Претражи Живе Речи Утехе

Почајевска икона Пресвете Дјеве Марије налази се у Успенско – почајевској лаври, Тернопољске области, у западној Украјини. Назив иконе је као и гора на којој се данас налази лавра, добила име по месташцу Почајев. Како је гора била позната по пештерама прилагођеним монашком животу – у једној од њих, настанила су се два монаха, посветивши се молитви и уздржању. Један од тих подвижника је са Иваном Босим једне вечери изашао ноћу на врх горе, ради обављања уобичајеног молитвеног правила. Тада, стојећи на молитви удостојио се следећег виђења – у огњеном стубу Пресвета Богородица је стајала и молила се. Управо, на том месту где је стајала, чврсти камен постао је мекан као восак а на њему је остао отисак десне Стопе Њене – која је све до данас, најстарија светиња Почајевске лавре. Под овом Стопом, избио је извор воде живе, који никада не престаје – без обзира што безбројни поклоници непрестано воду односе, ради исцељења ближњих. Ово јављање Мајке Божије на Почајевској гори и настанак отиска Њене Стопе у камену – догодио се 1340. г. На том месту данас се уздиже Успењски Сабор, виши од саме горе Почајев, обухватајући пештере, Стопу и сами извор; храм је изграђен 1780. г. у барокном стилу и од тада је непрестано похођен мноштвом верника који у Почајевску лавру пристижу из свих крајева васељене. Датум прослављења Почајевске иконе је 21. септембар по новом, односно, 8. септембар по старом календару; ова икона има још један датум у години када се прославља а то је 5. август по новом, односно, 23. јул по старом календару. Чуда Године 1595.г. константинопољски митрополит Неофит је путујући по Русији, из захвалности за указано му гостопримство, благословио велепосеницу Ану Гојску иконом Пресвете Богородице, коју је донео из Константинопоља. У почетку ова светиња није била позната многима, али су се убрзо од ње почела дешавати многобројна чудеса. Ноћу је од иконе исијавала неизрецива светлост, управо као онај огњени стуб у коме се 300 г. раније испосницима, Пречиста Мајка Божија јавила. Сама Ана Гојска је као израз посебног поштовања према икони – имајући виђење Богомајке која јој се јавила у великој светлости – држала пред иконом неугасиво кандило. Када се Анин рођени брат, Филип, будући слеп од рођења, сузним молитвама приближио икони и прогледао – у страху да такву светињу држи у дому своме, Ана ју је 1597.г. по савету духовних и мирских лица и у присуству великог броја верног народа, торжествено пренела уз свеће и молебно пјеније у Почајевски манастир, на чување монасима. Међутим, по смрти велепоседнице Ане Гојске, сво имање као и саму Почајевску гору, наследио је њен рођак, Андреј из Козина, а будући лутеран, мрзео је манастир, монахе – узнемиравао их, угњетавао и ометао. На крају, одузео им је земљу и шуму те запалио монашке келије и забранио народу да долазе на Почајевску гору, на поклоњење чудотворној икони и Стопи Пресвете Богородице. Као да му то није било довољно, са мноштвом наоружаних истомишљеника, напао је манастир 1623.г. и опљачкао црквена добра и ризницу – одневши и чудотворну икону са собом. Као врхунац богохулства наредио је својој жени, да обуче црквене одежде и са чашом у рукама пирује, са пијаницама и хулитељима. За такво богохулство жена му је била кажњена – запосео ју је зли дух и мучио страшно, све док њен обесни муж није вратио икону у Почајевски манастир. По враћању иконе у манастир изобилно су се од ње почела пројављивати чуда, те се вест о чудотворној икони Пресвете Богородице Почајевске, почела ширити по свим крајевима земље руске. Међу многим чудима од Почајевске иконе, посебно је знаменито чудесно избављење манастира од Турака, 1675.г. – који су приспели близу манастирских зидина. Полажући своју наду у помоћ Богомајке, монаси су се сву ноћ молили и певали Акатист пред чудотворном иконом а када су возгласили ,,Изабраној победоносној Војвоткињи“, Пресвета Дјева се јавила у светлој одежди окружена анђелима са исуканим мачевима – па је Турке ухватио страх, те се дадоше у бекство. Пред образом ове иконе верни се моле за остајање у чистоти православног вероисповедања, за избављење од крађа, очување здравља и за помоћ у различитим потребама. До сада, исцељења од ове иконе примали су не само православни и унијати, него и хришћани католичког и лутеранског исповедања, па чак и Јевреји – који су примали хришћанску веру. Изображење Немамо података ко је иконописац ове чудотворне иконе. Једино што знамо јесте да се налазила у поседу будућег константинопољског патријарха, тада Митрополита Неофита који ју је у знак захвалности, предао велепоседници, Ани Гојској. По повратку иконе у манастир, светиња се чува у кивоту од злата који има облик звезде. На поклоњење вернима спушта се пажљиво са трећег нивоа – где се налази – изнад царских двери, иконостаса Успенског сабора. Копије ове иконе распрострањене су широм света. Изображене су са десном Стопом Пресвете Дјеве Марије на којој је Пресвета приказана у одежди јарко црвене боје, црвене као крв Сина и Бога Њеног, коју ће пролити за живот света. Он, иако Творац, овде као Младенац седи у наручју Мајке Своје, са положеним босим ногама у рукама које Га убрусом обавијају. Испред њих, јасно се оцртава камен са отиском у коме има довољно простора да и Он остави отисак Свој, тамо где је тло додирнула пречиста Стопа Њезина. Тропар, глас 5 Пред светом Твојом иконом, Владичице, они који се моле задобијају исцељење, примају познање вере истините и заштиту од напада агарјанских. Тако и ми, К Теби припадајући, остављање грехова испроси, благочестиве помисли срца наших просвети и К Сину Твојему молитву узнеси за спасење душа наших. https://mitropolija.com/2025/08/04/cudotvorne-ikone-majke-bozije-pocajevska-4/

Чудотворна Рудна икона Богородице откривена је 1687. године у граду Рудњи, (Могиљевске епархије) по коме је и добила име. Двије године касније (1689.) у Кијевско-печерски манастир ју је пренио локални свештеник, отац Василије. Од 1712. године, лик Пресвете Дјеве остао је у кијевском Флоровском манастиру у Подилу, након уједињења са Кијево-Печерским манастиром. Двадесетих година прошлог вијека, чудотворна икона, обложена прелијепом ризом украшеном дијамантима, нестала је. Највероватније је украдена из храма. Сада се у Саборној цркви Вазнесења може поклонити копији ове чудотворне иконе. Познато је доста поштованих копија чудотворне Рудне иконе Богородице. Међу њима је и древна икона насликана на платну, која се налазила у Цркви Покрова Пресвете Богородице у граду Алешки, Харковске области. Предање каже да ју је у Харков донио око 1612. године извјесни свештеник Петар Андрејев, који је дошао из Подољског краја, бјежећи од прогона унијата. Познате су биле и друге копије Рудне иконе Богородице – у селу Лубни, Лубенског округа Полтавске губерније, у селу Олишевка, Козелетског округа Черниговске губерније, у неким селима Ровне, Гродњенске и Витебске области. Најпознатија копија је икона Пресвете Богородице која се налази у московској Цркви Рођења Пресвете Богородице у Крилатском. Према народном предању, преношеном од уста до уста, око средине (19). вијека, икону Богородице су пронашли сељаци села Крилатскоје који су рано ујутру дошли до извора у јарузи, видећи Свети лик у трави. На мјесту пројаве иконе, подигнута је капела у име пројављене Рудне иконе, а њена копија постављена је у мјесну Цркву Рођења Пресвете Богородице. Познато је да су се и прије Октобарског преврата 1917. године становници Крилатског на дан празника иконе 25. октобра окупљали, организовали свеноћно бденије и литургије, обишли многе цркве у Москви са светињом и организовали дуге вјерске процесије. Обновљена икона је предата настојатељу новоотворене цркве 1989. године, те је заузела у њој своје заслужено мјесто и постала позната по многим чудима која су из ње произашла усрдним молитвама парохијана. Године 1996. један од престола храма је освећен у част Рудне иконе Богородице. А данас, многи православни становници Москве долазе на дан прославе Рудне иконе Богородице, до извора, некада чудесно освећеног. Спомен Рудне иконе Богородице празнује се 24. јула по новом односно 11. јула по старом календару. Постоји још један дан када се ова чудотворна икона празнује, а то је 25. октобар по новом, односно 12. октобар по старом календару. Чуда Пред овим образом молимо се за исцјељење од различитих недуга, као и од тешких и сложених животних околоности. Тропар глас 5. К Богородици приљежно увијек притецимо, грешни. К Богородици приљежно увијек притецимо, грешни и смирени, и припаднимо, к покајању, зовући из дубине душе: Владичице, помози, нам милосрђем, искајући, гинемо од мноштва прегрешенија, не одврати твоје слуге од себе, јер у тебе једину наду имамо. Молитва Пресвета Дјево Владичице Богородице, милост Христа мојега, обитавалиште Пресветога и Животворнаго Духа, надо свих светих слугу, свето огледало свјетлости Божије, светињо ангела и архангела, теби, припадамо, усрдно молећи се: умоли Сина својега и Бога мојега, да отпусти свако прегрешеније, вољно и невољно, избави ме од свих налета ђаволских. Јер си ти Владичице, мога пада избављење, простри Богоносне своје руке и извуци ме из дубина греховних и подај ми, рабу Твојему (име), како би свагда угодно Сину твојему и Богу мојему творила, Слава Њему са Безначалним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворјашчим Његовим Духом сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин. https://mitropolija.com/2025/07/23/cudotvorna-ikona-majke-bozije-rudnenska/