Претражи Живе Речи Утехе

У петак 8. августа по новом календару молитвено прослављамо Преподобну мученицу Параскеву, ранохришћанску мученицу у народу познату као Ветрена Петка, Летња Петка и Петка Римљанка, а која је пострадала у време цара Антонина, у 2. веку. Две београдске цркве посвећене св. Петки прослављају летњу славу: у храму на Чукаричкој падини празнично вечерње служи се данас од 18 часова, а свету Литургију ће сутра од 8 часова служити викарни Епископ липљански и војни г. Доситеј. У светињи на Калемегдану бденије почиње данас у 18 часова, а света архијерејска Литургија сутра у 9 часова. Сви су, као и увек, добродошли на молитву. Свету Параскеву Римску често мешају са Преподобном мати Параскевом - Светом Петком, која се по новом календару слави 27. октобра и која је живела у 11. веку. Светитељке се на иконама разликују по другачијим обележјима: Параскева Римска, заштитница слепих, у рукама држи плочицу са урезаним очима, док Света Петка у рукама носи крст и гранчицу мирте. Извор: Радио "Слово љубве"

У петак, 1. августа 2025. славимо Светог деспота Стефана Лазаревића, Стефана Високог - у сваком смислу - владара и витеза, дипломате и писца, часног наследника Светога кнеза Лазара и кнегиње Милице, ктитора и управитеља који је 1403. године прогласио Београд својом престоницом. По речима Патријарха српског Порфирија, Велики Деспот Стефан у себи сажима мноштво особина које треба да буду узор за свакога ко стоји високо, ко влада, ко војује, ко управља, али и за свакога ко смирено не примећује себе, ко чезне за смислом - за Богом, јер је показао да је човек као личност целина, да је и народ позван да буде целина, "а сам Христос је позвао на то да сви једно будемо". Празник Светога деспота Стефана је, од 2023. године, слава Војска Србије. Посебно свечано се прославља у задужбини - Манастиру Манасији, као и у београдским црквама: Храму Светог Саве као слава Параклиса, црквама-брвнарама које су му посвећене на Авали и при Манастиру Светог Георгија у Лештанима, потом, у Вазнесењском храму у центру Београда где се налази кивот са Иконом и честица моштију Светога. Радио "Слово љубве" АЕМ СПЦ, од свог оснивања, 2009. године, поносно носи име по чувеној поеми - позиву на братску љубав који је произашао из пера једне од најважнијих личности средњовековне Србије и српске културе - Светог деспота Стефана. Извод из беседе Патријарха Порфирија на празник Св. деспота Стефана 2023, на слави Војске Србије у Цркви св. Марка: Подсећамо на беседу Његове Светости и извештај поводом прославе Славе Војске Србије, Светог деспота Стефана, 2023. на линку: Војска Србије први пут прославила крсну славу ** "Слово љубве", Деспот Стефан Лазаревић Стефан деспот, најслађему и најљубазнијему, и од срца мога нераздвојноме, и много, двоструко жељеноме, и у премудрости обилноме, царства мојега искреноме, (име рекавши), у Господу љубазан целив, уједно и милости наше, неоскудно даровање. Лето и пролеће Господ сазда, као што и псалмопевац рече, и у њима красоте многе: птицама брзо, весеља брзо прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима ширине; и ваздуха тананог дивним неким таласима брујање: и земаљске дароносе од мирисних цветова, и травносне; али и саме човекове природе обнављање и веселост достојно ко да искаже? Ово све, ипак, и друга чудна дела Божја, која ни оштровидни ум сагледати не може, љубав превазилази. И није чудо, јер Бог је љубав, као што рече Јован син громов. Варање никакво у љубави места нема. Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: "Изиђимо у поље". Оштро некако и бистротечно љубави је дело, врлину сваку превазилази. Љубав Давид лепо украшава, рекавши: "Као миро на главу, што силази на браду Аронову, и као роса аермонска, што на горе силази Сионске". Узљубите љубав, младићи и девојке, за љубав прикладни; али право и незазорно, да младићство и девство не повредите, којим се природа наша Божанској присаједињује, да Божанство не узнегодује. Јер апостол рече: "Духа Светога Божјега не растужујте, Којим се запечатисте јавно у крштењу". Бејасмо заједно и један другом близу, било телом или духом, но да ли горе, да ли реке раздвојише нас, Давид да рече: "Горе Гелвујске, да не сиђе на вас ни дажд, ни роса, јер не сачувасте Саула, ни Јонатана"! О безлобља Давидова, чујте, цареви, чујте! Саула ли оплакујеш, нађени? Јер нађох, рече Бог, човека по срцу моме. Ветрови да се с рекама сукобе, и да исуше, као за Мојсија море, као за Исуса судије, ћивота ради Јордан. Еда би се опет саставили, и видели се опет, љубављу се опет сјединили у самом Христу Богу нашем, Коме слава са Оцем и са Светим Духом у бескрајне векове. Амин. Извор: Радио Слово љубве

Празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице обележава се 25. јула по Новом календару, како у Архиепископији београдско-карловачкој, тако у целој СПЦ, а посебно свечано је тога дана у свештеној обитељи чија је Тројеручица Игуманија - у Манастиру Хиландару, где Она столује. Ево појединих информација о прослави празника ове године: Манастир Тројеручица под Авалом, у засеоку Дробњаци у Рипњу, прославља своју Славу. Како је за Радио Слово љубве потврдила игуманија светиње, мати Злата, света Архијерејска Литургија ће на дан празника, 25. јула, почети у 9 часова. Ћерке-иконе Богородице Тројеручице налазе се у више београдских храмова, попут Манастира Светог Стефана у Сланцима, Светосавског храма, Вазнесењске цркве, Покровског храма на Звездари, као и Богородичине цркве у Земуну. У овим црквама ће поводом празника такође бити служена света Литургија - од 8 часова. У Манастиру Хиландару је посебно свечан дан Богородице Тројеручице. Он започиње свечаном службом свеноћног бдења у Саборној цркви, потом се наставља Светом Литургијом, када уз Игумана Хиландарског богослуже архијереји и свештенослужитељи са Свете Горе и из Србије, а празник се наставља славским ручком у трпезарији Светог Краља Милутина. Одакле Икона Тројеручица у Хиланару и у храмовима по епархијама СПЦ? Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима, борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у Лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног, једног дана доћи на поклоњење у Лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. (Извор: Задужбина Светог манастира Хиландара) Извор: Радио Слово љубве