Претражи Живе Речи Утехе

Почајевска икона Пресвете Дјеве Марије налази се у Успенско – почајевској лаври, Тернопољске области, у западној Украјини. Назив иконе је као и гора на којој се данас налази лавра, добила име по месташцу Почајев. Како је гора била позната по пештерама прилагођеним монашком животу – у једној од њих, настанила су се два монаха, посветивши се молитви и уздржању. Један од тих подвижника је са Иваном Босим једне вечери изашао ноћу на врх горе, ради обављања уобичајеног молитвеног правила. Тада, стојећи на молитви удостојио се следећег виђења – у огњеном стубу Пресвета Богородица је стајала и молила се. Управо, на том месту где је стајала, чврсти камен постао је мекан као восак а на њему је остао отисак десне Стопе Њене – која је све до данас, најстарија светиња Почајевске лавре. Под овом Стопом, избио је извор воде живе, који никада не престаје – без обзира што безбројни поклоници непрестано воду односе, ради исцељења ближњих. Ово јављање Мајке Божије на Почајевској гори и настанак отиска Њене Стопе у камену – догодио се 1340. г. На том месту данас се уздиже Успењски Сабор, виши од саме горе Почајев, обухватајући пештере, Стопу и сами извор; храм је изграђен 1780. г. у барокном стилу и од тада је непрестано похођен мноштвом верника који у Почајевску лавру пристижу из свих крајева васељене. Датум прослављења Почајевске иконе је 21. септембар по новом, односно, 8. септембар по старом календару; ова икона има још један датум у години када се прославља а то је 5. август по новом, односно, 23. јул по старом календару. Чуда Године 1595.г. константинопољски митрополит Неофит је путујући по Русији, из захвалности за указано му гостопримство, благословио велепосеницу Ану Гојску иконом Пресвете Богородице, коју је донео из Константинопоља. У почетку ова светиња није била позната многима, али су се убрзо од ње почела дешавати многобројна чудеса. Ноћу је од иконе исијавала неизрецива светлост, управо као онај огњени стуб у коме се 300 г. раније испосницима, Пречиста Мајка Божија јавила. Сама Ана Гојска је као израз посебног поштовања према икони – имајући виђење Богомајке која јој се јавила у великој светлости – држала пред иконом неугасиво кандило. Када се Анин рођени брат, Филип, будући слеп од рођења, сузним молитвама приближио икони и прогледао – у страху да такву светињу држи у дому своме, Ана ју је 1597.г. по савету духовних и мирских лица и у присуству великог броја верног народа, торжествено пренела уз свеће и молебно пјеније у Почајевски манастир, на чување монасима. Међутим, по смрти велепоседнице Ане Гојске, сво имање као и саму Почајевску гору, наследио је њен рођак, Андреј из Козина, а будући лутеран, мрзео је манастир, монахе – узнемиравао их, угњетавао и ометао. На крају, одузео им је земљу и шуму те запалио монашке келије и забранио народу да долазе на Почајевску гору, на поклоњење чудотворној икони и Стопи Пресвете Богородице. Као да му то није било довољно, са мноштвом наоружаних истомишљеника, напао је манастир 1623.г. и опљачкао црквена добра и ризницу – одневши и чудотворну икону са собом. Као врхунац богохулства наредио је својој жени, да обуче црквене одежде и са чашом у рукама пирује, са пијаницама и хулитељима. За такво богохулство жена му је била кажњена – запосео ју је зли дух и мучио страшно, све док њен обесни муж није вратио икону у Почајевски манастир. По враћању иконе у манастир изобилно су се од ње почела пројављивати чуда, те се вест о чудотворној икони Пресвете Богородице Почајевске, почела ширити по свим крајевима земље руске. Међу многим чудима од Почајевске иконе, посебно је знаменито чудесно избављење манастира од Турака, 1675.г. – који су приспели близу манастирских зидина. Полажући своју наду у помоћ Богомајке, монаси су се сву ноћ молили и певали Акатист пред чудотворном иконом а када су возгласили ,,Изабраној победоносној Војвоткињи“, Пресвета Дјева се јавила у светлој одежди окружена анђелима са исуканим мачевима – па је Турке ухватио страх, те се дадоше у бекство. Пред образом ове иконе верни се моле за остајање у чистоти православног вероисповедања, за избављење од крађа, очување здравља и за помоћ у различитим потребама. До сада, исцељења од ове иконе примали су не само православни и унијати, него и хришћани католичког и лутеранског исповедања, па чак и Јевреји – који су примали хришћанску веру. Изображење Немамо података ко је иконописац ове чудотворне иконе. Једино што знамо јесте да се налазила у поседу будућег константинопољског патријарха, тада Митрополита Неофита који ју је у знак захвалности, предао велепоседници, Ани Гојској. По повратку иконе у манастир, светиња се чува у кивоту од злата који има облик звезде. На поклоњење вернима спушта се пажљиво са трећег нивоа – где се налази – изнад царских двери, иконостаса Успенског сабора. Копије ове иконе распрострањене су широм света. Изображене су са десном Стопом Пресвете Дјеве Марије на којој је Пресвета приказана у одежди јарко црвене боје, црвене као крв Сина и Бога Њеног, коју ће пролити за живот света. Он, иако Творац, овде као Младенац седи у наручју Мајке Своје, са положеним босим ногама у рукама које Га убрусом обавијају. Испред њих, јасно се оцртава камен са отиском у коме има довољно простора да и Он остави отисак Свој, тамо где је тло додирнула пречиста Стопа Њезина. Тропар, глас 5 Пред светом Твојом иконом, Владичице, они који се моле задобијају исцељење, примају познање вере истините и заштиту од напада агарјанских. Тако и ми, К Теби припадајући, остављање грехова испроси, благочестиве помисли срца наших просвети и К Сину Твојему молитву узнеси за спасење душа наших. https://mitropolija.com/2025/08/04/cudotvorne-ikone-majke-bozije-pocajevska-4/