Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, заједно са својим домаћином Његовом Светошћу Патријархом московском и све Русије г. Кирилом, разговарао је данас у Кремљу са г. Владимиром Владимировичем Путином, председником Руске Федерације. Разговор, у коме су учестововали Његово Високопреосвештенство Архиепископ новосадски и Митрополит бачки г. Иринеј и Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Антоније, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, протекао је у духу пуног међусобног разумевања и обостране жеље за даље унапређење сарадње два братска народа и сестринских Цркава. Изражавајући благодарност председнику Путину на пријему, поглавар Српске Православне Цркве је истакао да српски народ према руском народу осећа потпуну духовну блискост. Нагласио је немерљиви значај тога што председник Путин заступа, штити и промивише хришћанске вредности. Однос патријарха Порфирија према Руској Православној Цркви и руском народу, који одликује љубав и жеља за што блискијом сарадњом, истоветан је односу његових претходника, блаженопочивших патријараха Павла и Иринеја. Такав однос има и пуноћа Српске Православне Цркве, навео је Патријарх Порфирије. Председник Руске Федерације је о међусобним односима два народа и државе говорио у духу разумевања и веома доброг познавања прилика на Балканском полуострву, истичући да Русе и Срба спајају православна вера и на њој заснована заједничка култура. Недавно одржани Свесрпски сабор добар је начин за чување јединства и идентитета православних Срба, став је руског председника. Он је поздравио најављено учешће председника Србије на прослави осамдесете годишњице победе над фашизмом, 9. маја у Москви. Патријах московски и све Русије г. Кирил, говорећи о везама два народа и две Цркве, констатовао је да се ради о најближим братским народима и верним савезницима, увек у свим околностима верним једни другима. Сви саговорници су једнодушно изразили наду да ће се Европа, као и цео западни свет, вратити хришћанским вредностима и начину живота, истичући као вредан пример новоупокојеног Папу Франциска, који се за то залагао. ВИДЕО: https://www.patriarchia.ru/db/text/6206537.html https://www.facebook.com/share/v/192PFPoY2Q/ https://www.facebook.com/share/p/12KkS4grTdp/?mibextid=wwXIfr https://spc.rs/sr/news/aktuelno//13851.patrijarh-porfirije-razgovarao-sa-predsednikom-ruske-federacije-vladimirom-putinom.html

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који се са посланством Српске Православне Цркве налази у вишедневној посети Москви, разговарао је данас у Патријаршијској и Синодалној резиденцији у Даниловском манастиру са поглаваром Руске Православне Цркве, Светејшим Патријархом московским и све Русије г. Кирилом. Данашњи дан је предвиђен за званичне разговоре два првојерарха и чланова посланства који ће трајати до вечерњих часова. Святейший Патриарх Сербский Порфирий прибыл в Патриаршую резиденцию в Даниловом монастыре RUTUBE.RU СПЦ - ФОТО

Децо Светога Саве, Поштовани житељи престоног Београда, Позивамо вас да данас у 17,30 часова у храму Светог Саве на Врачару, где ће акатист Пресветој Богородици служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, узнесемо усрдне молитве за престанак подела у српском народу, за братско разумевање, за мир у нама, за мир међу нама. Акатист Пресветој Богородици биће служен у свим храмовима Архиепископије београдско-карловачке после вечерње службе са почетком у 17,30 часова. Пресвета Богородице, спаси нас! СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 15. фебруара 2025. године, на празник Сретења Господњег, свету Литургију у храму Светог Саве на Врачару. - У данашњем празнику нам се пре свега, још једанпут, открива и потврђује чињеница да нисмо ми, људи, створени да будемо појединачни, да будемо самци, да будемо усамљени. Онда када бирамо тај пут, ми уистину не чинимо ништа друго него већ овде и сада окушамо самоћу као чињеницу пакла, као чињеницу потпуног и крајњег мрака и отуђења од онога што јесмо, а то у исто време значи отуђења од сваког човека, од сваке твари, а изнад свега отуђења од Бога. Ми смо створени да смисао, пуноћу, лепоту, радост и оно што јесмо реализујемо кроз заједницу, кроз сусрет који није тек успутна станица у нашем животу, него кроз сусрет као трајног стања и динамике нашег постојања- поручио је Патријарх. На светој Литургији, током које је Патријарх Порфирије рукоположио ђакона Александра Милојкова у чин свештеника, саслуживали су преосвећена господа Епископи ремезијански Стефан и липљански Доситеј; протојереји-ставрофори Димитрије Касапис, Велибор Џомић, Теодор ван дер Воорт из Холандије и Маринко Радмило из Нинберга; протојереји Ненад Јовановић, Драган Шовљански, Иван Штрбачки, Арсеније Арсенијевић и Дејан Јаковљевић; јереји Мирослав Васић, Александар Ђаковац, Стефан Јовановић, Србољуб Убипариповић, Владимир Пекић, Стеван Јовановић, Дарко Николић, Бошко Савић, Дарко Радовановић, Зоран Ђуровић; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Стеван Рапајић; као и ђакони Никола Масникоса и Василије Перић. Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је синоћ, заједно са родитељима Ратком и Снежаном Поњавић, у Клиничком центру Србије посетио повређену студенткињу прве године Правног факултета Соњу Поњавић. Патријарх је Соњи поклонио икону Пресвете Богородице са Христом и изразио најдубље молитвене жеље за брзо оздрављење и потпуни опоравак у родитељском дому у Краљеву, што је хвала Богу сасвим изгледно. Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је данас благословио Божићну трпезу и ручао заједно са бескућницима и корисницима услуга Црквене народне кухиње у просторијама Верског добротворног старатељства у Београду. У разговору са социјално најрањивијим суграђанима Патријарх је указао на чињеницу да смо сви слаби и немоћни, без обзира на то да ли неко у овом пролазном свету и у кратком и пролазном људском животу има неку позицију или славу, јер је сва слава овога света суштински краткотрајна. Патријарх српски г. Порфирије је овом приликом упутио речи благодарности Преосвећеном Епископу топличком г. Петру и његовим сарадницима из ВДС-а, а посебно гђи Кетрин Фенслоу, оснивачу и председнику Хуманитарне органозације Наши Срби из Чикага, на огромној љубави коју показују, пре свега, према Богу и Мајци Цркви, а ту љубав потврђују и кроз бригу о својој браћи и сестрама у Београду и читавој Србији: – Колико до нас стоји и колико можемо ми ћемо се трудити увек да испунимо оно што Бог од нас тражи, а то је да оно што нам је дато видимо не као моје појединачно, него као свих нас. И ви се трудите колико до вас стоји да се најпре молите Богу, да се трудите да умножавате своју веру и сигуран сам, ако макар направите један мали корак, да ће вам се отворити неке перспективе за које нисте ни слутили да ће бити могуће због ситуације у којој сте се нашли. Никада нико од нас није изгубљен и никада нико не треба да пристане на коначни и пораз заувек, а показатељ да не пристане на то јесте нада и поверење у Бога. Знајте да ако је Бог у нашем животу на првом месту да ће онда све остало доћи на своје место. Верско добротворно старатељство

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поделио је данас преко стотину поклон-пакетића деци без родитељског старања из Дома у Звечанској, као и ученицима школа при београдским болницама и малишанима из вишедетних породица. Пакетиће је делио и Његово Преосвештенство епископ топлички г. Петар, известила је Ивана Обрадовић, сарадник Радија "Слово љубве". Организацију радосног скупа у храму Светог Саве на Врачару потписали су, седму годину заредом, Верско добротворно старатељство АЕМ, као и Хуманитарна организација "Наши Срби" из Чикага. Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Разговор са децом Патријарх Порфирије је у беседи нагласио: "Онај ко има љубави, никада не пристаје на то да не може да победи тешкоће. Тј. онај ко има љубави сваку тешкоћу и сваку невољу побеђује. Зато што је љубав мост према Богу, али и мост до другог- до човека. Зато, дарујући себе нама Бог, једанпут за свагда нам је показао да баш зато што је Он Љубав, и ми треба да будемо Љубав и да знамо искључиво да када дајемо себе, ми постајемо богатији, ми растемо, независно од препрека." Извор: Радио "Cлово љубве"

Поводом празника Хануке, који у јеврејској традицији обележава сећање на победу у великом устанку против окупатора и ново освећење Храма, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је најискреније честитке Главном рабину Јеврејске заједнице Србије г. Исаку Асиелу и члановима Јеврејске заједнице: – Нека вам ова светковина донесе мир, радост и благослов у сваком аспекту живота. Као што светло ханукија осветљава у тами, нека и ваша срца буду испуњена љубављу, топлином и надом. Молимо се Господу да вам празник донесе унутрашњу светлост и радост која се дели са ближњима, мир у нама и међу нама, као и истинско заједништво са породицом, пријатељима и свим људима света. Извор: Информативна служба СПЦ

Старац Порфирије: Једна од највећих грешака које родитељи чине према деци јесте непрестана прича за коју родитељи мисле да је добар начин васпитавања. Међутим, не треба да будемо досадни: него да се тајно молимо, а потом да са њима разговарамо. Тако ће нам Бог, унутар наше душе, потврдити да ли су други прихватили наше речи или не. Све се постиже молитвом, ћутањем и љубављу. Да ли сте разумели какве су последице молитве? Љубав у молитви, љубав у Христу. То је оно што пружа стварну корист. Што више будете волели своју децу људском љубављу, – а она је често патолошка, – то више ће се деца запетљавати и понашање ће им бити негативно. Када, међутим, љубав међу вама родитељима, и ваша родитељска љубав према деци, буде хришћанска и света, онда нећете имати никаквих проблема. Светост родитеља спасава децу. А да би се то догодило, треба најпре божанска благодат да делује на душе родитеља. Нико се не посвећује сам од себе. Сама божанска благодат ће потом просветлити, загрејати и оживотворити дечје душе. Много молитве, а мало речи деци Често ме људи зову телефоном и из иностранства и питају ме за своју децу, као и за друге ствари. Данас, ето, позвала ме је из Милана једна мајка и питала како да се опходи према својој деци. Рекао сам јој следеће: – Моли се, а када затреба, говори деци са љубављу. Више се моли, а њима упућуј мало речи. И иначе је потребно много молитве, а мало речи у односу на све. Не треба да будемо досадни ближњима него да се тајно молимо, а потом да са њима разговарамо. Тако ће нам Бог, унутар наше душе, потврдити да ли су други прихватили наше речи. Ако нису, нећемо даље говорити. Једино ћемо се тајно молити. Јер, ако и даље будемо говорили, само ћемо бити досадни и изазваћемо реакцију и отпор других, а понекад и њихово негодовање. Стога је боље преко тајне молитве тајно упућивати реч срцима других него гласно њиховим ушима. Још сам јој додао: – Слушај шта ћу ти рећи: моли се, па тек онда говори. Тако се понашај према својој деци. Ако им стално будеш давала савете, бићеш им досадна, а кад поодрасту, имаће осећај да их на неки начин притискаш. Радије, дакле, изабери молитву. Говори им молитвом. Говори Богу, а Бог ће онда говорити у њима. Другим речима, не треба да саветујеш своју децу тек тако, помоћу гласа који она чују својим ушима. Можеш и то да радиш, али пре свега треба да говориш Богу о својој деци. Говори отприлике овако: „Господе Исусе Христе, просветли дечицу моју! Ја их Теби поверавам. Ти си ми их подарио, али ја сам слаба, па не могу да их доведем у ред. Стога Те молим: просветли их!“ Бог ће им на свој начин говорити, а деца ће, опет, рећи: Ох, није требало да ожалостим маму оним што сам урадио! То ће излазити из њих самих, благодаћу Божјом. То је савршен пут и начин. Мајка треба да говори Богу, а Бог ће говорити детету. Ако не буде тако, онда причај, причај, причај – и све ће ући на једно уво, а изићи на друго. И на крају ће испасти неки облик притиска. У том случају, када дете одрасте, оно почиње да пружа отпор, то јест да се на неки начин свети оцу и мајци који су га притискали. За разлику од тога, једно је савршено – да детету говори христолика љубав и светост оца и мајке. Зрачење светости, а не људски напор, чини децу добром децом. Када су вам деца позлеђена и рањена због неког озбиљног питања, не дозволите да на вас утичу њихове реакције и ружне речи. Она, у ствари, не желе да се тако понашају, али кад им је тешко, не могу да поступају друкчије. Касније се кају. Но ако се ви изнервирате и наљутите, бићете једно са нечастивим и он ће се поигравати свима вама. Светост родитеља јесте најбоље васпитање у Господу На лицима деце треба да видимо Бога и да пренесемо љубав Божју на децу. И деца треба да науче да се моле Богу. Да би се деца молила Богу, треба да имају у себи крв родитеља који се и сами моле. Греше неки који говоре: пошто се родитељи моле Богу, побожни су, изучавају Свето писмо и подижу своју децу у „васпитању и науци Господњој“ (Еф. 6, 4), природна је последица да ће им и деца бити добра. Али изволите запазити супротне резултате као последицу притиска! Није довољно да родитељи буду побожни. Они не треба да врше притисак на децу, не треба да покушавају да их силом натерају да буду добра. Може се десити да одагнамо децу од Христа када се егоистички држимо начела наше религије. Деца не трпе притисак. Не присиљавајте их да иду са вама у цркву! Можете им рећи: Ко жели, може сада да дође са мном или да дође касније. Оставите их да у њиховим душама проговори Бог. Узрок због којег деца појединих побожних родитеља, кад одрасту, постају неукротива, напуштају и Цркву и све друго, и трче у разним правцима да се духовно задовоље, јесте притисак који су на њих вршили „добри“ родитељи. Тобоже побожни родитељи, ма колико да су се старали да од своје деце направе „добре“ хришћане, својом људском љубављу су их изложили притиску и дошло је до супротног исхода. Другим речима, док су мала, деца трпе притисак, а кад им буде шеснаест, седамнаест или осамнаест година, тада видимо супротан резултат. Тада она, из отпора према родитељима, почињу да залазе у рђава друштва и да изговарају рђаве речи. За разлику од тога, када се развијају у слободи, истовремено посматрајући добар пример одраслих, радоваћемо се да их видимо каква су. У овоме је тајна: да би надахњивао децу, да би зрачио на њих, мораш бити добар, мораш бити свет. Живот деце је, изгледа, под утицајем зрачења од стране родитеља. Родитељи инсистирају: хајде да се исповедиш, иди да се причестиш, пођи да учиниш ово или оно… На тај начин ништа не бива. Оно, дете види тебе, твој пример. Оно чиме живиш, тиме и зрачиш. Да ли Христос зрачи у теби? Ако зрачи, то прелази на твоје дете. Ту се крије тајна. Ако се тако буде дешавало док је дете сасвим мало, неће му бити потребно да улаже много труда кад одрасте. У вези са овим, премудри Соломон користи једну веома лепу слику наглашавајући значај доброг полазишта, доброг почетка, доброг темеља. Он каже на једном месту: „Ко њој [Премудрости] рано порани, неће се уморити; јер ће је [Премудрост] наћи поред својих двери“ (Прем. Сол. 6,14). Уранити ка Премудрости значи бавити се њоме од најранијег животног узраста. Премудрост је Христос. Речи седи поред двери значе да се налази близу. Када су родитељи свети и када то својство пренесу на дете и пруже му васпитање у Господу, онда дете, ма како били рђави утицаји који долазе из његове околине, неће подлегати тим утицајима јер ће се пред вратима његове душе налазити Премудрост, Христос. Оно се неће напрезати да стекне ту Премудрост. Изгледа као да је веома тешко да дете постане добар човек, али у стварности је то веома лако када се од раног детињства крене у живот са добрим духовним доживљајима. Тада није потребан напор при одрастању; добро имаш у себи, живиш њиме. Не трудиш се, доживео си га. Оно је твој иметак, који одржаваш, ако будеш пазио, кроз читав свој живот. Молитвом и светошћу можете да помогнете и деци у школи Оно што важи за родитеље може се применити и на учитеље. Молитвом и светошћу можете да помогнете и деци у школи. Њих може да осени благодат Божја и да буду добри. Не покушавајте да рђаве прилике поправите људским методима. Тим путем не долази се до доброг резултата. Само молитвом ћете постићи резултат. Призивајте божанску благодат на све! Нека божанска благодат уђе у дечје душе и нека их измени. То значи бити хришћанин. Ви просветари тајно, неприметно и за вас саме, преносите на децу немир и лоше утичете на њих. Где има вере, одатле бежи немир. Шта оно кажемо? „…И сав живот свој Христу Богу предајмо.“ Са расуђивањем узвратите деци на њихову љубав. На тај начин, ако вас деца заволе, ви ћете моћи да их приведете Христу. Бићете средство у томе. Ваша љубав нека буде истинска љубав! Немојте да волите децу на људски начин, онако како обично чине родитељи. Тиме им не помажете. Љубав у молитви, љубав у Христу – то је оно што стварно помаже. Молите се Богу за свако дете које видите пред собом, па ће Бог ниспослати Своју благодат и сјединиће га са Собом. Пре него што уђете у разред, а нарочито пре него што уђете у тешка одељења, молите се у себи молитвом: „Господе Исусе Христе, помилуј ме.“ Улазећи пак, загрлите својим погледом сву децу; молите се у себи, па тек после тога почните да предајете, улажући у то свега себе. Приносећи тако себе у Христу, радоваћете се. Тако ћете ићи ка светости и ви и деца. Живећете у љубави Христовој и у Цркви јер ћете бити ваљани у свом раду. Ако неки ученик створи било какав проблем, упутите најпре свој деци једну уопштену примедбу, говорећи им овако: – Децо, овде смо на часу. Дошли смо ради озбиљног посла. Ја сам са вама да вам помогнем. Ви се замарате како бисте успели у животу, а ја, који вас веома волим, исто тако се трудим. Стога, молим вас, будите мирни, да бисмо са успехом постигли свој заједнички циљ. Притом не гледајте у правцу онога који се неприлично понео. Ако ли настави, обратите се непосредно њему, али не љутито него озбиљно и стабилно. Пазите да будете ауторитет у разреду како бисте могли да утичете и на ђачке душе. Нису деца крива што су тешка. За то су криви одрасли. Не говорите деци много о Христу, о Богу, него се молите Богу за децу. Речи одзвањају у ушима, а молитва продире у срце. Чујте једну тајну! Улазећи првога дана у разред, немојте држати предавање. Лепо разговарајте са децом. Изговарајте разговетно сваку реч, једну по једну. Према деци се односите са љубављу. У почетку, немојте уопште говорити ни о Богу ни о души. О томе ћете им говорити другом приликом, касније. Онога дана, међутим, кад им будете говорили о Богу, претходно ћете се добро припремити, па ћете им рећи: Постоји једна тема у вези са којом многи имају сумњу. Та тема је Бог. Какво је ваше мишљење, децо? Потом нека уследи дискусија. Другог дана пређите на тему о души. Питајте их: Постоји ли душа? Потом им говорите о злу са философског становишта. Реците им да у свакоме од нас постоје два ја: једно добро и једно рђаво ја. Ми треба да негујемо оно добро. Оно жели напредак, доброту, љубав. То треба да пробудимо у себи како бисмо постали људи исправни у друштву. Сетите се речи: „Душо моја, душо моја, устани; што спаваш?“ Немојте им, међутим, то све рећи на овај начин него другим речима. Отприлике овако: – Децо, будите оштроумни по питању образовања, добра, љубави. Само љубав чини да све буде лепо, да наш живот буде испуњен и да има смисла. Рђаво ја у нама тежи ка лењствовању и равнодушности. Али то живот чини безукусним, чини да он нема ни смисла ни лепоте. Но за све ово потребна је припрема. Љубав изискује жртву, а често захтева и да се жртвује много времена. Највећу пажњу поклањајте свом сопственом образовању и сазревању да бисте били спремни да пружите деци право знање. Будите спремни и све што им говорите, говорите са љубављу, а пре свега са радошћу. Показујте им сву своју љубав, при чему треба да знате шта хоћете и шта говорите. Уз то је потребна и вештина понашања према деци. У вези с тим, чуо сам у своје време нешто занимљиво и духовито. Пазите, дакле! Неки учитељ, иначе задовољан својим ђацима, патио је због несташлука једног ученика и хтео је да га избаци из школе. У међувремену је стигао нови учитељ и преузео тај разред. О конкретном немирном ученику добио је на време одговарајућа обавештења. Нови учитељ, сазнавши, између осталог, да тај ђак страсно воли вожњу бициклом, чим је сутрадан ушао у разред, рекао је: – Децо, имам једну муку: станујем далеко, а када дуго ходам, боле ме ноге. Хтео бих да користим бицикл, али не умем да га возим. Има ли некога међу вама ко може да ме научи? Одмах скочи несташни ђак. – Ја ћу те научити! – Знаш?- Јесте, знам. Од тада су постали врло добри пријатељи. Чак се стари учитељ ражалостио гледајући то. Осетио је да сам није био способан да се наметне ученику као ауторитет. Често у школи, међу ђацима, сусрећемо сирочад. Тежак је живот сирочета. Ко је лишен родитеља, и то у раном детињству, несрећан је у животу. Али ако стекне Христа и Пресвету Богородицу као своје духовне родитеље, постаће свет. Према сирочади треба да се односите са љубављу и разумевањем, а првенствено треба да их повезујете са Христом и са Црквом. Старац Порфирије Кавсокаливит https://mitropolija.com/2024/12/10/starac-porfirije-roditeljima-i-uciteljima-govorite-molitvom/

Поводом двадесете годишњице од прибројавања манастира Високи Дечани Листи светске баштине, Министарство културе Републике Србије, у сарадњи са Епархијом рашко-призренском, у седишту Унеска у Паризу организовало је изложбу о изузетним универзалним вредностима српских светиња на Косову и Метохији, чије је очување уједно и мисија Унеска. Присутнима се данас, на почетку свечаног отварања у дворани Сегур обратио г. Лазаре Елондо Асомоа, директор Унесковог центра за светско наслеђе, а затим и г. Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије. О бројним активностима којима Министарство културе Републике Србије указује на значај српских светиња и споменика културе на Косову и Метохији, уписаних на Листу светске баштине и Листу светске баштине у опасности, као и борби за њихово очување за будуће генерације говорио је г. др Никола Селаковић, министар културе Републике Србије. Изложбу је надахнутим словом отворио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије: – Високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, уважени министре Селаковићу, поштовани директоре Елондо Асомоа, поштовани господине Гујон, ваше екселенције, часни оци, даме и господо, драга браћо и сестре. Не ужиже се светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. (Мт 5,15) Где је примереније сетити се ових Спаситељевих речи него овде у Паризу, Граду светлости, a поводом 20. годишњице уношења једног, засигурно ванредно вредног културног и верског светионикa, манастира Високи Дечани, у Унескову Листу светске баштине. Светлост којом сија овај град, као драгуљ историје и културе читавог европског континента, по свему судећи иста је она тиха светлост којом горе дечанска кандила и којом сијају Високи Дечани како православним Србима тако и целом цивилизованом свету. Та светлост јесте одраз Онога који је Светлост истинита што обасјава сваког човека и читав свет, Господа нашег Исуса Христа, и израз вере наших предака у Њега, односно у оно што је истински добро, узвишено и лепо. Због тога бројне цркве и манастири у Србији и Француској, али и у читавом свету, нису само духовни светионици, већ представљају ремек дела архитектуре и уметности читавог човечанства. Високи Дечани, због тешких и сложених историјских околности кроз које је српски народ кроз векове пролазио, а кроз које, нажалост, и данас пролази, своју примарну светлоносну мисију су константно, ћутке и достојанствено остваривали, сведочећи и у најмрачнијим временима да је светлост једини исправни пут и једини прави циљ сваког човека. Тако су они и онда када је тама зла, греха, мржње и насиља била најгушћа и када се чинило да наступа њен тријумф, својом светлошћу обасјавали пут ка добру, врлини, миру и љубави. Својим трајањем и деловањем Дечани су, као и свака друга хришћанска светиња, увек сведочили светост и указивали на њу као на највиши идеал и императив Јеванђеља исказан речима Господњим: Будите свети, јер сам ја свет! (3Мој. 19,2). Тако су они указивали и на то да је светост основно назначење човеково, односно да је сваки човек створен да би постао свет. Зато су манастири места истинског преображаја, јер превасходно кроз подвиг, пост, молитву, богољубље, братољубље и друге врлине, препорађају људе. Како оснивачи манастира тако и њихови житељи јесу људи који припадају једном конкретном народу, али будући просвећени и освећени благодаћу Божијом, они превазилазе границе народа из којег су потекли и поистоветивши се са Христом постају универзални људи и по љубави припадају свима. Зар најбоља илустрација овог о чему говорим није река православних, али и других људи различитих вера и народности, који су приступали и приступају Светом краљу Стефану Дечанском молећи и добијајући помоћ Божију преко њега. То исто важи и за манастире као света места, као светиње. Важи и за Дечане. И они превазилазе границе народа и Цркве којој припадају. Такође, имају универзални значај, припадају целом свету, што не негира њихову примарну припадност српском народу и Српској Православној Цркви који су их изнедрили, дајући тако простора појединим групама или народима да кривотворе историјске чињенице и својатају туђу духовну и националну баштину. Поготову кад се узме у обзир да је управо таква агресивна иницијатива и довела до тога да је Унеско морао да се стави у заштиту Дечана и очување светиња чији је опстанак, у таквом амбијенту упитан, изложен могућем угрожавању и не дао Бог уништењу. Пре тачно двадесет година манастир Високи Дечани је уписан у Унескову Листу светске баштине и то је повод нашег вечерашњег окупљања. Две године касније (2006.) још три српске светиње са подручја Косова и Метохије (Пећка Патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка) такође су уписани у Листу светске баштине у опасности. Стављањем Високих Дечана и остале три поменуте српске светиње под своју заштиту, Унеско је показао њихов универзални значај за цео цивилизовани свет, истовремено их чувајући за будуће нараштаје, за све оне који траже мир, теже добру и љубе светлост. Због тога смо и као народ и као Црква неизмерно благодарни Унеску који је својом делатношћу учинио да се по ко зна који пут покажу истинитим речи Јеванђеља да светлост светли у тами и тама је не обузе (Јн 1, 5). Нека управо та тиха и непотрошива светлост којом целом свету сијају Високи Дечани испуни све нас овде сабране, све људе дечанског окружења и целог света и нека нас свагда води кроз живот. Овим проглашавам вечерашњу изложбу отвореном. *** На крају свечаног отварања хор Богословије Светог Кирила и Методија из Призрена извео је полусатни концерт. Свечаном отварању изложбе присуствовали су: Високопреосвећени Митрополит рашко-призренски г. Теодосије; Преосвећени Епископ париски и западноевропски г. Јустин; протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве; протођакон Драган Радић, професор Православног богословског факултета у Београду. Манастири Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену су врхунска остварења српске средњовековне уметности и хришћанска света места највишег ранга, од посебног значаја за српску црквену и националну историју, али и, што је и најважније, за живот Српске Православне Цркве. Ове светиње су прворазредни споменици културе, одабрани да репрезентују домете српског уметничког стваралаштва на подручју Косова и Метохије у средњем веку. Њихове историје се преплићу и уско повезују захваљујући њиховим ктиторима, а у великој мери и сликарима и градитељима који су демонстрирали свој препознатљив уметнички стил и понекад остављали своје потписе на овим споменицима. Сва четири споменика су наручили српски световни и црквени поглавари. Српска културна баштина на Косову и Метохији је и данас најугроженије културно добро у читавој Европи. И поред тога што баштини четири велелепна добра која су део светске баштине Унеска и имају изузетну универзалну вредност, непрекидни насртаји на српску баштину на Косову и Метохији, покушаји преименовања и фалсификовања историје постали су свакодневица. Напади на вернике и објекте Српске Православне Цркве на Косову и Метохији су континуирани и отежавају свакодневни живот, као и активности у вези са заштитом покретног и непокретног културног наслеђа Републике Србије. Само у 2023. и 2024. години догодио се 31 напад, од којих је већина била усмерена на уништавање и скрнављење верских и културних добара. *** Унеско (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) представља организацију Уједињених нација чији је основни циљ успостављање и одржавање мира у свету кроз међународну сарадњу у науци, култури и образовању. Основан је 16. новембра 1945. године у Паризу. Данас та организација броји 193 земље чланице и још 11 придружених чланова које су укључене у рад ове организације кроз пет главних програма: образовање, природне науке, друштвене науке, култура и комуникација и информисање. Програм светске баштине је један од најпрепознатљивијих програма Унеска. Основан је Конвенцијом о заштити светске културне и природне баштине 16. новембра 1972. До данас су га ратификовале 193 државе света. Светска баштина заправо представља списак места које је номиновао Комитет светске баштине Унеска у циљу очувања тих локалитета од културног или природног значаја. Данас се на тој листи налази 1172 места од којих је 869 од културног значаја, 213 од природног значаја, а 39 подручја која представљају и културну и природну баштину. Србија је чланица Унеска од 2000. године, а на овој листи се налази пет локалитета од културног значаја код нас. То су: Гамзиград, манастир Студеница, Стари Рас и Сопоћани, Српски средњовековни манастири на Косову и Метохији и надгробни споменици, стећци. Чак 12 локалитета је на чекању за листу природних добара. Извор: СПЦ

Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, који је са члановима свештене пратње у Лондону ради сутрашњег устоличења Преосвећеног г. Нектарија у трон епископа британско-ирских, посетио је данас придворну капелу Светог великомученика Георгија у краљевском замку Виндзор. Поглавару Српске православне цркве добродошлицу је пожелео Преузвишени Епископ г. Кристофер Коксворт, старешина краљевске капеле и пренео лични поздрав Његовог величанства британског краља Чарлса III. Патријарх је домаћину поклонио икону Светог великомученика Георгија, а Епископ Кристофер је узвратио монографијом о Пресветој Богородици, коју је сам написао. Капела Светог Ђорђа у Виндзору је део истоименог колеџа. Изграђена је 1348. године по налогу краља Едварда III, сматра се ремек делом средњовековне енглеске архитектуре. У капели се налази трећи по величини витраж у Енглеској, а посебно је значајна јер је у њој сахрањен највећи број британских краљева, укључујући и краљицу Елизабету II. Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствоваће сутра, 24. новембра 2024. године, у Саборном храму Светог Саве у Лондону Светом литургијом и свечаним чином устоличења Његовог преосвештенства викарног Епископа јегарског г. Нектарија у трон епископа лондонских и великобританско-ирских – опширније ОВДЕ. Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће у уторак 29. октобра 2024. године, предавање на тему "Литургија - опредељење за Царство Божије" у великој сали Дома културе "Студентски град". Почетак је у 19 часова, сви су добродошли! Патријарх Порфирије у ДК "Студентски град" WWW.SLOVOLJUBVE.COM Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће у уторак 29. октобра 2024. године, предавање на тему "Литургија - опредељење за Царство Божије" у великој...

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 10. септембра 2024. године у Патријаршијском двору у Београду делегацију Коптске Православне (дохалкидонске) Цркве из Сједињених Америчких Држава. Делегацију су чинили: Митрополит Јужне Калифорније и Хаваја и Епископ Лос Анђелеса г. Серапион и викарни епископи Аврам и Кирило. Високопреосвећени Митрополит г. Серапион је захвалио домаћину у име делегације на гостопримству и истакао да је њихова посета Србији прва посета овом делу света уопште. Данас, у преподневним часовима, гости су посетили храм Светог Саве на Врачару, Саборну цркву Светог архангела Михаила и Музеј Српске Православне Цркве, па су стога патријарху Порфирију током састанка пренели утиске о живој Српској Цркви, која са Коптском Црквом дели сличну страдалну судбину. Митрополит Серапион је захвалио Патријарху српском на делатном сведочењу свевремених начела хришћанске љубави пруживши подршку и могућност да се по први пут у Србији ове године, на Благовести, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог одржи богослужење за вернике древне Коптске Цркве. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је захвалио гостима на посети потврђујући став митрополита Серапиона о патњама кроз које су пролазили и пролазе коптски хришћани и православни Срби и њихове Цркве које храбро носе свој крст на путу спасења. – Ма колико да је тешко носити крст, немогуће је без крста разумети поруку Христову – рекао је патријарх Порфирије, који је нагласио значај присуства Коптске Цркве у западном свету, где људи захваљујући Коптима могу много научити о древној духовности која своје корене има у Египту. На крају састанка размењени су пригодни поклони. Пријему су присуствовали Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Патријарха српског. Древна Коптска Православна (дохалкидонска) Црква броји више од дванаест милиона верника највећим делом насељених у Египту. У Сједињеним Америчким Државама живи око 600.000 коптских верника које предводи петнаест епископа. Извор: Информативна служба СПЦ

Не враћајмо се на грехе које смо већ исповедили. Сећање на грехе боли. Јесте ли тражили опроштај? То је то, готово је. Бог све прашта кроз исповест. Не смемо се враћати и очајавати. Будимо понизне слуге пред Богом. Да осетимо захвалност и радост због опроштења наших грехова. Није здраво да се човек претерано каје за своје грехе и буни се против свог зла – тако доводи себе до очаја. Очај и разочарање су најгора ствар. Ово је сатанина замка да натера човека да изгуби жељу за духовним стварима и доведе га до очаја, апатије и малодушности. Тада човек не може ништа, постаје неспособан. Каже у себи: „Грешим, јадан сам, ја сам ово, ја сам оно, нисам оно, нисам друго... Требало је тада, онда нисам то урадио, сада се ништа не дешава... Узалуд су ми прошле године, нисам достојан“ . Тако ствара комплекс инфериорности, непотребно самопонижење, за њега је све узалуд. Знате ли колико је то тешко? Ово је лажна понизност. Све су то знаци очаја код особе која је опседнута Сатаном. Човек дође дотле да не жели ни да се причести, мисли да је недостојан свега. Покушава да понизи себе, своје поступке... Ово је замка коју Сатана поставља да би човек изгубио наду у Божју љубав. То су страшне ствари противне Духу Божијем. Размишљај - да, грешим, не иде ми добро. Али, шта год да те брине, претвори то у молитву, не држи унутра, отиди код исповедника, исповеди се и - то је то! Хајде да се не враћамо и размишљамо шта нисмо урадили. Важно је шта ћемо сада, од ове тачке па надаље. Како је рекао св. Апостол Павле „...Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, “ (Фил. 3:13). Дух малодушности насрнуо је на апостола Павла, желећи да га одврати од његовог трагања за Христом, али се он охрабрио и рекао: „...и више не живим ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2, 20). И још: „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Као што је написано: Ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање.“ ( Рим. 8:35, 36 ). И св. Пророк Давид је певао: „Нећу умрети, него ћу живети и јављаћу дела Господња“ (Пс. 117,17). Копајте по светим списима. Сетите се оног дивног стиха: „Волим оне који ме љубе, и који ме траже наћи ће милост“ (Прич. Сол. 8:17). старац Порфирије приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, путем Инстаграм налога, упутио је честитку свим српским представницима на овогодишњим Олимпијским играма у Паризу, и казао: "Свим нашим спортистима, учесницима Олимпијских игара у Паризу од срца честитам и захваљујем што су осветлали образ наше Србије и доказали да тамо где постоје искрена љубав, труд и рад, ни Божји благослов неће изостати!" Његова Светост, раније овога дана, а поводом победе српских ватерполиста у финалу поменутог такмичења, путем Инстаграм налога, честитао је Ватерполо репрезентацији Србије на освојеној златној медаљи, следећим речима: “Драги ватерполисти, од срца Вам честитам! По договору, видимо се поново у Храму Светог Саве!” Придружујемо се честиткама. Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је највећем српском спортисти свих времена и од данас олимпијском шампиону, освојену златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу и у честитки навео: "Хвала Ноле. Крст је сила и знамење! Бог је велики! Твоје злато сија изнад олимпијског злата. Твоје злато искључује Олимпијаду". Придружујемо се честиткама! Такође, важно је поменути још двоје "златних" српских спортиста на овогодишњој Олимпијади, а то су стрелци, Зорана Аруновић и Дамир Микец, којима овом приликом такође честитамо. Извор: Радио Слово љубве

Поводом 80 година од страдања Светих мученика величких и горњеполимских, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије са више архијереја наше Свете Цркве, служиће Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светих мученика Кирика и Јулите у Велици у недељу, 28. јула са почетком у 9 часова, саопштила је Епархија будимљанско-никшићка. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је данас честитку Његовој Светости новоизабраном Патријарху бугарском г. Данилу следеће садржине: Ваша Светости, драги Нам у Христу брате и саслужитељу, У име Сабора архијерејâ Српске Православне Цркве и у Наше Лично име, братољубиво Вам упућујемо срдачне честитке поводом Вашег избора и ступања у најсветији Трон патријарахâ бугарских. Пуноћа васколике Цркве Христове, Тела његовог, данас кличе и радује се заједно са клиром и верним народом сестринске Нам Бугарске Православне Цркве, препознавајући благоизвољење Пресветог Духа и сатрудништво отаца Архијерејског Сабора, који су у лику Ваше Светости препознали достојног наследника њених богомудрих предстојатеља, изабравши Вас за новог поглавара Бугарске Патријаршије. Ваша Светости, Божја воља је да сви народи света познају Онога који је прави Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6) и да кроз Њега дођу у познање истине (1Тим. 2, 4). Верујући у ове речи, уздамо се да ћемо носећи Христовo бреме и благи јарам (Мт. 11, 30) као предстојатељи, заједничким снагама, неућутно и без оклевања, проповедати Истину, сведочећи Јеванђеље Христово и веру једне, свете, саборне и апостолске Цркве, нарочито данас када су на испиту јеванђелски системи вредности. Молимо се Господу нашем Исусу Христу да Вам подари обиље своје милости, пастирске мудрости и духовне снаге у новом послушању за које Вас је Дух Свети призвао. С љубављу у Христу Господу, АЕМ и ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Порфирије Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће на дан спомена Спаљивања моштију Светог Саве, на Источни петак, 10. маја 2024. године, началствовати Светом Литургијом у Светосавском храму на Врачару. Уочи празника, у четвртак, 9. маја, празнично бденије ће у Храму почети у 18 часова, док ће од 20 сати, у Крипти, бити одржана Свечана академија, најавио је Храм Светог Саве на интернет страници (плакат поред). Како Радио Слово љубве сазнаје, у Храм на Врачару ће бити донете свете мошти четворице Светитеља, о томе на линку испод: Мошти четворице Светитеља стижу у Храм на Врачару Извор: Храм Светог Саве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије дочекао је и благословио неколико хиљада деце у суботу 3. фебруара 2024. године у храму Светог Саве на Врачару, на традиционалном великом Светосавском сабору ученика београдских Основних школа. У присуству викарних Епископа Његове Светости, ремезијанског Стефана, новобрдског Илариона, хвостанског Алексеја, јегарског Нектарија и липљанског и војног Доситеја, програм су водили драмски уметници Слобода Мићаловић и Виктор Савић, а песмом су догађај увеличали хорови Храма Светог Саве и Богословије Светога Саве. Сви сабрани, деца, родитељи, наставници, верни народ, викарни Епископи, свештеници и појци су заједно са својим Патријархом произнели молитву Господњу - Оче наш, а потом су сви заједно, са хоровима Светосавског храма, отпевали и Химну Светоме Сави. У топлом слову које је уследило, Патријарх Порфирије је изразио своју велику радост поводом овог сабрања и сусрета, поучивши дечицу да је љубав коју је Свети Сава имао према Богу и своме роду - "оно што и нас уједињује, што нас доводи овде у Храм и оно што нас чини да се можемо звати децом Светога Саве". Патријарх је подвукао да је "најважније да знамо да треба једни друге да волимо". Треба знати рећи "извини" али и опростити другоме, нагласио је Патријарх и истакао да "немамо већег пријатеља од Бога", али исто тако да знамо да је Свети Сава са нама и да му упутимо молитву коју ће он проследити Богу. Чувајте љубав једних према другима и "увек ћете имати радост и лепоту и мир у срцу" закључио је Његова Светост. Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија: Извор: Радио "Слово љубве"

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поделио је данас преко стотину поклон-пакетића деци без родитељског старања из Дома у Звечанској, као и ученицима школа при београдским болницама и малишанима из вишедетних породица. Организацију радосног скупа у храму Светог Саве на Врачару потписали су, шесту годину заредом, Верско добротворно старатељство АЕМ, као и Хуманитарна организација "Наши Срби" из Чикага. За наш Радио говорили су гђа Катарина Фенслоу, председница поменуте хуманитарне организације, свештеник Владимир Марковић, генерални секретар ВДС-а, заједно са васпитачима, наставницима и децом. Прилог сачиниле Ивана Обрадовић и Наталија Лисинац: Прилог са доделе Божићних дарова деци: Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће у уторак, 5. децембра 2023. године, са почетком у 19 часова у великој сали Дома културе Студентски град предавање на тему "Једни другима смо потребни". Извор: Радио Слово љубве

Свечани чин доксологије поводом доласка првојерарха Српске Православне Цркве биће служен 2. новембра 2023. године у манастиру Светог Саве у Буенос Ајресу са почетком у 19 часова. Заједно са својим домаћином, Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-средњоамеричким г. Кирилом, Патријарх и чланови његове свештене пратње посетиће 4. новембра 2023. године и манастир Светог Николе у Маћагају, а круна Патријархове посете биће освећење храма Свете Тројице у Ресистенцији 5. новембра 2023. године. Планирано је да се Његова Светост Патријарх г. Порфирије сретне и разговара са највишим званичницима државе Аргентине, градоначелницима и гувернерима провинција, Кардиналом Буенос Ајреса и представницима Амбасаде Републике Србије. Епархија буеносајреска и јужно-средњоамеричка Српске Православне Цркве основана је 2011. године. На епархијском трону налази се Преосвећени Епископ г. Кирило (Бојовић), чије седиште се налази у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Епархија тренутно има парохије и мисије у Аргентини, Бразилу, Чилеу, Колумбији, Еквадору, Венецуели, Перуу, Никарагви, Костарики, Панами, Салвадору, Доминиканској Републици и Гватемали. Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће 26. октобра 2023. године са почетком у 19 часова у великој сали Дома културе Студентски град предавање на тему "О молитви". Извор: Информативна служба СПЦ