Претражи Живе Речи Утехе

У част Преславне и Преблагословене Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије Светом апостолу Луки се приписује да је насликао око 600 икона, али само се за 72 иконе сматра засигурно, да су дело руку његових. Једна од њих је и чудотворна икона Мајке Божије, звана, Одигитрија, коју је иконописао по Богородичиној жељи, још за време Њенога живота, коју је Она видела и лично благословила. После Успења Њеног, Св. апостол Лука ју је поклонио Теофилу, државном службенику, за кога је написао Дела апостолска. Из Антиохије икона Одигитрија је пренета касније у Јерусалим где ју је узела царица Евдокија и послала царевој сестри Пулхерији на дар. Пулхерија ју је затим положила у Влахернску цркву, своју задужбину. Данас, икона Богородице Одигитрије почива у манастиру Хиландару. У СПЦ спомен чудотворне иконе Мајке Божије Одигитрије слави се 9. јула по новом, односно 26. јуна по старом календару. Изображење Богородичина икона Одигитрија иконографски припада типу икона – Путеводитељица, што им и сами назив каже. Богомајка у наручју држи Богомладенца и левом руком указује на Њега као на Пут истинити. Младенац десном руком указује на Закон, јер он као глава Цркве, као Законодавац благосиља све који иду путем благочешћа. Сами лик Богородице Одигитрије плени једном сасвим јединственом лепотом те се са правом сматра једном од најлепших европских икона. Сва је у светлости која није од овога света. Портрет главе и лака нагнутост ка Христу, изражавају истовремено и добровољно покоравање Вољи Божијој и Њену материнску нежност и благост. Озбиљност лика могла би се разумети као наговештај туге која тек треба да дође; дубока мисаоност, достојанство и преданост који се примећују, уздижу је до жртвености у изузетности задатка, који пред Њом стоји, због кога ће и бити названа – Блаженом међу женама. Сам Њен лик, оличава оно што се на грчком зове „калос“: лепоту и доброту у једном. Руменило које видимо на образима, указује не на спољашњу лепоту, већ пре на господственост Њеног узвишеног положаја, који заузима у Божанском домостроју спасења. (обичај да на лице ставља руменило владао је у то доба само међу цариградским дамама са врха друштвене лествице) Правилне црте лица, које представљају савршенство духа, озарене су управо тамо где бисмо очекивали затамњеност. Њена одежда је смарагдно зелене боје, која симболизује снагу, као и наду за човечанство. Њен плашт, обрубљен златом, карактеристичне је мркољубичасте боје која указује на високи ранг, углед и значај личности која га носи. Лева рука Богородице, изванредно дугих и гипких прстију, указује на дете – Христа, које се налази на Њеној десној руци. А Христов детињи лик приказан је као смеђокос и смеђоок, што треба да укаже на Његово семитско земаљско порекло. (Семити су иначе стара група народа сродних по пореклу, језиику и антрополошким карактеристикама који насељавају обале Медитеранског басена, земље Блиског и Средњег истока као и Северну Африку; данас се под Семитима подразумевају углавном савремени Арапи, Јевреји и Малтежани). Христово лице је детиње благо и обло, које осим ведрином зрачи и озбиљношћу и мудрошћу. Његова раскошна одежда прелива се у сјајним линијама за које би се пре могло рећи да су одбљесци светлости која долази, колико са ове, толико и са оне стране стварности. Као и седам и по векова раније, савеменици Св. Саве и он сам су били велики поштоваоци овог лика Пресвете Дјеве и Сина Њеног, а знамо да ниједан његов боравак у Цариграду није могао да прође без посете манастиру Богородице Евергетиде, а том је лику посветио и манастир Студеницу. Читава структура на икони иако сведена и једноставна – таква каква је, савршено је уравнотежена, чиме је ремек дело јединствено и изузетно вредно. Оштећења која можемо запазити на икони постоје и дан данас. Подсећају на трагове неких огромних суза, на златасто сијање исто тако као што је и сама позадина, што јој не само не умањује лепоту, већ јој и доприноси. Осим што ова оштећења сведоче о мркотрпном пробијању кроз векове, измицању пожарима, турским зулумима; сви ови трагови зуба времена, само појачавају дубину доживљаја – созерцања Пречистог лика Њеног. Чуда Постоји предање да ју је један иконописац покушао ,,поправити“, додатним додавањем боја која су видна на оштећењима иконе. Но, сама Пресвета Богородица му се јавила и објаснила, да Она сама жели да икона остане управо таква, каква је. Такође, двојици слепаца се јавила и довела их у Цркву Влахерну, пред Своју икону, и ту им је обојици повратила вид; због тога јој је остао назив Путеводитељица. Када је војска персијског цара Хозроја ударила на Цариград, Патријарх Сергије је изнео ову икону на градске бедеме и носио ју је по њиховим ивицама. И тада Пресвета Дјева спашава хришћане; збуњује војске непријатељске, море колеба, лађе потапа, док се преостали непријатељи не дају у бекство. Од тога догађаја установљен је спомен овог чуда Пресвете Дјеве у суботу 5. недеље Часнога поста, са читањем Акатиста. У време иконоборства, икона Богородице Одигитрије је пренета у обитељ чувеног манастира Христа Пантократора. Тамо је зазидана у зид са кандилом које је горело пред њом. Како је икона зазидана, тако је и нађена. Призива се у помоћ као Путеводитељка на свим животним путевима и странпутицама, који се постављају пред нас као непогрешива Наставница. У Митрополији црногорско-приморској већ дужи низ година постоји оформљена туристичка агенција, названа Њеним именом – Одигитрија, за поклоничка путовања светињама Земље Сина Њеног. https://mitropolija.com/2025/07/08/cudotvorne-ikone-majke-bozije-odigitrija-putevoditeljica-4/