Претражи Живе Речи Утехе

Празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице обележава се 25. јула по Новом календару, како у Архиепископији београдско-карловачкој, тако у целој СПЦ, а посебно свечано је тога дана у свештеној обитељи чија је Тројеручица Игуманија - у Манастиру Хиландару, где Она столује. Ево појединих информација о прослави празника ове године: Манастир Тројеручица под Авалом, у засеоку Дробњаци у Рипњу, прославља своју Славу. Како је за Радио Слово љубве потврдила игуманија светиње, мати Злата, света Архијерејска Литургија ће на дан празника, 25. јула, почети у 9 часова. Ћерке-иконе Богородице Тројеручице налазе се у више београдских храмова, попут Манастира Светог Стефана у Сланцима, Светосавског храма, Вазнесењске цркве, Покровског храма на Звездари, као и Богородичине цркве у Земуну. У овим црквама ће поводом празника такође бити служена света Литургија - од 8 часова. У Манастиру Хиландару је посебно свечан дан Богородице Тројеручице. Он започиње свечаном службом свеноћног бдења у Саборној цркви, потом се наставља Светом Литургијом, када уз Игумана Хиландарског богослуже архијереји и свештенослужитељи са Свете Горе и из Србије, а празник се наставља славским ручком у трпезарији Светог Краља Милутина. Одакле Икона Тројеручица у Хиланару и у храмовима по епархијама СПЦ? Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима, борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у Лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног, једног дана доћи на поклоњење у Лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. (Извор: Задужбина Светог манастира Хиландара) Извор: Радио Слово љубве

У част Преславне и Преблагословене Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије Светом апостолу Луки се приписује да је насликао око 600 икона, али само се за 72 иконе сматра засигурно, да су дело руку његових. Једна од њих је и чудотворна икона Мајке Божије, звана, Одигитрија, коју је иконописао по Богородичиној жељи, још за време Њенога живота, коју је Она видела и лично благословила. После Успења Њеног, Св. апостол Лука ју је поклонио Теофилу, државном службенику, за кога је написао Дела апостолска. Из Антиохије икона Одигитрија је пренета касније у Јерусалим где ју је узела царица Евдокија и послала царевој сестри Пулхерији на дар. Пулхерија ју је затим положила у Влахернску цркву, своју задужбину. Данас, икона Богородице Одигитрије почива у манастиру Хиландару. У СПЦ спомен чудотворне иконе Мајке Божије Одигитрије слави се 9. јула по новом, односно 26. јуна по старом календару. Изображење Богородичина икона Одигитрија иконографски припада типу икона – Путеводитељица, што им и сами назив каже. Богомајка у наручју држи Богомладенца и левом руком указује на Њега као на Пут истинити. Младенац десном руком указује на Закон, јер он као глава Цркве, као Законодавац благосиља све који иду путем благочешћа. Сами лик Богородице Одигитрије плени једном сасвим јединственом лепотом те се са правом сматра једном од најлепших европских икона. Сва је у светлости која није од овога света. Портрет главе и лака нагнутост ка Христу, изражавају истовремено и добровољно покоравање Вољи Божијој и Њену материнску нежност и благост. Озбиљност лика могла би се разумети као наговештај туге која тек треба да дође; дубока мисаоност, достојанство и преданост који се примећују, уздижу је до жртвености у изузетности задатка, који пред Њом стоји, због кога ће и бити названа – Блаженом међу женама. Сам Њен лик, оличава оно што се на грчком зове „калос“: лепоту и доброту у једном. Руменило које видимо на образима, указује не на спољашњу лепоту, већ пре на господственост Њеног узвишеног положаја, који заузима у Божанском домостроју спасења. (обичај да на лице ставља руменило владао је у то доба само међу цариградским дамама са врха друштвене лествице) Правилне црте лица, које представљају савршенство духа, озарене су управо тамо где бисмо очекивали затамњеност. Њена одежда је смарагдно зелене боје, која симболизује снагу, као и наду за човечанство. Њен плашт, обрубљен златом, карактеристичне је мркољубичасте боје која указује на високи ранг, углед и значај личности која га носи. Лева рука Богородице, изванредно дугих и гипких прстију, указује на дете – Христа, које се налази на Њеној десној руци. А Христов детињи лик приказан је као смеђокос и смеђоок, што треба да укаже на Његово семитско земаљско порекло. (Семити су иначе стара група народа сродних по пореклу, језиику и антрополошким карактеристикама који насељавају обале Медитеранског басена, земље Блиског и Средњег истока као и Северну Африку; данас се под Семитима подразумевају углавном савремени Арапи, Јевреји и Малтежани). Христово лице је детиње благо и обло, које осим ведрином зрачи и озбиљношћу и мудрошћу. Његова раскошна одежда прелива се у сјајним линијама за које би се пре могло рећи да су одбљесци светлости која долази, колико са ове, толико и са оне стране стварности. Као и седам и по векова раније, савеменици Св. Саве и он сам су били велики поштоваоци овог лика Пресвете Дјеве и Сина Њеног, а знамо да ниједан његов боравак у Цариграду није могао да прође без посете манастиру Богородице Евергетиде, а том је лику посветио и манастир Студеницу. Читава структура на икони иако сведена и једноставна – таква каква је, савршено је уравнотежена, чиме је ремек дело јединствено и изузетно вредно. Оштећења која можемо запазити на икони постоје и дан данас. Подсећају на трагове неких огромних суза, на златасто сијање исто тако као што је и сама позадина, што јој не само не умањује лепоту, већ јој и доприноси. Осим што ова оштећења сведоче о мркотрпном пробијању кроз векове, измицању пожарима, турским зулумима; сви ови трагови зуба времена, само појачавају дубину доживљаја – созерцања Пречистог лика Њеног. Чуда Постоји предање да ју је један иконописац покушао ,,поправити“, додатним додавањем боја која су видна на оштећењима иконе. Но, сама Пресвета Богородица му се јавила и објаснила, да Она сама жели да икона остане управо таква, каква је. Такође, двојици слепаца се јавила и довела их у Цркву Влахерну, пред Своју икону, и ту им је обојици повратила вид; због тога јој је остао назив Путеводитељица. Када је војска персијског цара Хозроја ударила на Цариград, Патријарх Сергије је изнео ову икону на градске бедеме и носио ју је по њиховим ивицама. И тада Пресвета Дјева спашава хришћане; збуњује војске непријатељске, море колеба, лађе потапа, док се преостали непријатељи не дају у бекство. Од тога догађаја установљен је спомен овог чуда Пресвете Дјеве у суботу 5. недеље Часнога поста, са читањем Акатиста. У време иконоборства, икона Богородице Одигитрије је пренета у обитељ чувеног манастира Христа Пантократора. Тамо је зазидана у зид са кандилом које је горело пред њом. Како је икона зазидана, тако је и нађена. Призива се у помоћ као Путеводитељка на свим животним путевима и странпутицама, који се постављају пред нас као непогрешива Наставница. У Митрополији црногорско-приморској већ дужи низ година постоји оформљена туристичка агенција, названа Њеним именом – Одигитрија, за поклоничка путовања светињама Земље Сина Њеног. https://mitropolija.com/2025/07/08/cudotvorne-ikone-majke-bozije-odigitrija-putevoditeljica-4/

Недеља прва по Педесетници- свих Светих НА ВЕЛИКОМ ВЕЧЕРЊУ [Певамо: Блажен је човек... 1. антифон.] На Господе, завапих... стихире, глас 6. Братија хиландарска и лазаричка* торжествено ликују,* јер као духовно пролеће у Цркви засија* празник Владичице наше Богородице,* Чија икона „Стена необорива“* као незалазно сунце милости Њене* лепотом небеских дарова* сву васељену просветљује.* Због ње је град Крушевац* опет царствено светао и славан.* [Двапут.] Косовски јунаци некад* на кнежевој вечери* пред косовску битку* Тебе, Дјево, пред ликом Твојим* у помоћ призиваху* као неразрушиву Стену спасења свога,* а Ти данас иконом Својом* све земаљске народе* на Евхаристијску Тајну Вечеру призиваш* као на победничко славље Цара Христа,* да се у Њој Хлебом небеским причесте.* [Двапут.] Кнез Лазар са војском својом* икону Твоју у бој носаше* за Крст часни и слободу златну.* За Тобом као за изабраном Војвоткињом идући* венце победе као Мученици примише,* и крвљу својом од царске порфире скупоценијом* и од звезда сјајнијом се огрнуше,* и тако се до смрти верни Сведоци* Васкрсења Христовог показаше.* [Двапут.] Из Србије на Свету Гору дође* икона твоја, Богомати.* Као божанствени дар с висина,* обитељ хиландарска је прими,* и Теби се као врховној Игуманији својој* благодарно поклони,* јер Ти њој не дође да она Тебе чува,* већ Ти њу да чуваш,* и да Заштитница рода српског крстоноснога* одатле кроз све векове будеш.* [Двапут.] Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. глас 4. Сада нам се црква Лазарица* часнија и од неба јавља,* јер се икона Твоја, Богородице Дјево,* у њу као царска круна* у царски град поврати.* Свети кнез Лазар у Царству Божјем* због тога се узвесели.* Крушевац као врт Богородичин,* заливен крвљу Новомученика багдалских* и свих крушевачких,* Духом Светим замиомириса.* Вход. Прокимен дана. Читања три: Читање из Књиге Постања (28, 10-17). Читање из Пророштва Језекиљевих (43, 27 и 44, 1-4). Читање из Прича Соломонових (9, 1-11) На литији: стихире, глас 8. Брзопомоћнице Лазаричка,* Ти си иконом Својом неистраживи Бездан доброте* и безобално Море штедрости,* и уистину свима све:* Радост жалосних,* Тишина узнемирених,* палих Подизање,* Посета болних,* Снага немоћних* и Покров свих Православних.* Исцелитељко Лазаричка,* икона Твоја као крушевачка бања Витезда,* не једном годишње,* већ свагда лечи душевне и телесне болести* свима који јој са вером прилазе* и матеролепни глас Твој* тајанствено из ње чују:* „Иди и не греши више“!* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. глас 6. Утешитељко Лазаричка,* Ти Која си праведне родитеље Своје* разрешила срамоте бездетности,* сада преко иконе Своје* бесплодним супружницима* подајеш децу на славу Божју,* како би пре свега другога* чеда своја подизали* у васпитању и науци Господњој.* На стиховње: стихире, глас 4. Неописиви Бог Логос* из Тебе се, Богородице, описа Оваплоћењем,* и човека као упрљану икону Своју* у древну лепоту преобрази,* и Божанској красоти га присаједини.* То исповедајући, поклањамо се* икони Твојој „Стени необоривој* кличући: Слава Теби.* Стих: Чуј, кћери, и види, и приклони ухо твоје. Као неисцрпни источник благодати Твојих* стекосмо икону Твоју, Дјево,* јер она из лазаричког храма Твога* као из новога Врта Рајскога,* излива воде богопознања,* свима који Те са духом скрушеним химнохвале,* и кличу: Слава Теби.* Стих: Споменућу име Твоје у сваком нараштају. Ти иконом Својом, Увекдјево,* сва поколења српска* надахњујеш целомудреношћу и чистотом,* учећи их да је свети венац девства* и од царске круне бољи,* и да је оно најбољи и царски пут* којим и Цар небески и Архидевственик,* Бог Логос, дође.* Зато слава Теби.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. глас 2. Украс је божански* свих српских земаља* икона Твоја „Видовданска Красница“.* Због ње се сва природа радује и обнавља,* јер родивши се од Тебе, Дјево,* Творац свих Те је учинио* Господарком сваке земне и надземне твари,* која поје: Слава Теби.* На благосиљању хлебова: Тропар икони „Стени необоривој“ глас 8. У царском граду Твоме Крушевцу,* Војвоткињо наша Богородице,* узносимо Ти песме благодарне,* јер Тобом вођени јунаци косовски* победним венцима мучеништва се украсише,* од сваке царске дијадеме часнијим.* Као што си некад Светом кнезу Лазару* необорива Стена спасења била,* тако од свих зала ослободи и нас* који Ти с љубављу кличемо:* Радуј се, Заштитнице рода српскога* крстоноснога кроза све векове.* [Трипут.] НА ЈУТРЕЊУ Тропар икони „Стени необоривој“ глас 8. [Трипут.] По првом стихословљу: седалан, глас 6: Ходите сви христоименити људи* да неувенљиве цветове славословља* Богородици Марији принесемо,* због Њене чудотворне иконе „Стене необориве“,* јер је Њој као Мајци Бога Речи* најблагопријатнија жртва* свештена песма из чистог срца.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. По другом стихословљу: седалан, глас 2: Српски витезови на кнежевој вечери сеђаху* као апостоли у горници сионској,* и пред иконом Твојом, Дјево, се молећи,* у Силу с висине се обукоше.* Зато огњеним језицима свима благовестише* да земаљско је за малена царство,* а Небеско увек и довека.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. По полијелеју: Величање: Величамо Те, Пречиста Дјево, и поштујемо икону Твоју коју нам цар Лазар остави као своје царско Свеоружје непобедивости! После полијелеја, седален, глас 6. Када је Светом кнезу Лазару* за Христа, главу Цркве,* глава одсечена,* он је српски народ Теби,* Богородице, поверио,* да му Ти будеш* необорива Стена заштите,* Кула сигурности,* Поборница праве вере,* Двери спасења,* Путеводитељка ка небеској отаџбини,* Лествица ка Богу,* и Царица једина и вечна.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Степена, 1-8 антифон 4. гл. Прокимен: Поменућу име твоје у сваком нараштају и нараштају. Стих: Лицу Tвоме помолиће се сви богаташи земаљски. Све што дише. Јеванђеље по Луки, зачало 4. По 50. псалму, јеванђељска стихира, глас 6. У благознаменити дан празника* иконе Твоје, Богородице,* Ти невидљиво у Цркви предстојиш* окружена војском Светих Мученика Косовских* као богославна Царица њихова.* Због Тебе је храм сав испуњен Анђелима.* О, шта је тужније од одсутних,* а шта блаженије од нас који смо дошли* и наслађујемо се овом светковином?!* Канон Богородици глас 8. Песма 1. Ирмос: Прешавши воду као копно, и побегавши од египатског зла,* Израиљац клицаше:* Избавитељу и Богу нашем појмо!* Света Гора Те слави, Дјево,* због иконе Твоје,* јер се од Тебе као од Горе преузвишене одсече* Камен крајеугаони, Христос Бог.* Њега имајући кнез Лазар* Исмаилћане порази* као Давид Голијата.* Мученици Косовски као невина јагњад* ради Јагњета Божјег, Христа, заклање претрпеше,* и зато на рајску пашу изиђоше.* Због тога Тебе, Матер Његову,* као непорочну Овчицу прославише.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу Јавила се јеси Књига запечаћена* у Коју се, Христос, Реч Очева,* пером Духа уписа.* Њиме и имена Светих Страдалника Косовских* у Књизи вечног живота* руком Твојом записана беху.* И сада и увек и у векове векова. Амин. Ти си, Дјево, Бразда неорана* из Које Клас бесмртности, Христос, произрасте.* Њиме причешћени српски јунаци,* иако до смрти на земљи косовској пострадаше* небеску Земљу живих наследише.* Катавасија: празнична Песма 3. Ирмос: Небескога круга Врхотворче Господе,* и Цркве Градитељу,* Ти ме утврди у љубави Твојој,* Крају жеља, Тврђаво верних,* једини Човекољупче.* Пред иконом Твојом, Богородице,* цар Лазар на вечери пред Косовску битку* на верност Христу се заветова,* што и крвљу својом запечати,* и то као царски указ свој* нараштајима српским остави.* Икону Твоју, Дјево, „Стену необориву“* српски војници у бој носаше* као заставу Православља.* Смрт за Христа претрпеше,* и зато нетљене венце живота* од Њега, вишњег Цара свог, добише.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу Лазар кнез на земљи, а цар на небу,* Крст свој као царски скиптар понесе* и крвљу својом као пурпурном багреницом се украси.* Зато, као победоносац Христу сацарује* у непролазном Царству Његовом.* И сада и увек и у векове векова. Амин. Као што се Син Твој, Дјево,* телом на небески царски Трон Свој вазнесе,* тако се тело Лазарево* у вазнесењски храм његов раванички* као на царски трон положи,* одакле лепотом бесмртне славе блиста.* Катавасија: празнична Седалан, глас 2. Народу као телу Цркве Српске* даде се жалац у месо,* Турци, анђели сатанини,* да му пакосте.* Зато Срби Тебе, Богородице,* пред иконом Твојом* „Стеном необоривом“ мољаху* да непријатељи одступе од њих,* али Ти им, Дјево, каза:* „Доста вам је благодат Моја,* јер се сила Моја у немоћи* показује савршена“.* Песма 4. Ирмос: Господе, чух тајну Твога домостроја спасења,* разумех дела Твоја и прославих Твоје Божанство.* Правоверни род српски* као виноград Господњи* од кривоверних погажен беше,* али Ти, Дјево, као необрађени Виноград* Сином Твојим као Гроздом Божанским* све горчине његове услади.* Усред трња исламског* Срби хришћани ожалошћени беху,* али Ти, Дјево, као Врт затворени* из Кога Христос, Цвет Богоипостасни, изниче,* миомиром наднебеске утехе* душе њихове облагоуха.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу Као три младића у пећи халдејској* тако и народ српски страдаше* од огња зала турских,* али освежен беше Росом доброте, Христом,* Који на Тебе, Дјево, сиђе* као на Руно Које Гедеон унапред виде.* И сада и увек и у векове векова. Амин. Народ за земљом горко плакаше* као Адам пред затвореним вратима Раја сладости,* али му се Ти, Дјево, отвори* као небозасађени Рај,* од Едема лепши,* усред Кога је Дрво живота, Христос.* Катавасија: празнична Песма 5. Ирмос: Просвети нас заповестима Твојим, Господе,* и мишицом Твојом узвишеном* подај нам мир Твој, Човекољупче.* Када царство и држава* српски пропадоше,* Ти, Дјево, народу остаде* као Дијадема непропадљива,* Жезал правде, Држава силе,* Штит благочешћа* и Палата Свецара, Христа.* Храмови српски од руку злочестивих* разорени беху,* али си Ти, Дјево, као Храм нерукотворени* у Коју Велики Архијереј, Христос, уђе,* под кров милосрђа Свога* род наш сабирала.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу Безумље турског насиља владаше* и многи Срби без домова земаљских осташе,* али им Ти, Дјево, беше* Дом небески Кога Премудрост Божја,* Христос, Господар света, Себи сазда.* И сада и увек и у векове векова. Амин. Тама туге све беше покрила,* и народ српски земљу немаше,* али Тебе, Дјево, богодивно имаше* као словесно и одуховљено Небо* из Кога Сунце радости,* Христос Бог и Спаситељ, засија.* Катавасија: празнична Песма 6. Ирмос: Излићу молитву ка Господу,* и Њему ћу казати туге моје,* јер се душа моја испуни зала и живот се мој приближи аду,* и молим се као Јона: Боже, изведи ме из трулежи.* Када кнез Лазар на Косову пострада* народ српски земног владара* на престолу изгуби,* али не изгуби Тебе, Богородице,* небеску Царицу Своју* и богоносни Престо Цара славе, Христа.* Усред потопа безбожја агарјанског* Црква Светосавска је као барка од Нојеве боља* чеда Своја чувала,* а Ти им се, Дјево, као чиста Голубица јављаше,* Изданак спасења, Христа Бога, им доносећи.* Слава Оцу и Сину и Светоме Духу Ноћ неправедног страдања српског* пет векова трајаше,* али си Ти, богозарна Дјево,* као свештенолепна Зора безвечерњег Дана* људе Своје Сунцем правде,* Христом, обасјавала.* И сада и увек и у векове векова. Амин. Богоглагољиви Давид о Теби, Дјево,* псалмопојаше као о Граду Божјем* Кога реке Духа веселе.* Зато Те је и род српски химнохвалио,* имајући Тебе као неосвојиви Град свој,* од Крушевца царственији.* Катавасија: празнична Кондак, глас 3. подобан: Дјева днес... Дјева данас благовољење Своје нам показује,* Гора Атон жртву хвале Богомајци приноси,* Анђели са монасима славослове,* „Необорива Стена“ из Србије путује,* нас ради Свецарица на трон Свој дође,* у царску лавру хиландарску.* Икос 1. Анђео земни и човек небески, Свети благоверни кнез српски Лазар, потруди се да икону Твоју „Стену необориву“ за себе нађе и у двор свој у Крушевац постави, имајући тебе као Покров од свих видљивих и невидљивих непријатеља, и једину Наду и Утврђење, Пречиста Дјево. Он под светли омофор милости Твоје свагда прибегаваше, и Теби, Царици неба и земље, у усрдним молитвама овако говораше: Радуј се, позлаћени Кивоте, Који Законодавца, Господа свих, прими! Радуј се, нерукотворена Скинијо у Коју Христос, Велики Архијереј, уђе! Радуј се, запечаћена Књиго у Коју се Духом Светим Реч Очева уписа! Радуј се, небеска Лествице, Коју патријарх Јаков виде, а Којом Бог сиђе! Радуј се, превисока Горо од Које се Камен Крајеугаони одсече! Радуј се, Богородице Дјево, необорива Стено спасења нашега! Синаксар: По предању, после виђења у коме му се јавила Пресвета Богородица у атонској пустињи и посаветовала га, Свети Сава је дао да се направи велика икона Богородице названа необорива Стена, коју је даровао својој ктиторији – манастиру Филокал у Солуну. Због тога је на њеној полеђини изображен Свети Сава, одевен у сакос, са ромејском царском круном на глави, са којом нигде више није насликан, а са којом се изображава Христос, као Цар и Првосвештеник. Пред том иконом Мајке Божје на кнежевој вечери уочи Косовске битке 1389. године, српски витезови су се заклели на верност Христу и своме благочестивом кнезу Лазару. Икона је ношена у бој на Косову, а потом враћена у манастир Хиландар, где се све до данас чува у манастирској ризници. Њен други назив је Лазарева или Видовданска. После тачно 628 година од Косовске битке, чувени препис иконе "Необориве Стене" стигао је у цркву Лазарицу у Крушевцу. Мајка Божја преко ове иконе пружа брзу помоћ и утеху свима који је са вером призивају. Молитвама Пресвете Мајке Твоје, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.

У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије Године 1157. Свети благоверни велики кнез Суздаљски, Андреј Јурјевич (Георгиевич), један од првих ујединитеља и градитеља Руске земље, (из милоште звани Богољубским) напустио је Вишегород и упутио се у своју отаџбину, у Ростово-Суздаљску земљу. Са собом је носио чудотворну икону Пресвете Дјеве Марије која ће се касније назвати Владимирска и постати заштитница целе Руске земље. Путовање се одвијало неометано до места, где се сада налази Богољубов манастир. Међутим, 18 јуна, на десет врста од Владимира, поворка са иконом се без икаквих видљивих разлога зауставила и коњи се нису могли померити с места. Упркос замени коња, они се нису могли померити. Кнез Андреј нареди читање молебног канона у част Божије Матере, пред Њеном чудотворном иконом, а сам се дуго молио на коленима и у сузама, узалуд – коњи се нису могли померили. Удаљивши се потом у свој шатор, кнез се мољаше у сузама насамо, када је пред зору заспао и удостојио се чудесног виђења. Пресвета Богородица му се јавила са свитком у десној руци и рекла му да икону узме из Вишегорода и постави у Владимир, а да на овом месту чудесног јављања Њеног, подигне храм у част Њеног Рождества, као и манастир за монахе. Чудотворна икона била је торжествено враћена у Владимир, а на месту јављања Богомајке, кнез Андреј је дао да се од белог камена сазида црква Рођења Пресвете Богородице и потом на том месту осније манастир. Само место где се јавила Пресвета Дјева – кнез је назвао Богољубивим или Богољубским, а близу новоподигнуте цркве и манастира, основан је град, Богољубов. У спомен на то чудо јављања Божије Матере – манастир су такође назвали Богољубским. Од тада, спомен на чудесно јављање Богородице 1157. г. кнез је установио да се једном годишње празнује, и то 1. јула по новом, односно, 18. јуна по старом календару. Изображење Надахнут јављањем Свете Дјеве кнез Андреј, кога су од тог времена прозвали Богољубским, нареди да се на дрвету од кипариса, наслика икона Богомајке, управо онако како му се јавила. Икона је насликана у изванредном грчком стилу у целој Богородичиној фигури са развијеним свитком у десној руци и левом руком подигнутом к Спаситељу. Лицем је окренута ка Господу Исусу Христу, који јој се у том трену јавио. На свитку је Њена молитва Своме Сину – да благослови место, које је Она изабрала. У позадини иконе осликан је град Владимир и камена бела црква коју је кнез Богољубски дао саградити, после чудесног виђења Богоматере. Године 1820. владимирски грађани Богољубску икону украсили су сребрно позлаћеном ризом, бисерима и венцима од драгог камења. Новописана икона свечано је била пренета у новоподигнути храм Рождества Пресвете Богородице и названа је Богољубива или Богољубска. У совјетско време после затварања манастира чудотворна икона налазила се у Владимиро-Суздаљском музеју. У мају 1993. године Богољубска икона Пресвете Дјеве Марије, враћена је Цркви; сада се налази у Успењском сабору, кнежевског манастира у Владимиру. За древну светињу направљен је специјални кивот са посебним климатским условима, погодним очувању светиње. Чуда Пред овим образом молимо се за избављење од болести, стихија сиромаштва, националних расправа, путовања за која се молимо да се остваре на благочестив начин. Такође, пред њом се мајке моле за оздрављење своје деце. Године 1771. установљено је у част Богољубске иконе ново празновање као успомена на чудесно избављење града Владимира и његове околине, од смртоносног поветарца. Као успомена на ту чудотворну моћ Богољубске иконе установљен је крсни вход за време кога се ова света икона 21. маја из Богољубског манастира превози у Владимир, одакле се 16. јуна враћа. Молитва Богоматери пред Њеном иконом Богољубском О, Пречиста Госпођо Богородице, Мати Богољубива, Надеждо нашег спасења! Погледај милостиво на верујуће с вером и љубављу који се приклањају Пречистоме Твоме образу; прими наше похвално пјеније и пројави топлу твоју молитву за нас грешне к Господу, да, презре сва наша сагрешења, спасе и помилује нас! О, Предивна Владичице! Покажи на нама чудо милости Твоје. Молимо Те умилно, избави нас од сваке невоље, управи на пут сваке добродетељи и благости, спаси од искушења, беда и болести, отклони од нас клеветања и свађе; сачувај нас од пожара, глади, земљотреса, потопа; подај нам Своју милостиву помоћ на путу, на мору и на копну, да не погинемо љуто. О, Свемилостива Богољубива Мати, с тврдим надањем упућујемо К Теби нашу смирену молитву! Погледај наше сузе и уздахе, не заборави нас у све дане живота нашега, увек пребивај с нама, и Твојим заступништвом и стајањем пред Господом подај нам наду, утеху, заштиту, и помоћ да те славимо и величамо Преблагословено и Свесвето име Твоје. Амин. Тропар, глас 1 Богољубива Царице, Неискусомужна Дјево, Богородице Марија! Моли за нас од Тебе Љубљеног и Рођеног од Тебе Сина Твога, Христа и Бога нашега, подари нам остављење прегрешенија, мир нам подај, земљи плодова изобиље, и свему роду људском спасење. Градове наше Руске земље од најезде иноплеменика заступи и од међусобних свађа нас сачувај. О, Мати, Богољубива Дјево! О, Царице Свесвета! Ризом Својом покриј нас од свакога зла од видљивих и невидљивих врагова заштити и спаси душе наше. Кондак, глас 3 Дјева данас предстоји Сину, руке Своје к Њему шири, Свети кнез Андреј радује се и с њим Руска земља слави, Богородицу Превечнога Бога. Величање Величам Те, Пресвета Дјево, Богоизбрана Отроковице, и поштујем образ Твој свети, из ког точиш исцељење свима који Ти верујући прибегавају. https://mitropolija.com/2025/06/30/cudotvorne-ikone-majke-bozije-bogoljubska-bogoljubiva-3/

Само у Русији постоји више од триста икона које су се, по благочестивом предању, појавиле на неки чудесан начин. Неки од најпознатијих су Богородица Владимирска, Госпојина Казанска, Госпојина Смоленска, и Богородица владајућа. Часнију од Херувима и неупоредиво славнију Од Серафима Тебе што Бога Реч непорочно роди Ваистину Богородицу Величамо https://www.facebook.com/OrthodoxFaith