Претражи Живе Речи Утехе

Почајевска икона Пресвете Дјеве Марије налази се у Успенско – почајевској лаври, Тернопољске области, у западној Украјини. Назив иконе је као и гора на којој се данас налази лавра, добила име по месташцу Почајев. Како је гора била позната по пештерама прилагођеним монашком животу – у једној од њих, настанила су се два монаха, посветивши се молитви и уздржању. Један од тих подвижника је са Иваном Босим једне вечери изашао ноћу на врх горе, ради обављања уобичајеног молитвеног правила. Тада, стојећи на молитви удостојио се следећег виђења – у огњеном стубу Пресвета Богородица је стајала и молила се. Управо, на том месту где је стајала, чврсти камен постао је мекан као восак а на њему је остао отисак десне Стопе Њене – која је све до данас, најстарија светиња Почајевске лавре. Под овом Стопом, избио је извор воде живе, који никада не престаје – без обзира што безбројни поклоници непрестано воду односе, ради исцељења ближњих. Ово јављање Мајке Божије на Почајевској гори и настанак отиска Њене Стопе у камену – догодио се 1340. г. На том месту данас се уздиже Успењски Сабор, виши од саме горе Почајев, обухватајући пештере, Стопу и сами извор; храм је изграђен 1780. г. у барокном стилу и од тада је непрестано похођен мноштвом верника који у Почајевску лавру пристижу из свих крајева васељене. Датум прослављења Почајевске иконе је 21. септембар по новом, односно, 8. септембар по старом календару; ова икона има још један датум у години када се прославља а то је 5. август по новом, односно, 23. јул по старом календару. Чуда Године 1595.г. константинопољски митрополит Неофит је путујући по Русији, из захвалности за указано му гостопримство, благословио велепосеницу Ану Гојску иконом Пресвете Богородице, коју је донео из Константинопоља. У почетку ова светиња није била позната многима, али су се убрзо од ње почела дешавати многобројна чудеса. Ноћу је од иконе исијавала неизрецива светлост, управо као онај огњени стуб у коме се 300 г. раније испосницима, Пречиста Мајка Божија јавила. Сама Ана Гојска је као израз посебног поштовања према икони – имајући виђење Богомајке која јој се јавила у великој светлости – држала пред иконом неугасиво кандило. Када се Анин рођени брат, Филип, будући слеп од рођења, сузним молитвама приближио икони и прогледао – у страху да такву светињу држи у дому своме, Ана ју је 1597.г. по савету духовних и мирских лица и у присуству великог броја верног народа, торжествено пренела уз свеће и молебно пјеније у Почајевски манастир, на чување монасима. Међутим, по смрти велепоседнице Ане Гојске, сво имање као и саму Почајевску гору, наследио је њен рођак, Андреј из Козина, а будући лутеран, мрзео је манастир, монахе – узнемиравао их, угњетавао и ометао. На крају, одузео им је земљу и шуму те запалио монашке келије и забранио народу да долазе на Почајевску гору, на поклоњење чудотворној икони и Стопи Пресвете Богородице. Као да му то није било довољно, са мноштвом наоружаних истомишљеника, напао је манастир 1623.г. и опљачкао црквена добра и ризницу – одневши и чудотворну икону са собом. Као врхунац богохулства наредио је својој жени, да обуче црквене одежде и са чашом у рукама пирује, са пијаницама и хулитељима. За такво богохулство жена му је била кажњена – запосео ју је зли дух и мучио страшно, све док њен обесни муж није вратио икону у Почајевски манастир. По враћању иконе у манастир изобилно су се од ње почела пројављивати чуда, те се вест о чудотворној икони Пресвете Богородице Почајевске, почела ширити по свим крајевима земље руске. Међу многим чудима од Почајевске иконе, посебно је знаменито чудесно избављење манастира од Турака, 1675.г. – који су приспели близу манастирских зидина. Полажући своју наду у помоћ Богомајке, монаси су се сву ноћ молили и певали Акатист пред чудотворном иконом а када су возгласили ,,Изабраној победоносној Војвоткињи“, Пресвета Дјева се јавила у светлој одежди окружена анђелима са исуканим мачевима – па је Турке ухватио страх, те се дадоше у бекство. Пред образом ове иконе верни се моле за остајање у чистоти православног вероисповедања, за избављење од крађа, очување здравља и за помоћ у различитим потребама. До сада, исцељења од ове иконе примали су не само православни и унијати, него и хришћани католичког и лутеранског исповедања, па чак и Јевреји – који су примали хришћанску веру. Изображење Немамо података ко је иконописац ове чудотворне иконе. Једино што знамо јесте да се налазила у поседу будућег константинопољског патријарха, тада Митрополита Неофита који ју је у знак захвалности, предао велепоседници, Ани Гојској. По повратку иконе у манастир, светиња се чува у кивоту од злата који има облик звезде. На поклоњење вернима спушта се пажљиво са трећег нивоа – где се налази – изнад царских двери, иконостаса Успенског сабора. Копије ове иконе распрострањене су широм света. Изображене су са десном Стопом Пресвете Дјеве Марије на којој је Пресвета приказана у одежди јарко црвене боје, црвене као крв Сина и Бога Њеног, коју ће пролити за живот света. Он, иако Творац, овде као Младенац седи у наручју Мајке Своје, са положеним босим ногама у рукама које Га убрусом обавијају. Испред њих, јасно се оцртава камен са отиском у коме има довољно простора да и Он остави отисак Свој, тамо где је тло додирнула пречиста Стопа Њезина. Тропар, глас 5 Пред светом Твојом иконом, Владичице, они који се моле задобијају исцељење, примају познање вере истините и заштиту од напада агарјанских. Тако и ми, К Теби припадајући, остављање грехова испроси, благочестиве помисли срца наших просвети и К Сину Твојему молитву узнеси за спасење душа наших. https://mitropolija.com/2025/08/04/cudotvorne-ikone-majke-bozije-pocajevska-4/

Чудотворна Рудна икона Богородице откривена је 1687. године у граду Рудњи, (Могиљевске епархије) по коме је и добила име. Двије године касније (1689.) у Кијевско-печерски манастир ју је пренио локални свештеник, отац Василије. Од 1712. године, лик Пресвете Дјеве остао је у кијевском Флоровском манастиру у Подилу, након уједињења са Кијево-Печерским манастиром. Двадесетих година прошлог вијека, чудотворна икона, обложена прелијепом ризом украшеном дијамантима, нестала је. Највероватније је украдена из храма. Сада се у Саборној цркви Вазнесења може поклонити копији ове чудотворне иконе. Познато је доста поштованих копија чудотворне Рудне иконе Богородице. Међу њима је и древна икона насликана на платну, која се налазила у Цркви Покрова Пресвете Богородице у граду Алешки, Харковске области. Предање каже да ју је у Харков донио око 1612. године извјесни свештеник Петар Андрејев, који је дошао из Подољског краја, бјежећи од прогона унијата. Познате су биле и друге копије Рудне иконе Богородице – у селу Лубни, Лубенског округа Полтавске губерније, у селу Олишевка, Козелетског округа Черниговске губерније, у неким селима Ровне, Гродњенске и Витебске области. Најпознатија копија је икона Пресвете Богородице која се налази у московској Цркви Рођења Пресвете Богородице у Крилатском. Према народном предању, преношеном од уста до уста, око средине (19). вијека, икону Богородице су пронашли сељаци села Крилатскоје који су рано ујутру дошли до извора у јарузи, видећи Свети лик у трави. На мјесту пројаве иконе, подигнута је капела у име пројављене Рудне иконе, а њена копија постављена је у мјесну Цркву Рођења Пресвете Богородице. Познато је да су се и прије Октобарског преврата 1917. године становници Крилатског на дан празника иконе 25. октобра окупљали, организовали свеноћно бденије и литургије, обишли многе цркве у Москви са светињом и организовали дуге вјерске процесије. Обновљена икона је предата настојатељу новоотворене цркве 1989. године, те је заузела у њој своје заслужено мјесто и постала позната по многим чудима која су из ње произашла усрдним молитвама парохијана. Године 1996. један од престола храма је освећен у част Рудне иконе Богородице. А данас, многи православни становници Москве долазе на дан прославе Рудне иконе Богородице, до извора, некада чудесно освећеног. Спомен Рудне иконе Богородице празнује се 24. јула по новом односно 11. јула по старом календару. Постоји још један дан када се ова чудотворна икона празнује, а то је 25. октобар по новом, односно 12. октобар по старом календару. Чуда Пред овим образом молимо се за исцјељење од различитих недуга, као и од тешких и сложених животних околоности. Тропар глас 5. К Богородици приљежно увијек притецимо, грешни. К Богородици приљежно увијек притецимо, грешни и смирени, и припаднимо, к покајању, зовући из дубине душе: Владичице, помози, нам милосрђем, искајући, гинемо од мноштва прегрешенија, не одврати твоје слуге од себе, јер у тебе једину наду имамо. Молитва Пресвета Дјево Владичице Богородице, милост Христа мојега, обитавалиште Пресветога и Животворнаго Духа, надо свих светих слугу, свето огледало свјетлости Божије, светињо ангела и архангела, теби, припадамо, усрдно молећи се: умоли Сина својега и Бога мојега, да отпусти свако прегрешеније, вољно и невољно, избави ме од свих налета ђаволских. Јер си ти Владичице, мога пада избављење, простри Богоносне своје руке и извуци ме из дубина греховних и подај ми, рабу Твојему (име), како би свагда угодно Сину твојему и Богу мојему творила, Слава Њему са Безначалним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворјашчим Његовим Духом сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин. https://mitropolija.com/2025/07/23/cudotvorna-ikona-majke-bozije-rudnenska/

Икону Богородице Моденске/Косинске пренео је у Русију гроф Борис Петрович Шереметјев 1717. године из италијанског града Модене, током свог путовања и боравка по европским градовима. Икона се назива и Косинска по месту пребивалишта (у Успенском храму) некадашњег села Косино код Москве (данашњи округ Москве). Ову свету икону је Косинском храму поклонио цар Петар I, чијом благодатном помоћи је забележен велики број исцељења верујућих који су јој прибегавали. По октобарској револуцији, у наступајућим годинама атеизма, са Косинске иконе скинута је сребрна риза и драго камење. Године 1940. после затварања храмова у Косину, црквене утвари су опљачкане и уништене а чудотворну икону држава је запленила и пребацила у Музеј религије и атеизма, који се првобитно налазио у Москви, а затим у Лењинграду. После II светског рата чудотворни образ је пребачен на чување у Музеј староруске уметности Св. Андреја Рубљова, који се налазио на територији Спасо-Андрониковог манастира у Москви. Године 1976. светилиште је обновљено, након чега је три године икона била изложена у Музеју, а затим пажљиво чувана, до повратка у Косински храм. Године 1991, 2. јула, икона је враћена Цркви. Тог дана, по благослову Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Алексија II, чудотворна икона је свечано пренета из магацина Музеја, у новоотворени Саборни храм Спаса Нерукотвореног, где је и освећена. Потом је у богослужењу извршен свечани пренос чудотворног лика у парохију Косин. Испред светиње је прочитан акатист и служен водоосвећени молебан, након чега је чудотворна икона Богородице Косинске унесена у Никољски храм и постављена на посебан постамент. Године 1992. 2. јула, након што је Светоуспенски храм враћен парохији, у њу је постављена чудотворна Косинска икона Богородице, где светиња остаје све до данашњих дана. Сваке године парохијани Успенског храма у Косину врше литију до Светог језера са чудотворном иконом; према легенди, језеро је настало у древна времена, на месту где је некада стајала црква. Икона се прославља 3.јула по новом, односно 20. јуна по старом календару. Поред дана званичне прославе Косинске иконе, постоји и локално поштовање – прве Недеље по Вазнесењу Господњем. Чуда Пред овом иконом Пресвете Богородице названој Косинска/Моденска молимо се за исцељење од болести руку и ногу, колере, болести главе као и код лечења неплодности. Чудотворни лик Пресвете Богородице постао је познат по бројним исцељењима и знацима благодати. Тако су, на пример, 1848. године мештани суседних села Косино, где је харала колера, неколико пута узимали чудотворну икону из Модене на молитву, након чега је страшна болест потпуно престала. Изображење На оригиналном изображењу приказана је Света Дјева босих ногу у целој фигури са Богомладенцем, Кога придржава левом подлактицом и тако Му чини удобно сместилиште. Спаситељ је окренут ка верном народу кога десном руком благосиља, док у левој руци држи свитак. Одевен је притом у хитон златне боје; као Цар и Првосвештеник. Видимо да је икона у знатној мери оштећена. Позадина је у жутој-окер нијанси са такође приметним оштећењима. Света Дјева је сасвим једноставно одевена на овом иконографском приказу; акценат је на Богомладенцу који је окренут ка народу. Горња и доња хаљина Приснодјеве су у браон нијансама са златним извезеним порубима, без икаквог украшавања. На неким другим, скорашњим иконографским приказима, Богомајка такође у целој фигури носи Богомладенца, који је окренут од ње ка народу, кога благосиља. Руке Богородичине су испружене и Младенац обитава на њеним грудима – као код иконографског типа Богородице Велика Панагија (Свесвета). Овде Света Дјева није боса; одевена је у карактеристичну доњу хаљину плаве нијансе са црвеним мафорионом извезеним златним порубима. На раменима и пречасној глави њеној, налази се извезена по једна звезда – као симбол непорочне чистоте њене. Тропар глас 5. Радуј се, Заступнице целог света / и Заступнице нашег спасења! / Јер доневши чудотворну икону Твоју / радост и благослов си нам дала. Молимо ти се: / Госпођо, Богородице Христа Бога нашега, / моли се усрдно Сину твоме, / да нам дарује опроштење грехова, / мир свету / и спасење душама нашим. Кондак глас 4. Богородици приљежно увек притичимо, грешни и смирени, и припаднимо, у покајању зовући је, из дубине душе: Владичице, помози, милосрђем твојим, гинемо од мноштва прегрешења, не одврати се од слугу твојих, јер у тебе једину наду имамо ! Молтива Пресветој Богородици пред њеном чудотворном иконом Косинском/Моденском О премилостива и пречудна целога света царице! Достојно те славим и величам од свих духова злобе заштитнице, неупоредива првопредстојатељице, Бога и Творца родитељко, свих сила. Благодарим ти за сву твоју благодарност, јер си благоволила јавити нам преславни пренос чудотворне иконе твоје: О свесилна рода нашега помоћнице! Услиши нас, молимо ти се, и јави милост твоју; која се пројављује на пречистом образу твом, јер ти са нама пребиваш стога те молимо усрдно: не помињи мноштво грехова наших, испуни нам мољења, даруј нам све што је потребно за живот и благочешће, избави нас од беда и сваке болести, најпре од смртне погибељи, од налета злих духова и људи и свакога пагубног дејства. Бди и спаси нас благодаћу својом, Владичице од учења неверних и сујеверја, од лукавих дела. Спаси нас и отаџбину нашу од сваких побуна, развратних настројења и злих духова, непријатеља вере православне. Спаси нас све, свеблага заступнице наша, да благочестиво житије наше земно завршимо, хришћански безболно и непостидно, мирну кончину примимо и небеско Царство наследимо. Да ти увек појемо, величамо и славимо те, као заступницу рода хришћанскога, са свима светима који угодише Господу. Амин. https://mitropolija.com/2025/07/03/cudotvorna-ikona-majke-bozije-modenska-kosinska/