Претражи Живе Речи Утехе

Хиландарски кутак Јавне библиотеке Бора Станковић у Врању, богатији је за још 70 књига из издавачке продукције Задужбине Хиландара. Ова поклон збирка је немерљиво богатство за ову установу и посебан изазов за истраживаче. Са благословом Високопреподобног архимандрита Методија, дар манастира Хиландара библиотеци је предала мати Јефремија из манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана из Врања. Овим поклоном се употпуњује вредна збирка у Хиландарском кутку врањске Библиотеке, која садржи уметничка, религијска, филозофска, историографска дела, али и најбоља литерарна остварења великана српске књижевности. Са даривањем књига из библиотеке хиландарске светогорске светиње, отпочето је 17. фебруара 2022. када је архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре манастира Хиландара, у присуству највиших функционера града Врања предвођених градоначелником Слободаном Миленковићем, донирао више од 800 монографских публикација и осам наслова серијских публикација. Том приликом свечано је отворен Хиландарски кутак, део библиотеке који Врањанцима омогућава да читају вредне и значајне књиге дароване из библиотеке највеће српске светиње. Библиотека „Бора Станковић“ се примањем донације обавезује да чува, стара се и одржава нову библиотечку збирку, презентује и популарише грађу коју она садржи, у складу са савременим библиотечким стандардима и тиме доприноси очувању српског културног наслеђа. Врањски библиотекари су почаствовани оваквим гестом и избором да буду сапутници и сарадници Хиландара, места одакле је српска књига потекла и куда непрестано увире. Извор: bibliotekavranje.rs Извор: Задужбина Хиландара

Са благословом Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Г.Г. Порфирија, изашло је друго издање душекорисне књиге "Сећање не сме да стане", чији је издавач је наша сестра у Христу - Зорица Ковачев. Књига је посвећена Блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Блаженопочившем епископу захумско-херцеговачком Атанасију, и написана је са великом пажњом и љубављу. Књига представља сведочење многострадалних људи, жена и деце. Разлог за њихово страдање познат је само Богу и онима који су зло учинили. Житија светих из ове књиге недвосмислено указују на свецелу љубав наших Светих, славних предака према Православној вери и Отаџбини. Вечноживи Новомученици Српски су духовни оријентир надолазећим генерацијама у славу Христа Распетог и Васкрслог. Иначе, у књизи су заступљени новомученици које је Сабор СПЦ канонизовао до 2020.године. Ко жели књигу за себе или свештеници за своје парохијане, могу контактирати издавача Зорицу Ковачев на тел 066 201816 и добиће је бесплатно. Плаћају се само трошкови испоруке. Други начин је куповина у продавницама "Ризнице" у Земуну и код Храма Светог Саве, као и у књижари ПБФ. Нека би нам Свети Мученици Српски били подстицај да, непрекидно надахнути њиховом жртвом, пребивамо у спремности на жртву за Бога, ближњега свога и чистоту вере Православне. Амин, Боже дај. https://zivereci.com/874-12915

У храму св. великомученика Пантелејмона у београдском насељу Миријево је, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 10. априла 2022. године беседио теолог др Александар Милојков. Тема предавања које данас слушамо благодарећи о. Јовану Јефтенићу, старешини Светопантелејмоновске цркве, била је "Пост као педагог Христове нове заповести" (Јн. 13, 34-35). Звучни запис http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/15.04.22 ZBOR - Aleksandar Milojkov u crkvi sv. Pantelejmona.mp3

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, а уз покровитељство Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, музички састав Перивој снимио је четири нове композиције - Бели крин, Божји дан, Слављеничка песма и Песма Крсту. Звучни запис разговора За прве три песме снимљени су и изузетно квалитетни видео спотови у коме је верно дочарано духовно, материјално и природно благо пиротског краја. На пројекту је радило много уметника из различитих сфера и то из више крајева Србије, а све је завршено за мање од седам месеци. Извор: Радио Глас

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све основце, средњошколце, студенте, родитеље и наставнике, све ђаке који похађају верску наставу, као и све оне који похађају грађанско васпитање, на молитву и благослов поводом почетка нове школске 2021/22. године - Света Литургија и призив Светога Духа биће служени у суботу, 4. септембра 2021, у Спомен храму Светог Саве на Врачару, са почетком у 9 часова. Повезане вести: Позив Патријарха Порфирија на молитву поводом нове школске године Патријарх Порифирије поздравио ђаке прваке Патријарх Порфирије благословио ђаке прваке

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све основце, средњошколце, студенте, родитеље и наставнике, све ђаке који похађају верску наставу, као и све оне који похађају грађанско васпитање, на молитву и благослов поводом почетка нове школске 2021/22. године - Света Литургија и призив Светога Духа биће служени у суботу, 4. септембра 2021, у Спомен храму Светог Саве на Врачару, са почетком у 9 часова. Драги ученици основних школа, драги ученици средњих школа, драги студенти, родитељи и наставници, У суботу, 4. септембра, са почетком у 9 часова у Спомен-храму Светог Саве на Врачару служићемо Божанствену Литургију и призив Светог Духа за успешан и Богом благословен почетак нове школске 2021/22. године. Позивам све вас да дођете на молитву и благослов: основце, средњошколце, студенте, наставнике, родитеље... Сви су добродошли - и они који похађају верску наставу и они који не похађају верску наставу него уче грађанско васпитање, јер независно од тога колико смо способни и вешти, колико знања имамо, помоћ је потребна свима, а Бог помаже онима који је од Њега траже. Његова помоћ нам је потребна, пре свега да бисмо остали здрави и весели, да бисмо се дружили и радовали сваком дану; али и да бисмо превазишли и савладали све тешкоће. И сам сам се уверио, нарочито као ђак, да ми је Бог много пута када нисам имао решења помогао, када сам Му се молитвом обраћао. Дакле, сваком је Господ потребан, и због тога ћемо се у суботу, 4. септембра, у храму Светог Саве на Врачару у 9 сати сви заједно обратити Њему, Господу нашем Христу Исусу, да нам пошаље благодат Духа Светога да оснажи наше духовне силе како бисте са успехом завршили разред или положили испите који вам предстоје, и исто тако да би се ваши родитељи, учитељи и професори вама поносили и да бисте са својим школским другарима били увек пријатељи у животима који су пред вама. Ваш пријатељ у Христу, Патријарх српски Порфирије Извор: Инстаграм налог Његове Светости

У петак 25. јуна са почетком од 19ч, у духовно-мисионарском центру Епархије тимочке "Гостопримница", одржаће се представљање нове књиге презвитера др Оливера Суботића "Духовни лик Николе Тесле". Поред аутора о књизи ће говорити ђакон Стеван Јовановић и др Александар Милојков.

У складу са Уставом Свете Горе, сваког 1. јуна (по старом календару) у Протату се врши смена Свештене Епистасије (извршне власти) Свете Горе. Досадашњу Епистасију на челу са Протоепистатом (Прот) из Велике Лавре, наслеђује Епистасија предвођена Ватопедом. Сам чин инаугурације обавља епитропија (намесништво) Свештене Општине (скупштине) Свете Горе. Где патерицу (штап) као главно обележје протовог старешинства новом Проту предаје антипросоп Велике Лавре, као најстаријег тј. првог манастира по светогорској хијерархији. Прот добија и три напрсна крста која носи, без обзира да ли је он клирик (јеромонах) или прост монах. Епитропија предаје Проту и печат Свете Горе који је састављен из четири дела, тако да Прот даје сваком од чланова Епистасије по један задржавајући један део и сам. Тиме је, за оверу сваког документа, потребна саборност свих чланова Епистасије. Устоличењу су присуствовали: у име Владе заменик министра спољних послова Грчке г. К. Власис, помоћник гувернера Свете Горе г. А. Кашмироглу, г. К. Велопулос председник партије Елиники лиси (Грчко решење) и посланик у грчком и европском парламенту, представници полиције и морнарице која је присутна на Светој Гори. Данашњим даном дужност Прота је преузео старац Георгије јеромонах ватопедски и дугогодишњи ректор Атонијаде, црквене академије у Кареји. Сви који буду посетили Свету Гору у периоду од данас до 1(14). јуна 2021. на својој дозволи за улазак имаће потпис старца Георгија и његове епистасије: Јосифа Каракалског, Филотеја Кутлумушког и Теофана Ставроникитског. светогорске стазе: Устоличење нове Епистасије (svetogorskestaze.blogspot.com)

Божанствена Литургија и Молебан за благослов новог лета Господњег биће служени у поноћ 01./14. јануара (среда на четвртак, 00:00 часова) 2021. у централном делу Храма Светог Саве. Како је наведено из Храма Св. Саве година која је за нама била је година озбиљних искушења. - И наш се народ нашао пред озбиљним испитом – испитом вере и трпљења, љубави и смирења. По својој премудрости Господ нам је и у овом тешком времену послао утеху. Упркос свим искушењима наш православни народ довршио је велико дело изградње и украшавања своје заветне светиње – Храма Светог Саве. Ова светиња нам је светионик ка сигурном пристаништу вере Христове, којом је благословен наш православни род - наводе на сајту Храма. Поручили су да дочекујући ново 2021. лето Господње помолићемо се Оцу Небеском да нас од искушења избави и да нам подари снагу да свој животни подвиг носимо достојанствено, достојно имена хришћанског. Извор: Телевизија Храм

У Недељу Светих старозаветних Праотаца, 27. децембра 2020. године, када Црква прославља и празник Материце, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету Литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Његовом Преосвештенству саслуживали су протонамесник Зоран Голубовић, јереји Новак Бојанић и Марко Радосављевић и архиђакон Илија Јовановић уз певничко појање ђакона Вука Јовановића. Служењу свете Литургије претходило је освећење нових антиминса који ће у наредном периоду бити подељени храмовима Епархије тимочке. Отац Новак Бојанић тумачио је сабраном народу прочитани јеванђелски одељак а потом свим женама честитао данашњи празник. По завршетку свете Литургије беседио је и Епископ Иларион који је верном народу саопштио да су у нове антиминсе ушивене честице моштију Светих јасеновачких новомученика које су братском љубављу Епископа славонско-пакрачког г. Јована дароване Тимочкој епархији. Поред честица моштију, Епархији је дарован и велики дрвени крст, израђен од јасеновачког дрвета, који ће на пролеће бити постављен у порту зајечарског Саборног храма. Епископ је потом позвао све верне да умноже своје молитве и у овим тешким временима остану чврсти у вери. Са радошћу и благодарношћу Господу коју осећамо због данашњег празника, осећамо и даље искрену братску жалост за све оне из нашег окружења који су нас недавно напустили, за наше ближње недавно представљене слуге Божје. Нека Господ свима њима дарује Царство небеско а нама бодрост и храброст у вери, да истрајемо на нашем животном путу, закључио је владика Иларион. Извор: Епархија тимочка

У четвртак, дана 22. октобра 2020. године, када Црква слави Светог апостола Јакова и Светог деспота Стефана српског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим осветио је антиминсе и служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Даљска Водица. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки, протонамесник Немања Клајић, службеник ЕУО, јереј др Марко Шукунда, службеник ЕУО, јереј Синиша Мићановић, други парох боровонасељски и ђакон Војислав Николић, службеник ЕУО. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Радио Глас Православне Епархије нишке припрема нове емисије у свом редовном програму, а емитовање се очекује након Божићних празника. Јереј др Бобан Димитријевић аутор је емисије „Катихизис“ која ће обрађивати теме о православној духовности, догматском учењу Цркве, Светом Писму, предању, историји и богослужењу Цркве. Први серијал „Катихизиса“ обухватаће питања православне духовности и говориће о православном поимању Бога, човека, Цркве, Царства Божијег, као и теме о блаженствима, врлинама, молитви, браку и породици, болести, страдању и смрти. Емитовање првих емисија из циклуса планирано је након Божићних празника. Циклус Емисија „Псалтир“, чији је аутор доктор теологије Ивица Живковић, представља циклус емисија у којима ћемо говорити о псалмима, као и о значају читања псалама у свакодневном духовном животу. „Калеидоскоп“ - која ће представити приче о светитељима, личностима и догађајима који су обележили нашу прошлост, сачували наш идентитет и оставили нам завет за будућност. Ђакон Предраг Владисављевић, професор Историје српске цркве на Богословији Светог Кирила и Методија у Нишу, почиње циклус са емисијама чије су теме 100 година од васпостављења Српске патријаршије, као и са емисијама које су посвећене патријарху Дожићу. Емитовање прве емисије „Проглашење Патријаршије у доба цара Душана и њен живот од укидања до уједињења“ је заказано за 4.11.2020., у 12ч. „Кашичица здравља“ је такође нова емисија у којој ће њен аутор, јереј Иван Лилић, парох хумски, откривати тајне лековитог биља. Још једна нова емисија коју је покренуо Радио Глас, и која је већ почела са редовним емитовањем, јесте и „Човекољубље“, емисија о харитативним делатностима Епархије нишке, која трага за добрим и хуманим људима, представља њих и њихова племенита дела. Емисија је на програму сваког четвртка у 12 сати и репризно истог дана од 23 сата.

Ново издање емисије "Живе речи" емитујемо уживо у среду 30. септембра 2020. Лета Господњег од 20:00ч. На самом почетку протопрезвитер Слободан Лукић, парох црмнички служиће призив Светога Духа на почетку нове школске и академске године. Специјални гости: Протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички и координатор Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске; и протопрезвитер Слободан Лукић, парох црмнички; Уметничка гошћа: Силвија Ромић, песникиња из Новог Сада; Модератор емисије: катихета Бранислав Илић

Творче и Сведржитељу свега видљивог и невидљивог, благослови венац доброте Твоје! Ново издање емисије Богослужбене особености великих празника посвећено је празнику Начала индикта или Црквене нове године, као и дану васколике творевине Божје. Црквена нова година означава почетак годишњег богослужбеног круга, који чине празници чији спомен свештено савршавамо у току године. Круг великих празника почиње празником Рождества Пресвете Богородице, а завршава се свештеним споменом на празник Успенија Пресвете Богородице. Христе Боже наш, ти си мудро све створио, и из непостојања у постојање привео. Благослови венац нове године, и сачувај без штете наша села и градове. Благоверни народ наш силом твојом обрадуј, и победу над противницима му даруј, и ради Богородице подари свету велику милост (Друга стихира на стиховње). Од 1989. године, 1/14. септембар се обележава и као Дан твари Божје, односно свега од Бога сазданог. Васколики православни и хришћански свет је позван да се у овај дан моли Саздатељу света, узносећи благодарне молитве на великом дару створеног света, као и молитве за његову заштиту и очување. Евхаристија чини да људи учествујући у Телу Христовом могу учествовати у животу Свете Тројице, а у Светом Духу она може са Христом принети творевину њеном Творцу: Твоје од Твојих, Теби приносећи ради свих и за све, подсећа нас текст Анафоре. Празник Црквене нове године прилика је да размислимо о природној средини, о оним стварима које је наш дивни Бог, када их је први пут створио и видео све што је учинио, објавио: беше веома добро (Постање 1, 31). Овај дан нам пружа прилику да продубимо своје знање и ојачамо своју веру у Бога размишљајући о многоструким благословима творевине. Слава Ти што си ме створио! Слава Ти, што си ми показао лепоту васељене! Слава Ти, што си ми отворио небу и земљу као странице књиге вечне мудрости! Слава Ти за сваки корак животног хођења, за сваки тренутак славе! Слава Ти, Боже, од векова до векова! (Благодарне химне Акатиста Слава Богу за све) Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Молепствије о почетку школског рада или, како често кажемо, Призив Светога Духа пред почетак нове школске године биће служен у недељу 7/20. септембра 2020. године у свим храмовима у Епархији бачкој. Преузмите летак кампање “Изабери веронауку” Позивамо ученике, вероучитеље, катихете и остале просветне раднике хришћане, родитеље и целокупни благочестиви народ Божји да дођу у своје парохијске цркве на богослужење тога дана. Дођите да се помолимо да Дух Свети, својом божанском благодаћу, разгори срца ђака по школама и свим просветним установама, и да свима отвори умове за познање сваког доброг дела и стицање знањâ којима се изграђујемо у славу Тројичнога Бога, а за лично и свеопште спасење! Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У седму недјељу по Васкрсењу – Светих отаца Првог васељенског сабора, 31.маја 2020.љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог мученика Теодота Анкирског, молитвено је било у острошкој светињи. Звучни запис беседе Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживали су му јереј Ранко Радоњић и јерођакон Зосима. Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало острошко монаштво и вјерни народ, а током Литургије узношене су и молитве за оздрављење болесних од вируса корона, као и за здравље свих. На крају богослужења сабранима је бесједио о. Владимир који је подсјетио да је Први васељенски сабор када је Црква у лику својих светитеља одбранила један од основних догмата свог учења, а то је догмат да Господ наш Исус Христос није обичан човјек и пророк, него да је Оваплоћени Син Божији, који је бивши Богом вјечним постао Човјеком, да би нас искупио крсном својом жртвом и да би Својим васкрсењем и нас васкрсао и даровао нам опроштење грехова и живот вјечни. – Арије безбожни свештеник није имао Духом Светим познање ко је Господ наш Исус Христос, него је почео да умује својим гордим умом отпалим од Бога, отпалим од саборног тијела Цркве Христове и почео је да говори и учи да је Христос створење Божије, најсавршеније, да није исте природе са Оцем небеским. То је вријеме велике борбе и спорова – подсјетио је о.Владимир и савјетовао сабране да читају историју васељенских сабора, што је ако је казао веома душекорисно. О. Владимир је казао да су наши свети оци говорили да је Христос једносуштан са Оцем, што ми исповиједамо у Символу вјере. – Сви они који покушају гордим умовањем, без Бога и благодати Божије, без јединства са светим, да донесу неку истину о Цркви и Христу, бити одлучени од Цркве – нагласио је о.Владимир. Осврнуо се и на актуелна дешавања у Црној Гори наводећи да се појавио памфлет у коме наводно власт нуди договор Цркви да се зове Православна црква у Црној Гори. – Замислите, Свети Сава није био довољно православан, па се у 21. вијеку морао појавити један обезбожени неокомунистички човјек који није крштен и који нама говори да ми морамо бити православнији. Наводно та Црква коју је Свети Сава установио није довољно православна, па ћемо сад ми да правимо нову цркву. Ми говоримо да је наша Црква православна – Српска Православна Црква и нема потребе да ми мијењамо тај назив дајући јој оно што она јесте. Само у Православној цркви ми имамо спасење и ми се Христом Богом Сином Божијим кога су исповједили свети оци на Првом васељенском сабору спасавамо. У ту Цркву призивамо да дођу и ти људи који би данас да праве нове цркве, да дођу, да се врате, да се крсте, дасе не баве ћоравим послом – казао је о. Владимир. Извор: Манастир Острог

Поштовани посетиоци нашег портала, на нашем порталу сте пратили нову епизоду Интернет литије "Не дамо светиње". Интернет литију је предводио протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић, координатор правног савјета митрополије црногорско-приморске, а специјални гост је био Горан Ћетковић, предсједник удружења новинара Црне Горе. Доносимо снимак интернет литије коју сте уживо пратили на нашем порталу.

Како би спречила пораст оболелих од Ковида-19, Влада Републике Србије пооштрила је мере које се односе на слободу кретања људи. Полицијски час ће бити продужен од 22. марта 2020. године, те ће на снази бити забрана кретања од 17 часова до 5 ујутру. Од 21. марта обустављен је јавни градски превоз на територији Републике Србије. Одлука је ступила на снагу од 20 часова, и не односи се на такси превоз, путничка возила и превоз за запослене. Забрањен је рад свих објеката и локала унутар тржних центара изузев самопослуга, продавница хране и апотека. Забрањен је боравак у свим парковима и на јавним површинама намењеним за рекреацију и спорт. Забрана јавног окупљања у затвореном простору пооштрена је тако да у затвореном простору не може боравити више од пет особа. Сутра, у недељу, рано ујутру од четири до седам часова, више од 1.000 продавница широм Србије биће отворено за грађане старије од 65 година, којима је, у борби против ширења вируса корона, забрањен излазак напоље. Списак продавница за читаву Србију можете прочитати путем следећег линка: Списак трговинских објеката за рад недељом од 4 до 7 часова за снабдевање старијих од 65 година Епархија бачка Српске Православне Цркве позвала је вернике да – у циљу спречавања ширења короновирусне заразе – у потпуности поштују мере које је донела Влада наше земље, укључујући и долазак у храмове на света богослужења. Богослужења у складу са новим мерама донесеним у циљу спречавања ширења вируса COVID-19 Епархија бачка ће преко својих црквених општина и парохија, Катихетског одбора и добротворне службе Платон Атанацковић, уз сагласност општинских кризних штабова, указати помоћ свима којима је она потребна. Парохијани се могу јавити својим парохијским свештеницима, као и на број телефона епархијске добротворне службе Платон Атанцковић 064/800 27 64 и дежурни телефон број 021/402 403. Број телефона кол центра Црвеног крста Нови Сад је 021/4871 700. На конференцији за новинаре, одржаној 21. марта у Скупштини Града Новог Сада, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, најавио је да ће већ почетком идуће седмице бити донета одлука о једнократној помоћи за више од 33 хиљаде пензионера у Новом Саду. У објекту Дома здравља, у Змај Огњена Вука бр. 18, отворена је нова амбуланта само за особе са респираторним обољењима, уведено је нових 14 телефонских линија и 6 линија за психолошку подршку. У објекту на Новом насељу се отвара и диспанзер за децу са респираторним тегобама. Kontakt centar COVID-19 Црвени крст Србије отворио је 56 кол центара за психосоцијалну подршку грађанима којима је ограничено кретање. Црвени крст Новог Сада је оформио волонтерски кол центар (који је почео са радом 16. марта, за старије Новосађане којима је потребна помоћ за доставу основних животних намирница, средстава за хигијену и лекова). Сви старији суграђани могу позвати на број 021/4871 700 сваког радног дана од 8 до 22 часа, а на основу потреба формира се списак за посете. Волонтери Црвеног крста Новог Сада, видно обележени и са идентификационом картицом, одлазе у кућне посете и спроводе потребну набавку прехрамбених намирница, средстава за хигијену и лекова, поштујући здравствене препоруке које се односе на спречавање ширења инфекције корона вирусом. http://www.gockns.org.rs/ Детаљније информације потражите на сајту www.covid19.rs Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 13. јануара 2020. године на платоу испред Спомен-храма Светог Саве на Врачару молебан на почетку Нове године и упутуо молитве за спас народа у Црној Гори, Косову и Метохији и свим српским крајевима. Саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског г. Стефана, настојатеља храма Светог Саве. После молебана, у поноћ, на радост многобројног верног народа престонице приређен је традиционални ватромет. Извор: Инфо-служба СПЦ

Видослов, издавачка кућа Епархије захумско – херцеговачке и приморске са поносом може да објави да се на листи њених издања налазе и двије нове књиге које ће захваљујући изузетном садржају засигурно наћи пут до читалаца. Првенствено ће наћи пут до оних који желе да боље упознају вјеру коју живе као хришћанке и хришћани јер обjе књиге о којима је ријеч – књига свештеника проф. др Владана Перишића, као и књига свештеника проф. др Џона Бера – у читаоцу могу да пробуде радост учеништва и самим тим жељу да се сам за себе увјери како предање наше Цркве ни у ком случају није статично, већ бива стални позив на заједничко, и то веома узбудљиво, путовање вјере. Прва од двије, књига о. Владана Перишића, наслова, „Лицемери, милост хоћу а не жртвоприношење“ , представља збирку тумачења јеванђељских перикопа у форми бесједâ које су изговаране поглавито у цркви Благовјештења у Дубровнику, на Св. Литургијама које о. Владан као парох дубровачки тамо служи. Истини за вољу, бесједе које можемо наћи на страницама ове књиге су, у односу на оне које су се могле чути у Дубровнику, унеколико допуњене и додатно сређене за штампу. Своје вишедеценијско искуство професора Православног Богословског факултета у Београду као и свештеника – литурга и пастира, које је сублимирано у овој публикацији, о. Владан је, на наше одушевљење, понудио свима који желе да се сусретну са Богом кроз Писмо и Евхаристију, али и знатижељницима који куцају својим срцем на врата Христове Цркве, а да можда тога нису ни свјесни. Оне су све само не клишеи и она тако често слушана понављања и фразе која не недостају у нашем црквеном бесједништву. Илустрације ради, погледајмо шта сам аутор каже у пар пасуса који су изабрани из његовог предговора књизи: „Никада нисам сматрао да сам неки нарочити беседник. Ако икакав. Сва тумачења сабрана у овој књизи на овај или онај начин су изнуђена. Народ Божији, који сам, служећи литургију више од четврт века, по правилу лишавао сваког коментара о ономе што бисмо из јеванђеља читали (због чега се нисам баш најбоље осећао) нисам више могао остављати без иједне речи. Тако сам решио да ипак беседим. Сувишно је и рећи: нипошто не претендујем на то да су овде дата тумачења најбоља, поготово не једина могућа… …Ослањао сам се на све што ми се чинило ваљаним од онога што сам годинама читао, не водећи притом рачуна да ли су у питању православни, католички или протестански аутори, јер сам уверен да се тумачења не могу сврставати према конфесијама, него према томе да ли су добра или лоша, успешна или не. То држим за једини критеријум… ….Више сам него свестан да сам тумачењима која овде дајем само загребао по површини текста јеванђеља… Предајем их заинтересованима као неку врсту штаке – да се кроз текст Свештеног Писма крећу барем за нијансу слободније него без ње. А када им његове стазе и путељци постану блискији него што су сада, да је слободно одбаце и крену путем који сами одаберу, не обазирући се на мене… Вјерујемо да се већ из овог дјелимичног увида у предговор може назријети елеганција стила, љепотa начина изражавања и, што је веома важно, непретенциозност аутора, који позива читаоце да сами уђу у свијет Писма и корачају кроз живот широко отворених очију за стварности у себи и око себе. Бесједе у овој књизи, све одреда, труде се да ријечи јеванђеља преведу у наше вријеме и наш живот, да покажу како јеванђеље обликује наш животни став и помаже нам да свијет око себе процјењујемо његовим, јеванђељским критеријумима. У том смислу, о. Владан се не устручава да говори и ријечи критике на рачун погрешних пракси и схватања, и то најчешће оних у Цркви који себе називају учитељима и који обнашају власт, као ни да указује на опасности од традиционалистичке ексклузивности и њене замишљене „свете“ сигурности и самодовољности. Те критике никада нису баналне и прозивачке. Одважност да се критикује нека аномалија у црвеном животу спојена је код њега са позивом на одговорност свих да процијене и увиде да је у Исусу (како о. Владан једноставно, а за нашу праксу однекуд и неубичајено, најчешће одабира да именује Спаситеља, будући да и јеванђеље чини тако, називајући га напросто „Исус“), тј. да је кроз однос са Исусом, а који опет једино може да се оствари кроз активан, креативан и конкретан однос љубави према ближњем, свима и заувијек отворен пут ка Оцу. Као и то да изнад свих у Цркви као једина глава стоји Он – Исус, Син Божији. Оно што такође ваља рећи у овом кратком осврту је још једна особина казивања о. Владана. Наиме, он никада не цитира Св. Писмо отприлике и по сјећању, што је случај и са другим изворима, било да су патристичког, рабинског, научног или неког другог поријекла. На један савремен начин ова књига успоставља предањске стандарде литургијског бесједништва које подразумијева озбиљну посвећеност, прецизност, чисту и јасну мисао, као и већ поменуту непретенциозност. За оне који се баве бесједништвом, али и за све друге, читање оваквога штива може да представља прекретницу у разумијевању самога бесједништва. И не само бесједништва! Иако лична понизност нашег аутора лишава такве амбиције, и у предавању читаоцу он ову збирку назива „штаком“ која се може и одбацити, држимо да је у стварности нова књига Владана Перишића прије једна снажна локомотива која може да инспирише и повуче многе у хвалевриједан подухват новог промишљања сопственог, а и бесједништва других. И још важније, да утјеши и подстакне многе који у турбуленцијама како црквеног, тако и живота свијета, виде свјетлост коју „тама не обузе“ (Јн 1,5). Наслов књиге, „Лицемери, милост хоћу а не жртвоприношење“, очекивано, у великој мјери открива оно што слиједи. Ријечима о. Владана: „Све док не показују милост, него само инсистирају на посту, жртви и ритуалу, они не познају правога Бога. И зато се Исусово неуморно превладавање тог крутог, и од реалних проблема људи отуђеног формализма испуњавања религиозних прописа и губљења у самозадовољној ритуалистици, које се тако снажно провлачи кроз јеванђеља, морало одразити и у наслову ове књиге. Можда не би било претерано рећи да смисао свих ових беседа стаје у тих неколико речи наслова“. Из дубине срца препоручујући свима да са пажњом сразмјерној оној којом је књига настајала из ума, срца и пера о. Владана исту и читају, уредништво Видослова нашем сабрату из Епархије ЗХП захваљује што је пристао да нам уступи своје текстове и дозволи да их штампамо и тако обогатимо наше епархијско издаваштво једним изузетним насловом. Друга књига о којој је ријеч јесте дјело „Постати човјек“ (енгл. оригинал „Becoming Human“, што би се, да није у нашем језику помало рогобатно, могло превести и као „Постајање човјеком“ док ни „поста(ја)ти човјек“ не би било погрешно) аутора о. Џона Бера, познатог (и заслужено све познатијег) патристичара и теолога уистину васељенског формата. Џон Бер, оксфордски ђак, ученик таквих учитеља као што су митрополит Калист Вер и о. Ендрју Леут јесте неко кога бисмо без претјеривања могли поредити са учитељима Цркве из древне хришћанске Кападокије. Чак и породично стабло овога човјека (отац свештеник, брат светогорски монах, сестра по имену- замислите – Макрина) буди такве асоцијације. Више од тога свакако асоцијације те природе буди увид у његов плодни богословски рад који се састоји од петнаестак објављених књига, на десетине чланака и безброј предавања, од којих су нека доступна и на јутјубу за оне који имају срећу да могу да разумију раскошни британски енглески језик овога пастира и научника. (Сам о. Џон умије да се нашали на свој рачун и каже да, будући да за више од 20 г. живота у САД није изгубио британски акценат, самим тим шта год да каже звучи интелигентно). Слично своме великом претходнику на мјесту декана Академије св. Владимира у Њујорку, о. Александру Шмеману, и дјела Џона Бера полако но сигурно постају класици савремене православне теологије. Наслови попут „Пут за Никеју“ или „Тајна Христа, Живот у смрти“, те серија издања ранохришћанских Отаца (Иринеј, Ориген, Атанасије…) које једна за другом угледавају свјетло дана у његовом преводу на енглески са грчког оригинала, уз исцрпне и изузетно живе и инвентивне коментаре, позиционирају о. Џона као засигурно једног од водећих патристичких теолога којим наша Црква може да се похвали. Познавање како Светог Писма тако и дјȇла Отаца које се може видјети код њега је толико фасцинантно да граничи са невјероватним. И у том смислу он нам својом појавом свједочи о могућностима прегаоца и марљивог посвећеника светоотачких размјера. Књига коју смо издали је заправо књижица по обиму, димензија 15×14 цм и на свега нешто више од 100 страница текста, а конципирана је као игра ријечи и слика. Међутим, иако невелика она је својеврсни нуклеус, популарно написани сажетак теолошке мисли о. Џона. Или можда и мамац за дубљи и озбиљнији сусрет са његовим богословљем које се у другим књигама може пронаћи. Како сам маестро Бер каза у предговору: „ Ова књига промишља разноврсне димензије и импликације запањујуће чињенице да нам Христос тиме што умире као човјек показује шта је то бити Бог, а чинећи то, у исто вријеме нам показује шта је то бити људско биће, које слободно бира да утемељи свој живот на саможртвеној Божијој љубави. Ова размишљања су представљена и разрађена кроз слику и ријеч, док њихово узајамно дејство обогаћује и продубљује наше разумијевање и препознавање мудрости Божије на дјелу у творевини, спасењу и нама самима. Распоред текста одражава мисаони покрет који се разоткрива у реченицама, док су поједине ријечи и наводи визуелно наглашени различитим и већим штампарским словима. Непрекинути текст сваког поглавља је, надаље, употпуњен издвојеним наводима различите боје, као и сликама, које додатно расвјетљавају и понављају неке аспекте тог промишљања. „Крајњи резултат је умногоме налик средњовјековном рукопису, који наводи читаоца прије на контемплативно читање и вагање сваке ријечи и слике, него на летимичан преглед“. Наведени цитат намеће нам као очигледно и обавезу да похвалимо и преводиоца г. Вјекослава Јовановића за успјешно обављен посао. Двије књиге које смо само овлаш представили сасвим сигурно заврјеђују далеко озбиљније коментаре и представљања. У времену у коме није тешко уочити кризу, која нажалост укључује и раскол, као и обрачуне са онима који другачије мисле, а чему сви свједочимо данас у Православљу што у свијету а што и у нашој близини, овакви садржаји буде наду. Православље у крилу кога смо препознали Христа као свог Спаситеља и поред нелагоде коју изазива сагледавање неких најновијих дешавањa, није и не смије да се сведе на то лоше и срамотно, и треба да буде наша велика љубав и када нам се чини да многе ствари демантују оправданост таквог осјећања за рачун осјећања која се крећу у распону од чуђења и невјерице па све до бијеса и очајања. Владан Перишић и Џон Бер стоје у реду са онима у којима видимо танану љепоту јеванђељског и отачког православља као онога које је далеко од сваког тријумфализма или искључивости. Чак и поглед у историју који би био и тек само малчице озбиљнији од овог приказа показао би нам да је листа са именима великана црквене мисли идентична са листом имена оспораваних, а неријетко и сурово прогањаних. И то не само од незнабожаца већ и од људи који су били чланови Цркве, шта више углавном њени проминентни чланови, са титулама које су у њиховом времену изазивале страхопоштовање. Ипак, то што се за једно вријеме то страхопоштовање чинило саморазумљивим, у временима која су услиједила било је не напросто неразумљиво већ и сасвим ирелевантно. Истински свједоци су кроз своје настављаче увијек изнова задобијали оно мјесто које им припада. Или ће га задобити. Ово говоримо имајући у виду да дјела попут ових о којима је ријеч имају своју будућност чак и ако им се не посвети заслужена пажња у нашем времену. Генерације неких будућих патристичара препознаће у свом времену оно што аутори попут Перишића и Бера препознају у свом, а они прије њих у свом, и тако редом. Мјесто за наду је дакле много веће него што би то можда могло да се закључи на брзину, летимичним погледом на један одређени тренутак историје. Љепота хришћанства у његовом православном изразу заиста испливава на повшину кроз ова издања. Онога Православља које уважава и воли, братими и мири, те тиме, а не снагом јуридичког или институционалног ауторитета, свједочи Царство које се приближило, дошло и које долази у сили. У сили жртвене љубави. Хвала још једном обојици што су дозволили да посредством Видослова, издавачке куће Епархије захумско – херцеговачке и приморске, ту радост подијелимо са њиховим и нашим будућим читаоцима. За уредништво Видослова Дражен Тупањанин Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Кад год неко из Русије долази код нас, увек се обрадујемо. То је земља Светог Јована Кронштатског, Серафима Саровског, Сергија Радоњешког и других великих светитеља. Оне који овде дођу не морам лично да познајем. Једноставно, као браћу их одмах препознам, казао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин у добродошлици свештенику Вјачеславу Фјодорову из Епархије калушке Московског патријархата и групи поклоника за које је приредио пријем у Епархијском дому Епархије ваљевске. Као млад јеромонах, Владика Милутин радо је одлазио у Русију да се, како каже, научи духовности. У посебном сећању остала му је Тројице – Сегијева лавра, старе руске баке, које се усрдно моле, и мноштво других молитвеника са којима се сусретао у братској земљи. Руску Православну Цркву доживљавам као нешто најрођеније, јер припадамо једном народу и једној вери. Посебно се дивим блаженопочившем Патријарху Алексеју и великом Патријарху Кирилу. Жао ми је што не могу чешће да идем у Русију. Дивно је стати на ту свету земљу. Земљу светих отаца и Цара Николаја Романова. Дивим се мудрости Божјој и чудесној тајни јединства са Богом. Имам осећај, када Руси дођу овде, да их чим их видим одмах препознам – рекао је Епископ Милутин. Свештеник Вјачеслав Фјодоров, који служи у Спасо – Воротинском манастиру надомак Оптина пустиње, од срца је заблагодарио Владики Милутину на топлој добродошлици, уручивши му икону Богородице калушке, у којој је уграђен део моштију Светог Амвросија Оптинског. Да њему и богомповереном му верном народу буде на помоћи. Наравно, нису изостали ни дарови у виду обичајног хлеба који се прави у калушкој области, колача, соли и којечега другог што се на тамошњим трпезама служи. Гости из Русије поклонили су се манастирима Лелић и Ћелије. Како би Свети Владика Николај био близу и њиховим ближњима који не могу да дођу овде. Извор: Епархија ваљевска

Постављањем новог живописа у главној куполи храма Свете Софије у Варшави настављени су радови на уређењу овог храма. Црква је подигнута по узору на чувени храм Свете Софије у Цариграду. Има пет купола, а главна купола досеже висину од 71 стопе, што приближно износи око 20 метара. Камена фасада западног зида је завршена, јавила је новинска агенција Базилика, позивајући се на званични сајт Пољске Православне Цркве. Фотографије откривају прелепу фреску Господа Исуса Христа, окружену светим анђелима. У манастиру Светој Гори Грабарки (на истоку Пољске) иконописано је 11 икона намењених за иконостас овог светог храма. Како је саопштено, у блиској будућности биће завршени и додатни радови на звонику цркве. Иначе, изградња цркве први пут је најављена у фебруару 2015. године, а камен темељац је постављен 5. децембра исте године. Храм Свете Софије је први новоизграђени православни храм у Пољској током протеклих сто година. Света Литургија је, по први пут у овом храму, служена маја 2018. године. Извор: Инфо-служба Епархије бачке