Претражи Живе Речи Утехе

По предању, икону Богоматере насликао је Свети Апостол и Јеванђелист Лука, неколико година по распећу Христовоме. Како се од раних дана почетака хришћанства, икона појавила у Цариграду, немамо података. Сљедећи подаци нам говоре да ју је у 15. вijеку на дар од цариградског Патријарха, добио монах Ефросин (Псковски), одакле потиче сам назив иконе, који ју је и донио у Русију. Тако је ова древна икона почивала у Спасо-Елеазаровском манастиру, у близини Пскова, све док није потонула у ријеци Толба током најезде Швеђана на манастир; Узалудно су Швеђани покушавали да добију велики откуп за икону, међутим, у повлачењу, њихови бродови који су пљачкали манастир су потонули на дно рijеке Толбе. Сматра се да оригинална икона Спасо-Елеазаровског манастира још увек борави на дну језера, у близини Пскова, штитећи цијелу Русију. Њена копија се и даље налази у овом манастиру (Спасо-Елеазаровскоме). Током револуције 1917.г. када је манастир опљачкан, копија иконе је спасена, захваљујући старјешини Николи, који је у то вријеме, службовао у малом манастиру на обали језера, Пејпси. За другу Цариградску икону Мајке Божије, (чији датум прослављења је 30.09.) постоји предање – да су у давним временима, два грчка монаха из Цариграда пролазила кроз Русију и у катедралној Цркви (није познато ког града) служили божанствену Литургију. У свом надахнућу, а и у знак сјећања на боравак, оставили су на дар Цркви, минијатурну икону Мајке Божије (димензија око 5 цм), урезаној на дасци која се убрзо прославила небројеним чудима. За Русију је значај Цариградске иконе Мајке Божије толико велики, да је о томе прилично тешко говорити; духовници сматрају да је управо захваљујући Њеном образу, Русија изабрана од Бога да може издржати било које наступајуће вријеме. Боравак иконе у Русији важан је за земљу и духовно, јер означава Христову побједу над атеизмом и ширење хришћанске вјере у најудаљеније крајеве Русије. Данас се копије ове иконе налазе у многим храмовима и црквама широм Русије. У Москви, налази се у Цркви Успења Пресвете Богородице у Малој Дмитровки, у селу Нижерово (Јарославске губерније) и у манастиру Спасо-Елеазаровскоме, који се налази на неких 30 км од града Пскова. За датум прослављења иконе, узета су два датума током године: 8.05. по новом, односно 25. април по старом календару и 30.09. по новом, односно 17.09. по старом календару. Чуда Цариградска икона, према Светим Оцима штити у било каквим невољама и несрећама. Вјерује се да она утјеловљује добро познату врсту икона у Русији, познатих под именом Одигитрија, тј. Путеводитељица. Од ове иконе уцвијељени траже духовну снагу, избављење од слабости и помоћ у стицању вјере. Помаже у изљечењу од разноврсних болести, пружа благослов за рад, помаже у превладавању невоља и непријатности, такође, помаже у одржавању породице, спрјечавању крађа, пожара и других катастрофа. Изображење Постоје двије врсте ове иконе, а занимљиво је да имају само једну разлику – на некима од њих Мајка Божија држи Сина Свога на десној руци, док на другим иконама, Га држи на лијевој руци. Уколико се пажљивије погледа, може се уочити још једна разлика – у рукама Богомладенца се налази или Свето Јеванђеље или голубица, као симбол Духа Светога. Икона је насликана у стилу Одигитрије. Лик Мајке Божије је дугуљаст, глава је нагнута према Богомладенцу, који обитава на Њеној лијевој руци. Десница Мајке Божије наслоњена је на груди Сина, док је Њено лице испуњено патњом, а поглед Богомладенца строг према грешницима, али и даље милостив према праведницима. Десном руком Богомладенац се придржава за мафорион који покрива Главу Свете Дјеве, док је на Његовој лијевој руци голуб, који симболизује Духа Светог спремног да долети до грешника, како би опростио онима који се кају за своја прегрешења. Десна нога Богомладенца насликана је као да ће спремно устати у сусрет покајаном грешнику, док му је лева нога савијена, спремна да одбије неверне. Молитва пред Лицем Мајке Божије Пресвета Богородице буди милостива према слузи твоме. Заштити ме од недаћа и непријатности. Сачувај моје здравље и помози ми да се излijечим од болести које ме муче. Дај ми снаге да се одупрем људским нападима, одбаци клевету од мене. Сачувај ме од било какве несреће и не допусти да идем кривим путем. Умири свој бес и помози ми да живим према Божијим заповестима. Амин. https://mitropolija.com/2025/05/07/cudotvorna-ikona-majke-bozije-carigradska/

16. марта молитвено прослављамо Чудотворну икону Пресвете Богородице Волоколамске Нема кута руске земље где се није пројавила чудотворна сила неке иконе Богородице. Јосиф-Волоколамски манастир није изузетак. Овде се у другој половини 16. века појавила икона Пресвете Богородице, која је постала позната као Волоколамск. Историчари уметности једногласно се слажу да је икону почетком седамдесетих година 15. века насликао уметник из круга краљевских мајстора и да је једно од најбољих дела московске црквене уметности тог времена. Задивљујућа је прича о томе како се икона појавила у манастирским зидинама. "Извесни племић из царских одаја био је веома славан и богат", тако почиње Прича о доношењу иконе Пресвете Богородице у Јосиф-Волоколамски манастир. "Имајући велику веру у Бога, Пресвету Богородицу и Светог Јосифа... заветовао се да ће подићи камену цркву у манастиру на Светим вратима у име Сретења Владимирске иконе Пресвете Богородице. А пре оснивања цркве послао је храмовну икону Пречиста у манастир". Икона је донета у манастир 2. марта 1572. године била је тачна копија чудотворне Владимирске иконе која се налазила у Успенском сабору Московског Кремља. По квалитету писања, копија није била инфериорна у односу на оригинал и била је богато украшена драгим камењем, златом, сребром и перлама. Неки племић из царских одаја, ставио је на главу Богородице круну изузетне лепоте, тако да су се сви дивили сјају тог чудесног лика. Ко је био тај "извесни племић" који је наручио тако драгоцену икону посебно за Јосифов манастир? Мало даље прича нам даје његово име: "Претходно именованом племићу Григорију, који је тако дивно украсио икону..." А истраживачи црквених старина су утврдили да је он био Григориј Лукјанович Белски, који је ушао у руску историју као Маљута Скуратов, глава опричнине, саучесник и друг Ивану немисливом, који је чак и несхватљивим дер Предстојатеља Руске Цркве, Светог Филипа другог. Међутим, има разлога да се говори о Маљутином искреном покајању... Икона је насликана "по лику и подобију" Владимирске иконе Богородице, њена иконографија захтева посебну, побожну пажњу, слика веома осетљиво преноси унутрашњи свет Пресвете Богородице; На Волоколамској икони лице Богородице је продорно тужно. Погледом Пречисте сија бол, као да греси целог света већ пробијају њено материнско срце, као да је слутила како ће човечанство увек изнова са неверјем, непокајањем, преваром и суровошћу разапети Богомладенца Христа. Трагичност иконе изражена је у боји одежде Пречисте Богородице и Младенца, и у затамњеном сликарству Њихових лица, и у тамнозеленој позадини целе иконе. Показујући левом руком на свог Сина, Дјева Марија нам даје до знања да је радост покајања, очишћења душе, живота у изобиљу – само у Њему, у Христу распетом. На маргинама иконе су приказани арханђели који се клањају у слављу, као и свети митрополити московски Петар и Јона, што је одлика Волоколамске иконе од других икона Богородице. Избор ових покровитеља Москве није случајан у очима Московљана 16. века, они су се молили за безбедност престонице током инвазија странаца. Црква у Јосиф-Волоколамском манастиру, за коју је икона насликана, посвећена је празнику Сретења Владимирске иконе, у знак сећања на помоћ Богородице током најезде татарског кана Тамерлана на Русију. Григориј Белски (Маљута Скуратов) се заветовао да ће изградити цркву и добио је благослов московског митрополита Кирила 1571. године, када је Москву спалио кан Дивлет Гиреј. Тако је будући храм Волоколамског манастира требало да служи као молитвена тврђава Пресвете Богородице, Њеног видљивог заступништва за безбедност северозападних граница Московије током Ливонског рата, у који је Маљута отишао, пратећи Ивана Грозног. А храмовна икона је позвана да постане центар изражавања вере Московљана у заступништво Богородице и московских светих Петра и Јоне. …Мало људи зна за покајање Маљуте Скуратова непосредно пре његове смрти, као и за његово право име. Легенда каже да се Григориј Белски усрдно молио "са пуно вере и са сузама за опроштење својих грехова, тражећи да заврши свој живот на хришћански начин", који је и добио, када је слао икону у манастир (ужаси опричнине су постали прошлост до 1572. године). Погинуо је 1. јануара 1573. као ратник на бојном пољу – приликом заузимања тврђаве Паиду (седамдесет километара од данашњег Талина). Колико су истините речи Светог писма: "Бог жели да се сви спасу и да дођу у познање истине." Икона, коју је Маљута са сузама покајања послао у манастир, постала је позната по својим чудима већ првог дана свог боравка у манастиру. Она је излечила једног од Маљутиних слугу, извесног чиновника по имену Петар. Још једна особа која је пратила икону, часник Фјодор, видевши ово чудо, остао је у манастиру и положио монашки постриг... Вековима су верници поштовали Волоколамску икону Мајке Божије, дан њеног доласка у манастир, постао је празник у општем црквеном календару, а хиљаде верника, век за веком, хрлиле су ка лику Свемилостивог, тражећи утеху, исцељење, просветљење, а нису се полагале на своју наду. Православни хришћани и даље налазе заступништво код Богородице, иако испред другачије, модерне копије Волоколамске иконе. Оригинал из 16. века уклоњен је из манастира 1954. године. 1959. године икону је рестаурирао В.Е. Брјагина и од тада се налази у колекцији Централног музеја древне руске културе и уметности Андреја Рубљова у Москви. 16. марта 2007. године у манастир је донета икона коју је "сразмерно и слично" насликао московски иконописац С.И. Фомин. Може се рећи да је нова икона добила својеврсни благослов од древне: пре него што је заузела место у манастирској саборној цркви, освећена је у Музеју Андреја Рубљова и постављена поред чудотворне иконе 16. века. И опет гори кандило пред иконом Пресвете Богородице, опет лице Богородице обасјава треперење свећа, опет Господарица неба и земље чека наше покајање и са љубављу прихвата све који је призивају у помоћ. Још једном стотине верника са захвалношћу исповедају: "Одважни Заступници рода хришћанског!" Сајт Јосиф-Волоколамског манастира https://www.facebook.com/photo?fbid=1053463523488296&set=a.464419399059381&locale=id_ID

Икона звана Утјеха или Утјешитељка, налази се на Светој Гори, у Благовештенском храму Ватопедског манастира, који је основан још за вријеме цара Константина Великог. Близу овог манастира, 395.године, за време силне буре – испао је са брода у море – царевић Аркадије, син Теодосија Великог. Присутне је тада обузео велики страх, јер мишљаше да се младић утопио. Брод је потом уз огромне муке приспио на Атонску гору, близу мјеста гдје се данас налази Манастир Ватопед. Уморни од дугог трагања, путници случајно пронађоше уснулог Аркадија, на брежуљку испод једног жбуна. Пробудивши се, он сам објави о свом чудесном избављењу од смрти, захваљујући заступништву Богомајке; због тога је манастир Ватопед добио име по жбуну – дете. Цар Теодосије је ради успомене на избављење сина, овај манастир проширио и касније га богато даривао. Касније је на мјесту где је пронађен царевић, изграђен олтар Саборног храма, на чије освећење је дошао и сам Аркадијe, са константинопољским патријархом Нектаријем. У овом манастиру замонашен је Преподобни Максим Грк. За датум прослављења иконе узет је 3. фебруар по новом, односно 21.јануар по старом календару. Чуда Пред овом иконом моле се за исцјељење од недуга, за заштиту од природних непогода, епидемија и за помоћ у тешким тренуцима. Године 807. – , јануара 21. разбојничка банда упала је на Свету Гору, у зору, са намјером да развали врата Ватопедског манастира, уђе унутра, истуче монахе и опљачка манастирско богатство. Разбојници су дошли увече на бријег и прикрили се до јутра, лежећи у манастирском жбуњу. Но, чуварка Свете Горе, Пресвета Богородица, није допустила да се испуне замисли безбожничке. Сљедећег дана послије јутрења, када се сва братија разишла по својим келијама на краткотрајни одмор, настојатељ манастира оставши у Цркви, био је занесен довршавањем свог јутарњег правила. Утом, чуо је глас од иконе Пресвете Богородице: ,,Не отварајте данас врата, него идите на зидове манастира и разгоните разбојнике. Игуман збуњено усмјери поглед на икону Богомајке и тада му се откри величанствено чудо: лик Пресвете Дјеве је оживео као и Младенац на Њеним рукама. Па ставивши десницу на уста Своје Божанствене Мајке – Младенац покуша да је спријечи да говори. Тада Јој рече: ,,Не мати моја, не говори им то, пусти нека буду кажњени. У том тренутку, Богомајка се побрину да задржи руку Свога Сина и Господа – помјеривши десно од Њега лице своје – па по други пут понови исте речи: ,,Не отварајте данас врата, но идите на зидове манастира и разгоните разбојнике Уплашен и ужаснут игуман сабра сву братију и исприча им шта се десило, шта му је рекла Богомајка, а шта је Њој рекао Сам, Господ Исус Христос. Сви су тада примијетили да су лица Богоматере и Господа Исуса Христа у другом положају, а не у оном у коме су пре била – и сви су прослављализаступништво и промишљање о њима, Свете Дјеве. Отуда се братвство упути на манастирске зидове и одбише нападе разбојничких банди. Од тог догађаја, Ватопедска икона Богомајке назива се Утјеха или Утјешитељка. Ради сјећања на то чудесно избављење манастира, пред Ватопедском иконом гори неугасиво кандило и велика свијећа. Од давнина у манастиру је његован обичај монашења искушеника на тај дан, а једном дневно се пред иконом поје молебан. Изображење Прије овог чудесног догађаја, Ватопедска икона је била слична Одигитрији, на којој је Богомладенац изображен с руком која благосиља. Овдје је након чудесног догађаја положај лица Богоматере и Исуса Христа остао такав, какав је био за вријеме јављања игуману (оним гласом који је три пута чуо он сам). У односу на првобитно изображење, сада видимо да је Лице Божанствене Мајке помјерено право од испружене деснице Богомладенца, трудећи се да је одвоји од уста, како би могла да предскаже предстојећу опасност монасима. Овакво изображење на икони стоји, све до данашњих дана. Икона је окована у сребру, са ризом Пресвете изатканоj у виновој лози, с круном од злата на глави Њеној Светој. Ореол је такође, сав од злата, као и код Богомладенца Христа; а звезде на раменима и Глави Њеној, истоветне. Лице Јој изражава састрадалну љубав, док Јој поглед зрачи красотом и милосрђем. Такво лице није код Богомладенца, већ је пуно строгости и неумољивости. На ивицама иконе угравирано је 7 златних медаљона са ликовима Св. Отаца, апостола, и Претечом, на свакој страни – док су над главом Свете Богомајке по два херувима обострано угравирана. У самом гесту Богомајке, којим одише икона, можемо видјети Њену смјелост. Но уздајући се у Милосрђе Сина Свога, Она зна шта Јој је чинити – утјешити народ, за који је Син Њен пострадао. Тропар, глас 4 О, покрове благодатни и спаситељни са страхом поштујемо Твоју икону, Богородице. Увијек с љубављу и умиљењем посматрамо, и Теби вапимо : Владичице ниспошљи одбрану и утјеху; на Тебе се ослањамо ми грешни и смирени, на Твоје предстојање надамо се ми недостојни, убрзо нас избави од беда и напасти и умоли Сина Твога, Христа https://mitropolija.com/2025/02/03/cudotvorna-ikona-majke-bozije-utjesiteljka/

Чудотворна икона Пресвете Богородице “Умекшање злих срца” ће са благословом Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Господина Кирила и Његове Светости Патријарха Српског Г. Г. Порфирија, боравити у Руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану у суботу 1. и недељу 2. фебруара 2025. године. Дочек иконе је у суботу у 8 часова и 30 минута, након чега ће бити служена Света Литургија. У недељу ће света Литургија почети у исто време, а светиња ће оба дана бити доступна благочестивом народу на поклоњење и целивање. Светиња у Србију долази поводом обележавања 16 година од устоличења Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила. Извор: Руска црква Свете Тројице на Ташмајдану

Чудотворна Икона Богородице Акатистне почива на иконостасу Саборне Цркве Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Хиландару. Колико до сада знамо, потиче из краја (16.) вијека и њен аутор није познат. Но, без обзира на то она има посебну вриједност, јер је својим дејственим произвољењима проглашена за чудотворну, због чуда које је пројавила 1883. г. Чудотворне иконе су и најчешће копиране, због увјерења да копија вјерна, такође садржи моћи које су приписиване изворној. Неке од њих су у знак посебног поштовања, окиване у сребро и злато, и украшаване бисерјем и драгим камењем, да би се тај прозор у вјечност што достојанственије издвојио из околног, несакрализованог простора. Свети Сава, па и његов отац Св, Симеон, својим задужбинама, црквама и манастирима, даривали су поклоне у иконама (и другим предметима), које су биле веома раскошно опремљене. У вријеме када је настала Акатистна икона, крајем (16.) вијека српска држава је била у рушевинама и окупирана од стране Турака. Српски Патријархат је био укинут. И Црква и народ (не може се говорити о држави) у овом добу – били су осиромашени и нису били у стању да помажу српске цркве и манастире, чак и на територији Србије, а и да не говоримо о манастиру Хиландару. Чуда Године, 1883.г. због непажње ондашњег црквењака запалио се олтар Саборне Цркве, посвећене Ваведењу Пресвете Богородице, у којој је стајала ова икона. Иако је олтар скоро у потпуности изгорио ова икона остала је нетакнута. У том пожару пред њом је читан Акатист, те је због тога добила име Акатистна. Икона Богородице Акатистне данас је постављена на олтарску преграду главног Храма, (Католикона) у Хиландару, на десном крају иконостаса Саборне Цркве. Око ње је, у малим сценама, илустрован цио Акатист – Химна Пресветој Богородици. У вези са овом иконом постоје казивања према којима је изображење Акатистне Богомајке Св. Сави, открило благо закопано недалеко од манастира, које је он пронашао и захваљујући томе наставио са радовима изградње манастира, о чему, међутим, нема говора у његовом житију. Изображење Ова икона припада типу Богородице Умиљенија (Елеусе) коју карактерише особеност сједињења ликова Спаситеља и Богородице, које се приписују раду Св. Апостола и Јеванђелисте Луке. Богородица Акатистна приказана је скоро до појасног положаја, како у лијевој и десној руци, на објема рукама – носи Онога Који све Носи. Приказана је издуженог лица, дугуљастог, племенитог, са издуженим носем, благих очију и обрвама благо засвођеним надоле. Лице Јој је нежне жуте боје са окер затамњењима као нагласцима у појединим дијеловима ивице образа и браде. Мафорион је јарко црвене боје, чија се јасноћа већ (4.) вијека одржала врло јасно. Он прекрива читаво Њено попрсје – као да предображава Крв Коју Ће Син Њен пролити за живот свијета. Доња хаљина Пресвете Дјеве Марије је у јарко зеленој боји, која симболизује присуство Духа Светог, Трећег Лица Свете Тројице. Пречасна Глава, Богомладенца левим образом прислања се на Њени, као да тражи Њену пажњу, но, истовремено Он Је Тај који Јој Је и пружа. Његов стихар је у зеленој боји, боји Духа Светога, док се у доњим деловима, претвара у мрко-смеђу. Позадина иконе је насликана у јасно златној боји, која је карактеристична за краљеве, цареве овога света. Доњи леви троугласти део иконе, сликарски је другачији од остатка бојa на читавој икони – јаснији је и чистији. Већи дио иконе је помало оштећен у јасноћи боје али не и у јасноћи ликова који су на Њој приказани. Данашњи монументални иконостас манастира Хиландара, у духу левантског барока, чине иконе из 1766.г. – 1774.г. и оне са почетка (20.) вијека. Ту је и чудотворна икона Богородице Акатистне из око 1600.г. која је чудесно преживела пожар у коме је изгорео доњи део иконостаса 1837.г. Она је у оригиналу окружена са 24 сцене, изведене на широком окову из (18.) в. које илуструју похвалну, неседалну пјесму Божијој Мајци тј. Акатист (приликом чијег молитвеног читања се не сједи, тј. стоји се сво време). Икона Акатистна прославља се 25. јануара по новом, односно 12. јануара по старом календару, заједно са иконама Богородице Попске у Ваведењској Цркви и Млекопитатељнице у Ораховици. https://mitropolija.com/2025/01/24/cudotvorna-ikona-majke-bozije-akatistna/

Друга манифестација "Духовним стопама" у организацији Културног центра Златибор отворена је 10. јануара у овој установи културе изложбом која носи назив "Симфонија монументалног", а чији су аутори иконописци Анастасије Радовић и Вук Дабетић. О раду српских зографа говорио је Преосвећени викарни Епископ новобрдски г. Иларион, а сабранима су се такође обратили и г. Драган Јовановић Данилов, песник и ликовни критичар и гђа Даница Јевтић Шишовић, директор Културног центра Златибор. Манифестација "Духовним стопама" ће трајати до празника Сретења Господњег, а публика ће имати прилику да ужива у књижевним и вечерима беседовања, прикладним представама за децу и одрасле, радионицама калиграфије и слично, а све у духу Православља. Преко 25 година Анастасије Радовић осликава храмове, а од 2010. године са Вуком Дабетићем ради на двадесетак цркава и манастира, међу којима су и храмови св. Димитрија у Косовској Митровици, Свете Тројице у Шапцу, манастир св. Петке у Гостиљу у Црној Гори, св. Ђорђа у Клирвотеру у САД и део крипте Храма св. Саве у Београду. Посматрачу се њихова дела обраћају не само приказаним сценама у целини или у детаљима, већ и хармонијом боја, њиховом сазвучјем, и надасве поруком. "Покушали смо да кажемо нашим дјелом да наша традиција средњовјековна не само да није замрла и не само да не представља неки музејски експонат или фолклорни елемент, него напротив! То је једна неисцрпна ризница стваралачка, гдје очекујем да и генерације будућих сликара живописаца ће то доказати", рекао је Радовић. "Ми смо се уклопили тако што практично сабирамо идеје у неке конструктивне елементе. Нпр. не постоји део где почиње он, или почињем или завршавам ја, ми заједно анализирамо и заједно радимо уз асистенцију пар колега када је реч о некој већој површини, или припреми површине и материјала док радимо.Али, драго нам је сада кад погледамо ове слике да не знамо ко је радио који део", објашњава Вук. Извор: Златибор прес

У скиту свете Ане у селу Онишковци (Ровенска област у Украјини) налази се чудотворна икона Мајке Божије Очајних једина нада-келијна икона преподобног Амфилохија почајевског чудотворца. Преподобни Амфилохије је особито поштовао ову свету икону о чему сведоче разни очевици, као и фотографије из тога доба. Старац је ову икону држао у својој келији у Почајевској Лаври. Када је после многих прогона и испитивања старац прешао да живи у село Мала Иловка, понео је са собом ову икону заједно са другим светињама. Оцу Амфилохију многи су долазили молећи за његову молитвену помоћ. Многи од њих су били безнадежни болесници и старац се молио за њих, Пресветој Богородици, Која је и Једина нади очајних. И сами болесници су се молили пред овом иконом, и по њиховој вери догађала су се излечења. После свога блаженога уснућа, преподобни се јавио својој духовној ћерци, монахињи Варвари и наредио јој да светиње које је он користио у току свога живота пренесе у свој дом који се налази близу Лавре у Почајеву, што је она са радошћу учинила. Међу тим светињама био је крст којим је св.Амфилохије освећивао воду ,јеванђеље које је читао на водоосвећењу, као и икона Очајних једина нада. Ове светиње матушка Варвара је чувала у своме дому 47. година. Многи су знајући за те светиње долазили у њен дом да би им се поклонили. И сама монахиња Варвара много се молила. Трудила се да пред иконом непрестано гори кандило, а посебно је волела да се ноћу моли Заступници целога света. Свети Амфилохије је предсказао матушки Варвари да ће живети 90. година. Почетком 2018.године матушка Варвара је напунила 90. година и почела је полако да се припрема за овоземаљски крај живота. Она се молила преподобном Амфилохију да јој открије коме да преда његове светиње међу којима је била икона Мајке Божије Очајних једина нада. По њеним речима сама Мајка Божија јој је открила да све светиње св.Амфилохија преда скиту св.праведне Ане у селу Онишковци. Матушка је знала да је то последење послушање које мора извршити, и већ на Сретење 2018.године сусерла се са игуманијом скита мати Михаилом и њеним сестрама и обавестила их о намери да им преда светиње. О томе је извештен митрополит ровенски Вартоломеј који је благословио намеру монахиње Варваре. Већ 17.фебруара схимонахиња Варвара је опет дошла у скит св.Ане, причестила се из руку манастирског духовника и у присуству сестара манастира и својих духовних чада, предала је скиту св.Ане све ствари св.Амфилохија које је до тада чувала и међу њима као највеће благо икону Мајке Божије Очајних једина нада. После свега неколико часова схимонахиња Варвара је уснула у Господу и завршила свој тежак овоземаљски живот. Са великом радошћу и свештеном пажњом сестре скита св.Ане дочекале су светиње у својој обитељи. Данас се икона Мајке Божије налази у капели скита св.Ане. У животу сваке особе постоје периоди личне туге. За то могу бити различити разлози, али душевна исрчана патња су веома јака. Човек проба многа средства да се ослободи туге, али ниједно од њих не може у потпуности да излечи страдајућу душу. А када нестане и последња нада у људску помоћ, обраћамо се нашој Небеској Заступници. "Једна Надо очајниих, Пресвета Богородице, не остави нас грешне, исцели наше душевне и телесне болести. Спаси душе, Царице Небеска!" – вапио је преподобни Амфилохије и сада нас подсећа да само Она може да умолити Милостивог Господа за нас. Копија ове иконе се налази у Храму Покрова пресвете Богородице у Петроварадину. https://www.facebook.com/people/%D0%9D%D0%B0-%D0%9F%D1%83%D1%82%D1%83-%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC/pfbid02K9Q4dEeRgbNGQsFAHXB85XAoqz2oSBusdJDz7Jn7qsDbCMLEGDuyoJ674pd18kUl/

Изложба икона "Земаљско је за маленa царствa, а небеско увек и довјека", у оквиру које ће се представити више уметника, биће одржана у периоду од 30. октобра до 9. новембра 2024. године, у улици Краља Петра, број 61, у галерији "Green door". Програм отварања изложбе заказан је за, среду 30. октобар 2024. године, са почетком у 19 часова. Током трајања изложбе, биће организоване радионице иконописа, где ће сви заинтересовани имати прилику да се упознају са техникама цртања и израде икона, и тако завире у процес настајања ових дела. Извор: Радио Слово љубве

Чудотворна мироточива икона Пресвете Богородице "Умекшање злих срца" стиже у недељу 21. јула 2024. године у храм Свете Петке у Сурчину, најављено је из ове светиње Епархије сремске. Свечани дочек Иконе биће у 13 часова, а она ће у сурчинској цркви боравити до 19 сати и 30 минута, када ће кренути пут Русије. Извор: Радио "Слово љубве"

Храм Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину (Епархија сремска) позива на молитвена сабрања у част Пресвете Владичице Богородице и њених чудотворних икона. Свеноћно бденије у част иконе Млекопитатељнице биће служено 15. јула 2024. године од 23 часа, а у среду 17. јула, када се молитвено сећамо св. Цара Николаја и царских мученика Романових, у овај храм ће у 8 часова стићи чудотворна икона "Умекшање злих срца". Детаљнији распоред богослужења у петроварадинском храму је на плакату уз ову вест. Извор: Радио "Слово љубве

Православна Црква прославља икону Мајке Божије Иверске или Вратарке 25. фебруара. Спомен ове иконе врши се и 26. октобра. Преко ове иконе Мајка Божја помаже свима који јој се усрдно и скрушено помоле у свакој болести и невољи, за заштиту дома, у недоумицама. Чудотворна икона Богордица Иверска (Вратарка, Портаитиса), налази се данас на Светој Гори. У IX веку се налазила код једне благочестиве удовице, која је живела недалеко од Никеје. У време цара Теофила (829-842), иконоборци су уништавали свете иконе, и дошли су и до дома те Хришћанке. Један од војника који је био у пратњи, ударио је копљем по образу лик Богородице Иверске, и истог часа је из удареног места потекла крв. Видевши то чудо, војник паде на колена у покајању, и после тога оде на Атос, где проведе остатак живота у строгом подвижништву. Удовица која се бојала да војници не униште светињу, обећа им новчану награду и умоли их да до јутра не дирају икону. Када су отишли, одлучи да спасе икону, и заједно са својим сином однесе је до обале и пусти у море. Икона је пливајући на води, стигла до Свете Горе, али скоро два века после. Монаси Иверског манастира су приметили да се из мора подиже огњени стуб све до неба, и покушали су да виде о чему се ради. Међутим, када би прилазили обали, огњени стуб би се удаљавао од обале према пучини. То се понављало неколико дана. У то време је у манастиру живео Св. Гаврило Грузин (родом из Грузије), коме се Мајка Божија јавила у сну, рекавиши му да он оде и узме икону. Старац је отишао до обале праћен молебним појањем братства из манастира, и ходајући по води, узео је свету икону и донео на обалу. Братство је на том месту направило мали параклис, и три дана и три ноћи провело у молитви пред иконом. Након тога, Св. Гаврило је узео икону и поставио је у храму. Међутим, следећег дана су пронашли икону, не у храму, него на вратима те манастирске обитељи. То се понављало неколико пута, јер су монаси враћали чудотворну икону у храм, све док се Пресвета Дјева није поново јавила Св. Гаврилу и рекла му да не жели да буде храмовна икона, тј. да монаси пазе на њу, него да хоће да буде на вратима, и да она пази на монахе. Након тога икону више нису враћали у храм. По томе је икона и добила назив Богородица Вратарка (Вратница), а по називу манастира - Богородица Иверска. За време царевања руског цара Алексеја Михаиловича и Патријарха Никона, 13. октобра 1648. године, у Москву је довезена копија чудотворне иконе, која се ни по чему не разликује од оргинала. Ни по дужини и ширини, а ни ликом. Једном речју - копија је идентична оригиналу. У документима Иверског манастира чува се подробно казивање о томе како је ову икону насликао благочестиви старац Атонског манастира. Када је Архимадрит Пахомије ишао у Москву, и тамо скупљао помоћ за Атонске обитељи, и вратио се у свој Иверски манастир, тада је одмах сазвао сву братију, њих 365. Свршили су они велика молебна пјенија, од вечера до јутра, са светим моштима су осветили воду, и том светом водом су обливали чудотворну икону Пресвете Богородице звану Вратарка и скупили су ту воду у већу чашу и са том водом поливали нову даску од кипарисовог дрвета и опет скупили ту воду у чашу. Па су са великим усрђем и вером служили Божанствену Литургију. После Литургије су дали ту свету воду иконописцу благочестивог живота, преподобном монаху и духовном оцу Јамвлиху, да је помеша са бојама и наслика свету икону. Све време док је сликао свету икону, иконописац је само суботом и недељом узимао храну, а братија су му у помоћ савршавали свеноћно и Литургије. Молитва О, Пресвета Дјево, Мати Христа Бога, Царице Неба и земље! Послушај многоболне уздахе душа наших, погледај са висоте светлости Твоје на нас који се вером и љубављу клањамо пречистој и чудотворној икони Твојој. Јер ево, у гресима погружени и невољама ношени, гледамо на икону Твоју и као да си ту, са нама, приносимо Ти смерна мољења наша. Немамо друге помоћи, ни заштите, ни утехе, сем Тебе, Мајко свих жалосних и обремењених! Помози нама немоћнима, ублажи тугу нашу, изведи на прави пут нас залутале, излечи болесна срца наша и спаси безнадежне. Даруј нам да остало време живота свога у миру и покајању проведемо, подај нам хришћански крај и буду нам милосрдна Заступница на Страшном суду Сина Твога, да свагда појемо, величамо и славимо Тебе као благу Заштитницу рода хришћанског, са свима који Богу угодише. Амин. Тропар икони, глас 1. Од свете иконе твоје, о владичице Богородице, подају се обилно исцељења и оздрављења, онима који са вером и љубављу прилазе ка њој. Тако и моју немоћ посети и на душу се моју смилуј, блага, и тело моје излечи благодаћу твојом, пречиста. https://www.facebook.com/manastirdraganac/photos/a.388847694558821/664902146953373/?type=3

Молитва Пресветој Богородици у част Њене иконе СПАСИТЕЉКА ОНИХ КОЈИ ПРОПАДАЈУ О, Пресвета и Преблагословена Дјево, Владичице Богородице! Погледај Својим Светим оком на нас, који стојимо пред Твојом иконом и са умиљењем Ти се молимо. Подигни нас из греховних дубина, просветли наш ум помрачен страстима и исцели душевне и телесне ране. Ми немамо друге помоћи и немамо друге наде осим Тебе, Владичице, Која знаш све наше слабости и сагрешења, и Теби притичемо и вапимо: не лишавај нас Своје небеске помоћи, него стани испред нас са Својом неисказаном милошћу и милосрђем. Спаси и помилуј нас који пропадамо и подари нам исправљање нашег греховног живота. Избави нас од недаћа, несрећа, болести и изненадне смрти, од пакла и вечних мука, јер си Ти, Царице и Владичице, брза Помоћница и Заступница свима који Ти притичу и сигурно уточиште покајаних грешника! Подари нам, свеблага и пренепорочна Дјево, хришћански крај нашег живота, миран и непостидан, и удостој нас да се Твојим посредовањем настанимо у небеским обитељима, где неућутни глас оних што празнују радосно прославља Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Акатист Богородици Спаситељки се чита нарочито у време тешких невоља. Такође, пред овом иконом Мајке Божије моли се за брак, ослобађање од порока, за здравље и добробит деце, при лечењу очних болести и слепила, при лечењу главобоље, у борби против пијанства, за порвратак Цркви оних који су заблудели. https://www.facebook.com/profile.php?id=100057463839589

Чудотворна икона Мајке Божије, "Умекшање злих срца" стигла је данас у Србију у организацији фондације "Свети Роман" из Москве, а тим поводом је у руској цркви Свете Тројице свету Литургију служио протојереј Виталије Тарасјев, старешина овог храма, Подворја Московске Патријаршије у Србији, известила је ТВ Храм. Икона ће и сутра 25. јануара бити у Руској цркви на Ташмајдану, а након тога иде за Петроварадин (26. 01.) и манастир Свете Меланије Римљанке у Епархији банатској (28. 01.). Чудотворна Богородичина икона "Умекшање злих срца" благословиће и југ Србије, град Ниш, где ће верници моћи да јој се поклоне од 30. јануара до 2. фебруара у манастиру Преподобног Романа. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве"

У скиту свете Ане у селу Онишковци (Ровенска област у Украјини) налази се чудотворна икона Мајке Божије Очајних једина нада-келијна икона преподобног Амфилохија почајевског чудотворца. Преподобни Амфилохије је особито поштовао ову свету икону о чему сведоче разни очевици, као и фотографије из тога доба. Старац је ову икону држао у својој келији у Почајевској Лаври. Када је после многих прогона и испитивања старац прешао да живи у село Мала Иловка, понео је са собом ову икону заједно са другим светињама. Оцу Амфилохију многи су долазили молећи за његову молитвену помоћ. Многи од њих су били безнадежни болесници и старац се молио за њих, Пресветој Богородици, Која је и Једина надa очајних. И сами болесници су се молили пред овом иконом, и по њиховој вери догађала су се излечења. После свога блаженога уснућа, преподобни се јавио својој духовној ћерци, монахињи Варвари и наредио јој да светиње које је он користио у току свога живота пренесе у свој дом који се налази близу Лавре у Почајеву, што је она са радошћу учинила. Међу тим светињама био је крст којим је св.Амфилохије освећивао воду, јеванђеље које је читао на водоосвећењу, као и икона Очајних једина нада. Ове светиње матушка Варвара је чувала у своме дому 47. година. Многи су знајући за те светиње долазили у њен дом да би им се поклонили. И сама монахиња Варвара много се молила. Трудила се да пред иконом непрестано гори кандило, а посебно је волела да се ноћу моли Заступници целога света. Свети Амфилохије је предсказао матушки Варвари да ће живети 90. година. Почетком 2018.године матушка Варвара је напунила 90. година и почела је полако да се припрема за овоземаљски крај живота. Она се молила преподобном Амфилохију да јој открије коме да преда његове светиње међу којима је била икона Мајке Божије Очајних једина нада. По њеним речима сама Мајка Божија јој је открила да све светиње св.Амфилохија преда скиту св.праведне Ане у селу Онишковци. Матушка је знала да је то последење послушање које мора извршити, и већ на Сретење 2018.године сусрела се са игуманијом скита мати Михаилом и њеним сестрама и обавестила их о намери да им преда светиње. О томе је извештен митрополит ровенски Вартоломеј који је благословио намеру монахиње Варваре. Већ 17.фебруара схимонахиња Варвара је опет дошла у скит св.Ане, причестила се из руку манастирског духовника и у присуству сестара манастира и својих духовних чада, предала је скиту св.Ане све ствари св.Амфилохија које је до тада чувала и међу њима као највеће благо икону Мајке Божије Очајних једина нада. Са великом радошћу и свештеном пажњом сестре скита св.Ане дочекале су светиње у својој обитељи. Данас се икона Мајке Божије налази у капели скита св.Ане. У животу сваке особе постоје периоди личне туге. За то могу бити различити разлози, али душевна исрчана патња су веома јака. Човек проба многа средства да се ослободи туге, али ниједно од њих не може у потпуности да излечи страдајућу душу. А када нестане и последња нада у људску помоћ, обраћамо се нашој Небеској Заступници. „Једна Надо очајниих, Пресвета Богородице, не остави нас грешне, исцели наше душевне и телесне болести. Спаси душе, Царице Небеска!“ – вапио је преподобни Амфилохије и сада нас подсећа да само Она може да умолити Милостивог Господа за нас. Копија ове иконе се налази у Храму Покрова пресвете Богородице у Петроварадину. ** Испред иконе Богородице "Очајних, једина нада", моли се у свим животним потребама, а посебно у стању дубоког малодушја и туге. Икона помаже онима који траже избављење од греха празнословља. Брза је њена помоћ онима које лењост савлада и немају снаге да се са њом изборе. Милостива Богородица моли за умножавање љубави, чува и помаже за ослобађање од блуда. Прибегавају јој у несрећама од непријатеља видљивих и невидљивих.Она је у стању да омекша зло срце, даје стрпљење у патњама и несрећама, штити човека од зависти и спасава од греха среброљубља. Примећује се да молитва испред иконе помаже да се брзо ослободите зависности од алкохола и пушења. Пресвета Богородица Очајних Једина Нада помаже да се у верујућем срцу увећају најбоље хришћанске врлине. Молите се пред њом за даривање увиђања сопствених грехова. Све иконе Пресвете Богородице су невероватне, али ова је посебно лепа. Врло млада Мајка нежно грли Божанског Сина, Kоји и Њу необично грли. Нема тачних података о томе где је и како ова икона насликана. Верује се да је то негде у Украјини почетком или средином прошлог века. Икона има многе карактеристике које су, према иконописном канону, неприхватљиве у православном иконописању. Међутим, као што знате, постоје многе западњачке иконе које су временом постале свете у православљу. Оригинална икона је изгубљена у атеистичким временима. Не зна се поуздано да ли уништена или сакривена, као што се десило са другим сликама Мајке Божије. Kо зна, можда ће се, молитвама верника, Kраљица неба и земље некада открити свету. https://iia-rf.ru/bs/scarves/ikona-presvyatoi-bogorodicy-otchayannyh-edinaya-molitva-otchayannyh/ https://srbin.info/pocetna/aktuelno/ikona-majke-bozije-ocajnih-jedina-nada/

Први пут у петовековној историји чудотворне Иконе Богородице Савинске сачињена је њена верна копија - ћерка Икона, која сада, са благословом Патријарха српског г. Порфирија стиже у Београд и остаје као трајни дар цркви Свете Тројице у Заклопачи. О свечаном дочеку 21. октобра 2023. и молитви коју ће служити и игуман манастира Савина, отац Макарије, за Радио Слово љубве, у разговору са Наталијом Лисинац, говори отац Рајко Раич из Заклопаче: Разговор са о. Рајком Раичем о доласку иконе Богородице Савинске у Београд: Your browser does not support the audio element. Дочек копије чудотворне иконе Богородице Савинске у Заклопачи, духовној бањи између Авале и Дунава, биће уприличен у суботу 21. октобра, у 16 часова, када ће бити служен Молебан Пресветој Богородици, а у наставку ће бити приређен културно-уметнички програм и послужење. У недељу ће бити круна празничног славља када ће, од 9 сати, Свету Литургију служити игуман Савински, о. Макарије. Извор: Радио Слово љубве

Сви сте добродошли на отварање изложбе школе иконописа цркве Св. лекара и безсребреника Козме и Дамјана, која ће бити одржана у самој цркви (Делиградска улица 38) при Клиничком Центру Србије. Како је за наш радио известила Тамара Јовановић из ове духовне заједнице свечано отварање изложбе икона полазника ове школе биће у среду 11. октобра 2023. године у 18 часова и 30 минута. Извор: Радио "Слово љубве"

Први пут је сачињена копија чудесне Иконе Мајке Божије Савинске, заштитнице Манастира Савина у Херцег Новом, она ће бити ношена у славској Литији поводом прославе манастирске славе, Успења Богородичиног, а затим ће, по благослову Патријарха српског г. Порфирија, бити поклоњена цркви Свете Тројице у Заклопачи код Београда - најавио је, у разговору за Радио Светигору, игуман Савински, јеромонах Макарије, говорећи о дводневним славским свечаностима 27. и 28. августа 2023. у манастиру Савина: Извод из разговора са игуманом Макаријем о Икони која ће бити дарована Архиепископији београдско-карловачкој: У разговору за Радио Светигора, игуман Макарије је најавио прославу Славе Манастира Савина у Херцег Новом: У навечерје празника, 27. августа, манастир Савина, Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” и “Трг од ћирилице” у порти ове светиње организују Госпођинданску духовну академију ,,Пресвета Богородице Савинска, спаси нас”, са почетком у 20 часова. Поздравну бесједу ће изговорити игуман Макарије, а у програму учествују многобројни ументици. Прослава Госпођиндана наставиће се на дан празника, 28. августа, Светом Литургијом у 9 часова, а завршиће се вечерњом службом и Литијом са чудотворном иконом Савинске Богородице, са почетком у 18 часова. Први пут је урађена и копија иконе Богородице Савинске која ће такође бити ношена у литији. Икона Мајке Божије Савинске биће поклоњена цркви Свете Тројице у Заклопачи код Београда. Извор: Радио Светигора

Ова мироточива икона једна је од најчудотворнијих икона Мајке Божије на свету. Налази се на острву Андрос у Грчкој. Пресвета Богородице спаси нас! „Али ово је моја Богородица! Која је то икона Богородице на вашем столу? Никад је пре нисам видео! – Ово је моја Богородица! Зар ти никад нисам причао о њој? Њена икона је у Андросу! У манастиру Агиос Николаос! Зову је „Панагија Мировлитиса“ или „Кира Андриотиса“ или „Јесејев корен“. - Зову је "Андриотиса" јер је у Андросу! "Мировлитисса" зашто? - Јер света икона мироточи. А њено миро је тако миомирисно! Као њен чисти и девичански живот. Једва да заборављате његов мирис. Практично чудо Божије!! Ви осећате нашу Богородицу увек поред себе! Чуо сам да и миро Богородице чини чуда. -Објасни ми њено друго име. „Корен Јесеја“. -Погледајте Њену икону... Ако добро обратите пажњу на њу, видећете да Пресвета Богородица седи као на престолу у корену дрвета! На гранама дрвета су насликани сви пророци који су говорили о пореклу Богородице од Јесеја, оца Давидовог! -На крају крајева, све у хагиографијама је симболично и учи нас. Када се слави? -Слави се 2. јула! На данашњи дан се обележава помен положења Пресвете Богородице! Јер, пре много векова, ова икона је била у славном манастиру Влахерна у Цариграду, где се чува Естета хаљина) Богородице, и прослављена је у част ове моштију манастира. Тако, када је годинама касније, у 16. веку, икона Богородице поклоњена Светом манастиру Агиос Николаос у Андросу, наставила је да се поштује у овој прослави. А на њеној прослави је велики фестивал! - Тако? -Од ране вечери 1. јула, па све до зоре следећег дана, људи из целе Грчке долазе на ноћно бденије у манастир да одају почаст Богородици. Ту је и јектенија. Једини пут када икона Богородице излази из иконостаса Цркве, умотана у бели чаршаф да упије миро, јесте време њеног опхода до улаза у манастир. Све је мирисно! - Не говори ми ништа више. Желим да доживим остало када одемо на Андрос. - Она ће нам рећи остало... https://www.facebook.com/jovanjamanastir

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера "Одигитрија" у Бијељини расписало је Конкурс за излагање на колективној, жирираној, 17. изложби икона „ОДИГИТРИЈА“ у Бијељини, саопштила је Епархија зворничко-тузланска. Конкурс је отворен од 9. јуна до 9. августа 2023. године за све ауторе који прихвате услове овог конкурса. Аутори могу послати фотографије највише два своја рада, са свим подацима о аутору и иконама (име и презиме аутора, назив и димензије рада, техника, адреса, број телефона и електронска пошта). Дозвољене су све технике: цртеж, акварел, темпера, јајчана темпера, акрил, енкаустика, фреска, графика, мозаик и друге. Фотографије радова потребно је послати у JPG формату, у резолуцији 300 DPI (квалитетне за штампу у каталогу), радови морају бити фотографисани фронтално, без позадине, а назив фајла фотографије која се шаље мора се насловити именом и презименом аутора и називом рада (нпр: Marko Markovic, Sveti Stefan, 2023). Одлука стручног жирија биће објављена до 20. августа 2023. године, а након жирирања, пријем радова за изложбу је од 1. до 10. септембра 2023. године. Отварање изложбе предвиђено је у септембру 2023. године у галерији ЈУ Центра за културу „Семберија“ у Бијељини,а стручни жири додијелиће три награде за најбоље ауторске радове. Стручни жири чине: Јелена Поповић мастер ликовни уметник, Бојана Бјелица иконописац и професор разредне наставе и ликовне културе, Мирјана Јеврић иконописац, Петар Видаковић академски сликар, Немања Абаџић иконописац, протојереј Радиша Јокић теолог и протојереј Васо Поповић дипломирани теолог. Радове можете послати на адресу: Удружење ликовних умјетника примијењених умјетности и дизајнера „Одигитрија“ Бијељина, Нушићева 12, 76300 Бијељина, Република Српска, Босна и Херцеговина, са назнаком за ИЗЛОЖБУ ИКОНА. Особа за контакт: Јелена В. Поповић, мастер ликовни уметник Све информације можете добити на телефон: +387 66 226 226, +387 65 792 222, као и путем електронске поште: [email protected] Извор: Епархија зворничко-тузланска

МОСКВА – Икона Света Тројица руског сликара Андреја Рубљова враћена је Руској православној цркви. Како се наводи у саопштењу РПЦ, одлуку о враћању иконе донео је председник Русије Владимир Путин након бројних захтева православних верника. Икона ће годину дана бити изложена у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви, након чега ће бити однета у Тројичну лавру Светог Сергеја, наводи Тас. Рубљов је икону насликао у 15. веку и она је једна од најпознатијих ремек-дела руског иконописа за коју се верује да је руски сликар насликао баш за Тројичну лавру Светог Сергеја. Икона је премештена у Третјаковску галерију у Москви 1929. године да би била изложена на изложби. Међутим, изложба никада није одржана и икона се од тада чувала у тој московској галерији, преноси Танјуг.

Изложба "Педесет година хода ка Икони", ђакона Срђана Радојковића, је од 31. марта до 22. априла 2023. године постављена у музичкој галерији Коларчеве задужбине. Током трајања поставке, до 22. априла, биће уприличен музички програм са разноврсним предавањима, о чему можете прочитати у наставку: Програм током трајања изложбе: 3. април, понедељак, у 17 часова: Бојан Миљковић, Византолошки институт САНУ, предавање на тему: "Чудотворна икона у Византији" (са пројекцијом). Представљање Монографије "Иконе ђакона Срђана Радојковића", у издању Издавачке куће Бернар. Говоре: Никола Дробњаковић, уредник Монографије, др Милеса Стефановић Бановић, виши научни сарадник Одељења за етнологију САНУ. Музички програм тога дана: др музике Милош Николић - кавал: музика Косова, Македоније и Старе Србије. 5. април, среда, у 17 часова: Изложба на поду ђакона Срђана - рани радови, тема "Рођење": 34 каприча - цртежи. Говори проф.др Петар Јевремовић. Музички програм Вана Вишекруна - Алфа: Јохан Себастијан Бах - Италијански концерт, Хроматска фантазија и фуга. 11. април, уторак, у 17 часова: Протосинђел Иларион (Ђурица) говори: Теологија иконе као теологија Печата; Музички програм академик Иван Јефтић, духовна музика. 12. април, среда, у 17 часова: Вођење кроз изложбу, ђакон Срђан Радојковић, са видео записима из његовог педагошког рада на Академији за уметности и консервацију СПЦ. 13. април, четвртак, у 17 часова: Предавање: Печат и отисак, доктор Оливер Томић, историчар уметности; Музички програм: Драгана Јовановић, Пасакаља за виолу СВЕТЛА СЕДМИЦА - Све што дише нека хвали Господа! 19, 20, 21 и 22. април, у 17 часова Дечји хорови, трубе, псалтири, кимвали, бубњеви. Групе певача Манастира Тројеручица, Манастира Фенек и цркава Светог Георгија Баново брдо и Стара Бежанија. Изложба цвећа - кринова, благодарећи г. Душану Бурсаћу. Посебан разговор и емисију са ђаконом Срђаном Радојковићем смо емитовали на дан отварања изложбе, у петак 31. марта, а можете је чути ОВДЕ. Извор: Радио "Слово љубве"

Изложба икона троје аутора - Петре Коснић, Ане Маљевић и Петра Редечкина, биће приређена у Педагошком музеју (у Узун Мирковој 14), у петак 17. марта, у 19 часова. Поставку ће отворити Епископ новобрдски г. Иларион, најавила је за Радио Слово љубве иконописац Петра Коснић. Изложба носи наслов "У сусрет боголикости-икона-Символ вере" и трајаће до 29. марта 2023. Петра је упутила позив слушаоцима да дођу, како на отварање, тако и током наредне две седмице, када ће од самих аутора моћи да чују о сликању икона. Разговор са Петром Коснић: Иконописац Петра Коснић је одрасла и стварала у Швајцарској и Италији, а у Србији се школовала на Академији за уметности и консервацију СПЦ и на Православном Богословском факултету Универзитета у Београду. Она нам говори о осталим ауторима ове поставке. Извор: Радио Слово љубве