Претражи Живе Речи Утехе

Историјски документи сведоче да се Леснинска икона Пресвете Дјеве Марије пројавила 14.септембра 1683. године пастирима села Буковки код Бјеле, које се налази преко реке Буг (у данашњој Пољској). Када је напасао стоку на месту древних ровова, један од пастира је одлучио да се сакрије од врућине у густом шикару и одједном је у гранчицама крушке, угледао, блиставу икону Свете Дјеве.Икона је добила назив по великом женском манастиру Лесна, (који се сматра као матица првог српског манастира после светског рата) у коме је почивала, од његовог оснивања, 25. априла 1884. у Сједлецкој Губернији, Холмске Епархије (Пољска). У годинама грађанских тешких времена почетком 20. века, после пада тврђаве Брест-Литовск, морала је по наређењу војних власти, цела манастирска обитељ (са 300 сестара, 300 послушница и питомаца, 3 манастирска духовника, 1 вероучитељицом, 2 ђакона, 2 псалмошчика и чудотворном иконом Богородице Леснинске) напустити свој манастир. Читава обитељ је допутовала у Петроград, међутим, ускоро су морале да напусте и Петроград те су се 1.септембра 1916.године са 200 сестара и 2 духовника, женском школом и педагошким курсевима у којима је било 150 ученица – из Тверске Губерније преселиле у Бесарабију у Кишињевску епархију, у манастир Жапку; са собом су носили драгоцену светињу.После успешно завршених усмених преговора, које је игуманија Екатерина (Јефимовскаја) водила са Архијерејским Сабором у Београду, преселиле су се 17. августа 1920.године са 60 сестара и 1 духовником у тадашњу Југославију, у манастир Кувеждин, а одатле у манастир Хопово, који је актом Министарства Вера од 4. октобра 1920 године, – одређен као њихово стално пребивалиште.Њихов долазак у Хопово, одушевио је многе Српкиње, жељне монаштва. Са светом обитељи, на свим њиховим путешествијима, налазила се и главна манастирска светиња – чудотворна икона Пресвете Богородице, Леснинске. Тадашња игуманија манстира Кувеждин, Меланија Кривокућин између осталог, бавила се везом у злату, уз помоћ руске монахиње, Ангелине. Мати Меланија је била и иконописац, радила је ликове на иконама, које су сестре везле свилом и златом. Једна таква икона сада се чува у манастиру Ваведењу, у Београду на Топчидерском брду. (икона Богородице Леснинске заштитнице).Оригинална Светиња је у путешествијима Руских монахиња, делила њихово странствовање – а тренутно се налази у православном женском Леснинском манастиру, на периферији Париза.Тако су од иконе убрзо почела да се дешавају чудесна исцељења.За датум прослављења узет је 8.09 по новом, односно 21.09. по старом календару. Постоји још један дан у години када се ова света икона прославља, то је 14.09. по новом календару, односно 27. септембар по старом календару. Богомајка је приказана у допојасном положају како у наручју носи, Онога Који све носи док прстима леве руке показује на Божанственог Младенца.Због старости иконе, лица су у потпуности затамњена, како код Мајке тако и код Вечног Младенца.Видимо да им се на главама налази царска круна, богато украшена, која симболизује митру и представља Архијерејско достојанство које Мајка и Син имају – Он је дакле Цар и Првосвештеник докле је Она, Владичица, Царица Неба и земље.Одежда Приснодјеве је украшена, бисерјем, драгим камењем а на грудима јој висе три напрсна Крста и Панагија. Панагија је део Богослужбене одежде Архијереја и предстваља стално подсећање на Господа Исуса Христа и Заступништво Богоматере, које треба да има онај који је носи. Док напрсни крст сиболизује печат истинитог исповедања вере које излази из срца свештенослужитеља. Видимо да су плавим сафирима декорисане звезице на раменима и Часној Глави, Свете Пречисте, као симболи Њене Девствености. Лесна икона Богородице уклесана је на тамноцрвеном овалном камену, окружена сребрним оквиром са излазним зрацима. https://mitropolija.com/2024/09/08/cudotvorne-ikone-majke-bozije-lesninska-2/

Када је персијски шах Абас 1622. године, пљачкао по Грузијској земљи, тада су Персијанци узели много свештених утвари, међу којима и Господњу ризу и чудотворну икону Грузијске Богоматере. Господњу ризу је шах Абас однео на дар Патријарху Филарету, а икону Грузијске Богомајке је продао Стефану Лазареву, трговачком путнику јарославског трговца Григорија Литкина. Литкин је у Јарославу уснио сан да икону пошаље у Красногорски мушки манастир у Архангелској области. Како се Стефан вратио у родни крај, његов послодавац, Литкин је са радошћу дочекао икону и са чашћу је пратио у Двинске пределе и Черногорски манастир, (који је основан на гори покривеној непроходном шумом), због чега је од древних времена била позната, као Черна Гора. Касније је манастир преименован у Красногорски. Заједно са иконом, Григорије Литкин је донео још значајнијих поклона за украшавање светиње. Овде се у непроходној шуми, света икона прославила многим чудесима. Године 1654. у време велике епидемије икона је била однета у Москву и молитвама пред њом време епидемије се скратило и болест ишчезла. У част овог догађаја био је освећен Тројицки храм у Глиницама. Мноштво народа је долазило чудотворној икони на поклоњење, а вера је била потврђена прекраћењем смртоносне епидемије. Године 1658. указом цара и благословом Епископа Никона новгородског, (будућег Патријарха московског и целе Русије), испитавши исцељења која су произилазила од чудотворне иконе установљено је њено празновање – 4. септембра по новом, односно 22. августа по старом календару. Након затварања Красногорског манастира 1922. године, Грузијска икона је нетрагом нестала. Чуда Пред иконом Богородице Грузијске молимо се за избављење од епидемија, куге, за исцељење од глувоће и ушних болести, слепила и других очних болести. Тако је монаху Питириму, после његових молитава пред чудотворним образом, изгубљени вид и слух потпуно повратили. Хронике владавине Алексеја Михајловича сведоче да је чудотворни образ ношен у многим руским провинцијама, чак до Сибира. Грамата из 1698. године каже: Преко образа Грузијске Мајке Божије, како раније тако и сада, она пројављује многа чуда и исцељења за оне који јој прилазе са вером! Изображење Ова икона припада типу Богородице Путеводитељке (Одигитрије), где је Света Дјева допојасно приказана са Богомладенцем у наручју. Прстом руке Своје свете указује на Христа, као на пут истинити, док Он у левој руци држи савијени свитак. На овој грузијској икони Богомладенац, иако Младо Дете, десном руком благосиља као Архијереј, крсним знаком ИС/ХС. Видимо да је одевен у златни хитон, као Цар и Првосвештеник. Пошто је Он глава Цркве, као законодавац, држећи свитак у својој левој руци, благосиља све оне који иду путем савршенства. Богомати је сасвим једноставно одевена са тамном одеждом, изнутра пребојеном црвеном бојом, која се простире по ивицама поруба. На Глави Њеној и раменима се налази извезена по једна звезда, симбол непорочне чистоте Њене. На рукама су Јој извезене наруквице, као код свештеника који савршава Свете тајне. Погледи Богомладенца и Приснодјеве су уперени једно у друго, у савршеном сагласју. Он као Првосвештеник и Она као Његова прва слушкиња, заједно садејствују у домостроју људског спасења. Иконографски, Грузијски образ је сличан Јерусалимској икони Мајке Божије. Молитва 1 Прими, Свемоћна Најчиситија Господарице, Богородице, ове искрене поклоне од нас, Твојих недостојних слугу, за Твој чисти обаз, нежно појање приносимо Ти, јер си Ти суштина и слушаш наше молитве и дајеш по вери онима који траже и испуњаваш: потребитима муке ублажаваш, болеснима дарујеш исцељење, исцељујеш слабе и болесне, и растерујеш демоне са небеса, дарујеш утеху оклеветанима, и чуваш повређене, опрашташ грешницима, чистиш губаве и малу децу, смилуј се, и разреши јалове од неплодности. Тако, Госпођо, ослободи нас од мнодих свеза и исцели од сваке страсти и исцели очне болести и ослободи нас од смртоносних чирева: све је могуће кроз Твоје посредовање пред Сином Твојим, Исусом Христом, Богом нашим. О Свеопевана Мати, Најчистија Мајко Божија! Не престај молити се за нас, недостојне слуге Твоје, славећи Те и величајући Те, и прослављајући Твој најчистији образ имајући неразрушиву наду и необориву веру, у Тебе, СвагдаДјево, Најсветија Непорочна, славимо Те и поштујемо, певајући Ти сада и увек и у векове векова. Амин. Молитва 2 Теби, Богоизабраној слушкињи, Благословеној Дјеви Мајци Божијој, Царици неба и земље, вапимо Ти: почуј наше молитве и не окрени Своје лице од нас недостојних. Прими, О Сведобра, од недостојних слугу Твојих, који поштују Твоје најчасније име, верно клањајући се Теби пред Твојим чудотворним образом, нудимо Ти своје топло мољење: узнеси до престола Сина Твог, Христа Бога нашег, како Би био милостив на неправедност нашу, да нам не врати по делима нашим, како би Његова благодат била још издашнија. Њега, моли уместо нас: јер Ти можеш тражити све од Њега, као Мајка, јер имаш смелост пред Њим. Због овога, Теби, као Свемоћној и најмилосрднијој Посредници, прибегавамо, често се молећи: питај Јединородног Сина Божијег, Христа Бога, који Је од Тебе рођен, за све нас од светих отаца православних, до свршетка дана наших, да останемо у заповестима Божијим, исправно се држећи, и да остатак живота нашег проведемо у побожности и чистоти, да будемо почаствовани мирном хришћанском смрћу, са добрим одговором на страшном суду Сина Твога и нашег Бога. Како би под покровом Твојим достигли вечно блаженство у Царству Божијем, заједно са Његовим Јединородним Сином и Светим Духом, коме доликује слава, част и поштовање, сада и увек и у векове векова. Амин. Молитва 3 Твоју величину и милосрђе, Мајко Божија, ко ће испричати; и ко ће опевати Твоја чуда, Преславна; Ти си радовање верној деци Руске цркве, Најчистија, безбожним варварима, Које си збунила Својом светињом: Твоја изванредна икона је сачувана за нас, наше болести су излечене и духовне туге су ицељене. О, Свемилосрдна Госпођо, Дјево, Мајко Божија, не ускрати нам од Твоје заштите, већ са Твојим молитвама, увек сачувај нашу земљу и људе у свету и допринеси обнављању манастира Раифа. Као Света Мати Најсветијег Бога, Госпођо, Маријо Мајко Божија, са свима светима, моли се да душе слугу Твојих достигну небеска насеља, са новомученицима и исповедницима манастира Раифа. https://mitropolija.com/2024/09/04/cudotvorne-ikone-majke-bozije-gruzijska-2/

Овај образ Преблагословене Дјеве Марије на Куликово поље су донели Донски козаци из града Сиротина, где је икона пребивала у Успењском сабору, као помоћ у бици, која је била прекретница за Русију (21.09/8.09). Козаци су је принели Светом благоверном кнезу Димитрију, који ју је утврдио на дрво као барјак те је тако икона у свим ратовима остала при Руској војсци. Кнез је потом икону Мајке Божије донео у Москву, имавши намеру да је постави у Успењски сабор московског Кремља, коју је након изградње Сабора доиста и пренео. У спомен чудесне победе над Татарима на обалама реке Дон, икона Приснодјеве је названа – Донска. Према другој верзији, ова икона Мајке Божије је постављена од стране кнеза Димитрија Донског у Успењски сабор, али не у Москву, већ у селу Коломенско. Године 1558. пре похода на Казањ, цар Иван Васиљевич Грозни, заустављајући се у Коломенском, молио се дуго и усрдно пред овом иконом Мајке Божије за даровање победе Руском оружју. После освајања Казања, цар је наредио да се Донска икона Приснодјеве пренесе у Благовештенски сабор московског Кремља. Године 1591. када је значајан део Руске армије на северу земље одговорио на напад Швеђана, кримски Татари под вођством кнеза Нурадина и његовог брата Мурат-Гираја напали су Русију и пришли Москви, заустављајући се на Врапчевим брдима. Не ослањајући се на људске снаге, Московљани положише наду на Господа и Његову Пречисту Мајку. Цар Теодор Јованович је наредио литију около Москве са Донском иконом Пресвете Богородице. На ноћ уочи битке, образ је стављен у покретну војну Цркву посред војске, припремајући се за битку. Током ноћи, цар је тражио посредништво како би поразио непријатеље и Она му је обећела Своју помоћ. У одлучујућем тренутку битке, који је потрајао читав дан, руски војници су поразили Татаре. Из захвалности Пресветој Богородици за милосрђе које је пројавила Донском иконом Мајке Божије, исте године, на том месту где је посред војске за време битке стајала Донска икона, основан је Донски манастир, у коме је постављена копија чудотворне иконе Мајке Божије; овај чудотворни образ се и даље налази у Донском манастиру. А икона из Благовештенског сабора Кремља се налази у државној Третјаковској галерији. Једном годишње, уочи прославе Донске иконе Пресвете Дјеве Марије, образ из Третјаковске галерије се доноси у Донски манастир, где је доступна верницима на целивање. Датум прослављења ове иконе је 1. септембар по новом, односно 19. август по старом календару. Сматра се да је икону насликао генијални Теофан Грк. Оригинала икона се све до данас налази у Третјаковској галерији. Чуда Пред иконом Благословене Дјеве Марије Донске, молимо се за избављење од страника и за очување Руске државе, за помоћ православној Руској војсци, у тешким данима за Русију. Дакле, два догађаја због којих се празнује Донска икона Мајке Божије су већ поменута – Куликовска битка и поход Ивана Грозног на Казањски ханат. Поред тих датума који се обележавају црквеним празновањем светиње, Донска икона је повезана са још многим важним догађајима руске историје. Тако је Донска икона учествовала и у походу Ивана Грозног на Полоцк 1563. године, а у периоду од XVII-XIX века икона је поштована као истинска заступница приликом напада иноверних и иноплемених непријатеља. Још једна најезда кримских Татара на јужноруске земље (1646. године у време цара Алексеја Михаиловича) заустављено је заступништвом Донске иконе Мајке Божије. Њено заступништво забележено је и приликом Чигиринских похода против Турака 1677–1678. године, као и приликом Кримског похода Кнеза Голицина 1687-1689. године. Заузимањем Азова од стране Петра I (1696. године) Донска икона стиче вечну славу заштитнице јужних руских земаља. Сачуван је огроман број и других историјских повести о Донској икони Мајке Божије од 16. века до данас, са многобројним похвалним речима, повестима, молитвама, описима чудеса и описима историјских догађаја, са њом повезаних.. Још пет копија Донске иконе Мајке Божије сматрају се чудотворним. То су иконе у Светотројичко-Сергијевској лаври, Донском манастиру у Москви, Успењском манастиру у Коломни, икона у храму у Стародубу и икона у скиту Св. Јована Претече у Молченско-Софронијевској пустињи. Изображење Иконографски овај тип Богородичине иконе припада типу Умиљеније (грч. Елеусе) где је Дјева допојасно приказана како у наручју носи Младенца док им се лица прожимају; ово прожимање указује на однос Творца и Његове творевине за коју је Он пострадао, ради искупљења греха. Сједињење небеског и земљаског, где Дјева представља савршени изданак рода људског. Изглед Пресвете Богородице је препун туге јер зна да Њеном Сину предстоји тешка смрт. Одевена је у тамну одежду без икакавог украшавања, осим извезеног поруба по ивицама. Особеност овог приказа су ножице Божанственог Младенца које су карактеристично постављене на леву Дјевину руку; док је одевен у златни хитон као Цар и Првосвештеник. Дјевина десна рука придржава Богомладенца, савијено придржавајући наборе одежде Сина Свога. Овај мотив савијене десне руке којом стеже свилени огртач, преузет је из Византијске традиције, као и благосиљање десном руком и држање плавог свитка у левој руци Богомладенца. На рукаву огртача Приснодјеве златним грчким словима је исписан стих из Псалтира: “Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена” (Псалм 44:13). Очито је коришћење многих познатих мотива и византијске и новгородске иконографије, међутим Донска икона Мајке Божије представља самостално уметничко дело врхунског квалитета, са особеностима које је одвајају од поменутих школа иконописања. Поготово је уникално насликано лице Пречисте, на коме се уз брижан израз због будућег страдања Богомладенца, очитава несвакидашња унутрашња просветљеност Богомајке. Лице Пречисте на овој икони је уникално, па отуд и тврдње да је Донску икону осликао Рус из иконописачког круга Теофана Грка, или пак њега самог. То се поткрепљује чињеницом да су се у то време мајстори из Константинопоља строго придржавали форми класичних иконографских канона, а изражена емоционалност на лицу Пречисте на Донској икони заиста одскаче од класичних византијских форми. Историјски оков. Икона је у XVII веку била смештена у величанствен златни оков са венцима од драгог камења украшеним смарагдима, сафирима и алмадинима. На излазним ивицама биле су угравиране сафирне минђушице, на златним тракама биле су угравиране многобројне иконе. На глаткој сребрној површини окова која је представљала својеврсну ризу Пречисте и Богомладенца, било је причвршћено 5 златних напрсних крстова са драгим камењем и бисерима и 13 панагија. У једној панагији налазио се делић Животворног Часног Крста Господњег а у другим крстовима и панагијама налазиле су се честице светих моштију. По количини честица моштију светитељских, оков Донске иконе Мајке Божије – није имао аналогију. У том окову била је смештена својеврсна иконографија која је изображавала Царске двери на иконостасу, а сама икона са ликом Богомајке је највероватније представљала Престо Господњи, јер је она у себе сместила Оваплоћено Слово. На прелазу XVII у XVIII век Донска икона је извађена из тог окова ради сахране царице Наталије Алексејевне, а после је икона стављена у други рам. Драго камење које је било стављено у историјски оков Донске иконе опљачкале су 1812. године дивље хорде уједињене под Наполеоном Бонапартом. Сто година касније поново су дивље хорде, овај пут под руководством Лењина и Троцког, докрајчиле импозантни оков опљачкавши и сребрну ризу са окова Донске иконе Мајке Божије. До данас је од тог окова сачувано само неколико предмета, од којих је најзначајнија позлаћена напрсна дуборезна икона “Силазак у ад”, са драгим камењем с почетка XV века. Интересантно је да је на оригиналној икони са њене друге стране изображен образ Успења Пресвете Богородице. Молитве Благословеној Дјеви Марији пред Њеном иконом, Донском Молитва прва O, Најсветија Госпођо, Дјево Мајко Божија, наша добра и брза Посреднице! Појемо Ти са захвалношћу за Твоја дивна дела. Од давнина, пусти нас да појемо Томе незаменљивом посредништву за град Москву и за нашу земљу, која је увек чудесно манифестована Твојим Донским образом: одреди странаца су одвраћени, градови и села су неповређени сачувани, а људи ослобођени страха од умирања. Сузне оче су осушене, стењања верних су утишана, вараји су претворени у заједничко радовање. Буди нам, Најчистија Мајко Божија, утеха у жалости, обновљење надања, образ храбрости, извор милосрђа, даруј свакоме непољуљано стрпљење у тужним околностима. Подај свакоме по њиховим мољењима и потребама: младе васпитај, поучи омладину у честитости и страху Божијем, охраби обесхрабрене, и подржи остареле. Посети у болести и тузи, омекшај зла срца, ојачај братску љубав, испуни нас миром и љубављу. Примири благосрдна Мати, оне који ратују и оправдај оклеветеане. Истреби пороке, да греси наши не изађу пред Судијом свих, да нас не сустигне праведни гнев Божији. Са Твојим молитвама, са Твојим свемоћним покровом, заштити нас од инвазије непријатеља, од сиромаштва, уништења, пожара, мача и сваке беде. Полажемо наду да ћемо путем Твојих молитава примити од Свевишњега Бога опроштење грехова и утешење и измирење са Богом. Упути нас како би тражили Царство Небеско, како би на крају наших живота стали с десне стране Божијег Престола, O Свеопевана Дјево, која стојиш пред Светом Тројицом у вечној светлости. Подај нам да у лику ангела и светих, величамо Најчасније Име Твога Сина, са Његовим Беспочетним Оцем, и Најсветијим и Животворним Духом, у векове векова. Амин. Молитва друга Коме да завапим, Госпођо, коме да прибегнем у својим тугама, ако не Теби, Царице Небеска? Ко ће примити мој плач и моје уздисање, али Ти, Пречиста, ниси нада хришћана и уточиште нас грешних? Ко ће нас више заштитити у невољи? Услиши јадиковање моје, и приклони ми ухо Твоје, Госпођо Богородице моја, и не презри мене који тражим помоћ Твоју, и не одбаци мене грешног. Просветли и научи ме, Царице небеска, не одступи од мене, слуге Твога, Госпођо, за роптање моје, пробуди ме као Мајка и Заштитница. Поверавам се милосрдном покрову Твоме, да ме устројиш. Води мене грешног у миран и спокојан живот, да заплачем за грехе своје. Авај мени, коме ћу се обратити Теби, Надо и Уточиште грешника, у нади неисказане милости и благодати Твоје? Да ли да изговорим реч за своје преступе на величанство Твоје славе? О Госпођо, Царице небеса, Ти си моја мајка и нада, Ти си моја нада и уточиште, заштита, заступништво и помоћ. Краљице моја, Преблагословена и Најбржа Заступнице, покриј грехе моје заступништвом Твојим, заштити ме од непријатеља видљивих и невидљивих; Умекшај срца злих људи који устају против мене. Мати Господа Творца мога, Ти си корен девствености и неувенула боја чистоте. Богородице, помози онима који су слаби у плотским страстима и болеснима срцем: са Јединородним Сином Твојим и Богом нашим, и чудесним заступништвом Твојим да се оправдам, и да се избавим од сваке несреће и недаћа, свемогућим молитвама Твојим, Господњим и Свемогућим Богом. Радуј се, Благодатна, радуј се, Радуј се, Преблагословена, Господ је са Тобом. https://mitropolija.com/2024/08/31/cudotvorne-ikone-majke-bozije-donska-2/

Манастир Лепавину (који се налази под надлежношћу Митрополије загребачко – љубљанске), недалеко од Копривнице у данашњој Хрватској, – око 1550.г. су основала два монаха из Царске Лавре, манастира Хиландара са Свете Горе Атонске; манастир је име добио по оближњој Липовој шуми и граду Вину и отуда, Липовина; посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. Зна се да је Патријарх Арсеније III Чарнојевић, провео у овом манастиру неко време. За историју овог манастира нераскидиво је везана чудотворна икона Пресвете Богородице Лепавинске, која је у (16.) в. насликана, а дело је непознатог иконописца. Током II светког рата, манастир је разрушен а икона је чудесно нестала; светилиште је обновљењно 1967.године а светиња је опет непознатим начином враћена у манастир. Током првог богослужења и враћања иконе манастиру, чудо је произишло од ове свете иконе – дечак нем и глув од рођења је проговорио а слух му се вратио. Пређашњих деценија блаженог спомена архимандрит Гаврило (Вучковић) својом преданошћу Вољи Божијој, мисионарским радом уз помоћ савремених технологија и усрдним молитвама призивао је Богу бројне вернике овог краја, да се врате под окриље Пресвете Богородице и посете ово вековно православно огњиште. За чудотворну Богородичину икону, Лепавинску, највећу драгоценост манастира, по коме је икона добила име, одређен је 28.08. по новом, односно 15.08. по старом календару, као дан прослављења. Призива се у свим немоћима телесним, душевним као и онима који су духовне природе. Чуда У немачком бомбардовању 1943.г. манастир Лепавина је скоро до темеља био уништен, од две авионске бомбе које су га погодиле; Икона Пресвете Богородице је чудом остала неповређена. Пронашли су је затрпану дебелим слојем, цигле и малтера, без и једне огреботине. Тада је пренесена у складиште Православног музеја у Загребу, где ју је случајно 1967.г. пронашао на тавану ђакон Симеон Сакуљ и по благослову Митрополита Дамаскина, вратио у манастир Лепавину. Постоје многобројна сведочанства о исцељењима код Лепавинске иконе Пресвете Богородице. У манастирском летопису забележено је и ово: године 1773. човек из Маринковаца, довео је свога сина у манастир, тешко оболелог од духа нечистог те је и разум изгубио; био је везан и чуван, али је благословом Божијим исцељен – пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске. Војник Игњатије из села Мали Грабићани је 1774.г. толико изгубио разум да је и одећу са себе цепао, те је био везан у ланце. Његова породица га је довела у манастир и ту је добио исцељење, пред иконом Пресвете Богородице. Скорашњи случај исцељења пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске догодио се сестри Д. која је у факсу који је манастиру Лепавинском, написала, описала своје исцељење: ,,Прошле године у листопаду, дијагностициран ми је рак на десној дојци. Шокирала сам се. Почела сам плакати и питати се: Господе, што си ми дао ту опаку болест кад се не могу с тим борити, ионако сам психички слаба… Моја обитељ је била у великом шоку и страху за мене. Тад су ме звали пријатељи и они кoји то нису, да ме утјеше. За мене није било нити једне праве утјехе и подршке. Знала сам да ми родитељи, откад су за то сазнали, јако пате, патиле су и моје двије сестре, мој муж Д. и моја дјеца, која су ме гледала уплакану и сломљену. Подршке је било од мојих најближих, али та подршка је још више растуживала, јер сам гледала њихова забринута и тужна лица. Хтјели су помоћи, али у тој ситуацији нису могли. Кроз два дана од те вијести, требала сам кренути у Нови Сад на заказани преглед код кирурга који ме требао оперирати. До мог поласка за Н. Сад, на кољенима сам читала молитве испред иконе Богородице Лепавинске. Читала сам Акатист Пресветој Богородици, Јеванђеље и Псалтир. Уз те молитве сам плакала и молила да ме Богородица спаси да тако не страдам. Дошао је и тај дан када сам требала поћи на преглед у Н.Сад. Лијечник ме прегледао и објаснио мом мужу како ће операција бити изведена. Рекао ми је да идем кући и да дођем за два дана да ми се направи магнетна резонанца дојки, након чега ће ми заказати операцију. Дошла сам сломљена кући и наставила с молитвама Пресветој Богородици Лепавинској. Пре мог другог одласка у Н. Сад, на Институт у Каменици, нашла сам тел. бр. манастира Лепавина и назвала. Био је 21.листопад. Јавила ми се тел. секретарица и ја сам плачним гласом молила да ми о. Гаврило чита молитве за здравље. Рекла сам му да сутра идем у Каменицу да ми закажу операцију. Одмах сам осетила олакшање у души. Знала сам да ће ми о. Гаврило прочитати молитву за здравље. Сутра сам дошла у Каменицу и направљена ми је магнетна резонанца, а ја сам и у тој комори, молила Господа Бога да ме помилује. Снимање је било завршено након 45 мин. Након чега ме је лијечница позвала и рекла: ,,Жено, па ти немаш рак“. Ја, мој муж, сестра и зет смо плакали и од превеликог узбуђења и среће нисам знала што бих. Понела сам своје налазе до главног лијечника, који ме требао оперирати. Кад је видио снимке с осмјехом је рекао: ,,Хајде кући, тебе је сунце огријало“! Од тог мог случаја још више сам се учврстила у вјери, постала сам још побожнија. Знам да је то велико чудо нада мном, а и велика опомена за мој дотадашњи живот, јер га нисам живела исправно“. Изображење Чудотворна Богородичина икона, Лепавинска, иконографски припада типу икона Богородице Одигитрије (Путеводитељке), где је Мајка Божија допојасно приказана са Младенцем у наручју како руком указује на Њега, као Пут Истинити. Икона је постављена у прелепо изрезбарени трон од посебне врсте дрвета, који је задужбина М.Ц. из Београда. Изнад које непрестано горе три кандила. Позадина Јој је у чистој златној боји; а сама икона је врло добро очувана. На Пречистој Глави Њеној, налази се царска круна, оивичена тамно црвеном бојом, која симболизује митру коју носе Архијереји, која заправо представља трнов венац који је стављен на Главу Христу, током мучења; Истоветну круну видимо и код Младенца. Дакле, како страда Он, тако страда и Мајка Његова. Мафорион Дјевин је врло тамне боје оивичен златним порубом са изображеним повећим Крстом, на Њеном десном рамену. Он је печат исповедања вере, која излази из срца Њеног. Доња хаљина Јој је у јасној зеленој боји која симболизује изображење Трећег Лица Св.Тројице, – Бога, Духа Светога, који на Њој обитава. Пречисто лице Њено је као и на већини икона, издуженог облика, дугуљастог носа и танких усана. Поглед Јој је уперен директно на посматрача Пречистог Лика Њеног и Бога Нашег. Десном руком јасно указује на Њега, као Спасиоца Света… који сав у злу лежи – док Њена лева подлактица, чини Престо Господњи, место на коме обитава Син Њен и Спаситељ Наш. Богомладенац, десну руку склапа у архијерејски начин благосиљања верника ИС/ХС, док у левој држи Јеванђеље, Књигу Вечнога Живота. Хитон му је јасно црвене боје, без иједног шава и поруба… Док Му је стихар, риза радости и духовног весеља, у јасно зеленој боји, симболишући присуство Духа Светога, мирну и спокојну савест. На Светој Глави Његовој, носи готово истоветну царску круну, као и Преблагословена Мајка Његова. По јасном, директо упереном погледу на посматрача, можемо закључити о Њиховој одлучности и сигурности којима одишу; Оно што је пред Њима предстојало, није их плашило. Смирено су Своје Главе положили Пред Њим, говорећи – нека Буде Воља Твоја. https://mitropolija.com/2024/08/28/cudotvorne-ikone-majke-bozije-lepavinska/

Поштовање иконе Умиљење везано је за име Преподобног Серафима Саровског (1759-1833, канонизован у 1903 г.). Према биографији, састављеној на основу сећања људи који су били блиски старцу Серафиму, цео живот провео је под поковитељством Богомајке. Она му се неколико пута јављала у виђењима и исцељивала га од смртоносних болести. Иначе, код њега се налазило неколико икона Богоматере. Поред њих, посебно место је заузимала келејна икона, названа Умиљење, коју је старац назвао Радост свих радости. Пред њом, је 2.јануара ујутру, 1833. године клечећи на коленима током молитве, с главом на аналоју и рукама прекрштеним на грудима – се упокојио. Икона је била насликана на платnу, које је било растегнуто над даском од кипариса. После смрти Преподобног Серафима, а по његовом благослову, игуман Нифонт пренео је древни образ у оближњи Дивјејевски женски манастир, (који се налазило под духовним покровитељством Преподобног старца Серафима) пред којим су стално читали Акатист. У Дивјејеву, за икону су направили сребрно-позлаћену ризу. Овде је, у Тројицком Сабору, за икону устројена посебна капела, названа њеним именом – Умиљењe Пресвете Богородице. После прослављења Преподобнога у лику Светих, цар Николај II Романов подарио је икони Умиљење – драгоцену ризу. Године 1927.г. Дивјејевски манастир где се налазила икона Умиљење (Серафимо-Дивјејевско)/ Радост свих радости, – је затворен, а света икона је тајно однесена. Сакрила ју је, последња игуманија Дивјејевске обитељи матушка Марија (Баринова), одселивши се у Муром. Тамо је у невеликој кућици, икона неприметно стајала у тамном углу на комоди, а њене драгоцености биле су закопане поред дома. После смрти матушке, икону и њене драгоцености скривао је свештеник Виктор Шиповаљников. Наредних деценија икона је чувана код побожних људи. Јуна 1991.г. икону су предали Патријарху Алексеју II, и од тада, икона се налази у Патријарашкој резиденцији. Једном годишње – на празник Сабора Пресвете Богородице – Серафимо-Дивјејевска икона Умиљење износи се верном народу на целивање у Патријаршијском Богојављенском Сабору. Открићем моштију Преподобног Серафима, од иконе је направљена копија за Саровски манастир. После канонизације кренуло се са производњом иконица израђених у иконописној радионици Дивјејевског манастира и у његовом подворју, у Петерхофу. Икона је имала неколико штампаних издања са изображењем житија Преподобног Серафима. Икона се празнује 10.08./28.07 и 9.12/27.12 (на дан оснивања обитељи). Митрополит Серафим (Чичагов) је за дан прослављења иконе, саставио посебну службу. Чуда Ова икона је била келејна икона Преподобног Серафима Саровског. Из уља које је горела у кандилу над иконом, Св. Серафим је помазивао болеснике који су добијали исцељење. Изображење Икона из Третјаковске галерије представља истоветну копију, првобитног образа Серафимо-Дивјејевског Умиљенија. Изображење Богоматере је допојасно са прекрштеним рукама на грудима, приклоњеном главом и спуштеним погледом; те се стиче утисак – да Је дубоко погружена у молитву. Иконографија је западна која се у Русији појавила у XVII в. На копијама иконе, сјај ризе, убрус и ореол су имитирани и декорисани са драгим камењем. Изглед руку опонаша стил академског сликања раног XX в., који је кориштен у сликању икона. Ореол је уоквирен натписом : Радуј се, Невесто Неневесна ! Одевена је у богату одежду златне боје, као Царица Неба и земље. Око руку Јој се налазе извезене наруквице, као код свештенослужитеља који савршава Свете Тајне; међутим, оне симболизују и свезе којима су биле везане руке Христу, док је вођен Понтију Пилату. Око струка назире Јој се појас, који представља силу, коју Господ даје онима Који му прибегавају – како би савладали телелесне страсти; он такође подсећа и на убрус којим је Христос био опасан, када је прао ноге Својим ученицима. Мафорион је беле боје, којом су се Анђели јављали људима и преставља чистоћу током служења које се очекује од Његових следбеника; на њему је извезена једна звезда као и на раменима Приснодјеве, које симболизују Непорочну Лепоту Њезину. Дјева као да је затечена у Њеној служби, – служењу човечанству, кроз савршено приношење Ње саме, Творцу и Саздатељу Њеном, у дубоком созерцању, у коме је затичемо. Отуда је – Радост свих Радости, целом роду људском ! Тропар, глас 4 К Богородици с умиљењем припаднимо, сви, грехом обремењени, чудотоврну икону Њену Умиљење љубимо и са сузама јој вапимо: Владичице, прими мољење недостојних слугу Твојих и подај нам, молимо Те, велику Твоју милост. https://mitropolija.com/2024/08/09/cudotvorne-ikone-majke-bozije-umiljenje-serafimo-divjejevsko/

Када се дете роди, очекујемо да ће мајка адекватно бринути о својој беби, у складу са родитељским капацитетом који у том моменту почиње да се развија. Када се дете роди, рађа се и родитељ. Међутим, да ли је то баш увек тако? Да ли све мајке постају барем релативно добре мајке? Појам мајке је нешто за шта се везује топлина, брига, пожртвованост, одрицање, безусловна љубав. У нашем друштву, скоро па универзално знак за нешто лепо и добро. Нешто попут мита. Истина је, велики број мајки је добар или бар довољно добар. Знате, када узмете у обзир да жена није само мајка него и људско биће које је понекад ведро и расположено, а понекад уморно, тужно, нервозно и у борби с личним бригама, онда је јасно да се савршена мајка не може бити свакога дана. Зато је довољно да будете барем довољно добра мајка. Одбаците грижу савести ако сте неки дан викнуле на децу услед премора, уколико нисте баш на најадекватнији начин одговорили на баш сваку дечју потребу јер сте били тужни. Одбаците грижњу савести уколико јуче нисте одвели дете у парк јер нисте имали снаге. Сетите се да већи део времена ипак јесте посвећене детету и ту грижу савести и кривицу оставите за онда када сте стварно криве. А када смо то криве? Онда када другима чинимо велико зло, када недужне повређујемо, када чинимо кривична дела па нас судови за то правично осуде. Дакле, нисте криве ако у сваком моменту нисте савршена мајка. Већина нас смо „само“ довољно добре мајке. Међутим, постоје веома окрутне мајке. Оне за које потребе детета представљају нешто узнемиравајуће, нешто што их омета. Мајке које недовољно воле своју децу или их уопште и не воле. Постоје мајке с којима је одрастати прави пакао. То су мајке које пате од нарцисоидног поремећаја личности (или од неких других поремећаја личности или понашања којима се данас нећу бавити). Да апсурд буде већи, оне се не осећају кривима за тако нешто. Да, добро сте прочитали. Не осећају се кривима ни најмање. Нарцис никада или ретко осећа кривицу. Тако је и нарцисоидна мајка не осећа или осећа јако ретко за све оно лоше што чини свом детету кроз одрастање. Имала сам много клијената који су долазили као већ одрасли људи, а одрастали су са нарцисоидним мајкама. Оно што су у себи носили је углавном један велики осећај недовољности, неспособности, кривице. Осећај да нису за ништа довољно добри. Осећај да су криви што су уопште рођени. То свакако није било истина, али за њих је то била једина истина јер је то било од малих ногу усађивано у њихову слику о себи. Наравно да, када вам мајка од малена говори или понашањем показује да сте јој терет, да сте глупи, неспособни… списак је дуг, нема вам друге него да од боголиког родитеља (како их мала деца доживљавају), прихватате ове чињенице о себи. Тек у адолесценцији постајете способни да преиспитујете ова схватања о себи и најчешће људи након оваквог одрастања нису увек у стању да одговоре себи на питање: „Да ли ја ипак вредим или је мама била у праву?“ Остају збуњени у тој недоумици “ваљам ли или не “ и у одраслом добу. У психотерапијском процесу с њима углавном радим на томе да увиде своје добре особине, да заволе себе поново, да схвате да они нису лоши људи него је мајчино родитељство било лоше. Изграђујемо корак по корак, никад довољно изграђено самопоштовање и самопоуздање. Даћу само један пример одрастања са мајком нарцисом. С. Б. је дала пристанак да објавим њену причу. „Сећам се свог детињства јасније од неке четврте године. Знам да је мама била нервозна у већини случајева када бих јој нешто тражила. На пример, када бих је питала када ће ми купити оне лепе, црвене јабуке одговорила би ми са: ‘Никад, а можда ни тад.’ Знате, ја сам је волела, али сам примећивала да су јој моје потребе напор. Да сам јој ја напор јер претежно жели да се бави собом. Када би морала да ради са мном домаће задатке, осетила сам колико је бесна што мора да ми помаже да учим да читам и пишем. Уколико бих је дозивала када имам температуру она би ми говорила да сам фолирант. Нисам се фолирала него је њој било тешко што мора да ме негује или води по лекарима. Пред гостима, често би ме као малу ударила преко уста ако говорим јер сам ометала њено дружење са тим гостима. То се дешавало и када ручамо с гостима па сам развила, како ви, Ивана, кажете, фобију од једења пред другима и страх од јавног наступа. Углавном, од малена сам осетила да нешто није у реду, да ја треба да смањим или угушим своје потребе за негом и бригом, али ја сам мислила да тако треба и да су маме такве. Осетила сам се кривом јер имам потребе и што уопште постојим. Онда, како сам улазила у пубертет јако ме је контролисала. Прислушкивала је моје разговоре с пријатељицама испред врата моје собе иако никад нисам дала повода за то. Мрзела је сваку моју пријатељицу, а ја сам се трудила да стекнем друштво. Уколико бих и позвала другарице у кућу она би им говорила јако ружне речи тако да су одустајале од тога да уопште долазе код мене. Нико није смео да долази осим њених пријатеља. Дакле, изоловала ме је од других, а ја ни тад тога нисам била свесна. Оговарала ме је по комшилуку, а себе је увек у јавности представљала као предивну маму. Рецимо, у школи или пред фамилијом, пред њеним и очевим пријатељима. Због тога, када бих покушала неком од родбине и да се пожалим они ми нису веровали јер је мама имала ту фасаду за спољни свет. Фасаду брижне мајке. Уколико би ми неко и поверовао, не би смео ништа да уради јер ипак она је мајка и то се поштује. Редовно би ми говорила да нисам за ништа, да сам ружна, неспособна, тешка и лоша. Када сам почела да имам момке, негде око седамнаесте говорила би ми да сам курва. Курвом ме је називала и када изађем у студентским данима па дођем касно. А била сам један од најбољих студената. Чак сам и радила повремено за време факултета, завршила сам га на време, запослила се и уписала магистратуру. Због ње, два пута сам покушала суицид. Први пут јер ме је данима игнорисала, а ако бих је нешто питала вређала би ме константно на најгори начин. У ствари она је тад имала проблеме у браку с татом и сметало јој је опет моје присуство, моје било које питање јер је она имала своје потребе и проблеме који су се вредновали, а моје потребе су морале да буду ућуткане. Није она реаговала ни кад сам попила ту шаку таблета за смирење, не бих ли убила ту бол у себи. Бол је могла да умре само уколико нестанем и ја. Тако сам ја то осећала. Ви, Ивана, кажете да сам подсвесно желела и да јој удовољим. Да нестанем да јој не бих сметала Тад када сам попила те таблете њу је било страх да пријави то некоме. Сећам се кроз маглу тога јер сам била опијена. Сад разумем да ако би то пријавила онда бих ја некоме испричала зашто сам то урадила и она би била у проблему. Њене потребе и углед су чак и тада били важнији од мог живота. Затворила је врата собе, доносила ми воду повремено па ако преживим, преживела сам. Данас, на вашем психотерапијском каучу, разумем да је добро што сам преживела и да ја вредим. Мој живот вреди. Ја сам добра особа. Она је данас стара. Има 70 година. Ништа се није променило. Још увек је себична, егоцентрична, нема емпатије и брине само о себи. Чак што је старија све је више љута, више вређа и мисли само о томе како да што дуже живи. Никад, за мојих 43 године није показала трунку кајања нити увида у своје понашање. Разумем, нисам ни ја сјајна, али нисам ни најгора особа на свету. Не помаже ми око моје деце. Ни према њима не показује саосећање него их критикује и грди. Ја од ње више ништа ни не очекујем. Научили сте ме, Ивана, да не треба да очекујем од ње баш ништа јер скоро ништа од људскости није у стању ни да даје. Од када не очекујем, осећам се лакше.“ Нарцисоидне мајке се са старошћу не мењају, најчешће због тога што не сматрају да имају било какав проблем у свом родитељству. Постају с годинама још горе према својој деци јер у уму нарциса, други су лоши, а они добри и тачка. Другачија поставка у уму нарциса не постоји. Из приче ове дивне жене видели смо неколико битних ставки у понашању нарцисоидне мајке: Не препознају довољно добро дечје потребе за: блискошћу, негом, пажњом, подршком. Када и препознају да дете нешто треба, то доживљавају као обавезу која прети њиховим потребама. Због тога су им сопствена деца често терет, а мајка нарцис често нервозна и љута на дете јер није спремна да одговара на дечје потребе. Потребе нарциса су увек важније од туђих потреба, па и од потреба детета. Критикују своју децу јер у њиховим очима нико није довољно добар осим њих самих. То важи за све особе у спољном свету па тако и за рођено дете. Немају довољно емпатије нити саосећања за никога, па тако ни за своју децу. Контролишу понашање своје деце јер су деца за нарцисоидну маму попут неких објеката који су, ништа друго, него продужетак њих самих. У спољном свету, пред фамилијом, родбином и пријатељима, мајка нарцис брижно одржава фасаду идеалног родитеља. Таман посла да мајка нарцис дозволи да неко помисли да је она лош родитељ. Заправо ни она сама то најчешће не мисли за себе, него верује да дете није довољно добро. Мајка нарцис не прихвата кривицу нити се икад извињава својој деци за бол коју им је нанела. Она заправо и не сматра да је било коме нанела бол. Уколико сте и ви одрасло дете нарцисоидне мајке, знајте да нисте били лоше дете него је она била јако лош родитељ. Нису све мајке добре, то је велика заблуда. Волела бих да се о овоме више прича, али као да људи не смеју да дотакну тај појам мајке у негативном контексту. Због тога ја ћу о томе причати када год имам времена. У вези с овим проблемом можете ми се увек обратити за помоћ. Волите и цените себе и поред свега што сте преживели са својим мајкама нарцисима. Аутор: Ивана Синђић, психотерапеут https://zelenaucionica.com/psihoterapeut-nisu-sve-majke-dobre-to-je-velika-zabluda-prica-moje-klijentkinje-je-dokaz-za-to-i-tipican-primer-narcisoidne-majke/

Историја ове чудотворне иконе Божије Матере повезана је са житијем Преподобог Арсенија Коневског. Желећи да види високе примере монашких врлина и да доживи све тегобе суровог монашког живота, Преподобни је отишао на Свету Гору, Атон. Након што је тамо провео три године у непрестаним подвизима духовног усавршавања, Арсеније је одлучио да се врати у своју отаџбину, како би наставио пут подвига, који је започео у отаџбини. Тада га је на поласку к отаџбини игуман једног атонског манастира, прозорљиви старец Јован Зидон, благословио на пут, иконом Мајке Божије. И тако се у пратњи Богородичине иконе Арсеније вратио 1393. године у Русију и отишао у свој родни град Новгород. Убрзо, по благослову Архиепископа новгородског Јована, отишао је у потрагу за место будућег манастира, дуж реке Волхов у Ладожском језеру. Пошто је испитао многа острва, подвижник се коначно зауставио на острву које је било познато под именом – Коневец. Овде је Преподобни Арсеније подигао крст, саградио себи келију, и после неког времена саградио храм у част Рождества Пресвете Богородице. Подвижнички живот Арсенија привукао је к њему људе жељне монашког живота, тако да се ускоро на острву устројио манастир зван – Коневски. Чудесна помоћ Богомајке Арсенију, открила се на самом почетку његовог насељења на острво. Од једнога рибара монах је сазнао, да се на северо-западној страни острва налази веома велики камен, који сујеверни житељи веома поштују. Свакога пролећа доводе своју стоку на ово острво на испашу, остављајући га без пастира и враћају у касну јесен. Излазећи на обалу са стоком, житељи остављају једног коња на острву код “светог“ камена, као жртву духовима за очување стоке. Следећег пролећа, коњ нестаје, тако да се не могу пронаћи ни његови остаци. Ово је сујеверним житељима показало да су духови — заштитници острва – прихватили жртву. «И до сада “ — говорио је рибар — духови живе под овим каменом и изазивају страх у људима!“ Након што је саслушао рибареву причу, Преподобни Арсеније с Богородичином иконом је отишао до овог камена и сотворивши молитву, прогнао зле духове. Предање каже, да су зли духови попримили обличје гаврана, одлетели с острва на Виборски брег, који су локални мештани касније прозвали, Ђавољи брег. Године 1917. Коневец је ушао у састав Финске и у ратно време 1939-1940. братија манастира је била евакуисана с острва, финским властима. Са собом монаси су понели чудотворну Коневску икону. Године 1956. последњи најстарији монах Коневске обитељи, предао је ову светињу Ново-Вааламском манастиру. Тако да се данас, ова чудесна икона налази у Саборном храму Ново-Валаамског манастира и сматра се главном светињом православне Финске; као врло поштована, њене бројне копије су разаслане по читавом свету, не само у хришћанским домовима, већ и у лутеранским. За датум прослављења иконе узет је 23. јул по новом, односно 10. јул. по старом календару. Копија иконе из XVII века налази се у московском храму Васкресења Господњег, на Успенском тргу. Изображење Икона Коневска своје порекло носи са Свете Горе Атонске. Овај чудотворни образ изображава Приснодјеву с Предвечним Младенцем, који држи два (негде једнога) голуба у левој руци, док у десној носи савијени свитак. И Мајка и Дете су окренути ка народу, за који је Син Њен пострадао; нетремице посматрају оно што се око њих збива; поглед је врло директан и упечатљив, уперен и усмерен у једну тачку. Голуб као симбол Светог Духа, говори да је само он, Младенац, Пут Истина и Живот. Дакле, то није творевина, камење, коме су се житељи острва клањали. Као Треће лице Свете Тројице — Господ Животворни, Он од Оца исходи и говори кроз Пророке. Њему се треба клањати и од Њега очекивати помоћ. А младо Дете је носилац благодати Духа Светога. Богомајка је одевена у доњу хаљину златне боје, као Царица Неба и земље, док је горња у браон нијанси са извезеним зланим порубом. На рукама Јој видимо наруквице, као код свештенослужитеља, који савршава Свете тајне. Младенац је одевен у хитон, зелене нијансе, боје која симболизује присуство Духа Светог. Чуда Пред иконом Пресвете Богородице Коневске молимо се за исцељење од демонизованости, болести главе и слепила, од парализе и раслабљености. Молитва к Пресветој Богородици пред Њеном иконом Коневском Свемилостива Госпођо Дјево Богородице! Погледај на смирено мољење моје с којим скрушено прилазимо образу Твојему, услиши нас. Знамо, О Саздатеља мојега Мати, пошто Ти јеси незаменљива заступница хришћана к Творцу, непостидна и тајинствена. Знам и ово, иако безакоња моја превазилазе главу моју и, као бреме тешко, оптеретише ме, и ја нисам више достојан видети висоту Небесну, погледај доле к Престолу славе Сина Твога и Бога нашега, јер сам достојан мука и вечног суда. Тога ради к Теби припадамо, Тебе молимо умилно, к Теби са сузама вапимо: сотвори к Њему матерно Твоје мољење, да не одврати од нас грешних лица Својега, но, као Милостив, да опрости нам сагрешења наша вољна и невољна; на пут спасења управи нас и с вишњом силом укрепи к творењу заповести Својих светих. Да сачува нас од искушења света, од грешних пожуда, од ђаволских замки и од напада видљивих врагова. Да благослови дела руку наших, и пода обитељи овој и свакоме граду и земљи обиље земних блага. Нека нам свима сотвори добре и спокојне дане, и огради миром Своју свету Цркву, да разједињено уједини, као Благ Господ, Дуготрпељив и Многомилостив, слављен од сваке твари са оцем о Светим Духом у векове векова. Амин. Тропар, глас 1 Засија нам, као сунце светозарно од истока велелепно, Твоја, Владичице, икона, озаривши сва чудеса и преславно обасјавајући, свима који Ти са вером и љубављу прилазе и моле се усрдно Твоме Сину и Бога, величају. Слава Богу, који нам је дао Арсенија, слава повратницима из Новгорода, слава оном који исцељујући делује на све. Кондак, глас 8 Препрослављена Вишњега Мати призива нас к песмопјенију Свога образа пристигле од Новгорода и крепећи их видећи нас у подвигу, побеђујући противну силу, к Њој, као узрочнику наше радости, појемо Јој: радуј се, Невесто Неневестна. Величање Величам Те, Пресвета Дјево, Богоизбрана Отроковице, и поштујем образ Твој свети, из ког точиш исцељење свима, с вером прибегавајућима. https://mitropolija.com/2024/07/23/cudotvorne-ikone-majke-bozije-konevska-golubicka-2/

Казанска чудотворна икона названа је по месту њенога обретења у граду Казању. Временом је постала у Русији једна од најпоштованијих икона Пресвете Богородице – јер их је небројено пута спашавала од Монгола, Татара, Француза, Пољака, Немаца… у вековима који ће доћи; кад год би долазило до невоље, руски народ би прибегавао Казанској икони Богоматере. У Москви, данас, на Црвеном тргу поново стоји храм посвећен овој икони. Наиме, стари Казански саборни храм је срушен средином 30-их година двадесетог века, а обновљен је у наше време, по нацртима које је сачувао познати рестауратор Петар Димитријевич Барановски. Цркви је променом обезбожене власти враћен и Казански саборни храм у Санкт Петербургу, где почивају земни остаци фелдмаршала М. И. Кутузова, који је спасио Русију пре два века, посредништвом ове чудотворне иконе Богоматере. Као што ћемо видети, Казанска икона представља једно неуништиво сећање на милост Богородице према Руској земљи, на Њено заступништво за земљу, у најтежим годинама за Русију. Године 1552. 14. октобра (н. к.) у навечерје празника Покрова Пресвете Богородице, руски цар Иван IV – познатији као Грозни, припремајући војску за одлучујући и свеопшти напад на татарски Казан, изненада је чуо звоњаву московских црквених звона. Било му је јасно да је то знак милости Божије и да је Господ одлучио да обрати ка себи народ казански. Покоравањем Казана на Покров Пресвете Дјеве Марије, био је завршен план започет заправо још 1164. године под Светим кнезом Андрејем Богољубским († 1174). Волга, главни водени пут државе, постао је у целости руска река. Из татарског ропства тада је ослобођено 60. 000 људи и почело је проповедање Светог јеванђеља Татарима. Новооснована је Казанска епархија која је ушла у састав Руске православне цркве и ускоро се прославила својим архиепископима: Светим Гуријем († 1563) и Светим Германом († 1567). Оно што је посебно допринело успеху покрштавања народа у пределу Волге, било је јављање чудотворне иконе у самом граду Казану 21. јула/8. јула 1579. године. Овим Божијим промислом јављања Казанске иконе за време владавине цара Ивана Грозног, означен је почетак вишевековног продора Русије на исток. Јер, како видимо, заузимањем Казана је отворен прозор ка Азији, кроз који је Православље просветило цео Сибир и дошло, заједно са руском државом, све до Тихог океана. Проповедање Јеванђеља међу окорелим незнабошцима и мухамеданцима, ишло је међутим, тешко. Покровитељка проповедника Речи Божије, Пресвета Богородица, која је још за свога земаљског живота, крепила и благосиљала напоре Светих апостола, побринула се и за руске мисионаре, пославши им небеску помоћ, преко јављања ове Своје чудотворне иконе. Наиме, 28. јуна 1579. године, велики пожар је избио око Храма Светог Николаја Тулског, сажевши део града и претворивши у пепео половину Казанског кремља. Том злу су се радовали незнабошци, мислећи да се Бог разгневио на хришћане. Вера Христова писао је летописац, постала је предметом исмевања и поруге. Међутим, пожар у Казану је заправо био предзнак пада мухамеданства и утврђивања Православља у целом том округу, који се протезао на истоку Русије. Град је убрзо почео поново да ниче из рушевина, а заједно са другим страдалницима, недалеко од места где је започео пожар, свој дом је саградио стрелац Данило Онучин. Управо тада пројавио је Господ своје милосрђе –наиме, његовој кћери Матрони, јавила се у сну Пресвета Дјева, откривши јој место где је у земљи закопана Њена икона, коју су на том месту сакрили потајни хришћани, још у време владавине мухамеданаца. Међутим, на девојчине речи нико тада није обратио пажњу. Три пута се Мајка Божија јављала, откривајући место где је икона закопана, док Матрона није с плачем и сузама умолила мајку да заједно ископају икону; пронашли су је умотану у део старог мушког одела, израђеног од тамноцрвеног платна. Новојављена икона пројављена је као копија Влахернског образа Богоматере, која је иконописана још од стране Св. апостола Луке. На месту пронађене иконе тада је дошао Архиепископ Јеремија и пренео Свети лик у оближњи храм, посвећен Светом Николају. После молебана, икона је пренешена литијом у Благовештенски храм – први православни храм града Казана, који је подигао руски цар Иван Грозни. Убрзо су почела да се дешавају многобројна чуда, међу којима су била и чудесна исцелења двојице слепих – Јосифа и Никите. Списак чуда заједно са сведочанствима оних који су учествовали у проналажењу иконе, послати су 1579. године у Москву цару Ивану Грозном, који је наредио да се на месту јављања иконе подигне храм у част Богордице Казанске. По изградњи храма, икона је пренешена у њега, и ту је основан женски манастир са 40 инокиња. Девица Матрона и њена мајка које су најзаслужније за проналажење иконе, примиле су монашки постриг у тој новооснованој обитељи – а лик Пречисте сијао је јасно, као да је икона тек живописана. Обитељ је обилно даривана многим прилозима, иконама, ризама, а сама чудотворна икона је била украшена царским даровима – златом, драгим камењем и бисерима. Два века касније, царица Катарина II даровала је Казанској икони нову ризу, чији је главни украс представљала брилијантска круна. Земна царица ју је скинула са своје главе, ради Царице небеске! Крај ХVI и почетак ХVII века су у историји Русије познати под називом смутна времена. Земља је трпела од напада пољске војске, који су се нарочито окомили на православну веру: рушили су и спаљивали храмове, градове и села. Путем преваре, успели су да овладају чак и Москвом. На позив руског Патријарха Гермогена, руски народ је устао у заштиту отаџбине. По поруци коју је одаслао кнез Димитриј Михаилович Пожарски, из града Казана, донешена је чудотворна икона Пресвете Дјеве. Знајући да је Господ пустио зло на народ због греха њихових, одређен је тродневни пост, током ког се цео народ молио Господу и Његовој Пречистој Мајци за помоћ. Убрзо је стигла вест од Светог Арсенија Јеладског (касније Суздаљског, † 1626), који се налазио у пољском заробљеништву, да му је у виђењу откривено да је суд Божији окренут на милост, по заступништву Пресвете Дјеве. Те ноћи се његова затворска ћелија осветлила необичном светлошћу, и он је видео Светог Сергија Радоњешког, који му је рекао: Арсеније, услшене су ваше молитве. Заступништвом Богородице, суд Божији отаџбини је претворен у милост. Сутра ће Москва бити у рукама ослободилаца и Русија ће бити спасена. Као потврду истинитости пророчанства, Архиепископ, који је иначе био јако болестан, био је у потпуности исцељен. Пред Казанском иконом 1709. г. дан пре Полтавске победе, цар Петар I молио се за победу руске војске. А 1812. године дан пре поласка, за добробит армије, молио се пред чудотворном иконом Богомајке, Михаил Кутузов. Године 1798. за Казанску Богородицу је саграђен, а 1808. године освећен велики Саборни храм, који је срушен заједно са целим Богородичиним манастиром 1930-их година. Ипак, у то време се икона више није налазила овде. Међутим, у ноћи између 28. и 29. јуна 1904. године, неколико богохулника – лопова, на челу са извесним Стојаном-Чајкиним упали су у храм, привучени драгоценим украсима ризе. Када су крадљивци ухваћени, код њих није пронађена ни риза ни сам чудотворни образ. Предводник пљачкаша је више пута уверавао иследнике да су украсе ризе поделили и продали јувелирима, а икону бацили у пећ, да би проверили да ли је заиста чудотворна. Дугогодишња истрага и супротстављање противречних исказа богохулника, нису ни до чега конкретног довели. Причало се да је икона била продата неком Шевљагину, који је после револуције отпутовао за Енглеску и претпоставља се, да је тамо продао неком другом. Током 1960-их се на Западу појавила Казанска икона у драгоценој ризи, али се испоставило да је сама икона живописана у наше време, при чему је риза по свему судећи била оригинална, тј. управо она која се налазила на чудотворној икони несталој 1904. године. Поменуту икону и припадајућу јој ризу су 1970. године купили католици, а дуго времена је чувана у португалском граду Фатими. Од 1982. године икона се налазила у Ватикану. РПЦ је улагала све силе да врати светиње у отаџбину. Данас, у Русији образ чудотворне иконе Пресвете Богородице Казанске из 1606.г. налази се у Третјаковској галерији. С обзиром да се испоставило да риза није била распарчана и да је сачувана до данашњих дана, постоји могућност да је оригинална икона сачувана, у шта верују хиљаде православних људи. Једно је сасвим извесно. Све време док је првообраз Казанске Богородице красио саборни храм Богородичиног манастира, Русију нико није угрожавао са истока. Оног тренутка када је нестала Заступница, земља је доживела пораз у Руско – јапанском рату 1905. године, и то је био први од многих удара који су у наредних 12 г. разрушили велику империју. Годину дана касније почео је Отаџбински рат. Када је Александар I именовао Кутузова за главнокомандујућег; фелдмаршал је пред одлазак на фронт отишао специјално у Казански саборни храм да се помоли пред чудотворном иконом. Народ му је том приликом узвикивао Отерај Французе! Богородица није изневерила наду коју је на њу полагао стари војник и фелдмаршал се вратио Њеном образу на вечни покој, управо у том Казанском саборном храму. Донски козаци, отевши од Француза сребро које су ови опљачкали из московских цркава, донели су га на дар Казанској икони – тако да је у храму, после извесног времена засијао изливени од сребра иконостас, са натписом Усрдни поклон Донског пука. Ту су, испод величанствене колонаде храма, подигнути споменици Кутузову и Барклају. Године 1922. 17. марта иконостас је био растурен, бољшевици су однели 129 пудова сребра и више од 37 фунти злата; а крајем 1922. године однети су и продати у иностранству и украси са саме Казанске иконе. Годину дана касније, 1923. обновљенци, који су успевали да од безбожних власти измоле највеће и најлепше храмове, заузели су и Казански саборни храм. Но, чудотворна икона је молишћу Божијом избављена, појавивши се прво у цркви на Смоленском гробљу на Васиљевском острву, а од 1940. године се налазила за десном певницом Владимирског саборног храма, на Петроградској страни, где пребива и данас. Ова икона московског живописа са краја XVI века, блиска по временској епохи своме првообразу из Казана, која се јавила у годинама последњег рата, пројавила је још једно чудо. У зиму 1941. године, ситуација у Русији је била безнадежна. Немци су се приближавали Москви, земља је била на ивици пропасти. Међутим, промислом Божијим, опет је спасење Русији стигло посредством молитава из братске Цркве, овај пут – Митрополита Ливанских гора Илије, из Антиохијске патријаршије. Митрополит се спустио у камено подземље, где је владала потпуна тишина од вањског света, имавши пред собом само икону Мајке Божије и кандило. Није ни јео ни пио, ни спавао, него се непрестано коленопореклоно молио пред иконом Мајке Божије. Сваког јутра су му доносили извештај са фронтова о броју погинулих и о томе докле је напредовао непријатељ. Након три дана молитве и бденија, јавила му се у огњеном стубу Мајка Божија, објавивши му заповест за целу Русију. Спасење Русије зависило је од испуњења те заповести. А заповест је гласила: “У целој земљи морају бити отворене цркве, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он се не сме предати. Нека изнесу чудотворну икону Богородице Казанске и нека је пронесу у литији око града, и тада непријатељ неће ступити на свету земљу. То је изабрани град. Испред Казанске иконе треба одслужити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, Митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена”. Благочестиви Митрополит је пренео представницима Руске цркве и совјетске владе заповест коју је добио од Богомајке. Писма и телеграми које је Митрополит слао и данас се налазе у архивама. Стаљин је позвао Митрополита Лењинграда Алексија Симанског, чувара патријаршијског престола Митрополита Сергија Старогородског, и обећао да ће испунити све што је пренео Митрополит Илија. Све се догодило онако како је било и проречено. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казанску икону Мајке Божије и обишли са њом у литији око Лењинграда – и град је био спасен. Неверницима је и до дан данас несхватљиво како се одржао Лењинград, јер му земаљске помоћи није било. Опсада Лењинграда је престала на дан празновања Свете равноапостолне Нине, просветитељке Грузије. После Лењинграда, Казанска икона је почела свој поход по Русији. Пораз Немаца код Москве, то истинско чудо, јављено је молитвама и заузимањем Мајке Божије. Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и нико од немачких и руских генерала није могао да схвати зашто се то догодило. Волоколамски пут је био без одбране и ништа видљиво није спречавало Немце да уђу у Москву. Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград. Тамо су пред иконом држане непрестане службе – молебани и помени погинулим војницима. Икона је стајала усред руске војске, на десној обали Волге, и Немци нису могли да пређу реку, какве год напоре улагали. Било је тренутака када су браниоци града остајали на само малом комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли да их сатру, јер се тамо налазила Казанска икона Мајке Божије. Стаљинградска битка почела је молебаном испред иконе и тек после тога био је дат сигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуације, на места где су биле припремане офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропили светом водицом. И Мајка Божија је њиховим молитвама терала непријатеље. Октобра месеца 1947. године, Стаљин је позвао Митрополита Илију да посети Русију. Бојао се да не испуни и последњи део заповести Богородице, јер се све пре тога збило онако као што је Она и прорекла. По доласку у Москву, приређен му је величанствен дочек. Митрополит Илија је са собом донео новчани прилог за ратну сирочад Русије, а одбио је да прими поклоне који су му били припремљени, рекавши да богатство не приличи монасима. После Москве, Митрополит је посетио и Лењинград. Тамо је у Владимирском саборном храму одржана величанствена служба на којој су сви присутни плакали. После говора Митрополита, сви су запевали тропар: Заступнице усрдна, Мати вишњег Бога... Опште црквено поштовање односи се на још неколико икона Казанске Мајке Божије: Богородско – Уфимска, Височинска, Вишенска, Вјазниковска, Каплуновска, Нижњеломовска, Тамбовска, Тобољска, Јарославска; док се локално поштованим Казанским иконама по руским градовима и насељима, по парохијама и породицама православних хришћана, не зна број. Чуда: Пред иконом Пресвете Богородице Казанске молимо се за прогледање слепих и исцељење болесних, за избављење од најезде иноплеменика, за заступање у тешким временима, за исцељење од сваке немоћи телесне и очување Руске државе, као и за благослов оних који ступају у брак. Управо овом иконом обично благосиљају младенце пред брак, управо њу постављају изнад дечијих креветића – како би кротки лик Богородице, с љубављу гледао на младе хришћане. Изображење: Овај иконографски приказ припада типу Богородице Одигитрије, о чему нам сведочи гест десне руке Богородице која нам указује на Божанственог Младенца Христа, који седи на Њеној левој руци, ослоњен на –свитак, Закон. Он као Глава Цркве, као законодавац, благосиља оне који иду путем савршенства. Казанска икона је у златном изрезбареном окову са изображеном четворицом Јеванђелиста, са сваке стране. Сам мафорион, као симбол Њене безусловне послушности Вољи Божијој и симбол Њеног Материнства, изаткан је драгим камењем – крупним рубинима и сафирима, у облику цвећа. На Богомладенцу одежда је украшена мрежом изатканом од драгог камења и бисерја. Молитве Пресветој Богородици и Приснодјеви Марији пред Њеном иконом Казанском Молитва 1 О, Пресвета Владичице Богородице, Царице Небеса и земље, виша од ангела и архангела и све твари узвишенија, чиста Дјево Марија, миру и брза Помоћнице, и свим људима утврђење, и од сваких нужди избављење! Погледај на нас, Госпођо Свемилостива, на слуге твоје, Теби с умиљењем душе и скрушеним срцем молимо се, са сузама к Теби припадамо и поклањамо се пречистому и пренепоречноме образу Твојему, помоћ и заступништво Твоје молимо. О, Свемилостива и Премилосрдна Дјево Богородице Чиста! Погледај, Госпођо, на људе твоје: ми грешни немамо друге помоћи, осим Тебе и од тебе Рођенога Христа Бога нашега. Ти јеси Заступница и Предстатељница наша. Ти јеси увређених Заштита, тужним Радовање, сиротим Прибежиште, удовама Хранитељка, дјевама Слава, плачућим Весеље, болесним Посетитељка, немоћнима Исцелитељка, грешнима Спаситељка. Тога ради, о Богомати, к Теби прибегавамо, и на Твој Пречисти образ с Предвечним Младенцем кога држиш на руци Твојој, Господу нашем Исусу Христу прибегавамо, умилно појање Теби приносећи вапимо Ти: помилуј нас, Мати Божија, и мољења наша испуни, по моћи Твога Заступништва, јер теби приличи слава сада и увек и у векове векова. Амин. Молитва 2 О Пресвета Госпођо Владичице Богородице! Са страхом, вером и љубављу припадамо часној икони Твојој, молимо Те: не одврати лице Твоје од нас који Ти притичемо, умоли, милосрдна Мати, Сина Твога и Бога нашега, Господа Исуса Христа, да сачува мир у земљи нашој, Цркву Своју Свету да непоколебиву сачува од неверја, јереси и раскола. Немамо друге помоћи, немамо друге наде, сем Тебе, Пречиста Дјево: Ти си свесилна Помоћница и Заступница хришћана. Избави све, који Ти се с вером моле, од греховног пада, од замки злих људи, од свих искушења, мука, невоља и од напрасне смрти: даруј нам дух скрушен, срце смирено, помисли чисте, живот исправан и опроштење грехова, да се сви, захвално певајући величанству Твоме, удостојимо Небеског царства и тамо са свима Светима прославимо пречасно и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа. Амин. Тропар Казанској икони, глас 4. Заступнице усрдна, Мати вишњег Бога! За све моли Сина Твога, Христа Бога нашега, и свима, који прибегавају под Твој покров припреми спасење. За све нас се заступи, Госпођо, Царице и Владичице, јер се у напастима и тугама и у болестима, оптерећени многим гресима, са сузама молимо Теби, са умилном душом и скрушеним срцем пред пречистим Твојим образом, и неуништиву наду полажемо на Тебе, даруј нам избављење од свих зала, и све корисно, и све спаси, Богородице Дјево: Ти заиста јеси Божанствени покров слугама Твојим. Кондак, глас 8 Притецимо, људи, у безмовију к добром пристаништу, Брзопомоћници, спремном и топлом спасењу, покову Дјевином; пожурите на молитву и прибегните к покајању: одише за нама неоскудном милошћу Пречиста Богородица, брза на помоћ и избављење од великих беда и зла благонаравим и богобојажљивим слугама Својим. Величање Величам Те, Пресвета Дјево, Богоизабрана Отроковице, и поштујем образ Твој Свети преко кога точиш исцељење свима који Ти с вером прибегавају. У част Казанске иконе Мајке Божије испеван је и Акатист у коме се каже: Видећи Свенепорочна с висине Свог небеског боравишта, где са Сином Својим у слави пребиваш, муку слугу Твојих у новопросвећеном граду и како, због гнева Божјег, вера Христова бива изложена порузи агарјанског зловерја, благоизволела си да јавиш икону Своју, чудесима је прослављајући, да уверени знацима Твоје благодати, христољубиви народ верно Богу кличе: Алилуја. https://mitropolija.com/2024/07/20/cudotvorne-ikone-majke-bozije-kazanska-2/

По предању Цркве, чудотворну икону Мајке Божије Пећке, насликао је 48 година од Рођења Христовог, Свети јеванђелист Лука у Гетсиманском врту, близу места где се данас налази Гроб – пећина у којој је почивало тело Пресвете Дјеве – све до Њеног славног Успенија. Цар Лав Мудри ову икону ће 460. године пренети из Јерусалима у Цариград, и поставити у Цркви посвећеној Мајци Божијој. Одатле ће је послати у Херсон руском кнезу Владимиру на дан крштења Русије. Икона ће убрзо бити пренесена и у Велики Новгород, где ће боравити неко време – одакле ће се вратити у Јерусалим. По једном предању, ову икону је Св. Сава добио на дар од патријарха цариградског у Никеји приликом свог посвећења за Архиепископа српског. Он ће је донети у Србију и поставити је у седиште Архиепископије – манастир Жичу. Но како се Жича налазила на самој граници наше тадашње државе, то ће по завештању Светога Саве, његови прејемници пренети Архиепископију у Пећ. Том приликом и ова Света и Свечасна икона ће бити пренесена у Пећку патријаршију. Стога је и названа Пећком Богородицом, а народ је од милоште, због њене благодатне лепоте, зове још и Красница Пећка. Икона Богородице Пећке има и сопствену службу, а Митрополит београдски Михајло јој је 1894. г. написао Акатист, који је са црквенословенског на српски превео, Свети Ава Јустин Ћелијски. Овај Акатист је веома богат чињеницама и догађајима из житија иконе те на побожне душе оставља упечатљив утисак. Стихови Акатиста се завршавају речима: Радуј се, Заштитнице и Спаситељко српског рода крстоносног. Овај Акатист се у Пећкој патријаршији чита на крају сваког вечерњег богослужења. Далеке 1936. г. чудотворна икона Мајке Божије Пећке боравила је неколико месеци у Београду, у Храму Покрова Пресвете Богородице. Тада је, у спомен на њен боравак, израђена и овом храму предата њена верна копија, пред којом се сваког петка служи Акатист. Као датум прослављења иконе, одређен је дан након Вазнесења Господњега. Чуда Предање везано за историјски ход Краснице Пећке, каже да се тадашњем јерусалимском Патријарху Атанасију у сну јавила Пресвета Богородица и рекла му да ову икону да српском Архиепископу Сави, као дар и успомену, на благослов њему и свем српском роду. Познато је да се при својим поклоничким путовањима по Светој Земљи, Св. Сава најрадије задржавао у манастиру свог небесног покровитеља – Св. Саве Освећеног. Видимо из икоса 8 Акатиста Пресветој Богородици Пећкој, непрекидну духовну везу између Св. Саве Освећеног и нашег Св. Саве: Радуј се, Ти која си Освећеним Савом Јерусалимским обећана западној земљи, у свечудесној Икони Твојој. Радуј се, јер српски Архиепископ Сава, када беше у Палестини, узе обећану ризницу и донесе стаду своме ! Радује се, јер ова икона Твоја би пренета у Српску патријаршију ! Зна се да је ова чудотворна икона спасила град Пећ од колере, и да је ношена у најудаљеније градове Старе Србије; тада би се њен свештени ход спроводио уз најсвечаније литије. Но, иако су литију забранили комунисти 1947, народ јој је и даље са непоколебљивом вером прилазио и добијао исцељења и душевну утеху: глуви су добијали слух, неми говор, хроми ход – све по сведочењу сестара, које сва чуда која происходе од Ње, верно записују. Када је Св. Стефан Дечански дошао да прими Светомиропомазање ради владавине, архипастир Никодим, приносећи му икону Пећку ради целивања, видео је од ње велику светлост која је обасјавала српског монарха. Једно време, по вољи људи, икона је била пренета у Морачу обитељ у Црној Гори, али не желећи то, вратила се у Пећку патријаршију, показавши се Патријарху Гаврилу (Рајићу), рекавши му: Чедо Гаврило, узми икону моју што је сада с десне стране и постави је на мој престо. Вековима она верно чува свету Пећку патријаршију, а њено се старање нарочито осећало током времена турског ропства. Била је – утешитељка током робовања, радост града, пријатељ, лекар у болести, охрабрење у патњама и смрти. У овој чудотворној икони мученичко Косово, а и сав српски род, вековима као заштитницу своју има Пресвету Дјеву Марију, која посредује пред Престолом Сина свога за све оне који јој се обраћају. Отуда је сав српски народ бескрајно поштује. Чак су и Турци показивали према икони велико поштовање. Све до недавно и Албанци (Арнаути) су доносили своје телесно и духовно оболеле Мајци Божијој ради исцељења, надајући се помоћи од Оне која предстоји пред Престолом Сина свога за сав род људски. Па и сада, током пандемије коронавируса, икона Мајке Божије Пећке изнета је из трона у коме почива те је ношена у крсном входу изнад спољних зидина древне светиње Пећке патријаршије; Монахиње су је носиле из појање молитве коју је саставио румунски Патријарх Данило. Ово је био први пут након 40 година да је икона ношена у свештеном опходу изван спољњих манастирских зидина. Том приликом богојављенском водом кропљена је околина уз појање Акатиста Пресветој Богородици Пећкој. Изображење Пећка Красница је постављена у позлаћеном трону са десне стране иконостаса Богородичине цркве, насупрот трона српских патријараха, наследника Светога Саве – те се стиче утисак као да овај трон невидљиво закриљује својим благодатним покровом. Трон у коме икона почива у потпуности је позлаћен. По ивицама његових стубова простиру се танани изрезбарени позлаћени листићи, док је на врху мајсторском руком у позлаћеном дуборезу раскошно изведено пет купола које симболизују Цркву Христову. На самој икони, десно и лево од лика Пресвете Дјеве изображена су дванаесторица Апостола, а испод њеног лика и ногу Господњих насликана су четири великомученика, поред чијих ликова је исписан историјат ове иконе. Сама икона је опточена сребрним и златним филиграном, на ком се нарочито истичу изузетно богато украшене круне на главама Господа и Богородице. Ово ремек дело примењене уметности рад је пећких кујунџија из ХVIII века. Тропар, глас 4 Данас радосно празнује пресвета Патријаршија Српска, као зраку сунчеву примивши, Владичице, чудотворну Твоју икону. К њој сада притичући и молећи се, Теби вапијемо овако: О свемилостива и свемогућа Госпођо, Мати Божија, испуни мољења наша, даруј нам изобиље у свакој благодати Божијој. https://svetigora.com/cudotvorne-ikone-majke-bozije-pecka-krasnica/

Године 1191. у Литовском кнежевству у месту Жировици (Гродненске губерније уданашњој Белорусији), пастири су напасали стадо недалеко од шуме, наједанпут угледавши, необично јарку светлост у виду пламена што је изазвало код њих знатижељу, па су, пришавши ближе, на опште изненађење видели на дрвету икону Пресвете Богородице. Сјај иконе и страх, дуго нису дозволили пастирима да приђу, али када се светлост повукла, пастири су се поклонили икони Богородице, узели је са дрвета и однели свом литовском господару – Александру Солтану, чувару државне имовине. Он је икону закључао и објавио њено чудесно пројављивање својим познаницима, који су са дивљењем слушали његово излагање, са жељом да виде икону, али када их је довео до места где је оставио икону, ње тамо није било. После неког времена пастири су на истом месту нашли икону Богородице и опет је однели свом господару. Александар је сматрао себе недостојним да остави свету икону у свом дому и заветовао се да ће на месту пројављења иконе подићи храм у славу Пресвете Богородице. Тако је и било. Ускоро је изграђен храм и икона Богородице је постављена у њега. После десет година, цркву је захватио пожар, који ју је претворио у пепео. Многи мештани покушали су да спасу икону из огња, али без успеха. Сви су мислили да је чудотворна икона изгорела у пламену, па је нису ни тражили. Једанпут док су се деца играла у подножју горе где је био стари храм, видели су да некаква Дјева са лучезарним сијањем седи на камену. Нису имали храбрости да јој приђу, већ су о томе обавестили своје укућане, a вест је дошла и до свештеника. Поверовавши да су деца имала виђење као божанско откривење, сви су кренули на гору и дошли испод указаног камена и видели свећу како гори. Када су дошли до самог камена, нашли су на њему икону Богородице, названу Жировицка (која је име добила, по месту у коме се пројавила). Неисказано су се обрадовали ради обретења иконе, узели је и поставили у свештенички дом, после чега су приступили изградњи новог храма. Врло брзо су га озидали, осветили у част Богородице и поставили у њега чудотворну икону. И данас икона почива у Светоуспенском Жировицком мушком манастиру, који је име добио по овој чудотворној икони. Икона се празнује 20. маја по новом, односно 7. маја по старом календару. Чуда Пред овом иконом молимо се при гоњењу Православних, за укрепљење вере, а такође и за установљење честитих бракова. Изображење Жировицка икона Мајке Божије урезана је на камену размера 43х56 мм. На њеној позадини осликан је град, претпостављамо – губернија у којој је нађена. Ореол Јој је окружен цветовима у различитим бојама, док су са Њене леве и десне стране осликани гроздови винове лозе. Тропар, глас 5 Пред светом иконом Твојом, Владичице, молимо се за уподобљење исцељења, примање познања истините вере и одбране од агарјанских напада. Тако и ми, к Теби припадајући, молимо за остављење грехова, помисли благочестивих срца наша просвети и к Сину Твојему молитву узнеси за спасење душа наших. https://mitropolija.com/2024/05/20/cudotvorne-ikone-majke-bozije-zirovicka-4/

у част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије Икону је из Кијева донео свети кнез Константин Муромски (3. јуна по новом календару) почетком 12. века у Муром. Кнез Константин је дуго покушавао да убеди незнабошце у Мурому да прихвате хришћанску веру, али идолопоклоници којима није била права његова намера у јарости су ковали заверу, да га погубе. Кнез је благовермено сазнао за опасност, усрдно се помоливши Богу, отишавши к њима са Муромском иконом Мајке Божије. Пагани су били поражени, да су од тог часа променили мишљење и сами тражили да буду крштени. Крајем 13. века у Мурому је столовао епископ Свети Василије Рјазански (помен 23. јуна и 16. јула по новом календару). Народ, заслепљен клеветом на свог епископа, осумњичио га је за покварен живот и хтео да га убије. Светитељ је замолио да се његова смрт одложи до јутра, и молио се целу ноћ у цркви светих мученика кнезова Бориса и Гљеба. Затим је, после одслужене Литургије, отишао у Благовештенски храм и тамо пред Муромском иконом Богородице, коју је из Кијева донео кнез Константин, служио молебан. Положивши наду спасења на Небеску Заштитницу, узео је свету икону и пошао из цркве на реку Оку. Скинувши са себе мантију, раширио је мантију преко воде и стао са иконом на њу; јак ветар га однесе против струје. У девети час дана, Свети Василије је стигао до места званог Стари Рјазан, где су живели кнезови Теодор и Константин. Принчеви са свештенством и народом изашли су с поворком и крстовима у сусрет дивном пливачу. Од тада је епископско седиште у Мурому укинуто и установљено у Рјазању, где је остала чудотворна икона, која се називала и Молитва Светог Василија. Три године касније, Свети Василије је за пребивалиште изабрао нови Рјазањ, као место заштићеније од Монгола, и ту је основао своју престоницу 1291. године. Ту је пренета и Муромска икона Богородице. Након тога, чудотворни образ је постављен изнад гроба Светог Василија у Рјазанској катедрали Рођења Христовог. Године 1810.–те 25.априла указом Светог Синода, установљено је празновање иконе, на молбу житеља Мурома. Године 1929. Сабор је затворен а Муромска икона Богородице нетрагом је нестала. Данас се верна копија Муромске иконе Мајке Божије налази, у Рјазанском Катедралном Борисоглебском Сабору. Чуда Пред иконом Пресвете Богородице Муромске моле се за дар побожности, милосрђа, кротости, чистоте и истине, за очување града и хришћанске земље, за избављење од туђинаца, за помоћ у учењу и за дар духа разума за поучавање наука. Изображење На Муромској икони Богомладенац у руци држи расклопљени свитак. На неким иконама Богородице, свитак је приказан преклопљен. То доводи до чињенице да се Муромска икона Пресвете Богородице често меша са Словенском иконом. Богомати је приказана допојасно како у наручју са обе руке, носи Богомладенца. Овај мотив, држања са две руке, симболизује Његово сигурно сместилиште у наручју прве Његове слушкиње. Насликана је у тамној одежди без икаквог украшавања, осим поруба извезеног по ивицама и извезеним звездама, на Глави Њеној часној и раменима. Богомладенац као носилац Закона, одевен је у златни хитон, као Цар и Првосвештеник; десном руком у висини браде Приснодјеве, благосиља архијерејским знаком ИС/ХС. Молитва Пресветој Богородици пред Њеном иконом Муромском О, Пресвета Дјево, Мајко Господа највиших сила, неба и земље, Царице, града и земље наше, свемоћна Заступнице наша! Услиши нас који Ти се молимо, и замоли Бога Сина Твога да нам буде пастир за душе наше; мудрост и снагу да нам пода, као Владар, правду и непристрасност судијама, мудрост и смирење као Ментор, љубав, послушност и слогу супружницима, увређенима трпљење, клеветницима страха Божијег, страх Божији пошаљи на све нас, пошаљи нам дух милосрђа и кротости, дух чистоте и истине. Дјево Чиста! Помилуј нејаке људе Своје: сабери расејане, упути залутале, исцели болесне, подржи старост, целомудрене заштити, васпитај бебе и погледај на све нас са презрењем милосрдног заступништва Твога. Буди милостива према нама овде и на последњем суду Сина Твога. Ти си Госпођо, Слава неба и нада земље, ти си, по Богу, наша нада и Заступница свих који Теби с вером притичу. Теби се молимо, и Теби, као свемогућем Помоћнику, себе и једне друге предајемо, и сав живот свој дајемо, сада и увек и у векове векова. Амин. Тропар, глас 4 Данас светлост краси град Муром, сунце јако сија, захваљујући, Владичице, чудотворној Твојој икони, којој притичемо и молимо се, увек Те молећи: О, пречудна Владичице Богородице, моли Се Христу Богу нашему, да избави цео град и све градове и све земље хришћанске спасавајући их од свих најезда непријатеља и спаси душе наше, Јер Си Милосрдна. https://mitropolija.com/2024/04/25/cudotvorne-ikone-majke-bozije-muromska/

Године 2002. Синод УПЦ Московског патријархата донео је решење о прослављeњу иконе – Ја сам с вама и нико не може против вас. Икона је унета у званични списак чудотворних икона; одређен је дан њеног прослављења на похвалу Мајке Божије, утврђен је тропар, састављена је молитва и Акатист. По црквеним канонима прослављење иконе или светитеља обавља се у једној помесној Цркви а затим се разноси по другим Црквама. Икона је осликана у Леушинском женском манастиру посвећеном Св. Јовану Крститељу, крајем 19. века. Касније је Праведни Јован благословио да се она прода Василију у Муравјову, будућем старцу Серафима Вирицког. Претпоставља се да је касније икона предата духовној деци преподобног Серафима, у Светогеоргијевском женском манастиру, у селу Даневка, Черниговске епархије. (данашња Украјина) Икона се прославила многим исцељењима страдајућих који су о томе посведочили у две књиге, издате од стране Светогеоргијевског женског манастира. Леушински манастир, где је осликана икона, 30 тих г. ХХ века, потопљен је ради изградње рибњака. Икона се прославља у суботу пете недеље (Глувне) Великог поста. Чуда Пред овом иконом моле се за очување Русије, за установљење и устројење православних храмова, такође и за исцељење од различитих недуга. Изображење Икона је осликана на жутој подлози са карактеристичним плавим огртачем код Пречисте Дјеве. Имајући у виду да је плава боја, Богородичина боја, на читавом приказу, она – доминира. Богомладенац, као Спаситељ света, приказан је у белом хитону са раширеним рукама, у потпуности окренут к свету – због ког је дошао и живот Свој безрезервно положио. За овај отклон од Богомајке и пружање к свету, за који је добровољно пострадао, не можемо рећи да има карактер, насилног отимања из наручја Свете Дјеве; више је у питању, спонтано изливање Његове љубави за свет који страда: топло и безазлено пружање свету, који “није знао када је похођен“. Страдалник, овде приказан као младо дете, без икакве задршке пружа се свету, даје му Своју Љубав, уточиште и заклон те као да жели да понови речи Своје Родитељке, које је изрекла роду људском : Ја сам са вама и нико не може против вас – што је и сами назив који је чудотворна икона и добила. Молитва Пресветој Богородици у част Њене иконе ,, Ја сам са вама “ О, Свеблага Заштитнице рода хришћанскога, Мајко Онога Који све држи десницом Својом, Христа Бога нашега ! Излиј на нас милосрђе и доброту Његову да се не уплашимо видљивих и невидљивих непријатеља, као што си рекла онима који се у Тебе уздају: ,, Ја сам са вама и нико не може против вас “. Сачувај Свету истиниту Православну Цркву и обитељ нашу од раскола и јереси и постави темељ покајања народа нашег. Поврати Свету Русију на пут праве вере, дарован јој од Бога, да се испуни тамјаном молитава и расцвета као пољски љиљан; да поживимо у побожности и чистоти, увек чувани Тобом од искушења антихриста, најезде туђинаца, међусобних сукоба, земљотреса, огња, глади и помора, од изненадне смрти, раздора у породици: монахе укрепи и спаси нас, Пречиста, јер се уздамо у Тебе, по ономе што си рекла : ,, Ја сам са вама и нико не може против вас “. Њему приличи, слава, моћ, част и поклоњење, сила и величина, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин. Тропар, глас 6 Владичице чиста, погледај, Богородице, види наше болести и умилостиви, Пречиста и исцели нас од нечисте савести по Твојој милости, који ти се обраћају, слуге твоје : ,, Ја сам са вама, и нико не може против вас „. Литература Ооо Духовное преображение: ,, К БОГОРОДИЦЕ ПРИЛЕЖНО ЊИНЕ ПРИТЕЦЕМ “ – Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами, Москва 2015, стр: 6,7; htpp://pravoslavnaporodica.blogspot.com/Molitva čudotvornoj ikoni Majke Božije: Ja sam sa vama; 8.04.2022.g. приредила:Елза Бибић превод с руског: О.Б. https://mitropolija.com/2024/04/20/cudotvorne-ikone-majke-bozije-ja-sam-sa-vama-i-niko-ne-moze-protiv-vas-3/

У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије Историја чудотворне иконе Мајке Божије Неувели цвет или Цвет који не вене почиње на Светој Гори, где се пројавила у 16/17. века, док је у Русију са Атоса донета од стране групе поклоника. Прво спомињање ове иконе је било 1757. г. Икона се налазила у Алексејевском манастиру, који се налазио на месту данашњег велелепног Храма Христа Спаситеља у Москви. Икона Неувели цвет била је распрострањена од Пермског краја до Полтавске области Украјине, али већина њих довезена је са Свете Горе. Данас се овај благодатни образ може наћи у московском храму посвећеном Великомученици Екатерини у улици Бољшаја Ординка. Представа Богородице Ружа која не вене омиљена је иконографска тема солунских сликара и грчких гравера почев од 1700. године. Композиција се развила из деисисне иконе на којој су Арханђели Михаило и Гаврило, окруживали Богородицу као Царицу са дететом на крилу. Иконе и бакрорези са ликом Богородице Руже која не вене током целог XVIII и XIX века на ширем подручју медитеранског приобаља израђују се због уздања у спас од безбожних Агарјана (мухамеданаца), ропства и страдања. У јеку своје највеће популарности међу Грцима, иконографски тип Богородице Ружа која не вене наћи ће се и на две иконе у самом центру Српске православне цркве, радовима непознатих солунских мајстора из 1724.. године (данас на иконостасу и у ризници пећких Светих Апостола). Од почетка XVIII до средине XIX века мале триптихе (покретне олтариће или иконарнике) са средишњом иконом типа Богородице Ружа која не вене израђују грчки, цинцарски и бугарски барокни и псеудобарокни зографи (Бенаки музеј у Атини, Манастир Св. Катарине на Синају, Археолошки музеј у Софији, Градске уметничке галерије у Берковици и Казанлику, Бугарска, Збирка икона “Секулић” у Београду). Датум прослављења иконе је 16. април по новом, односно 3. април по старом календару. Чуда Пред овом иконом моле се за достизање праведног и целомудреног живота, за срећу у браку, избављења од страсти и чувања брачне верности. Изображење На икони Пресвета Богородица држи у руци бели цвет – симбол неувелости, девства и непорочности. Позната су два оваква изображења. Тип Одигитрије, где је Младенац на левој руци Мајке Божије приказан како сам држи цвет, заједно са својом Мајком. На другом образу, Богородица је окренута к Младенцу који стоји на престолу; у руци јој је украшен рајским цветовима, жезло. Владарским атрибутима (царском престолу, круни, орнату и жезлу) у XVIII веку придружује се и непосредни узрок овим знацима високе почасти и поштовања – гранчица са процветалим ружама. У питању је непосредна илустрација поздравних обраћања Приснодјеви Марији из Богородичиног акатиста (3. и 7. икос) у којима се Мајка Божија спомиње као изданак неувеле младице и цвет непропадљивости. Натприродна моћ овог типа Богородичиних икона почивала је на истицању њеног мистичног останка – нетакнутим цветом и поред метафоричног преображаја пупољка у цвет. У канону Јосифа Песмописца, Богородица се такође представља као Цвет који не вене. Тропар, глас 5 Радуј се, Богоневесто, сачувај Неувели цвет који је процветао, Радуј се Владичице, испуни нам живот радошћу и наслеђем. Молитва Богородици – Цвет који не вене Царице моја Преблага, Надо моја Богородице, Прибежиште сиротих и путника Заступнице, тужних Радости, повређених Покровитељко! Ти видиш беду моју, видиш и патње моје, помози мени немоћноме, нахрани мене лутајућег. Ти знаш неправде моје, разреши их ако желиш јер друге помоћи немам, ни друге посреднице, и благе утешитељке, сем Тебе, о, Богомати. Сачувај ме и заштити сада и увек и у векове векова. Амин. https://mitropolija.com/2024/04/16/cudotvorne-ikone-majke-bozije-neuveli-cvet-2/

У част славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије У време инвазије Батија на Русију, град Курск са његовим областима био је толико разорен да је запустео и зарастао у шуму. Житељи града Рилска често су долазили да ту лове. Један од њих, ходајући кроз шуму 1295. године, обалом реке Тускари, видео је код корена дрвета, икону окренуту лицем према земљи. Подигао jy је и видео да је то икона Знаменија Божије Матере. Тог тренутка потекао је извор воде, на самом месту где је икона лежала. Ово прво чудо од иконе ускоро је постало познато Рилском кнезу, Василију Шемјаку. Кнез је заповедио да се икона одмах донесе у Рилск. Сви житељи Рилска изашли су у сусрет икони Пресвете Богородице; једино кнез Шемјак, због неверја или сумње није био на свечаном Сретењу и беше кажњен слепилом. Признавши кривицу и приневши покајање и мољење пред иконом, поново је прогледао. Из благодарности за ово чудесно дело саградио је у Рилску – храм, у славу Рођења Пресвете Богородице. Икона је дакле постављена у нови храм, и тада је установљен празник јављања Курске иконе 21. марта. Но икона се више пута чудом враћала на пређашње место у пустињу, код корена дрвета. Житељи Рилска су тада одлучили да саграде капелицу на месту јављања иконе и поставили су је у њу; после обављеног молебана одређен је из Рилска свештеник који би ту стално живео. Године 1383. Татари су напали Курску област и нашавши капелицу опустели су је и запалили, а свештеника узели као роба. Варвари су расекли икону на два дела – једну половину иконе бацили у огањ, а другу даље од места где је била. Када су посланици московског цара пролазили мимо татарског стана, чули су руско пјеније Пресветој Богородици. Сазнавши о заробљеном свештенику, тог часа су га ослободили. Свештеник се вратио на пређашње место где је била капелица и нашао једну половину Богородичине иконе; ускоро је пронашао и другу половину, саставио их и тог часа су срасле, да се на месту где је била раскована икона показала као ,,нека роса”. Сазнавши за ово чудо, житељи Рилска три пута су са свим свештенством и мноштвом народа хтели пренети чудотворну икону у градску цркву, но сваки пут се икона јавила на пређашњм месту, у капелици. Стога су је оставили на томе месту, не померајући је, а све време нису престајала од ње чудотворења. Вест о чудотворној икони Коренској дошла је до цара Теодора Ивановича, који је заповедио да се 1597. године, икона премести у Москву. Царица Ирина Теодоровна украсила ју је богатом ризом и ставила је у сребрно позлаћени рам, са изображењем Господа Саваота и Пророка, и још је украсила свиленом златастом тканином. Икона је била свечано враћена у пустињу и у тој години је подигнут манастир на месту капелице. Игуман манастира био је рилски свештеник Георгије, у монаштву Евстатије. Те године ту је саграђена црква Рождества Пресвете Богородице, на реци Тускари и црква Живоносног Источника, над извором који се јављао при пројављењу иконе. Од јављања иконе код кореног дрвета, икона се често назива Коренска и сама пустиња је позната под тим именом. По заповести цара Теодора Ивановича, на месту разореног града подигнут је Нови Курск. За датум празновања чудотворне иконе одређен је 21. март по новом, односно 8. март по старом календару. Чуда При најезди кримских Татара на јужне пределе Русије, света икона је пренесена у Курск, а у Коренској пустињи је постављена њена верна копија. Цар Борис Годунов се са страхопоштовањем молио пред овом светињом, заштитницом Курска – због глади која их је захватила обдаривши је мноштвом поклона. Године 1612. грађани Курска су спознали посебну помоћ Божије Матере, када су Пољаци те године са многобројним војском, опсели њихов град. На самом почетку рата неки грађани су видели на зидинама града Богородицу са две свете иконе како их осењује. У то време су житељи града не једанпут вршили Крсни вход, у круг около града, и обећали да ће, ако им Бог помогне и ослободи их опсаде, усред града подићи манастир у част Пресвете Богородице и у њега поставити њену чудотворну икону, по њеном враћању из Москве. Десило се да су непријатељи одступили од града, као да их неко гони. Из благодарности према Заступници Небеској, житељи су саградили Курски манастир у част Знаменија Пресвете Богородице. Године 1615. по молби курских житеља и по заповести цара Михаила Теодоровича, чудотворна икона је била пренесена у манастир где је пребивала и ради тога је названа Курска. Године 1684. господар и велики кнезови Јован и Петар Алексејевич послали су у Коренски манастир, копију чудотворне иконе Знаменија Пресвете Богородице, у сребрно позлаћеном окову и заповедили да ту икону носи у поход, православна војска. Године 1689. по грамати царева, направљена је копија чудотворне иконе и послана у поход. Године 1812. Курска градска управа и православна војска полагала је сву наду у Пресвету Богородицу и ради свог усрђа послали су армији која је ратовала (кнезу Кутузову) копију чудотворне иконе Курске у позлаћеном окову. Кнез у свом писму, од 20. септембра 1812. г. упућеног градској управи, изразио је грађанима своје признање и уверење да град Курск јесте и да ће увек бити безбедан. У спомен преноса Курске иконе из Москве у Курск, и првог њеног јављања 1619. године, икона се једном годишње преноси у крсном входу из Курска на место њеног јављања, у Коренску пустињу и остаје тамо до 13. септембра. За време крсног входа у Коренску пустињу, верни је у таквом мноштву прате, да по речима очевидаца такво скупљање народа није виђено не само у Русији, већ у целој Европи. Када је храмовни празник курског Знаменског манастира, становници Курска, ослобођени су од својих радних обавеза. Ова икона највећа је светиња руског Заграничја која је представљала неуморну Путеводитељку у емигрантским лутањима, руских избеглица. Изображење На позадини небо плаве боје, у средишњем делу иконе, Богомајка руке Своје уздиже у молитвеном вапају за род људски. Док јој у наручју непридржаван спокојно обитава Спаситељ свега света, над главом Њеном Свечасном, Господ Саваот благосиља крстообразно Богооце, Праоце, Пророке и Апостоле поређане са сваке стране Мајке и Детета – који носе у рукама развијене свитке Светога писма. Над главом Њеном Свечасном, златни ореол проткан је драгим камењем; док истоветан рад видимо код Богомладенца Христа. Колико видимо икона је јасно оивичена бројним мотивима, карактеристичним у црквеном иконопису, а карактеристично је да су ови мотиви, гравуре и ореоли на икони приказани прилично једнообразно, што читавој композицији пружа одређени склад и чини савршену целину. Док је боја којом је осликана позадина иконе, сасвим специфичне плаве нијансе која доприноси детаљнијем приказу, она истовремено чини јасно видним оку посматрача, главне протагонисте, овог чудотворног животописа. https://mitropolija.com/2024/03/21/cudotvorne-ikone-majke-bozije-znamenje-kursko-korena-3/

Чудотворна икона Мајке Божије, "Умекшање злих срца" стигла је данас у Србију у организацији фондације "Свети Роман" из Москве, а тим поводом је у руској цркви Свете Тројице свету Литургију служио протојереј Виталије Тарасјев, старешина овог храма, Подворја Московске Патријаршије у Србији, известила је ТВ Храм. Икона ће и сутра 25. јануара бити у Руској цркви на Ташмајдану, а након тога иде за Петроварадин (26. 01.) и манастир Свете Меланије Римљанке у Епархији банатској (28. 01.). Чудотворна Богородичина икона "Умекшање злих срца" благословиће и југ Србије, град Ниш, где ће верници моћи да јој се поклоне од 30. јануара до 2. фебруара у манастиру Преподобног Романа. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве"

О овој светој икони постоји следеће писано сведочанство у светом општежићу, светогорском манастиру, Констамониту. У доба цара Константина Мономаха, десило се следеће чудо – црквењак манастира по имену Агатон много је туговао јер је манастир у свему оскудевао, нарочито у благољепију и осветљењу светог храма. А ближило се и време прославе преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, заштитника овог манастира. Тако жалостан, Агатон се са топлим сузама молио Богородици, пред овом њеног светом иконом. Молећи се са побожношћу скоро читаву ноћ, старац се уморио и сео у стасидију преко пута иконе, и одмах лак сан умири и успокоји његово бригом испуњено биће. Истог часа зачује из свете иконе Мајке Божје глас који рече да се не жалости и не узнемирава, јер се она брине о побољшању и благостању читаве Свете Горе, и као доказ за речено и на утеху монасима, напуни се црквени ћуп уљем, а посуде и складишта разним неопходним добрима. Чувши ове речи, Агатон се трже из сна и чудећи се због овог виђења и сав испуњен радошћу и страхом истовремено, не могаше да поверује у оно што бејаше видео и чуо. Он сместа оде и доиста пронађе црквени ћуп препун јелеја, и уверивши се у оно виђење, пренесе братији ово велико чудо. Тада настојатељ манастира по имену Иларион (касније и прот Свете Горе, који је био и рођак цара Алексија Комнина) и сва братија, испуњени неисказаном радошћу и упаливши сва кандила и украсивши читав храм како доличи, прославише Владичицу Богородицу, целе ноћи појући и исповедајући чудеса њена, славећи уједно и првомученика и архиђакона Стефана. Од тада се кандило не гаси пред овом светом иконом Мајке Божје, у знак благодарности за сатворено чудо. А црквењак по виђењу прими велику схиму, добивши име Захарије. А чудесни ћуп који је Богомајка испунила уљем, запремине четиристо литара, чува се све до данас, у манастирском подруму. За датум прослављења иконе одређен је 9. јануара по новом календару, када Света црква прославља Првомученика архиђакона Стефана, односно 27.децембра по старом календару. Чуда Молитвом пред овом иконом, Мајка Божија помаже у свакодневним животним потребама оних који Јој се обраћају. Изображење Ова света икона стоји на десном зиду Саборног храма манастира Констамонит. Иконографски припада типу Богородице Одигитрије (Путеводитељке) за које је карактеристично допојасно приказивања Свете Дјеве, Која у наручју носи Младенца и прстима десне руке указује на Њега, као Пут истинити. Одевена је у одежду јасно црвене боје, боје мученишта, која симболизује крв свих оних мученика, Светитеља и праведника који су пролили – ради вере у Сина и Бога Њеног. Њена одежда нема никакво друго украшење, осим извезених звезда на раменима и глави – које симболизују непорочност и чистоту Њеног живљења. Једва приметно је златним концем извезен поруб на Њеној одежди и мафориону. Младенац у златном стихару, ризи весеља и духовне радости, као Цар и Првосвештеник, носи у руци свитак/Закон, којим благосиља све оне који иду путем савршенства. Прстима десне руке, архијерејским знаком ИС/ХС благосиља све оне који се обраћају и сву своју наду полажу на Њега и Ону која Га је родила, јер зна да ће Она испунити сваку молбу њихову. https://mitropolija.com/2024/01/08/cudotvorne-ikone-majke-bozije-odazvana-antifonitrija/

У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије Према светом предању, ово је једна од икона коју је насликао Свети јеванђелист Лука. Понекад се зове Кикос по имену планине Кикос на острву Кипар, а зову je и Милостивом јер је на њој приказана Богородица која преклиње Сина и Бога, за спас хришћанског рода. Првобитно је икону Богородице Милостиве пренео Апостол Лука у Египат, где је остала до 10. века. Године 980. због прогона хришћана који су у Египту почели, икона је послата у Цариград, где је остала у царској палати до почетка 12. века. У то време, локални владар Кипра, био је Мануел Вутомитис. Он је једног дана изашао са пратњом у лов, у планине, али је изгубио пут. У тој невољи која га је снашла, наишао је на једног калуђера Исаију и затражио од њега помоћ. Међутим, калуђер није придавао важност владаревим речима па га је владар ударио у ногу. Монах је пао, озбиљно се повредивши. У том обчасни господ Кипра, Мануел наиђе на пут и врати се у своје дворе. Није прошло много времена, господар Мануел Вутомитис, се разболи од парализе; лекари и лекови тога доба га нису могли излечити. У свом очају он се сетио монаха кога је ударио и помислио је – како га је Бог казнио због тога. Одмах је наредио да му доведу дотичног монаха, како би затражио опроштај. Када је м. Исаија чуо од војника захтев владара Мануела са радошћу је кренуо, јер је то била и Богородичина жеља, која му се нешто пре тога јавила у сну и затражила да пошто излечи владара Мануила, затражи помоћ, и умоле цара Алексија Комнина да им преда икону Богородице Киксе из Цариграда на Кипар, ради, уређења манастира на планини Кикос. (Кипар се тада налазио у оквиру Византијског царства). Након што је обласни владар Кипра, Мануил, обећао да ће му учинити било коју услугу – из осећања дужности и захвалности према монаху, кренуше обоје у Цариград, код цара Алексија Комнина, да умоле за икону. Када су м. Исаија и владар Кипра, Мануил изашли испред цара и сам цар Алексије се поводом те ствари нађе у недоумици. У том, му се разболе ћерка коју лекари никако нису могли излечити.Тада м. Исаија сотвори молитву те излечи цареву кћер, а цар Алексије му обећа даровати велико благо; међутим, Исаија тражаше икону Мајке Божије коју цар Алексије никако не хтеде дати, јер је сматраше за највеће благо у својој палати. Божији промисао устроји те се сам цар Алексије Комнин, разболи. Тада је открио да је била воља Божија и Пресвете Богородице да се икона пошаље на Кипар. После сагласности цара, два посетиоца се вратише на Кипар с надом да ће икона убрзо за њима стићи, са царском пратњом. Но, брзо се цар Алексије Комнин предомисли те позвавши иконописца, нареди му да изобрази сличну икону Богородице, намисливши је послати на Кипар, уместо оригиналне. Али му се у сну јави сама Пресвета Дјева и нареди му, рекавши Твоју икону, царе, задржи за себе, а моју пошаљи на Кипар. Тада цар Алексије схвати, да је било немогуће задржати икону у палати, оставивши копију код себе па нареди да оригинални образ са чашћу, бродом и уз много новаца пренесу на Кипар, поручивши да на планини Кико подигну манастир, посвећен Пресветој Богородици. Када је брод стигао на острво, икону је преузео м. Исаија са пратиоцем Вутомитисом; каже се како је икона пролазила кроз које место да би стигла до планине Кико, према кипарском предању, дрвеће се гранало, а птице цвркутом пратиле њен долазак. И тако је на отприлике 70 км од главног града Кипра, Никозије, западно од планинског венца Тродос, на планини Кико, на висини од 1250 метара, међу зеленим брезама – подигнут историјски и познати манастир на острву, под именом Богородица Кикска. Пуни назив манастира је Свети царски и ставропигијални манастир на Кику. Свети је, јер је света његова мисија, а царски јер је саграђен царским новцем (Алексија Комнина). На жалост не знамо из ког разлога је назван Кикос. Неки кажу да је због дрвета Кокос-Кокониес (сладун), које расте у околини манастира; где је касније извршена конверзија, тако да имамо Кокос – Кикос. Други кажу да је име добио по неком селу које се налазило на планини, и звало се Кикос. Неколико пута манастир је уништаван у пожарима и разарањима да би данас у њему био изграђен храм од камена, базиличног стила, тробродан са куполом, у целости живописан са дуборезним иконостасом велике вредности, док је под поплочан мермером. Чудесна икона је постављена на левој страни иконостаса, украшена позлаћеном плочом и покривена драгоценом тканином, да се не види лице Свете Дјеве (или зато што је тражио цар Алексије Комнин или да би надахњивала веће поштовање поклоника). Углавном, ко би се усудио да открије Богородичино лице, бивао би одмах кажњен. Око самог храма су изграђене келије са гостопримницама, које могу примити хиљаду посетилаца. У самом манастиру поред чудотворне иконе, постоје бројне свете утвари (иконе, Јеванђеља, крстови, сасуди и свете мошти светитеља) са великом манастирском библиотеком и вредним рукописима, кодексима и књигама, које се на посебан начин чувају. Југозападно од манастира, на највишем врху планине на удаљености 3 км од манастира, уздиже се познати Трон Богородице, тако је назван јер је раније постојао један дрвени трон, где су стављали икону Богородице у време суше. Тамо високо, хришћани су се са калуђерима молили у свакојаким неприликама. Данас се многи пењу на Трон Богородице и остављају један предмет (нпр. мараму) молећи од Богородице да им се испуне жеље). Нешто даље од трона се налази гроб вође нације, Макарија III, који Кипрани често посећују. Овај манастир бележи многа страдања за време турске окупације, када се игуман Јосиф са архијерејима добровољно предао на посечење, не би ли тако избегли већа страдања своје браће у побуни против Турака. Монашки летопис бележи многа чудеса која су настала од чудотворне иконе Богородице Кикске /Милостиве. Њена благодатна сила исцељује не само хришћане, већ и људе других вера – СвагдаДјева дарује помоћ свима онима који се у тузи и болестима обраћају Њој и Сину Њеном за помоћ. Углавном, чудотворна икона Богородице је надалеко позната, и због тога на десетине хиљада људи из свих крајева земље посвећује овај манастир, да затраже помоћ од Богородице а сам манстир је посвећен Рођењу Пресвете Богородице. У Москви се посебно поштује копија овог чудотворног образа Богородице Кикске/Милостиве, која се налази у Захатјевском манастиру. После револуције, приликом разарања манастира, овај чудотворни лик је спасен, да би 1935. г. однет у државну Третјаковску галерију. Неколико деценија икона је боравила у цркви Пророка Илије у Обиденској улици, да би новембра 1999. године свечано премештена у обновљени Захатјевски манастир. Икона се свечано прославља 25. новембра по новом, односно 12.новембра по старом календару. Чуда Пред овим светим образом молимо се за избављење од суше, за исцељење од крварења, неплодности и за дар рађања, за окрепљење у потребама и тугама, за помоћ у ношењу монашког крста, за исцељење од главобоље, исцељење узетих и у породичним тугама. Манастир је запалио 1365. године неки сељанин који је хтео да ватром растера пчеле изнад манастира. Пожар се брзо раширио, и многи пламенови су га окружили. У том тренутку, један болесник који је боравио у манастиру, у визији је угледао Богородицу која му се обратила, речима Пробуди се брзо и узми моју икону иди и спаси се. Заиста, болесник, видећи да је добро, зграби икону и оде трчећи кроз пламенове, не би ли икону ставио испод једне брезе, далеко од ватре. Тако су чудом Богородице, спасени и икона и болесник. Године 1718. једног октобра, бродић је путовао од луке у Ларнаки ка рту Апостола Андреје. У поноћ, велика риба сабљарка, ударила је о страну брода и пробушила га. Одмах је вода преплавила брод који је био у опасности да потоне. Људи завапише Пресветој Богородице Кикска, спаси нас, и заиста, Богородица је чула гласове и молбе очајника и спасила брод од сигурног потапања. Од тада, једна сабљарка виси на икони, заветована манастиру, како би подсећала на ово чудо. Једном се један црнац нашао у храму крај иконе Кикске и хтео је да буде безбожан над иконом – истог трена рука му се парализовала. Данас постоји једна метална рука која виси десно на икони, како би подсећала на ово чудо. Монах Јован, враћајући се из Свете Земље 1776. године, преноћио је у храму Богородице Кикске. У једном тренутку пао је у искушење да разоткрије икону – кад је одједном неки сјај изашао од иконе и покрио му лице. Изображење Икона је направљена од воска и мастике и једна је од 70- ак икона, коју је насликао Св. јеванђелист Лука. Благословила ју је сама Пресвета Дјева рекавши Нека моја благодат пређе на њу. Икографски, припада типу Богородице Елеусе (Умиљење) где имамо карактеристично одношење, сједињеност ликова Богомладенца и СвагдаДјеве; у питању није искључиво миловање Матере и Детета већ прожимање Творца и Његове творевине, изражено у бескрајној љубави Саздатеља к Својим људима. У овом положају видимо сједињење небеског и земаљског, што симболизује Христа и Његову Цркву, у којој је Богородица најсавршенији изданак рода људског. Пресвета Дјева је приказана допојасно како у десној руци придржава Младенца док у левој руци – држи Његову руку. Одевена је у доњу хаљину тамне боје и црвени мафорион, боју мученичког страдања и више никаквог другог украшења не видимо на Њој; Младенац је одевен у стихар, ризу спасења и одећу весеља у црвеној боји, која је симбол мучеништва; на Њему је приметан таман појас, који симболизује силу којом се опасују телесна задовољства, као и убрус којим је Господ опрао ноге својим ученицима. Поглед СвагдаДјеве је нешто строжији, уперен директно на посматрача. Исти такав поглед видимо и код Младенца. Необично је да је коса Богомладенца нешто дужа, пуштена низ леђа, увијена у широку плетеницу. Молитва О Пресвета и Преблагословена Богородице Господа, Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Премилостива Богородице и Пресвета Богородице! Падајући к светој и чудотворној икони Твојој, смирено Ти се молимо, Заступнице наша добра и милостива: услиши глас наших грешних молитава, не презри уздахе из душе, види туге и несреће које нас окружују, и као истински љубвеобилна Мајко, пожури да нам помогнеш немоћнима, малодушнима, у многим и тешким греховима у које смо пали и заувек разгневили Господа и Творца нашег, моли се Њему, Заступнице нашег, да нас не погуби због безакоња наших, него да нам покаже Своје човекољубље. Милосрдна. Испроси нам, Господарице, од Његове доброте, телесно здравље и духовно спасење, побожан и миран живот, плодност земље, чист ваздух, добре кише и благослов с више на сва наша добра дела и подухвате, и као некада, Ти милостиво гледаш на смиренословље искушеника Атонског, који Ти певаше песму хвале пред пречистом иконом Твојом, и посла к њему Архангела Гаврила да га научи да пева песму небеску, којом Те анђели славе. Прими Благодатна и наше молитве сада усрдно Теби принесене, и принеси Сину Твоме и Богу, нека буде милостив према нама грешнима, и да подари милост Своју свима који Те поштују и са вером се клањају светом лику Твоме. О Свемилостива Царице, Богородице, Свеблага, испружи своје богоносне руке к Њему, к лику Његовом, кога Си као бебу носила, и моли Га да нас све спасе и избави од вечне погибије. Откриј нам, Госпођо, благодат Своју: исцели болесне, утеши ожалошћене, помози убогима, олакшај свима нама да у стрпљењу и смирењу носимо Христов јарам, учини да побожно окончамо овоземаљски живот, да примимо хришћанску беспостидну смрт, да наследимо Царство небеско, Твојим материнским заступништвом, Христу Богу нашем, који се од Тебе родио, са Безпочетним Својим Оцем и Пресветим Духом, свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин. Тропар, глас 1 Приђите, људи, са смелошћу к милостивој Царици Богородици, нежно зовући је: низпошљи, Владичице, богату милост Своју, чувајући твоје грешне слуге у здрављу и благостању. Исцељуј болесне, утеши ожалошћене и помози ојађеним. И удостој нас, ПреМилостива, да побожно окончамо овоземаљски живот, и примимо хришћанску непостидну смрт и наследимо Царство Небеско. Избави град наш од сваке зле околности, чувајући га својим милостивим заступништвом, дарујући мир и спасење душама нашим испроси. Величање Величамо Те, Пресвета Дјево, и поштујемо свети образ Твој, који болести наше лечи и уздиже душе к Богу. https://mitropolija.com/2023/11/24/cudotvorne-ikone-majke-bozije-kikska-milostiva/

У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије Ову икону је 1981. г. насликао грчки монах Хризостом, по узору на оригиналну Ивиронску икону (Вратарицу), која се налази у истоименом манастиру, на Светој Гори Атонској. Икону је на благослов из скита Свете Ане, као што ћемо касније видети, сасвим изненадно и неочекивано добио брат Јосиф Муњоз Кортес, током обиласка Свете Горе, и пренео је у Монтреал (Канада), где је живео; отуда произилази њен назив Иверско-Монтреалска. Овде ћемо изнети део интервјуа који је брат Јосиф Муњоз дао пре нешто више од 25 година редактору Православне Русије. – Можете ли да читаоцима наших новина испричате историју мироточиве иконе коју сте донели у манастир Свете Тројице? Наравно. Скоро годину дана раније, нас троје – два моја друга и ја, пошли смо из Канаде за Свету Гору Атонску. И тамо у једном невеликом скиту оставили смо једног нашег сапутника, који је решио да се замонаши. А одатле са мојим другим другом који добро говори грчки, почели смо да посећујемо најпознатије атонске манастире. Одавно сам много желео да свратим у Данилову келију, у којој је иконописна школа, где се пишу иконе строго према свим обичајима древне традиције и правила. Допловили смо до скита „Капоскаливија“. Тамо смо преноћили и следећи дан пешке пошли према нашем одредишту – Даниловој келији. Путовали смо по врлетима осам сати а келију никако да нађемо. Чак смо били изгубили сваки појам о времену али нисмо прекидали наш пут, све док ме ноге нису ужасно заболеле да више нисам могао даље па сам то рекао своме сапутнику и предложио да се ту мало одморимо! Али како смо се налазили на високој гори открили смо да се доле у долини налази један невелики скит. Спустили смо се. Сазнали смо да је он посвећен Христовом рођењу. Игуман нас је топло дочекао и на тераси угостио са чајем и ратлуком. Мало доцније ушли смо у иконописну радионицу и одмах сам приметио ову икону Пресвете Дјеве Богородице. Никада нећу успети да објасним како сам се осећао када сам угледао ову икону. Добио сам утисак да ми се срце окренуло у грудима. И баш у том моменту схватио сам да сам тако чврсто везан за тај лик. А како се ту пишу иконе решио сам да замолим монахе да ми је продају. Добио сам одговор да та икона није на продају јер је једна од првих која је написана у њиховом скиту. Упорно и дуго сам молио да је купим док ми нису монаси учтиво дали до знања да је неће продати, и једино што могу да ураде то је да напишу њену копију па да ми је пошаљу. Али није помагало јер сам ето, баш према њој осећао неку необјашњиву и дубоку приврженост. Након дужег умољавања мој друг се преводећи уморио тада сам и ја закључио да више не постоји никаква нада да је продају јер монаси су чврсто решили да је задрже. Док смо били на поноћној Литургији за време певања „Достојно јест“, пао сам ничице на под и усрдно се молио Пресветој: „Ето, урадио сам све што се може урадити: и новац предлагао, и игумана досадно умољавао, и на крају – ништа! Али Мајко Божија, ипак, хајде са нама за Америку јер си нам тамо много потребна“. После ове моје молитве осетио сам неки унутрашњи мир, који је као да ме је уверавао да ће Пресвета Дјева ипак поћи са нама. После литургије доручковали смо и полако се спремали на пут. Пред сам наш полазак почели смо да тражимо игумана за благослов али нигде нисмо могли да га нађемо. Али када смо излазили из скита и како се он налази на узвишењу ми смо се спремали да сићемо на обалу где нас је чекао чамац, и погледавши навише неочекивано смо примеили игумана који је носио икону замотану у хартију, – који је једноставно рекао да Пресвета жели да са нама пође за Америку. Наравно, био сам много узбуђен због свега тога што се издешавало у тим последњим тренуцима нашег одласка. Мислим да вреди приметити, да када сам напуштао скит да нисам на души осећао тугу што остављам место у којем се ова икона налази. Не могу да објасним, али ја никако нисам осећао безнадежност. Када сам добио икону предложио сам да је платим али игуман је рекао да за светињу не треба узимати новац. И поред тога ја сам настојао да им на неки начин изразим моју благодарност, па и даље предлагао новац за скит (који је много сиромашан) али игуман није хтео ни да чује, да било шта узме. – Ко је игуман скита? Отац Климент. А ко је написао ову икону? Отац Хризостом. У том скиту се управљају по строгом монашком уставу где монаси пишући иконе посте, и за све време иконописања чита се Псалтир. – Колико се сада тамо налази монаха? Прошле године када сам посетио скит било их је четрнаест. – Вратимо се историји иконе. Чим сам од игумана добио икону рекао сам своме другу: „Ајде брже да се спуштамо доле и отпловимо јер ће се овај можда и предомислити“. Тако смо сели у чамац и одмах запловили. Када смо изашли на пучину пловећи у правцу „Дафне“, неки унутрашњи глас упорно ми је говорио: „Сврати у Иверски манастир и положи ову икону на чувену чудотворну икону Богородице Иверске, која се тамо налази“. Нисам могао да одолим и запловили смо према Иверском манастиру. Тамо нас је дочекао један старији монах и то не са неком нарочитом љубављу. Рекао нам је да сачекамо јер још није отворен храм у коме се налази чудотворна икона. И ту пред храмом начекали смо се негде око три сата док није дошао један други монах да га отвори. И када смо овог монаха замолили да нам дозволи да нашу икону ставимо на чудотворни образ (лик) био је изненађен и упитао је, – зашто ми то желимо да урадимо? Објаснио сам му, да на тај начин желимо да је осветимо због тога шо је носимо за Америку, где је сатана узео све под своје, и да нам је потребна тако освећена. Монах је пристао и ми смо ову нашу икону положили (прислонили) на чудотворну Иверску. Са Свете горе отишли смо у Шпанију где смо се у кући моје мајке задржали седам дана. За све то време икона је била савршено сува и никаквих знакова влаге на њеној површини није било. – Ви сте из Шпаније? Не, моји родитељи су из Шпаније. Мајка ми сада живи у Мадриду. Отац и мајка су Шпанци а ја сам рођен у Чилеу. – Али сада ви живите у Канади? Да. Из Шпаније сам отишао за Канаду. Купио сам кандило за икону и поставио је између моштију неких светитеља Кијево-печерске лавре, које ми је поклонио Леонтије, епископ чилешки док сам живео у Чилеу. Прошло је три недеље и за све то време сваку ноћ читао сам акатист Пресветој Боогородици. И тако, једног јутра пробудио сам се око четири сата и осетио неко миомирисање које се ширило не само по мојој соби него по целој кући. – Значи, прошло је три недеље како сте се вратили са Свете Горе и чудо мироточења је почело? Да, три недеље. У мом стану је живео и један младић па сам њега упитао да ли није случајно разбио бочицу са мирисом, па се због тога осећа јак мирис. Одговорио је да није. Онда сам му реако да је то највероватније мирисање које долази од св. моштију које су се налазиле на столу. Када сам другог дана устао на јутарњу молитву и тако погледао на икону, видео сам да из руку Пресвете Дјеве цуре некакви млазеви који се својим путањама сливају у подножје иконе. Тада сам се обратио своме подстанару и рекао да буде опрезан када поправља фитиљ на кандилу, јер сам помислио да је поправљајући фитиљ неопрезно излио уље на икону. Одговорио ми је да он кандило уопште није дотицао. Узео сам да обришем икону и осетио да то миомирисање од ње долази. И то је све тако било необично да сам посматрао, разгледао, гледао, и нисам могао да разумем шта се то уствари дешава. И одједном сам схватио да се нешто велико догаћа, али шта – то још увек не могу да разумем. Убрзо је дошао јеромонах Иринеј и рекао да икону треба да однесемо у цркву. То смо и урадили. Доневши икону у храм о. Иринеј је положио на св. Престо и осветио је (она је већ била освећена у Иверском манастиру, као и у Протату, где су ми дали потврду са печатом да се она може извести са Атона). Када смо је положили на св. Престо, а и касније за време Литургије, текли су млазеви мира из руку Богомладенца Христа. После тога прошло је још две недеље а о овом новојављеном чуду нико није знао осим о. Иринеја, који ме је саветовао да о свему овоме треба да известимо Виталија, архиепископа монтреалско-канадског. Рекао сам му да ја још увек не разумем шта се то устври дешава са иконом. Био сам запрепашћен а у исто време и задивљен тим дивним јављањем, да сам једва долазио к себи. А она је и даље продужавала да мироточи. Ипак на крају смо морали да све испричамо владици Виталију. Једне недеље о. Иринеј био је обавезан да служи у монтреалском манастиру и ми смо тамо са иконом пошли. Рекао сам о. Иринеју да ако Владика треба да данас види ову икону– онда би требао сам без икаквог позива да доће (Владика скоро увек прво свраћа у манастир па тек онда иде у саборну цркву). Али тога дана он уопште није дошао. Предложио сам о. Иринеју да сачекамо још једну недељу па ћемо да га о свему известимо.Убрзо после тога Владика је сазнао за ово чудо и поручио нам – да дођемо у манастир. Дошли смо са иконом која је била увијена у парче платна које је потпуно било натопљено миром, и Владика прво шта је урадио – узео је парче вате и сву икону обрисао, и тако је покупио сво миро које се на њој налазило. Затим је узео икону и носио је кроз све просторије троспратног манастирског дома. Када се он вратио у храм она је опет била покривена миром да је чак и низ његове руке текло. Онда се он њој поклонио и рекао да се дешава валико чудо. После тога, пошли смо са иконом у Саборну цркву. Од тада она никада није престајала да мироточи, осим неколико дана у току Срастне седмице ове године. Све миро као и миомирисање, на Велики петак је потпуно ишчезло, и ја сам помислио да је чудо престало. Извадио сам икону из кивота зато што је мој стан врло мален, а сам кивот велики, па је окачио на зид. У уторак, среду, четвртак, петак и у суботу изјутра икона апсолутно није мироточила, ма ни капи мира. Али на Велику суботу после послеподневне службе вратио сам се кући, видео сам да је сто који је стајао испод иконе уза зид био покривен миром златасте боје, које је капало са ње. То је једини пут за 10 месеци да је икона била потпуно сува. – Да ли је било таквих дана када је икона мироточила више него обично? Да, било их је. На пример оног дана када је била архијерејска хиротонија у Монтреалу, тада је миро текло и на под. То сам први пут видео. И још један пут када сам био у С-Петебургу, на Флориди. Свештеник Тома Марета и ја, видели смо да се из руку Богомајке као и Богомладенца миро просто подизало, као да га је из унутрашњости иконе некаква сила потискивала. – Из којих места на икони највише истаче свето миро? Оно никада не мења место истакања; увек, баш увек, оно истиче из руку Богомајке, и из звездице која се налази на Њеном левом рамену, и понекад из руку Господа Исуса Христа. Оно се стално слива низ икону. Задивљујуће је да миро истаче само са површине где су изображени Богомајка и Богомладенац, али не и са супротне стране. Са њене задње стране она је апсолутно сува. Било је људи који су тврдили да ми икону обливамо уљем и у почетку је било много сумње. – Да ли сте имали прилику да се сретнете са неким научником и да ли је он имао неко своје мишљење поводом овог мироточења? Било је сусрета и са образованим људима који су се интересовали за ово чудо. Познајем у Мајамију једног научника – верујућег хришћанина, који је темељно и са свих страна прегледао икону, после чега је и сам признао да је ово велико чудо нашег века. У недоумици се сам запитао: „Одакле се ствара оволико уље“ Желео бих да кажем, да када је тај човек дошао да види икону, није желео да се ње дотиче, јер се бојао да не саблазни верујуће. Рекао сам му да разгледа икону како му је удобно, али под условом да не увреди Богородицу. Прво шта је урадио, окренуо је икону на задњу страну да се увери да случајно одатле не долази на предњу, али и она је сасвим била сува. И уверивши се да миро не долази са задње стране иконе као ни са дрвета на којем је написана, рекао је да се нешто прекрасно дешава. Још су раније из горњег дела иконе узимали честицу дрвета за анализу, и показало се да је она нпаисана на обичном јеловом дрвету. – Какве су њене размере? Не знам тачну размеру али мислим да је приближно 45 са 25 сантиметара.– И ви сте иконописац? Да. Био сам ученик Николаја Шелихова које је раније иконописао по Бугарској и Немачкој, а и радио сам са њим. Такође имам кфалификацију из уметности и тај предмет сам осам година предавао, у Чилеу. – Колико вам је година? Имам тридесетчетири. – Да ли размишљате о томе зашто је Господ изабрао баш вас за ово чудо? – Опростите за овакво питање али чуо сам да је било и раније постављено. Узнемирен сам због тога, што добро знам све моје недостатке, и ако је Бог изабрао мене, то је Његова велика милост према мени. Ипак најчешће мислим да је то Господ урадио да би ме учврстио у вери. – Прекидам вас. Да ли сте од детињства православни? Нисам. Родио сам се у врло религиозној католичкој породици. Колико сте имали година када сте примили Православље? Имао сам четрнааест када сам се упознао са епископом Леонтијем (чилешким). – И он је вас крстио? Да. – Молим вас продужите тамо где сам вас прекинуо. Као што рекох, знам за све моје недостаке и познајем моју ништавност, али мислим, да ће ме Господ ипак искористити за некакав Свој циљ. Бог се често открива кроз последње. Један сам од последњих у Православној Цркви а нисам ни руског порекла -обраћеник сам; тада ме је Бог призвао истинитој вери, а сада, ето, по Његовој милости призива ме и по други пут. Али ми Он даје сазнање да видим колико сам ја ништа. Из дана у дан ја осећам ту своју ништавност, и ја сам наравно, само грешно и нечисто оруђе у рукама Божијим. Приметио сам да ми неки људи управо таква питања постављају: а зашто је баш вас Бог изабрао? Одговарам им да се стално молим Песветој Богородици, али да никада нисам тражио Њено чудесно јављање, нити сам молио Пресвету Дјеву за било какав доказ о себи. Као што верујем у Бога тако верујем и у Богомајку. Ја веома поштујем и волим Пресвету Богородицу јер су ме родитељи томе научили још из детињства. Верујем да се Пресвета јавља тамо где она пожели. Премда је у току десет месеци било много потешкоћа око путовања али ипак, Пресвета Дјева када зажели иде кода хоће. – Где сте до сада све били са иконом? Моје прво путовање је било у престоницу САД, у Вашингтон, на позив о. Виктора Потапова. Био је задивљен видевши ово чудо. А највише од свега на шта сам обраћао пажњу за време свих мојих путовања по парохијама, јесте да Пресвета залази у крајње дубине човека – у душу његову. У свакој цркви где се икона налазила било је веомо много оних који су се исповедали и причешћивали. Написао ми једно писмо и Александар Сложењицин. – Поводом ове иконе? Да. Отац Виктор му је послао фотографију иконе са парченцетом вате које је било натопљено миром. Сложењицин ми је писао да ова икона Пресвете Богородице није само целебна од физичких болести, јер овде у Америци душа је болеснија од тела, и он каже, до она исцељује душу човекову, и заиста било је много таквих исцељења. – Већ сам вам рекао да су ми неки благочестиви богомољци говорили да су за све време боравка мироточиве иконе у нашем манастиру имали осећај да се не налазе на земљи него на небу – у Богородичном присутству. Све време све њихове мисли биле су везане само за Пресвету Богородицу. Између осталог, јуче је био наш празник Преподобног Јова Почајевског, али тај празник прошао је скоро непримећен зато што је сву нашу пажњу одвлачила мироточива икона. Мислим да нам преп. Јов неће замерити што се његов празник нехотимице ставља у други план. Такође сам и ја био у таквом стању, не само ја него и сви остали који су се молили пред овом иконом Богородице. Боравио сам по многим парохијама и код људи који су се молили пред иконом запазио сам да много плачу. И на питање зашто плачу одговарали су,– Видите, без обзира што смо тако нечисти и грешни ипак нам Богородица шаље неизмерну милост.– На пример, недавно, када сам боравио у ЛосАнђелесу, упознао сам једну жену чији је син погинуо у саобраћајној несрећи. Постепено је прикупљала таблете за смирење које је доктор преписао са намером да их све одједном узме и тако се отрује, јер како каже није могла више да живи. Али неко јој је рекао да ће њихов храм да посети мироточива икона, и када је дошла да је види, она је била тако потрешена да је без оклевања пошла да исповеди свој страшни грех који је намеравала да изврши. Каже: „Хтела сам да се убијем само зато што сам мислила да Бог није са нама, – да нас је оставио; а такође и за Богородицу да и она више није са нама. Ево гледам да је она заиста са нама, и то овде у нашем храму“. – Већ су била исцелења од иконе? Да. – Можете ли нам испричати барем нека од њих? Исцелио се један малишан из Вашингтона који је био парализован. Други случај се десио у Монтреалу са Господином Сидровим, који је имао рак кичме и није могао да се креће. Отишли смо код њега у болницу и тамо отслужили молебан са акатистом Пресветој Богородици. Говорио је да га је икона много духовно раздрмусала. Наредних дана његово здравље је почело да се побољшава и он је изашао из болнице. Ево још једног случаја: једна жена је имала упалу плућа најгорег степена и за време Великог поста заказала је молебан са акатистом. Њен доктор је упозорио да никуда не излази из куће, зато зато што се болест може погоршати и тако умрети. Али била је упорна да пође због молебана Пресветој Богородици, – што је и учинила. По повратку кући она је била сасвим здрава. Али највише што мене задивљује јесте то, што икона за собом носи унутрашњи мир. Када сам у једној парохији био са иконом још до нашег доласка било је великих несугласица између неких парохијана. И када смо ми дошли тада су сви заборавили своја различита мишљења и настало је потпуно примирије, које, како ми пишу, још увек траје. – Где се икона налази када она не путује? Она је увек код мене у кући, али за све празничне дане и недељне, и увек када владика служи, она се налази у Саборној цркви. – Да ли мислите да се замонашите? Због тога сам пре неколико година дошао из Чилеа у Канаду али на жалост тада ми то није пожло за руком. Али сада, како ми рече архиепископ Антоније (женевски) о томе треба озбиљно да размислим. Сам живим, може се рећи онако како живе и монаси. Да ли атонски монаси знају да икона мироточи? Када је икона почела да мироточи ја сам им преко пријатеља јавио. Касније сам замолио мог пријатеља да пита игумана – због чега ми је икону поклонио. Добио сам одговор да то уопште није потребно да знам. – Знате ли када је икона написана? Не. Желим да их питам јер и мене то исто често питају. Никада нисам тврдио да је ова икона само моја, она припада свој Православној Цркви, а ја је само чувам. Не припада само једном епископу него целој Цркви, и у некаквом смислу, сви смо ми њени власници. Икона је обишла скоро сву Америку. Била је у ЛосАнђелесу, Њујорку, Бостону, овде код вас и на многим другим местима. – Да ли су америчке или канадске новине писале нешто о њој? Немам благослов да би се о икони писало у свакодневној штампи. Неко је у Санкт-Петербуршким новинама написао један мали чланак. Мајамска телевизија је желела да направи репортажу о њој али се нисам сложио због тога што поменута телевизија емиитује много порнографског материјала. Рекао сам им: „Како можете да дајете репортажу о Богородичиној икони у шест сати увече, а скоро одмах после тога у девет порнографске филмове“?. Предлагали су ми и новац. Рекао сам им да сам за част Пресвете Богородице, а не за новац. Ја не могу да ту икону упрљам таквим новцем. И још ми је Бог дао такво богатство. Ужасавам се када помислим на тај моменат, када будем морао да станем пред Страшни Суд, и да за све што ми је дао Господ, дам одговор. Нисам светац, али имам такву одговорност – баш као да сам такав. – Како се према икони односе инославни хришћани: католици, протестанти….? Католици према њој испољавају велику богобојажљивост. Многи долазе у наш храм. Када сам био у Вашингтону, тамо је у нашој цркви присуствовало и неколико католичких свештеника. Један римокатолички епископ из Гајане имао је катаракту и дошао је код мене кући да му помажем очи. Писао ми је да после тог помазања, много боље види. – А протестанти? Ево, на пример, родитељи о. Томе Марете из С-Петебурга су протестанти. Они у православну цркву никада нису залазили, па чак ни тамо где им син служи. О. Тома их је обавестио о доласку ове иконе. Његов отац је рекао: „Добро, хајде да погледамо“ – што је отприлике било: ево поћи ћемо збг тебе. Али када су видели икону и њено мироточење – то их је тако задивило, да су чак замолили о. Тому да за њих отслужи молебан Пресветој Богородици, јер је његов отац био врло болестан. После молебана питао ме је: „Шта мислите, да ли ће ми Пресвета Богороодиа помоћи“? Одговорио сам: „Ако верујете да може да помогне, сигуран сам да ће вам помоћи, само немојте да сумњате“! Касније ми је Отац Тома писао да се од тога дана његов отац поправља и да много поштује ову икону. – Интересантно је приметити да без обзира што је ова икона копија светогорске (Иверске), ипак Боогородчин лик, разликује се од оргинала. По опису једног поклоника код атонске – очи су крупније и строжије, а ова има благе и изливају некакав посебан мир у душу. Да, такође сам и ја приметио да поглед Богородице улива душевни мир. Убеђен сам да од тренутка кад је почело мироточење – да се и њен лик изменио. – Заиста? Да. – Мислите ли да су се и боје на икони промениле? Боје се нису промениле али за лик Богородице мислим да јесте, пошто је некако више проницљив. Нисам то само ја приметио него и мој пријатељ који је са мном био на Светој Гори. Он живи у Торонту, и једног дана када је дошао код мене погледао је на икону и рекао: „Јеси ли видео да се сада Њен лик променио“? На неким местима боја је скинута због тога што у почетку, икона није имала свој кивот. Људи када су долазили у храм непажљиво су отирали миро. Када је то било примећено једна благочестива дама је одмах поклонила кивот за икону. На неким местима боја је скинута због тога што су појединци прислањали своје иконе, које су биле покривене и ризом, и тако их полагали на мироточиву. Могао бих да је рестаурирам, али нећу да дирам ту светињу. Мода ће сама Богородица да обнови своји икону… Било је људи који су у почетку веровали у чудотворност ове иконе да би касније ту своју веру губили и порицали. Али се истина Божија пренела… Сада је сви признају, и то не само Руси него и многе друге наионалности… – Говорите ли руски? Не, али мало разумем црквенословенски. Много ми помаже то што ја добро знам све службе. И ако понекад неке речи не разумем ја осећам да их разуме моја душа. Једном приликом морао сам да певам у храму где је свештеник служио на француском језику – Био сам мало разочаран, – Где се изгуби сва та лепота наших богослужења које осећам, кад се служи на црквенословенском језику…? – Данас, овде у нашем манастиру када сам после полуноћнице хтео да узмем парче вате приметио сам да је истицало много мира из иконе. И нерачунајући то да сам по молби о. Владимира преко ноћи три пута мењао вату. И још једном се десило нешто необично када смо били у Торонту, у Канади. Тамо је дошло негде око 850 Грка да их помажу овим миром. И због тога све скупљено миро било је искориштено. После тога мира није било и вата је била сува. Она није мироточила ни следећег јутра. Пошли смо за Лондон који је од Торонта удаљен два сата вожње. Владика Виталије ми је рекао: „Казаћемо људима у Лондону да мира за помазивање нема и да икона понекад не мироточи“. Али када смо тамо стигли Владика је узео икону из аутомобила (налазила се на задњем седишту), и у њој је било толико мира да се још и по поду лило, и тамо су сви били миропомазани. Један влдаика ми је говорио да ово што икона неравномерно миротичи (некада више а некада мање), јесте знак да није на нама да објашњавамо ово чудесно јављање; јер све што се дешава, дешава се по Вољи Божијој, и Богородичиној жељи, колико ће да мироточи. – Мени се чини да то исто зависи и од тога како се ми пред њом молимо? Да, и владика Антоније такође је о томе говорио. Када је наша молитва усрднија онда нас Богомајка благосиља изобилнијим мироточењем. Срећни су људи који су то видели. – Ово се чудо не састоји само у истакању мира него и у посебном мирису који се од њега шири. Могло би бити уље без икаквог мириса. Ово миро је слично уљу, али када га узмете на прсте оно брзо испарава. Оно тако много истиче из иконе да не успева да испари. Интересантно је и то, да када се вата сасвим осуши овај миомирис и даље остаје. У почетку један је свештеник предлагао да се узме мало мира и да на анализу. Али владика Виталије је рекао да би то била велика увреда за Богомајку. Ја увек говорим људима: „Ево, пред вама је икона и ми вас не приморавамо да верујете у ово чудо; ако желите верујте а ако не – не морате. Једном ми је један образовани младић рекао: „Видим шта се дешава али својим умом не могу да поверујем – а срце верује“. А какво је ваше мишљење? – Из свега овог што смо видели за време њеног тродневног боравка у нашем манастиру једино што могу да кажем то је да смо сведоци величанственог и ретког чуда које се по милости Божијој дешава пред нама грешним. Хвала вам, јер такоће и мени је потребно мишљење других. То ме укрепљује. – Хвала вама сто сте нам донели овакву неизрециву радост. „Православная Русь“, Jordanville, NYса руског: протојереј Љубо Милошевић Чуда Описана су многобројна чуда која су се десила дејством ове иконе. Међу осталим, навешћемо још нека: четрнаестогодишња девојчица боловала је од тешког облика леукемије. Имајући велике наде у помоћ од чудотворне иконе Мајке Божије, тражила је да јој је донесу. После молитве и помазања, дететово здравље је почело нагло да се поправља, а на изненађење њених лекара, после неког времена тумори су нестали. Чудесна икона ношена је верујућем народу у Америку, Аустралију, Нови Зеланд и западну Европу и свуда је ова икона Богородице зрачила миром и љубављу.Пре свега, вернике задивљује јак мирис мира које тече из руку Богородице и Христа, а понекад и из звезде приказане на десном рамену Пречисте. То је разликује од других чудотворних икона, где сузе теку из очију, као да Богородица плаче, а овде као да благосиља. Миро се обично јавља током молитве или убрзо након ње, у количини која зависи од догађаја или молитвене ревности присутних. Понекад је толико обилна да се појави кроз заштитно стакло и преплави ослонац иконе, зид, сто. То се дешава у дане великих празника, посебно на Богородичино Успење. Било је и случајева да се по престанку течења оно на неочекиван начин настави. Приликом посете Бостонском манастиру, миро је текло у потоцима, али је потом потпуно пресушило када је икона пренета у оближњу парохију. По повратку у манастир, ток се обновио толико снажно, да се излио. Само једном је миро нестало и није истекло релативно дуго: на Страсну недељу 1983. године, од Великог уторка до Велике суботе.Миро се слива низ икону, где се стављају комади вате. Натопљене се деле ходочасницима. Примећено је да, иако се миро прилично брзо суши, мирис траје дуго, понекад месецима, и појачава се током посебно усрдних молитви. Често испуњава место где је била икона (соба, ауто). Свуда, где год је стигла ова икона Богородице Иверско-Монтреалске, ширила је љубав и слогу. Њено присуство умножава молитвени жар до те мере да се литургије које се служе у њеном присуству могу упоредити са пасхалним, које су тако ватрене у Православној Цркви. Много је познатих случајева враћања људи у цркву, на исповест и причешће. Једна сиромашна жена, сазнавши за смрт свог сина, спремала се да одузме себи живот, али, дирнута до дубине душе угледајући чудотворну икону Мајке Божије, покајала се за своје страшну намеру и одмах се исповедила; видимо како блажени утицај Пречисте буди и преображава верне. Слава иконе Богородице проширила се надалеко ван граница Православне Цркве: многи католици и протестанти долазили су да јој одају почаст… Поводом двадесетогодишњице јављања мироточиве иконе Иверско-Монтреалске, Синод РЗПЦ увео је 24. новембар у свој литургиjски календар, да се молитвено прославља ово јављање Пресвете Дјеве Марије. Молитва О Преславна Владичице, Царице неба и земље, Богородице Дјево! Пред чесном иконом твојом сада се клањам, дирнутим срцем вапијући теби, приносимо Ти ову нашу малу молитву, као недостојне слуге који свемогућим заступништвом Твојим, очекујемо од Судија умирење душа наших. Верујемо и надамо се, Владичице, да Син Твој не жели смрти грешника, већ ће услишити заступништво Твоје, и тада ћемо бити просветљени овим чудесним знаком са мироточиве иконе Твоје које изливаш, од незнања, исцеливши нас, све који се са вером и љубављу приклањају Теби. Ради тога, са сузама Ти вапијемо: поштеди злобу нашу, опрости нам неверу нашу, сатри гордост нашу, одагнај безосећајност из окорелог срца, погледај уздахе оних који се боре са малодушношћу, умудри нас за будућа времена, која са надом очекујемо. И дај, Госпођо, Цркви нашој непоколебљивост у истини и добро је сачувај у љубави, од свих лукавстава демонских и јеретичких сујеверја, покриј нас и сабери верне, да све на земљи прославља Тебе, певајући чесно име Свете Тројице и Твоје милостиво заступништво за нас у векове векова.Амин. Тропар, глас 7 Од свете иконе Твоје, о Госпођо Богородице, миро благодатно источила јеси, верне Твоје по изгнању утешила јеси и неверне просветила јеси Сином Твојим, Тако и ми, припадамо Теби, Госпођо, са сузама: буди нам милостива у Судњи час, да осетимо милости Твоје, јер нећемо презрети казну, но подај нам Твојим молитвама духовни плод који ћемо принети и спасти душе наше. https://mitropolija.com/2023/11/23/cudotvorne-ikone-majke-bozije-iversko-montrealska/

Икона звана Погледај на смирене, пројавила се у Псковској области 1420. године на Каменом језеру, одакле је 16. септембра у време великих невоља, премештена у град Псков. У годинама комунистичког безбожја скривана је на више места, а више од 50 година је чувала м. Теофанија, у схими Теодора, која је 1992. године икону предала Ваведењској цркви. По предању живописала ју је схимонахиња Марија, која је строго постила и свакодневно се причешћивала током рада на њој. Једна од копија ове чудотворне иконе од 17. века налази се у Кијево-Флоровском, Вазнесењском женском манастиру, док друга копија украшава главни храм кијевског Свето-Ваведењског мушког манастира. МОЛИТВА Пресветој Богородици у част Њене иконе ПОГЛЕДАЈ НА СМИРЕЊЕ О Пресветла Госпођо, Дјево Богородице, узвишенија од Херувима и часнија од Серафима, Богоизбрана Отроковице! Погледај с висоте небеске милостивим оком Својим на нас, недостојне рабе Твоје, који се, са умилењем и сузама, пред пречистом иконом Твојом молимо. Заступништва Свог нас не лиши, ни покрова државног у странствовању овом земаљском, многометежном и многоневољном! Спаси нас који у пропасти и невољи јесмо, и подигни нас из дубина греховних, и просветли ум наш који је помрачен страстима, и ране душа и тела наших исцели! О свештедра Мајко Човекољубивога Владике! Даруј нам пребогате милости Своје, укрепи вољу нашу која је немоћна за испуњавање заповести Христових, омекшај окамењена срца наша љубављу према Богу и ближњима, даруј нам скрушено срце и истинско покајање, да се, очистивши се од скврнота греховних, удостојимо мирне хришћанске кончине и да добар одговор дамо на Страшном и непристрасном Суду Господа нашега Исуса Христа, Коме са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим, и Добрим, и Животворним Духом, приличи свака слава, част и поклоњење, сада и свагда и у векове векова. Амин. Тропар, глас 4. Икона Твоја, необориви бедем је и источник чудеса, и као што си, у давнини, граду Твоме Пскову заступништво иконом Својом даровала, тако и данас, избави нас од невоља свију и жалости, и душе наше спаси, као љубвеобилна Мати. Кондак, глас 3. Пренепорочна Дјево, Ти Која примаш благодарне дарове од оних што поштују одсликање Лика Твога, и живима и мртвима помажеш, и град и земљу нашу спасаваш, и пред Сина Свога молитве приносиш, и све нас спасаваш. Величање Величамо Те, Пресвета Дјево, Богоизбрана Отроковице, и поштујемо чудесно сликање свете иконе Твоје! https://www.facebook.com/SvetaPetkaDunis

У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије Ова икона о којој ће бити речи сасвим је нова у православном свијету, а није настала ни у Русији, ни на Атосу, већ у Грузији – у једној од најстаријих хришћанских земаља. Идеја за писање иконе „Матер кротости“ или другачије „Матер смирења“ настала је у храму Воздвижења Часнога крста у Тбилисију 2019. године, а сама икона је завршена 2021. године. Њен оригинал налази се у патријаршијској резиденцији Његове светости Патријарха Илије II, а копија се налази у храму Воздвижења Часнога крста. С тога се за датум њеног прослављења, узима дан када се пројавила као чудотворна, а то је празник Возвиждења Часног крста Господњег – Крстовдан, 27. септембра по новом, односно 14. септембра по старом календару. Чуда Своје прво чудо на свадби у Кани Галилејској, на којој је Господ претворио воду у вино, је учинио по молби Своје Мајке, иако није било наступило Његово време и време Његове проповиједи. На тај начин Спаситељ нам је оставио пример да не пренебрегавамо молбе наших родитеља никада – чак и када нам се оне чине као сасвим ситне и незначајне. Пред овом иконом се треба молити за здравље својих родитеља, као и за властито смирење које можемо добити једино од Бога; док мајке треба да се моле за добробит своје деце. Познато је да је смирење темељ свих врлина. Јер нам и сам Учитељ смирења казује: Научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. (Мт. 11, 29), опет знамо и то да је и Мајка Божија, узвеличана због Свога смирења, пред Тајном Божијом која Јој се имала открити. По Светим оцима, да бисмо задобили смирење, треба стално да укоравамо себе, да поричемо и окривљујемо се у свему; да сматрамо себе не само грешнијим од свих, него чак и горим од свакога створења. Они препоручују да када нас прекоревају због нечега да тада треба ћутати или кротко изнети истину. Да треба одсецати своју вољу, трпети срамоћења, увреде и понижења и свагда се сећати исхода душе из тела… Јер какве год врлине неко имао, треба свагда себе да сматра најгрешнијим на свету, по реченоме: Тако и ви када извршите све што вам је заповећено, говорите: Ми смо непотребне (то јест залудне, некорисне) слуге. (Лк. 17,10). Несумњиви знак смирења је неповерење у своје помисли, жеља за исправљањем, као и беспоговорна послушност. Давид није рекао да је постио, бдео, на земљи лежао, него –Смирих се, и спасе ме Господ. Без смирења све је пролазно и узалудно, једино је смирење недоступно прелести бесовској; јер ко себе сматра смиреним, у њему нема истинског смирења. Треба да будемо свагда спремни да на сваку реч одговоримо: опрости, грешан сам. Смирење се не стиди да призна своје недостатке, својствене човековој немоћи, јер се самим тим они и искорењују. Смирење рађа страх Божији, обуздава многоговорљивост, оно нас учи да будемо свесни своје убогости, чини одвратним похвале човечије, побуђује човека да у свему окривљује и прекорева себе, да не верује своме расуђивању и својим чулима, поробљеним грехом. Смирење такође учи да се презире сујетни свет и да се тражи оно једно што је потребно (Лк. 10, 42). Јер што је у људи високо, гадост је пред Богом (Лк. 16,15). Оно се достиже појачаном молитвом, укоравањем себе у свему и подношењем увреда; смирење чини човека праведним. Треба знати да грешници који се смиравају и без добрих дела се оправдавају; а да праведници због гордости упропашћују свој велики труд. Јер, боље је бити смирени грешник, него горди праведник – са смиреним сам Христос пребива. Стога нас и само изображење ове иконе подстиче да се смиримо пред оним што долази; да ће нам тако бити лакше, јер је сам Господ с нама. Због смирења опраштају се греси, смирење обуздава пороке, оно чисти наше срце, те представља пут ка савршенству. Видимо да Бог често оставља код духовних људи неке најлакше страсти зато да би они, обазирући се на ове лаке, готово безгрешне слабости, много корећи себе, задобили тиме богатство смиреноумља. Смирење је у томе да чинимо добро онима који нам чине зло, да опростимо брату који је сагрешио, пре него што он замоли да му опростимо. Ако неко, смиравајући се, каже: Опрости ми, тај разјарује демоне – кушаче. Када нема смиреноумља, сав труд по Богу је узалудан и бесплодан. Смиравајмо се у свему и сматрајмо себе горим од свих и знајмо да ће Господ све неваљале, али смирене, узети к Себи. Узалудан је труд онога ко без смирења пости много и носи тешке подвиге. Лукави, не једе, не пије, не спава, па ипак у бездану живи – зато што нема смирења. Сматра се да ни једна врлина није тако пријатна Богу, као смирење; и сам Сатана се ни због чега тако не жалости и ничим се тако не може истерати и обезоружати – као када човек љуби смирење и срамоћење. Смирен и кротак, срдачан, предусретљив, милосрдан, тих, послушан човек – није лењ. Он не показује знатижељу за ствари несхватљиве, он не налази ни једну реч мржње, он се никако не препире, воља му је покорна, осим у питањима која се тичу вере. Бити смирен значи да сматрамо себе, због грехова достојним сваког понижења, увреде, гоњења, удараца. А бити кротак значи да незлобива срца подносимо неправде према себи, поруге и друго и да се молимо за непријатеље своје, а себе да свагда осуђујемо, прекоревамо, да бисмо окајали нехотичне грехе своје. Негневљивост је неосетљивост на вређања. Кротост је непомично устројство душе, када она у срамоћењима и похвалама остаје иста. Кротост је та чудесна сила, која не само што је и сама постојана и непоколебива, него она на тих и лаган начин својом благотворном узвишеношћу, утврђује све око себе. Кротост је истрајна управо својом попустљивошћу, благошћу и мирољубивошћу и никада не раздражује ближњега. Кротости је страно свако присвајање права других. Кротости је страно лицемерје и улагивање. У срцу кроткога почива мир и спокој. Кротост привлачи себи очи Господње, јер је Он Сам рекао: На кога ћу погледати, осим на кроткога и смиреног срцем. Изображење Оно што је посебно интересантно за ову икону јесте приказивање Господа већ у одраслом добу, Који је прислоњен на крило своје Мајке и који се односи ка Њој, са смирењем и кротошћу, као што и приличи једном Сину. Обоје су приказани у белим одеждама са златним ореолима док изнад Њихове леве и десне стране, лебде серафими и херувими, са белим крилима. Одевени су у беле одежде које симболизују победу живота над смрћу, пораз смрти – Страдањем и Васкрсењем; једино су на раменима и Часној глави, Свете Пречисте златом извезене звездице, као симболи Њене девствености. Необичан је положај овде приказаног одраслог Христа, који полаже главу Своју у Мајчино крило. Тиме, стиче се утисак, као да од Ње тражи потпору, заштиту за род човечији, да Она посредује за род људски, у ономе што се има збити. Иако одрастао, Он показује да Му Је потребна Мајчина брига, покровитељство, Њена мудрост, снага и пре свега Мајчинска љубав, коју Он, одрастао иште. Дакле, иако Богочовек, Он сам се смирава пред својим створењем и иште од њега, оно што је једино на потребу. А Она, изабрана од рода људскога као најсавршеније створење, која је по богатству својих дарова била спремна да у утробу Своју, прими носиоца свега света – истодобно је и Мајка и Слушкиња Господња; прва и најсавршенија слушкиња Господња, која се смирила пред Божанским домостројем спасења; иако Јој је и самој, мач пробо душу. На коленима Мајке, Христос дакле као да је изнемогао; као да се Њој јада на род човечији – који никако да се смири. Стога, смиравајући се пред збивањима која се одвијају пред нама, бивамо отпорнији – од онога што нам предстоји, по вољи и допуштењу Божијем. https://mitropolija.com/2023/09/26/cudotvorne-ikone-majke-bozije-mater-krotosti-smirenja-2/

У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије У граничном округу Драме, у грчком делу Македоније, близу планине Паније, налази се женски манастир Богородице Икосифинисе или Двадесет палми. Стара предања помињу да је Епископ Филипа, Созон, који је учествовао на IV Васељенском сабору (451.г), саградио један мали храм на месту Вигла, неколико километара источно од Икосифинисе, где заиста све до данас постоје рушевине старог зида-куле. Много година касније се на овим местима подвизавао нови ктитор, Свети Герман (из манастира Часног Претече, близу реке Јордан). Када је старац напунио 30 година, пред њим се појавио анђео Господњи и пренео му наређење Приснодјеве Марије, да пође у Македонију и тамо сагради храм. На почетку се Свети Герман двоумио да ли да оде, тако да му је анђео по други пут казао да је то жеља Богородице. Најзад је старац кренуо и после дугог путовања дошао у Хрисуполи (данашњу Кавалу), где му се опет јавио анђео и показао му планину Панију у зеленилу, близу рушевина Вигле. Тада је ископао темеље новог храма и нашао два крста (који су се можда тамо налазили још од старог храма, Епископа Созона). Ови крстови су чинили многа чуда, а становници из околине су из дивљења давали новац, за ово блиставо дело. Затим је Свети Герман позвао грађевинаре ради изградње храма. Трошкови су, међутим, били већи од оних које је прикупио, тако да будући светитељ није имао новца да плати раднике. Тада су градитељи зграбили светитеља и вукући га, довели у Драму, да би му се судило. Сходно предању, знакови крви од тог мученичког пута, виде се на великом камењу чак и данас. Случајно су тим крајевима пролазила два кнеза из Цариграда, Николај и Неофит, који су се враћали из Србије, где су били послани као изасланици цара Василија I Македонског. На месту Портес видели су да муче једног старца и пошто су се обавестили о узроцима мучења, дали су новац и тако је свети старац ослобођен. Дотични великодостојници, дошавши у Цариград, продали су шта су имали и вратили се у Икосифинису, да би тамо живели као монаси. После смрти Светог Германа, један од њих, Неофит постао је игуман овог светог места. Други ктитор овог манастира био је Свети Дионисије, Патријарх цариградски, пореклом са Пелопонеза. Два пута је долазио у овај манастир, први пут 1437, а други пут 1491. године. Овај други ктитор, упркос тешким околностима, напорно је радио на манастиру Икосифинисе, бринући се и о манастиру и о хришћанима. Каже се да је у његове дане хришћанка, султанија Мара, маћеха Мехмеда II Освајача, даровала новац овом манастиру и на крају умрла и сахрањена по својој жељи у Икосифиниси 1478. г. Међу овим, остао је податак да је од руку исмаилћана, у дане Светог Дионисија, посечено 172 монаха из овог светог манастира. Од 1917. до 1943. године, манастир Богородице Двадесет палми, доживео је многобројне катастрофе и недаће. Бугарски комити су посекли монахе и опљачкали манастир узевши са собом многе светиње, рукописе и злато са иконе. Наравно, хтели су да узму и икону Богородице, али је икона изненада толико отежала, да нису могли да је подигну. Тако су је оставили на земљи и отишли уплашени. Касније су жене из околине нашле икону и ставиле је на своје пређашње место. После рата, игуман Григорије (Кацивакис) је почео да се брине и ревносно одржава манастир. Око назива манастира постоје многе претпоставке. Према првој – када је Свети Герман (први ктитор) добио заповест Богородице преко анђела Господњег, налазио се у једној малој оази са око 20 палми, у манастиру Светог Јована Претече, близу пустиње на реци Јордану. У сећање на овај манастир назвао га је – Двадесет палми; према другој претпоставци, када је Свети Герман дошао у ово место да би изградио нови манастир, забринуо се, пошто није било воде, и много се жалио Богородици. Тада се појавио један црни кос који је у близини свио гнездо. Пратећи коса свети старац је нашао воду, која је сада испод капеле Свете Варваре. Тако је од коса добио назив Косифиница. Према трећој претпоставци, после изградње манастира Свети Герман тражио је дрво за икону Богородице. На месту Стасиди Богородице (црквена клупа Богородице) нашао је дрво са дебелим стаблом од којег је, пошто га је исекао, направио даску за икону. Током радова даска је пукла по средини. Светитељу је било јако жао због овог догађаја и почео је да се моли. Када се вратио на место где се налазила даска, видео је насликану икону Богородице, која је, изливала лепу светлост руменкасту, односно црвенкасту. Зато је нерукотворена икона названа Икосифиниса, односно Икона која црвени. Допринос манастира очувању православља и јелинизма у свим овим временима, био је непроцењив. Манастир је током своје историје како видимо у више наврата рушен од отоманских и бугарских освајача. Временом је постао духовни и културни центар источне Македоније и Тракије током рата за независност 1821. године. До 1843. године у манастиру је постојала школа, позната под називом Заједничка писма или грчка школа, чија је сврха била подизање образовног нивоа у региону. Неколико деценија почетком 20. века постојала је и пољопривредна школа, са три агронома. Манастирска библиотека је такође била изузетна. Пре него што су га Бугари опљачкали (1917) у њему је било 1300 томова, од којих је 430 рукописа имало велику вредност. Сам манастирски храм је грађевина из 11. века. Године 1829. уништен је у земљотресу, али је поново обновљен 1842. године; четвртастог је облика, 20 пута 20 м, са две велике и две мале куполе. Кров је од камених плоча, између којих се налазе два мала чемпреса, што је чудо саме Пресвете Дјеве Марије. Храм је са унутрашње и спољашње стране украшен фрескама, док су позлаћени дуборезни иконостас, од велике вредности, (јединствен у Европи), направиле занатлије са Хиоса од 1781. до 1802. године (тако да им је за тај подухват било потребно око 20 година). У југоисточном углу храма стоји величанствени звоник. На мермерном поду постоји отисак чизме и пиштоља једног бугарског официра. Око самог храма изграђене су келије за посетиоце. На улазу у манастир налази се мозаик Богородице, која се моли. У унутрашњој порти налази се још један мозаик двојице ктитора манастира, Светог Германа и Дионисија.Манастир Панагија Икосифиниса поново је почео са радом 1965. године, овога пута као женски манастир. Данас у њему живи 25 монахиња са монахињом Алексијом као игуманијом. Манастир припада Цариградској патријаршији (административно) и Митрополији Драме (црквено). Неколико пута у току године манастир прославља у част иконе Богородице Двадесет палми – 28. августа. на дан Успења Пресвете Богородице, 21.септембра у спомен на Рођење Пресвете Богородице, 27. септембра у спомен на Воздвиждење Часног крста Господњег, 4. децембра у спомен на Ваведење Пресвете Богородице. Чуда Бројна чуда описана су у књижици коју је издао манастир Двадесет палми / Икосифинисе. Овде наводимо неколико њих: Године 1917. (за време бугарске окупације) један бугарски официр са неколико војника је ушао у Цркву да је опљачка и узме икону Пресвете Богородице. Међутим, чим је официр покушао да узме икону са иконостаса, одједном се нашао на поду Цркве и на мермерном поду чудом је остао отисак његове чизме, пиштоља и крви. Официр је убрзо умро у цркви, док су се његови другови разбежали по оклолним планинама. Други пут су Бугари успели да изваде икону из иконостаса, али чим су дошли до врата, икона им је испала из руку на земљу и нису могли да је подигну. Истовремено од иконе се чуо плач и уздисање, док се од њених суза није направила мала речица. Видећи ово Бугари су се престравили и оставили икону, побегавши празних руку. Мало касније три жене из тог краја (Магдалина, Евангелија и Елена) су нашле икону како плута по води и поставили је на њено пређашње место. Кров манастира је изграђен од камених плоча. Међутим на њему су засађена два мала чемпреса који изазивају дивљење, као трајно чудо Богородице. Жена турског паше Агиабега, из Каламоне код Драме, имала је тежак порођај. Пошто је Богородици даровала златнике, одмах се породила. На крају, није мало случајева да су мајке нероткиње добијале децу, парализовани се лечили, неми проговарали а глуви, чули. Оно што задивљује јесте чињеница да је манастир Икосифиниса постао скоро као Тинос, Северне Грчке, пошто нерукотворена икона Богородице, отисак чизме бугарског официра и многа чуда приморавају сваког посетиоца да се поново врати у овај манастир. Изображење Предање каже да је то једна од икона апостола Луке, иако је лик, отисак на дрвету, на чудесан начин дала сама Богородица, те је иконе нерукотворена. Предање каже док је један од ктитора манастира, Герман решио да по изградњи манастира ослика икону Пресвете Дјеве, те је изабрао одговарајуће дрво и направио подлогу; међутим, током рада на икони Богородице, дошло је до пуцања и икона се преломила на два дела. Фрустрирани монах се повукао на молитву када се изненада пред њим у јарком светлу појавила сама Пресвета Дјева, рекавши да ће му за веру и марљивост подарити чудесно лице. У исто време радник, који се налазио у близини изломљене иконе, угледао је испред себе непознату лепу жену са бебом. Она је погледала дрвени оквир и рекла да та табла одговара икони, и да они непотребно траже другу таблу за икону. Свети Герман и радници су пожурили у радионицу, где су на апсолутно читавом дрвеном платну нашли чудотворну икону Богородице обасјану зрацима „боје Феничана“ која је црвена као феничански порфир. Тако је икона названа Света црвена, што на грчком звучи као Икосифинисса (Εικων Φοινισσα – Εικοσιφινισσα). Богородица је типа Одигитрије, која приказује допојасно Свету Дјеву са Божанственим Младенцем у наручју; По сред лица је прорез који је и дан данс видљив на икони. Окована је позлатом и богато украшена прилогом верника. Само су лица Прсвете Дјеве и Младенца откривена, док су ликови у потпуности затамњени. https://mitropolija.com/2023/09/21/cudotvorne-ikone-majke-bozije-dvadeset-palmi-sveta-crvena-ikosifinisa/

Икона описује догађај из Светог Јеванђеља који је забележио Св. Апостол Лука: А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. А када Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуда мени ово да дође мати Господа мојега мени? Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. И рече Марија: Велича душа моја Гопода; И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје. Показа силу мишицом својом разасу горде у мислима срца њихова. Збаци силне са пријестола, и подиже понижене. Гладне напуни блага, и богате отпусти празне. Прихвати Израиља слугу својега да се опомене милости; Као што говори оцима нашим, Аврааму и сјемену његову до вијека. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме. (Лк. 1, 39-56) За датум прослављења иконе одређен је 18. 9. по новом календару – на дан када се прослављају Св. Пророк Захарија и Праведна Јелисавета; по старом календару тај празник пада, 5. септембра. У Јерусалиму, дан кад су се сусреле Пречиста Дјева Марија и Праведна Јелисавета, назива се празником Целивања, а прославља се 19. априла, који зову и другим Благовестима. Тада се веома поштована икона Пресвете Богородице преноси из Тројицког саборног храма Руске духовне мисије у Горњенску обитељ, (подигнуту на месту сусрета две Мајке) где ће се налазити три месеца, до празника Рођења пророка Јована Претече. Тога дана, у храму икону стављају на игуманско место а поред ње стављају игуманску палицу. Све док је икона ту, – сама Пречиста Дјева је игуманија. Икона се три месеца налази у Горњенској обитељи, до празника Рођења Светог Јована Претече, управо онолико колико је Пречиста Дјева боравила код своје рођаке Јелисавете (тетке), а онда се враћа у Тројицки саборни храм. Горњаја је село на падини, где се налазио дом праведних свештеника Захарија и Јелисавете – родитеља Претече Господњег, Јована. Ту су се срели Пречиста Дјева и Праведна Јелисавета и само се овде празнује празник Цјеливања који је установио 1883. године Свети синод на молбу арх. Антонина (Капустина), шефа Руске духовне мисије у Јерусалиму (1865-1894). На том месту се данас уздиже женски Горњенски манастир. Служба празника Цјеливања, коју је саставио архимандрит Антонин, преплиће се по значењу са службом оданија Благовести. Овај празник се обично слави пети дан после Благовести. Уколико тај дан пада на Страсну седмицу, онда се празник преноси у петак Светле седмице. Чуда Молитва пред иконом сусрета Марије, Мајке Господње и Праведне Јелисавете, мајке Пророка Јована, Претече и Крститеља, помаже у лечењу од неплодности, код зачећа, у трудноћи и током порођаја. Изображење На икони је приказан сусрет и целивање, две будуће мајке и две рођаке – Мајке Господа Исуса Христа и Мајке Јована Претече Господњега, Праведне Јелисавете. Осим, што су повезане Вољом Божијом у домостроју људског спасења, ове две мајке су и телесно повезане. Праведна Јелисавета је рођена сестра Праведне Ане, мајке Пресвете Богородице – што значи да је рођена тетка Пресветој Дјеви Марији. Њиховим сусретом, када глас поздрава Маријиног долази у уши Јелисаветине, те заигра дете од радости у утроби њезиној – дошло је по први пут у историји, до сусрета Господа Исуса Христа и Његовог Крститеља; Две мајке се сусрећу у кући у којој су живели Пророк Захарија и Праведна Јелисавета. Обе су одевене прилично једноставно, без икаквих украшавања. Праведна Јелисавета, иако у поодмаклим 60-им годинама, зачела је Промислом Божијим, како би донела на свет Претечу Господњега. На њој је горња одежда у зеленој боји, мало већих димензија, која прекрива трудноћу. Рукама грли Пресвету Дјеву Марију и изовара пророче речи: ”Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуда мени ово да дође мати Господа мојега мени?” Пресвета Дјева Марија, је одевена у карактеристичну одежду у којој се приказује, без икаквог украшавања, грли Праведну Јелисавету, и одговара на њен поздрав, изговарајући чувену химну: ”Велича душа моја Господа”, која је забележена у Новом Завету, од стране Апостола Луке. Поред њих, нем по допуштењу Божијем, јер није поверовао речима Гавриловим, стоји Првосвештеник Захарија, одевен у карактеристичну одежду коју су носили припадници тог сталежа у јеврејском роду. https://mitropolija.com/2023/09/18/cudotvorne-ikone-majke-bozije-marija-i-jelisaveta/

Кијево–печерска икона Успенија Пресвете Дјеве Марије је једна од древних икона, поштованих у православној Русији. Пренесена је 1075. из Константинопоља као залог благодатног и свагдашњег посредништва Богородице за православну Руску Цркву. Подарила ју је сама Богородица 1073. четворици византијских архитеката које је она одабрала, за осниваче Кијево-печерска, а саму изградњу храма пратила су многа чуда. Године 1075, дођоше из Грчке Преподобном Антонију и Теодосију, четири Грка и дароваше им икону Богородице уз молбу, да на том месту подигну цркву. Преподобни оци су били у недоумици, те их питаше – из ког разлога желе да ту подигну цркву, и како су уопште доспели у Кијев. Грци се зачудише да преподобни ништа не знају о томе, те им рекоше: ”Ми смо још били у Цариграду кад су нам једанпут рано ујутру, при изласку сунца, пришли предивни младићи, пробудивши нас, казујући: ”Идите ускоро у Влахерну, тамо вас Царица чека Ми смо дошли и видели у цркви дивну Царицу, окружену мноштвом војника. Царица нам рече: ,,Хоћу да подигнем себи цркву у Кијеву“, и нама се обрати: ,,Ево вам злато и мошти, ево вам и икона да тамо постављена буде“. Богомајка је тражила да свете мошти буду постављене у темељ храма и показала им како би сам храм требао да изгледа. Тако је сама Царица Небеска даровала Русији своју чудотворну икону Успенија свога. Мајстори су заблагодарили Царици Небеској, али су се двоумили где да подигну храм. Када су је питали коме да се обрате у тако далекој и туђој земљи, Царица Небеска им показа монаха Антонија (1073; мај 3/16) и монаха Теодосија (1074; мај 3/16) објаснивши им да ће она сама наградити архитекте, као нико други. Тако су мајстори нашли монахе Антонија и Теодосија – на које им је указала Царица Небеска још из далеког Константинопоља, – али ови Свети монаси рекоше, да они нису напуштали манастир веома дуго времена и сами су били у недоумици где да саграде храм; међутим, сам Господ им је чудесно указао на место изградње. Једне ноћи Кијевљани који су живели близу Печерског манастира чули су у саму поноћ, пој безбројног мноштва певача. Сви су тог часа изашли из својих кућа и са дивљењем видели над старим печерским манастиром велику светлост и у тој светлости мноштво монаха који су излазили из старе цркве, ка месту где сада стоји храм. Једни су носили икону Богородице, други су ишли иза иконе са свећама и свештеним пјенијем, а испред свих њих је ишао преподобни Теодосије. Дошавши до изабраног места, монаси су совршили пјеније и молитву, вративши се у стару цркву. Тим дивним виђењем, јасно се открило благовољење Богородице према указаном месту. Тако је подигнута Црква посвећена Успенију у Печерском манастиру, за коју народ немаше више средстава да је достојно украси. Међутим, сама Богородица се побринула око њеног украшавања, као и око иконостаса. Опет су у Цариграду имали виђење неки благочестиви иконописци; које су подстакли Преподобни Антоније и Теодосије да насликају иконостас у Кијеву. Међутим, иконописци који су допловили у Кијев, уплашили су се величине Кијево-печерске цркве и хтедоше се вратити у Цариград. Али те ноћи лађа их однесе у супротном смеру. Следеће ноћи видели су у сну чудотворну Кијево-печерску икону, која им се обрати речима: ,,Што се двоумите и не покорите вољи Сина Мога и мојој вољи. Зато што ме не послушасте већ намеравате да бежите, узећу вас с лађе и поставити у мојој Цркви; због тога ви не напуштајте место већ примите постриг и окончајте свој живот у манастиру, а ја ћу посредовати да стекнете милост у будућем веку“. Иконописци су и после тог дивног виђења хтели побећи низ Дњепар и колико год су покушавали нису могли да исплове, лађа им увек пристајаше уз манастир. На крају су се покорили вољи Пресвете Богородице и дошли да украсе иконостас. Празновање иконе се врши још од 1075. када је била пренесена од грчких мајстора/архитеката у Кијев. Успомена на јављање ове чудотворне иконе празнује се 28. 8. у спомен на Успеније Пресвете Богородице као и 16. маја. Године 1941. после немачког разарања Успењског Сабора Кијево-печерске Лавре, чудотворна икона Мајке Божије је нестала. Тренутно, копија древне иконе се налази у Цркви Часног Крста, у Лаври. Свети образ је постављен изнад Царских двери, и има истоветне димензије као оригинална икона. Након сваке Литургије, света икона се спушта на целивање, према древном обичају. Чуда Пред овом древном светињом молио се Петар Велики спремајући се на Полтаву и на повратку из боја принео је пред њом благодарење, што је извојевао победу. Чувши о пожару који је опустошио Кијево-печерску лавру, 1718, питао је тада: ,,Да ли је цела икона Богородице?” И када је чуо да је икона спашена, рекао је: ,,И тако је све сачувано.“ У тешким и опасним годинама кроз историју града Кијева, икона је свечаним литијама ношена око Печерског манастира. Изображење Икона је утврђена свиленим везама над царским дверима и спушта се у одређено време ради целивања. Пред њом дан и ноћ гори неугасиво кандило. Икона изображава Богородицу, која почива на одру; а пред самим одром стоји Јеванђеље, око главе и стопала Богородице стоји по пет Апостола – Свети Петар стоји код њене главе с кадионицом, Апостол Павле је изображен како се поклања пред њеним стопалима. Код средине одра је изображен Спаситељ, који је примио на руке душу Богоматере. Око Њене главе су изображена два крилата анђела, како приступају одру са убрусима на рукама. Цела икона је, осим лица и руку, покривена ризом од чистог злата, украшена крупним дијамантима, брилијантима и другим драгим камењем и постављена је у велики сребрно-златни круг, на коме су изображена са стране два анђела који придржавају икону, а на врху – Бог Отац и под Њим, Дух Свети у виду голуба. По имену храма сазданог у Кијеву икона је названа Кијево-печерска, а по месту где се први пут јавила – Влахернска. Тропар, глас 4 Данас Печерски манастир сјајно тримфује и слави јављање образа Мајке Божије великим оцима Печерским, са њима ми такође узвикујемо: радује се, Благословена, Печерско даровање. Молитва O Најсветија и Беспрекорна Дјево Богородице, наша Печерска наградо и дивљење, заштито, и посредовање, истинита Дјево, Твога изабраног наслеђа; Прими нас, Твоје недостојне слуге, коју се понизно приклањамо са вером и љубављу пред Твојим чудотворним образом; Посети милосрдно наш грешни живот, просветли нас покајањем, јер смо оптерећени многим тугама; са Својом небеском радошћу и сачувај нас – како би славили Тебе у миру и побожности, манастирских Пећина, где смо беспрекорно провели живот наш, како би са Твојом помоћи достигнули вечну радост у светлости наших Светих и Богоносних Отаца Антонија и Теодосија и свих часних Печерских, са једним устима и једним срцем певали Ти и Твоме Вечном Сину, и Његовом Беспочетном Оцу, са Његовим Најсветијим, Животворним и Нераздељивим Духом, сад и увек и у векове векова. Амин. https://mitropolija.com/2023/08/28/cudotvorne-ikone-majke-bozije-uspenije-presvete-djeve-marije-kijevo-pecersko/

У читавом хришћанском свету Мајка Божија на различите начине пројављује Своје милости, на Само Њој знани начин. Неки од њих су скривени јавности и познати су само онима који су их искусили, док су други очима јавности добро познати. По канону Светог Седмог васељенског сабора: ко не прима са чистом вером и сведушним срцем предивна чудеса Спаса нашега и Бога и Владичице наше Богородице, која га је пречисто родила, као и других Светих, него их покушавају доказивањем и мудрим речима одбити, или по свом нахођењу тумачити и по свом разуму састављати, анатема им. Овај одломак написан је у триоду Недеље Православља са циљем да га познају и уму приме они који сумњају и/или слабо верују да је немогуће да заиста тако непрестано бива свима људима добре воље. Свеславна Владичица, Царица Неба и земље заправо непрестано чудотвори својим различитим произвољењима/дејствима… Нека од њих су материјално изображена, насликана од стране угодника Њених… Својом благодаћу, врлинама којима је просијала за време Свог земаљског живота и касније посветивши се – доносећи на свет Богочовека Исуса Христа, Она непрестано помаже пали род људски за који је пострадао Син и Бог Њен. Син Човечији и Бог Наш. Та Њена сила, љубав и милосрђе које гаји према палом роду људском, излива се непрестано свима онима који имају макар и зрно вере, љубави и наде да ће од Ње добити исцељење, олакшање у болестима или преумљење дотадашњег начина живота; олакшање у свакодневним искушењима са којима се сви сусрећемо. Дакле, Икона Пресвете Богородице Тројеручица, беше породична драгоценост Св. Јована Дамаскина који ју је чувао у личном параклису, у својој кући у Дамаску, почетком 8. века, када се целокупна Сирија налазила под влашћу Арапа – муслимана. Тадашњи калиф Дамаска, престонице Сирије, (данас Антиохијска патријаршија) Валид (705-715), као муслиман није знао да уређује верске послове хришћана Сирије. Стога је у својој палати као првог саветника, за питања потчињеног становништва Сирије, запослио, тада још увек световњака Јована Дамаскина, поштујући га због великог образовања и врлине. Завидљивив, демоном подстакнут, грчки цар Лав Исавријанин, написа писмо у коме је оклеветао Св. Јована његовом господару – који је тим клеветама поверовао. Оклеветао га је речима да је Св. Јован тобож код цара тражио његово, калифово разрешење са дужности. То је урадио на следећи начин. Грчки цар Лав Исавријанин је учинио да се једна од Јованових епистола, ношена православнима, отме на путу од носиоца и донесе к њему. Чим је узео, показао је својим писарима и замолио их да ако може неко од њих, да опонаша речи изгледу Јованових слова. Ту се нашао један веома искусан у калиграфији, који је обећао цару да ће написати толико слично, да ни сам Св. Јован неће познати да су то туђа слова. Стога му је цар заповедио да то и учини и да напише, као да је посланица од Јована. А у њој је писало ово: ,,Царе многолетни, долично клањање приносим царству твоме ја раб твој Јован из Дамаска. Да знаш да је град наш у ово време ослабљен, јер сараценски војници у њему нису храбри за бој. И ако и мало ратника пошаљеш, лако ћеш га узети. Помоћи ћу ти и ја колико ми буде било могуће у таквом отпочињању, јер у мојом рукама је сав град“. Лукави цар такође начини и друго писмо својом руком и упути га калифу Дамаска рекавши: ,,Благородни и свељубазни начелниче града Дамаска, радуј се! Не видех ништа веће од љубави. И када неко чува састав и устројство света непоколебиво и неразрушиво, то је похвално и побожно. Стога и ја не желим да нарушавам дружење које имам са твојом племенитошћу, иако ме на то покреће и позива један твој искрени друг и сили ме често посланицама да кренем и војујем против тебе. Да би те известио о свему, шаљем ти једну од његових епистола да се увериш у моју истинску љубав који имам према теби, а лукавство и одступање од тебе, онога који то сам својом руком написа.“ Оба ова писма посла лукави цар Лав по једном свом слуги калифу Дамаска, Валиду, властелину Св. Јована. Када овај то виде, разјари се и позвавши Јована, показа му написано. А он, схвативши царево лукавство, одрицаше говорећи: ,,Не само да ово не написах, него ми не паде на ум било када нешто од овога.“ А калиф, побеђен јарошћу, не поверова му нити му даде време да покаже истину, него одмах заповеди да му одсеку руку. Десница која разобличаваше непријатеље Господње, би одсечена. Обесише је увече на тргу да би је преко дана сви видели. Када прође дан, посла Св. Јован увече пријатеље своје, молећи мучитеља да му да руку да је сахрани како би олакшао своју бол. Калиф се смилова и даде му је. Узевши је, дакле, Јован уђе у дом свој и паде на земљу ничице пред Светом иконом Богоматере, говорећи са сузама и вером: “Владичице Свечиста, Мати која си родила мојега Бога, због Божанствених икона моја десница је одсечена! Не знаш ли разлог због којег се избезуми Лав? Похитај брзо и исцели ми руку. Десница Вишњег, која се од Тебе оваплоти, чини многе моћи, Твојим посредништвом. И ову моју десницу нека сада исцели Твојим молитвама, да Теби, Богородице, и из Тебе овлаплоћеном Богу пишем благоумилне и слаткогласне песме и службе које помажу православној Цркви.“ Ово изговоривши, Јован усну и угледа икону Приснодјеве, како му тихо говори: ,,Ево, здрава ће бити рука твоја и не брини се због тога, него њом начини трску књижевника брзописца, као што ми сада обећа.“ Пренувши се, виде исцељену и прилепљену руку. Обрадова се душом и сву ноћ певаше веселећи се песмом захвалности Богу: ,,Десница Твоја Рука, Господе, прослави се у крепости. Десница Твоја посечену моју десницу да исцели, и њом да сасече непријатеље, противнике свечасне иконе Твоје и Оне која те роди. И мноштвом Славе Твоје противнике иконосечце да сатре руком мојом.“ И тако проведе сву ноћ радујући се и хвалећи Приснодјеву и Богомајку. Када освану дан и суседи видеше чудо, сазнаде се по читавом граду шта се збило. А неки који мрзеше Христа, позавидеше и одоше и рекоше калифу да не одсекоше руку Јовану, него неком његовом слуги, који – да би учинио добро дело своме господару, допусти да му одсеку руку, који му за то даде безбројне сребрњаке. Калиф стога заповеди да дође Јован, да му види руку. Он дође и показа одсечену руку, на којој имаше један кружни ожиљак, који остави Пречиста Богородица – за нелажно сведочење посечења. Тада му рече Калиф: ,,Који те лекар исцели и које ти мелеме стављаше?” А Јован рече: ,,Господ мој, Свесилни Исцелитељ, који има једнаку Силу и против воље.“ Калиф му одговори:,,Опрости ми, човече, јер као што видим, невин си и ниси се огрешио у овој ствари ништа, него те неправедно осудих. Имаш највећу част да будеш мој саветник. И обећавам ти да никада нећу учинити преко твог савета и воље.“ А Јован паде на његову ногу и мољаше се да га остави да иде. После дугог убећивања допусти му и даде му на вољу и опроштај да иде куда жели. Благодаривши, он оде и раздаде сиромашним имање и ослободи слуге своје. Дође у обитељ Св. Саве Освећеног крај Јерусалима и тамо постаде монах. Због радости и благодарности према Богородици, Св. Јован се потом старао да на доњој левој страни иконе припоји сребрну руку, сличну одсеченој, у знак сећања на чудо које се догодило. Икона је од тада добила име ,,Тројеручица“, будући да је Св. Јован додао трећу сребрну руку. Проводећи монашки живот у Лаври Св. Саве Освећеног поред њега је стално пребивала и Добротворка његова Пресвета Тројеручица. Поставши монах, он од других отаца у Лаври временом сазнаде да је ктитор манастира Свети Отац Сава Освећени пре свог блаженог упокојења 6. в. дао заповест да поред његовог гроба причврсте ,,патерицу“ тј. игумански штап његов и да је прорекао да ће у будућности као поклоник у манастир доћи један царски син, његовог имена, тј. Св. Сава, те да ће, при његовом поклоњењу гробу, причвршћени штап пасти на земљу. Њему је Св. Сава Освећени заповедио да се као благослов да, игумански штап заједно са иконом Богородице која је чувана у Лаври и која се звала ,,Млекопитатељница“. Знајући за наведена пророчанства Светог Оца, Св. Јован Дамаскин пре своје смрти остави завештање да онај царски син, као благослов добије и његову Богородицу Тројеручицу, заједно са игуманским штапом и иконом Богородице Млекопитатељнице – као троструки благослов. И заиста, после пет векова, 1217. г, у Лавру Св. Саве Освећеног као сасвим прост монах, поклоник, долази царски син Св. Сава из манастира Хиландара. Док се поклањао гробу Св. Саве Освећеног, свог небеског покровитеља, игумански штап је пао са свог места. Изненађени манастирски оци затражише да се обавесте о непознатом монаху-поклонику. Тако сазнадоше да се зове Сава и да је царски син. Сумњајући, мећутим, још увек и двоумећи се да ли да испуне завештање свог ктитора, Св. Саве Освећеног, они вратише игумански штап на своје место и причврстише га. Следећег дана Св. Сава се поклони и други пут пред гробом а игумански штап опет паде. Тако се разрешила свака сумња и монаси одмах Св. Сави дадоше игумански штап, иконе Млекопитатељницу и Тројеручицу. Њу је Св. Сава донео у Хиландар и то је њен први долазак у манастир. Икона Тројеручица је остала у њему до 1347. године, дакле 100 година и више… Тада, као посетилац Св. Горе долази српски цар Душан. Након посете Хиландару, приликом одласка за Србију, као благослов манастира узима икону Тројеручицу. На тај начин она одлази за Србију. До краја 14. в. икона из непознатих разлога и на непознат начин прелази са двора цара Душана у власништво манастира Студеница. Обавештени да Турци долазе ка манастиру, монаси су се на брзину и журно постарали да спасу највредније драгоцености које су имали. Богородицу Тројеручицу су ставили и учврстили на самар једног магарета, које су пустили да иде куда га води воља Богородице. И уистину, вођено Пресветом Дјевом, магаре је прошло готово целу Србију и Македонију и дошло на Свету Гору Атонску. Видевши и схвативши шта се догађа, манастирски оци похиташе и скинуше икону са леђа магарета, које је одмах пало мртво. Ту где је дошло магаре са иконом, данас је сазидано поклоничко место у спомен на тај догађај. Сваке године се врши литија од манастира до тог места у знак сећања на долазак иконе. Тако је Тројеручица торжествено, са псалмопјенијем и кадом, свечано дошла и други пут у манастир Хиландар. Ради велике почасти монаси су је ставили на горње место у олтару Саборне цркве, манастира Хиландара. То се догодило почетком 15. века. Много касније, не зна се тачно када, манастиски игуман је био на самрти. Манастир се нашао у тешкој ситуацији у вези са избором новог игумана.Тадашњи монаси су припадали различитим националностима. Међу њима било је Срба, Грка, Бугара и Руса. Грци су предлагали Грка за игумана – зато што се манастир налазио на грчкој земљи. Срби су опет предлагали Србина игумана, зато што су ктитори манастира били Срби и што је манастир био познат као српски. Бугари су били најбројнији и захтевали су свог огумана. На крају Руси су предлагали Руса огумана, зато што је манастир дариван великим новчаним средствима из Русије. Пошто нису могли да се сагласе између себе, сама Пресвета Богородица је решила проблем. У току једног вечерњег богослужења јасно се чуо глас Богородице са иконе – да је она Игуманија манастира. Мећутим, монаси том гласу нису придавали неки значај. Када су другог дана дошли у цркву ради јутрења, угледаше икону на игуманском месту. Мислећи да је црквењак грешком изнео икону напоље, они је опет вратише у олтар. Међутим, следећег дана, на јутрењу опет видеше икону на игуманском трону. Претпостављајући да је еклисијарх, из њима непознатих разлога, починитељ тог дела, монаси му одузеше кључеве од цркве, а врата сами лично закључаше после вечерње, уверивши се претходно да нико није остао скривен у цркви. Ујутру, отворише врата ради служења јутрења. Икона Богородице је опет била на игуманском месту. Тада су се коначно уверили да Она сама, тако хоће. Док су разговарали о ономе што се десило, у манастир је дошао један пустињак, свима познат по својим врлинама. Он их је обавестио да му се јавила Богородица и рекла да монасима манастира каже да од сада Она сама постаје Игуманија манастира и да они међусобно треба да се помире. Они не треба више да покушавају са избором игумана, нити да Је померају са Њеног игуманског места. И заиста, од тада до данас нико је није померио са Њеног места. Она се стално налази на игуманском трону, на месту Игуманије. Од тада до данас, сваки предстојник и духовник, отац братства заузима друго место, са стране, поред Иконе. Јереји, и уопште, сви монаси манастира праве поклоне пред њом као Игуманијом манастира, пре него што почну своје послушање. Они који су удостојени да посете манастир Хиландар, уверавају, да се Њено присуство, благодатна сила, Љубав, милост и милосрђе непрестано осећају и прожимају свеукупно монашко и манастирско устројство, како спољно тако и унутарње. Као датум прослављења одређен је 25. јул по новом, односно 12. јул по старом календару. Изображење Они који су удостојени да виде лик Богоматерин на Њеној оригиналој икони, кажу да је толико благ и поглед толико мио да побуђује на умиљење све који Јој се поклањају; да Њен величанствен, девствени лик, пун озбиљности, некако се тајанствено утискује у душу оних који је виде. У самом раду, Сва је рељефна, а ради заштите и благољепија постављен је златни оков који има пет хиљада утиснутих скупоцених драгих камења, као и друге вредне предмете које прилажу верни поклоници или они који су доживели чудо од Богородице. Размере иконе су: 1,11 м у висину и 91 цм у ширину. Литијска је, тј. одсликана са обе стране. На њеној полеђини налази се предивна византијска икона Св. Николаја Мирликијског. Једна њена верна копија налази се у Саборној цркви Св. Саве код Карађорђевог парка у Београду, на Врачару, у непосредној близини велелепног Храма Св. Саве који је тренутно у фази унутрашњег уређења. Чуда Прво чудо је као што је познато, исцељење руке Св. Јована Дамаскина па је од тог чуда потекао и сам Њен назив – Тројеручица. Међу многобројним Њеним чудима, навешћемо овде само нека. 1905. године када се Русија налазила у рату са Јапаном, заповедништво високих официра руске војске тражило је од манастира Хиландара да им се пошаље икона на бојно поље, као помоћ православној царској војсци. Сабор стараца је донео одлуку да се не пошаље оригинал иконе, већ једна њена верна копија, мањих размера од оригинала. Десно и лево на тој копији су били насликани ктитори Св. Симеон и Сава. Копија је послата и заиста, силом и дејством Богородице, Руси су однели много победа против Јапанаца. На крају је склопљен мир између два царства. Блаженопочивши монах Филип из манастира Есфигмена био је непосредни сведок једног чуда. Он је причао да је 1945. г. јак пожар великих размера захватио шуму манастира Хиландара. Доспевши до јужног зида манастира, он је претио да га запали. По избијању опасности, проигуман манастира блаженопочивши старац Данило, наложио је да се учини литија са Тројеручицом. И заиста, изашла је литија са иконом. Само што су стигли до моста на путу до манастира Зограф, јак супротни ветар је удаљио пожар од манастира. Мало потом он се и угасио. Једно од последњих чуда десило се 1992. г. у Крагујевцу, у Србији. У једној фотографској радњи је избио пожар, због кратког споја на електроинсталацијама. Власник радње имао је један календар из манастира Хиландара са иконом Тројеручицом на првој страни, као и две мале иконе (Св. Луке и Св. Николе). Календар је стајао на зиду радње а две мале иконице на двема главним машинама које су иначе најважније у послу. По избијању пожара све у радњи је изгорело, док су календар са иконом Тројеручицом и оне две машине (које су иначе од пластике) на којима су се налазиле две мале иконице, остали потпуно неоштећени. Ипак највеће чудо које сотвара Мајка Божија Својим чудотворним изображењем иконом Тројеручицом чини у душама верних, које неумитно води духовном оздрављењу и обновљењу ума и срдаца, верујућих у Сина Њеног и Бога Нашег. Као и у Њу саму. https://mitropolija.com/2023/07/24/cudotvorne-ikone-majke-bozije-trojerucica-3/

Икона Игуманије горе Атонске – Икономиса /Домостројитељка, налази се у Великој Лаври Светог Атанасија Атонског, на Светој Гори. Историја појављивања ове чудотворне иконе је чудесна, а насликана је следећим поводом. Једном је у манастиру Велика Лавра у (X.). веку завладала велика глад, тако да су сви монаси отишли из свете обитељи, па је и сам Свети Атанасије решио да крене и потражи неко друго уточиште. Али на путу, неочекивано, угледао је жену са плавим покровом за главу која му је ишла у сусрет. Изненадивши се томе веома, помислио је: – “Откуд жена овде?” – говорио је себи. “Јер, жене овде не могу да дођу.” А жена га упита: “Куд си и зашто пошао, старче?” Свети Атанасије јој узврати питањем: “Ко си ти и како си овде доспела?”- а одмах потом додаде: “И зашто тебе занима куд сам пошао? Видиш да сам овдашњи монах.” “Ако си монах – продужи непозната – онда треба да будеш простодушан, искрен и скроман. Знам твоју муку и помоћи ћу ти. Али најпре ми реци куда идеш?” Тад јој Свети Атанасије све исприча, а жена саслушавши га приговори: “Ти дакле то ниси издржао? Због парчета хлеба напушташ обитељ? Је ли то у духу монаштва?” “Ко си ти?” – упита је тад Свети Атанасије. “Ја сам Она Којој си посветио свој манастир, Мајка Господа твога” – одговори жена. “Бојим се да поверујем – рече старац – јер и демони узимају светле ликове. Чиме ћеш ми доказати?” “Видиш ли овај камен?” – показа Богородица. “Удари по њему жезлом и сазнаћеш ко говори са тобом. Знај да од данас заувек остајем Домостројитељка / Икономиса твоје Лавре.” Атанасије удари по камену, а из њега уз шум – потече вода. Светитељ се потом врати у манастир и тамо затече све оставе, до врха пуне свега што је потребно. Вода до данас тече на оном месту где се налазио камен, а у Лаври, по вољи Царице Небеске, нема е(и) конома. Агијазма Светог Атанасија Атонског Убрзо је у манастиру насликана икона Економиса, која никада није напуштала Свету Гору, без обзира што су многи молили да их удостоји посете, са свих страна света. Њене две копије налазе се у Кијево-печерској Лаври и Новоспаском манастиру у Москви. Као датум њеног прослављења узет је 18.јул по новом, односно 5.јул по старом календару, на дан када се иначе прославља Св. Атанасије Атонски, оснивач Велике Лавре. Чуда Ова чудотворна икона молитвено помаже приликом материјалног и духовног уређења породичног дома (или монашке обитељи) као и за разрешење проблема везаних за бизнис и трговину. Изображење На овој икони приказана је Приснодјева како седи на престолу држећу у наручју, Богомладенца. На Глави Њеној Свечасној налази се царска круна, посребрена, – јер Она је Царица Неба и земље. Са свих страна окружује је сабор Светих, укупно, њих 12-ица; па можемо претпоставити, да су то први Апостоли Христови. Икона је у потпуности пресвучена сребним оковом, осим Лица и руку Богомајке, Младенца и Светих Апостола. Молитва О, Пречасна Владичице наша Богородице, Свечасна Мати Игуманијо свих православних монашких обитељи на Светој Гори Атонској и по читавој васељени! Прими наша смирена мољења и принеси их Сведарежљивом Богу нашем, да Својом благодаћу спасе душе наше. Погледај на нас Твојим милосрдним оком и Сама саврши у Господу наше спасење, јер без милости Спаситеља нашег и без Твога Светог заступништва за нас, ми грешни не можемо да савршимо своје спасење, пошто укаљасмо свој живот светским сујетама, а време жетве Христове се неумитно приближава и дан Страшног Суда долази. Ми пак грешни због своје лењости гинемо у бездану греха, баш како рекоше Свети Оци, првоначалници анђелског живота у телу – да ће последњи монаси лењошћу свога живота постати налик људима у свету, што се данас и збива, јер наше монаштво својим животом плови морем светског живота, сред велике буре и непогоде: Свете обитељи остају у праху због наших грехова, јер је то воља Свеправедног Господа нашег Исуса Христа, те стога ми недостојни немамо где главу да склонимо. О, најслађа Мати наша Игуманијо! Сабери у једно нас, расејано стадо Христово, и спаси све православне хришћане, удостоји нас рајског живота, са Анђелима и свима Светима, у Царству Христа Бога нашег, Коме доликује част и слава, са Беспочетним Његовим Оцем и са Пресветим и Благим и Животворним Духом у векове векова. Амин. Тропар, глас 4 Заступништво страшно и непостидно, Свеопевана Богородице, Милостива Домостројитељко верних, не презри, Блага, молитве наше, утврди начин живота православних, спаси нашу земљу и заштити све који православно живе у њој, јер си Бога родила, Једина Благословена. https://mitropolija.com/2023/07/18/cudotvorne-ikone-majke-bozije-ekonomisa-domostrojiteljka-igumanija-svete-gore/