је било потребе и за шта потребе никако није било. - Рећи данас да је то време завршено и да нема више ћутања и да смо сви ми сведоци да злочина више неће бити, то јесте најсветија обавеза, она од које нећемо одустати. Али то није лако испунити. Мењали су нам име и прекрштавали и називали хрватским Србима, босанским Србима, црногорским Србима, а сад нас називају и косовским Србима. А ми смо увек желели да будемо обични Срби без обзира на то одакле смо. И јесмо, да запамте сви, само Срби и разлике између нас нема. Ни између Сање из Двора на Уни, нити било којег Србина из Херцег Новог, Требиња, Бањалуке, Суботице, Новог Сада, Београда... То што живимо у различитим државама не значи да припадамо различитим народима. И није им пошло за руком, није им пошло иако су се својски трудили да нам то учине. Свакодневно нападају Србију и наш народ и никада није доста. - Колико год да ћутимо не ћутимо довољно, не ћутимо довољно гласно. Колико год да молимо за мир, не молимо довољно за мир колико би они желели да клечимо и да их молимо гласније, снажније, јаче. Колико год да признамо туђу жртву то није довољно јер морате да платите ви Срби и на мосту и на ћуприји. Морамо да вас понизимо до краја и морате да нестанете да бисмо били задовољни вашим понашањем. "Хоћемо мир по готово сваку цену" - И никада није доста. И попустите по једном питању, попустићемо. Попустите по другом питању, попустићемо. Попустите по трећем питању, попустићемо. Хоћемо мир готово по сваку цену. Да никоме живот не буде угрожен. Да чувамо друге надајући се да ће они да чувају нас. Али томе краја нема. И зато вам кажем и пре неколико дана који су ми били најтежи у последњих десет година, а што сигурно је мало ко од вас могао и да осети и да види - довели су нас до ивице, сатерали су нас у ћошак у којима сам само рекао и великима у свету: "Ми више немамо куд, а ви сада изволте." Ми немамо шта да попуштамо, ни где, ни коме, немамо куд да идемо. Па кад је тако онда ћемо чувати и бранити наш народ. А ви гледајте можете ли с нама када се овако поносни и дични подигнемо сви и Крајишници и Шумадинци и Пироћанци и Левчани и Херцеговци. Када станемо уз свој народ као један. Постоје деценије у којима се ништа не деси, а има недеља у којима се десе деценије. Једна од ретких паметних реченица које је Лењин изговорио. "Ујединили се око Србије" - Ми живимо у то време за које многи у свету мисле да је тренутак да га искористе за општи напад на Србију. Да искористе за општи напад на српски народ. Злоупотребљавајући ситуацију у Украјини ујединили су се многи око нас, мислећи да је ово баш тренутак када могу да имају подршки свих могућих из света и крену у уништавање српског народа. Можда су пронашли добар тренутак, можда су пронашли добро време, можда су помислили да је време да испуне оно што су Будак и Туђман обећавали, из ма ког дела региона да долазе. Али су у једној ствари погрешили. Није то Србија пораза, није то иста Србија, није то Србија која ће да вас се плаши и Србија која неће да стане пред вас. Много, много сте погрешили. Чуваћемо Србију, а на њихову хистерију, лажи, претње одговараћемо миром, стрпљењем, трпељивошћу али и одлучношћу. Ови дивни Крајишници који су нам вечерас певали, сви ови дивни људи, различито смо их и дочекивали. - Власт се стидела пораза у којој је и сама учествовала, макар делимично, па им није дала да скреће са ауто-путева да не би узнемирили народ у Србији. Као да народ није знао каква га је трагедија погодила. А онда смо се тог народа, мало по мало помагали, а јавно га се стидели и гледали да се не прича о томе да се не би замерили Хрватима, да се не би замерили свима осталима, јер не смемо да се замерамо. Увек ће постојати неко ко ће да вам окрене број телефона и каже "па није то будућност." Стварно? Ја вам сад кажем, никада нећемо заборавити патњу крајишког човека, Србина из Крајине који је страдао, који је протеран, који је изгубио своју земљу и своју кућу, своју децу и своје родитеље. "Одбранићемо Србију и победити" - И као што видите, не плашимо вас се. И вечерас на Тргу у Новом Саду, после девет година убедљиво је највећи број људи и то говори да се Србија освешћује, да Србија зна да памти и да Србија зна да се сећа. А зашто је то било тако. Увек је било лакше ићи линијом мањег отпора. Да би вас похвалили у комшијској штампи. Да би вам рекли неку лепу реч, јер тешко је издржати и трпети ударце. Ретки су људи који могу да их трпе. Ми смо их толико истрпели, толико су нам леђа ишибана да више није важно да могу да раде шта год хоће, могу да туку колико год хоће, ми више немамо куд. Сатерали сте нас у ћошак и одузели све што сте могли, више немамо куд. Чуваћемо своју Србију, радићемо, фабрикама, радом на њиви на све могуче начине уздизаћемо Србију. - И ко год помисли да ће да је нападне, чуваћемо и бранићемо Србију и оно што је важније од тога - одбранићемо је и победићемо. Да сви чују - одбранићемо је и победићемо. И немојте да нам претите више, огуглали смо и на ваше претње. И данас смо овде да покажемо да Србија није више шака зоби и слабашна. И да Србија нема више намеру да савија главу пред оним што су неки урадили њој и њеном народу, а не она њима. И да им потврдимо и саопштимо, да ни забрањени град Јасеновац, ни Олуја, ни било који други злочин нису за нас никакав мит, већ чињеница. Оне са којима живимо и оне које никада нећемо да заборавимо. И не радимо то да бисмо било коме претили, не сањамо ни освету ни промене граница, већ само саопштавамо да смо лекцију научили и да неће више никада тишина прекрити злочине над нашим народом, нити ћемо икада више пристати на то да у мрак одлазимо без гласа. Притом наша политика јесте и остаће мир, мир готово по сваку цену. И молићемо за тај мир, клечаћемо за мир, учинити све и разговарати са свима. - Ми хоћемо да видимо како наши људи раде, граде фабрике, болнице, школе и немамо намеру било кога да хушкамо и терамо у сукобе. Само немојте да очекујете да ћутимо ни да се правимо мртви када неко покуша да убија или протерује наше људе. И ту поруку да више неће бити Олуја шаљемо већ годинама и данас то опет чинимо, јер она мора да представља суштину политике коју водимо. А та политика није и не сме да буде она о којој су неки српски прваци говорили оптужујући Србију да Србе ван Србије тера да лају, а онда их веже за тарабу и пусти оне друге да их умлате. "Хоћемо, тамо где нема наде, наду да измислимо" - Никада више никоме нећемо дозволити да умлати Србе. Ми не радимо то и не призивамо сукобе, не терамо наше људе на њих, чак их молимо да спусте лопте, али немамо намеру да их било где оставимо везане и препустимо насиљу. Све остало може, нама је мир важан, нама је важно да се развијамо, растемо, отварамо нова радна места. Да олакшавамо свима да путују, размењују робу, новац, знање. Да истовремено разумемо, искажемо поштовање, пијетет према свим жтвама, свакој вери и сваком народу. Хоћемо, како је говорио Албер Ками, тамо где нема наде, наду да измислимо, једино што нећемо нећемо више да ћутимо. Напротив, сведочићемо као и данас. - И баш као што је епископ 901. године претказао најдужу колону у историји Европе, наш страдални народ, наше невине жртве бежале су од мрачњаштва и незнања. И на срећу наша Србија, онако како је прихватила и мог оца 1941. године, прихватила је и све ове дивне људе из Крајине који су дошли у њу. И овде су сви добри људи увек били радо примани. Република Хрватска спроводећи то етничко чишћење лишила је себе дивних људи, лишила се будућег и Тесле и Миланковића. Олуја је ранила српски народ, тешко ранила, али је Србија као и Република Српска добила много дивних и добрих људи. Из те тужне колоне данас су у Србији стасали дивни људи - лекари, научници, спортисти, занатлије, привредници... - И многи су данас овде међу нама. Ми ћемо да градимо најбоље односе са свим земљама света па и са оним народима који су се о нас у прошлости огрешили. Увек ћемо да прихватимо и покајемо се за злочине који су неки учинили у наше име. Пружаћемо и пружаћемо руку пријатељства свима који желе да је прихвате, али никада више нећемо да ћутимо и да се стидимо злочина који су почињени против нашег народа. Помирење је важно. Та реч је постала поштапалица, обично немуштих политичара или обавезујућа реч коју изговарамо тек да бисмо испунили форму. Не знам да ли је могуће и не знам да ли је реално, али знам да су нам разговори и сарадња неопходни. Ма колико се не слагали морамо да разговарамо и гледамо у будућност. А за све то постоји само један услов. И да будем искрен, нама чак и не смета када светкују, нама смета када нама бране да тугујемо и када нам бране да их подсетимо на то да су неки људи изгубили своја огњишта, децу и родитеље. - Само немојте да нам браните да се сећамо, а од вас не тражимо ни признање ни помирење, ама баш ништа, само нас пустите да живимо са својим јадом, чемером и болом и ништа више од вас нећемо и не очекујемо. Не очекујте од Срба да се одрекну себе, не очекујте да се одрекнемо својих мртвих и свог имена и презимена. Претекли смо ми Срби, надживели и Јасеновац и Олују и важније од свега, а то видите и овде у Новом Саду вечерас - поново устали. Нека је слава мученицима из Олује, нека живи република Српска, живела наша Србија! https://www.novosti.rs/c/vesti/oluja-zlocin-bez-kazne/1142351/svi-cuju-procitajte-ceo-govor-vucica-obelezavanja-dana-secanja-zrtve-zlocinacke-akcije-oluja
  4. СРЂА ТРИФКОВИЋ О "ОЛУЈИ": Најзападнији огранак српства прогнан је и заогрнут плаштом званичног заборава Историчар Срђа Трифковић је изјавио да је српско-хрватски сукоб у време распада СФРЈ настао сударом два предвидљива елемента: трауматичног колективног сећања западних Срба на НДХ и неспремности нове хрватске власти да Србима у Хрватској понуди иоле прихватљив компромис. - Прогон Срба започео је недуго после победе ХДЗ у пролеће 1990, да би достигао врхунац пре 27 година, у лето 1995. Као последица још нерасветљених договора званичног Београда и Загреба, око четврт милиона њих било је приморано да у једном дану, без игде ичега, напусти вековна огњишта. Трагедија крајишких Срба протекла је тада, а наставља се и данас, уз савршену равнодушност не само тзв. међународне заједнице већ и већег дела српског политичког и медијског естаблишмента. Најзападнији огранак српства, који је верност својим коренима вазда скупо плаћао, прогнан је и заогрнут плаштом званичног заборава - истакао је Трифковић. Он подсећа да су у визији Старчевића и Туђмана, Срби Крајине један стран народ неизвесног порекла који је непозван дошао у Хрватску и одувек био непријатељ Хрвата. - Да парадокс буде већи, ти тобожњи "влашки уљези" су у исто време проглашавани издајницима, отпадницима од хрватства који су “своју домовину” Хрватску издали страним, српским интересима. По тој логици Срби су у исто време били и страно тело и бивши Хрвати који су примили православље и тако на превару посрбљени. У оба случаја, било да је реч о „уљезима“ или о „посрбљеним Хрватима“, опстанка им није било. У лето 1995. крвљу и безименим гробовима обележен је његов пут прогонства са вековних огњишта - сматра он. Судбина Срба Крајине 1945-45. и њихових потомака тачно пола века касније 1991-95, додаје Трифковић, указује да се у историји ствари понекад мењају да би остале исте. - Кад год се међу Србима носталгичним тоном помене Југославија, а то се, нажалост, још увек догађа, треба се сетити, баш на то слово „Ј“, Јадовног и Јасеновца - закључио је Срђа Трифковић. (ИН4С) https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1142346/srdja-trifkovic-oluji-najzapadniji-ogranak-srpstva-prognan-zaogrnut-plastom-zvanicnog-zaborava
  5. Украјински расколници траже да Цариградска патријаршија одузме престо руском патријарху Расколничка Православна црква Украјине (ПЦУ) затражила је од цариградског патријарха Вартоломеја да лиши титуле патријарха московског и целе Русије Кирила. „Свети синод је подржао предлог писма које је Синодална богословско-литургијска комисија предала Васељенском патријарху Вартоломеју и предстојницима помесних православних цркава, у коме се тражи позивање руског патријарха Кирила на канонску одговорност, као и његово лишавање титуле патријарха“, наводи се у саопштењу по завршетку седнице синода ПЦУ на њеном сајту. ПЦУ је у саопштењу, такође, позвала да се као јеретичка прогласи „доктрина руског света“ која постоји у РПЦ. https://rs.sputniknews.com/20220728/ukrajinski-raskolnici-traze-da-vaseljenske-patrijarsije-da-ruskom-patrijarhu-oduzme-titula-1140439464.html
  6. ДИРЕКТОР Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић изјавила је данас да је свеска гробара Фрање Иловара, који је по наређењу часних сестара данима сахрањивао мртве малишане, један од најпотреснијих докумената о умирању дјеце у Логору Јастребарско. – Дјечија тијела, каже гробар, била су спакована у киштре и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани поклопци. У једној киштри могло је бити и по осморо до 10 дјеце – наведено је у свесци гробара Иловара, која се чува у Музеју на Мраковици. Реагујући на писмо загребачкиx надбискупа, који негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за дјецу у Другом свјетском рату, Тулековићева је навела да је чувар гробља сахрањену дјецу рачунао на „куне“ и „комаде“, а да је рачуне својим потписом овјеравала часна сестра Гауденција. На првој страници дневника записано је да је 22. јула 1942. сахрањено 107 дјеце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за 100 комада дјеце покопане“. https://vecernjenovosti.ba/77445/vijesti/sveska-grobara-franje-ilovara-najpotresnije-svjedocenje-o-umiranju-i-sahranjivanju-djece-u-logoru-jastrebarsko/?c=cir
  7. Вулин: Бискупска конференција Хрватске нам дугује одговор Ако су српска деца у Јастребарском и Сиску била у сиротишту, а не у логору, онда нам Бискупска конференција Хрватске дугује одговор на питање ко је хиљаде српске деце учинио сирочадима, изјавио је министар унутрашњих послова Александар Вулин. "Од цркве, која је викара усташке војске Алојзија Степинца прогласила блаженим и замало свецем, и не може се очекивати да допусти да међу свецима има места за поклану српску децу јастребарску и сисачку. Ако на небу има места за усташког викара Степинца, не може бити места и за децу коју су усташе поклале", навео је Вулин у саопштењу. Када је НДХ формирана, казао је Вулин, црква у Хрвата се огласила позивом на послушност поглавнику, а следећи пут се огласила тек када је разбијена СФРЈ, опет позивом на верност поглавнику. "Бискупи у Хрвата не верују у Бога, то је њихово право да носе крст и не верују у Христа и да живе и раде ослобођени хришћанског учења о истини и жртви. Свако има своје мученике, Бискупска конференција фра сотону Мајсторовића, а СПЦ заклану децу јастребарску и сисачку. Каква црква, такве и светиње, какав народ таква му и црква и свеци", изјавио је министар Вулин, реагујући на наводе Загребачке надбискупије да Јастребарско није био логор за децу, већ прихватилиште за сирочад.
  8. Зато што ратују малим прстом, илити једном руком ратују а другом бришу сузе. Зашто је тако умерено, ваљда зато што се рат води на многим другим местима осим у Украјини, на економском и финансијском пољу, геостратешком пољу итсл.
  9. Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, био је гост новог издања емисије "Врлинослов" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке. У оквиру првог дела разговора предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, говорио је о првим сусретима са својим духовним оцем и учитељем преподобним Јустином Ћелијским, као и о целокупном сагледавању личности ћелијског старца под чијим будним духовним оком је стасавао. Говорећи о Преподобном Јустину, Епископ бачки је указао да је ћелијски подвижник сваком човеку приступао са великом пажњом и љубављу. Према речима владике Иринеја, отац Јустин је са студентима теологије разговарао као да су они њему равноправни саговорници. Присећајући се дана када је боравио у манастиру Ћелије, преосвећени владика је подсетио да је преподобни Јустин ћелијски целим својим бићем био у служби богослужења, често са молитвеним сузама у очима, са надахнутим и громогласним беседама са амвона старог и маленог ћелијског храма. Према сведочењу Епископа бачког, отац Јустин је беседио у полупразном манастирском храму, а његове речи су одјекивале као да се обраћа свеколикој васељени. У оквиру овог првог дела разговора за емисију "Врлинослов", предстојатељ Цркве Божје у Бачкој је указао да је преподобни старац Јустин ћелијски све присутнији у животима свих нас, како молитвеним посредништвом, тако и кроз своја многобројна дела која су остала нама на духовну корист.
  10. СНС Србија on Instagram: "Као што ми немамо право да ниподаштавамо и да не говоримо са пијететом о жртвама других народа, тако не смемо да дозволимо да наше жртве буду бачене под ноге. 🇷🇸🇷🇸🇷🇸 #Vucic @avucic #SNS #Srbija" WWW.INSTAGRAM.COM Као што ми немамо право да ниподаштавамо и да не говоримо са пијететом о жртвама других народа, тако не смемо да дозволимо да наше жртве буду бачене под ноге. 🇷🇸🇷🇸🇷🇸 #Vucic
  11. Ових дана је актуелно питање о усташлуку, а Брнабићка је у овој емисији бриљирала.
  12. Pokemon Go! Ваше мишљење? Pokemon Go! Веш машине?
  13. Канада увела санкције руском патријарху Кирилу и руским медијима. Захарова о потезу Канаде: Санкције патријарху су могли да уведу само сатанисти https://rs.sputniknews.com/20220708/zaharova-o-potezu-kanade-sankcije-patrijarhu-su-mogli-da-uvedu-samo-satanisti-1139650909.html
  14. Мајка се опрашта од своје 10-годишње ћерке...без речи У тренутку када је пројектил стигао у центар Доњецка, девојчица је била на улици. Telegram: Contact @slovenskimedved T.ME УКРАЈИНСКИ ТЕРОРИЗАМ Мајка се опрашта од своје 10-годишње ћерке...без речи У тренутку када је пројектил стигао у центар Доњецка, девојка је била на улици...
  15. Nijedna struktura, pa ni ona crkvena, koja je radila na projektu stvaranja antiruske Ukrajine, nije pošteđena odgovornosti za sukob koji danas gledamo na istoku Evrope. O tome koju su ulogu u preformatiranju Ukrajinaca, kao uslovu za ispunjenjenje geopolitičkih ciljeva Zapada, imali katolički misionari a kakvu Fanar razgovaramo sa protojerejom stavroforom dr Darkom Đogom, profesorom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Svetog Vasilija Ostroškog Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Kako se pravilo antimoskovsko pravoslavlje u Ukrajini? Kako se pravilo antimoskovsko pravoslavlje u Ukrajini? ODYSEE.COM Nijedna struktura, pa ni ona crkvena, koja je radila na projektu stvaranja antiruske Ukrajine, nije pošteđena odgovornosti za sukob koji danas gledamo na istoku Evrope. O tome koju su...
  16. Другови, поручују вам странци; будите Бугари, ил' боље Албанци.
  17. Milan Nikolic

    Da li Amerika klizi u haos

    FOX тврди да је по истраживањима 28% американаца спремно да се оружјем дигне против своје владе...
  18. Сирија признала независност и суверенитет ДНР и ЛНР https://rs.sputniknews.com/20220629/sirija-priznala-nezavisnost-i-suverenitet-dnr-i-lnr-1139256489.html
  19. https://rs.sputniknews.com/20220628/ceo-tekst-nacrta-temeljnog-ugovora-crne-gore-i-spc-1139214241.html Радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве начелно су ускладиле радну верзију Темељног уговора која ће даље бити прослијеђена радним тијелима владе у складу са уобичајеном процедуром, саопштила је црногорска влада. Радну верзију Темељног уговора преносимо у цијелости: Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве Црна Гора коју заступа Влада Црне Горе и Српска православна црква, коју заступа Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве (у даљем тексту: стране уговорнице). У намјери да уреде правни оквир међусобних односа, Позивајући се на међународно право и Уставом Црне Горе, зајемчену слободу вјероисповијести и начело одвојености државе и Цркве, на православно канонско право, Устав Српске Православне Цркве (у даљем тексту: Устав СПЦ) и црквено устројство од оснивања Жичке Архиепископије, Пећке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве, Полазећи од чињенице да је Хришћанска Црква на простору Црне Горе присутна од апостолских времена и њеног континуитета-мисије кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије Жичке Архиепископије (1219-1220г.), Уважавајући допринос Српске Православне Цркве у друштвеном, културном и образовном развоју Црне Горе и историјску улогу Митрополије Црногорско-Приморске за вријеме црногорских митрополита/господара, Констатујући да Српску Православну Цркву у Црној Гори чине, као њен органски дио, Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимљанско-Никшићка, Милешевска и Захумско-Херцеговачка и Приморска (или: Захумско-Херцеговачка) Споразумјеле су се о сљедећем: Члан 1 Стране уговорнице потврђују да су Српска Православна Црква (у даљем тексту: Црква) и Црна Гора (у даљем тексту: Држава), свака у свом пољу дјеловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Стране уговорнице се обавезују да ће међусобно сарађивати у циљу цјеловитог духовног и материјалног развоја човјека и друштва и унапређивања општег добра. Члан 2 Држава признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом јемчи Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намјени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њезину унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ. Надлежна црквена власт о тим одлукама обавјештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима. Надлежни државни орган је дужан да поступи по пријави надлежних црквених власти. Члан 3 Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и вјерницима слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ, са својим највишим црквеним тијелима, са другим помјесним православним црквама, као и са и вјерским заједницама. Члан 4 Поштујући слободу вјероисповијести, Држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвјете и вјерске проповиједи. Члан 5 Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ, у Црној Гори уређује сопствено црквено устројство, као и да оснива, мијења и укида архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Члан 6 Црква је надлежна за сва црквена именовања, премјештаје, смјене, додјелу и одузимање црквених служби, у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Надлежне црквене власти имају право да у складу са православним канонским поретком и одговарајућим црквеним прописима доносе одлуке духовне и дисциплинске природе без икаквог уплитања државне власти. Члан 7 Држава јемчи Цркви слободу богослужења, вјерских обреда и осталих вјерских и хуманитарних дјелатности. Богослужење, вјерски обреди и остале вјерске дјелатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним мјестима, отвореним просторима и мјестима везаним за значајне историјске догађаје или личности. Држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком Државе. Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају. Само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти објекти и простори из става 3 овог члана могу бити коришћени у друге сврхе. У објектима и просторима из става 3 овог члана државни органи не могу предузимати безбједносне мјере без претходног одобрења надлежних црквених органа, осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи. Приликом одржавања богослужења или вјерских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавијестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбједност људи и имовине. Члан 8 У случају покретања кривичног или прекршајног поступка против клирика или вјерских службеника Цркве, државни орган који води поступак ће о томе обавијестити надлежног архијереја. Члан 9 Тајна исповијести је у потпуности и увијек неповредива. Члан 10 Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори су предвиђене недјеље и сљедећи вјерски празници: Бадњи дан (24. децембар по јулијанском/ 6. јануар по грегоријанском календару), Божић и Сабор Пресвете Богородице (25. и 26. децембар по јулијанском/ 7. и 8. јануар по грегоријанском календару), Велики Петак, Васкрсни Понедјељак, Први дан Крсне славе. Стране уговорнице су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на вјерске празнике: Свети Сава, први архиепископ српски (14. јануар по јулијанском/ 27. јануар по грегоријанском календару), Свети Василије Острошки (29. април по јулијанском/ 12. мај по грегоријанском календару) и Свети Петар Цетињски (18. октобар по јулијанском/ 31. октобар по грегоријанском календару), ради учествовања у вјерском обреду. Стране уговорнице се могу договорити о евентуалним промјенама нерадних дана уколико се за то укаже обострана потреба. Члан 11 Црква и црквено-правна лица имају право да насљеђују, купују, посједују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге дјелатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. У случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара који представљају културну баштину Државе, а на којима право својине има Црква, примјењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Члан 12 Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде, биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституцује у Црној Гори уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Стране уговорнице су сагласне да је питање из става 1 овог члана потребно регулисати у разумном року. Непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбиједити правичну накнаду утврдиће Мјешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Члан 13 Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а у складу са правним поретком Државе. Држава се обавезује да омогући Цркви сарадњу са надлежним државним органима приликом израде просторно-планских докумената у циљу стварања услова за изградњу вјерских објеката. Надлежни архијереј доноси одлуку о изградњи црквеног објекта у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ и предлаже локацију за изградњу објеката, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог уколико не постоје противни објективни разлози јавног интереса. Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу вјерских објеката Цркве који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја. Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних вјерских објеката који имају културно-историјску вриједност. Члан 14 Држава јемчи Цркви слободу вршења просвјетне, културне, научне, информативне, издавачке и других дјелатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. Држава јемчи Цркви право да посједује, штампа и издаје књиге, новине, часописе и аудио-визуелне материјале вјерског, просвјетног, културног и научног садржаја. Црква има такође приступ и средствима јавног информисања (новине, радио, телевизија, интернет). Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе. Члан 15 Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива вјерске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и вјерских службеника. Оснивање других образовних институција од стране Цркве регулише се законом. Црква има право да оснива и уређује установе културе у складу са Уставом СПЦ и правним поретком Државе. Финансирање просвјетних и културних установа у Црној Гори, чији је оснивач Црква, као и статус њиховог особља и корисника (лица која их похађају), ближе ће се уредити посебним споразумом у складу са правним поретком Државе. Члан 16 Држава јемчи право родитељима и стараоцима да својој дјеци обезбиједе вјерско образовање у складу са сопственим увјерењима. Православна вјерска настава у јавним школама може се регулисати, у складу са правним поретком Државе. Члан 17 Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним вјерницима у оружаним снагама и полицијским службама, као и онима који се налазе у затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Надлежни државни органи обезбјеђују, у договору са надлежним црквеним властима, услове да се православним вјерницима омогући остваривање слободе вјероисповијести, као и богослужбени простор и посну храну за православне вјернике у болницама, затворима, војсци, полицији, ђачким, студентским и старачким домовима. Члан 18 Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком Државе. Установе из става 1 овог члана своју унутрашњу организацију и начин рада регулишу статутима одобреним од стране надлежне црквене власти, и имају исти правни положај као и државне установе исте намјене. Стране уговорнице могу закључити посебне уговоре о међусобној сарадњи државних и црквених добротворних, социјалних, здравствених, образовних и сличних установа. Члан 19 У циљу праћења примјене Уговора и унапређења сарадње између страна уговорница образоваће се Мјешовита комисија са једнаким бројем представника. Мјешовита комисија се састаје по потреби, а најмање једном у шест мјесеци. Уговор се закључује на неодређено вријеме, а може се мијењати сагласношћу страна уговорница. Члан 20 Уговор је сачињен у четири истовјетна примјерка од којих се по два налазе код сваке стране уговорнице. Уговор ступа на снагу даном потписивања. Уговор ће се објавити у ”Службеном листу Црне Горе” и „Гласнику“ – Службеном листу Српске Православне Цркве.
×
×
  • Креирај ново...