Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'св.'.
-
ТВ Храм: Хришћански траг - Литургијско предање цркве (Катихезе Св. Кирила Јерусалимског)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
У оквиру новог издања емисије Хришћански траг проф. др Србољуб Убипариповић, доцент на катедри за литургику Православног богословског Факултету Универзитета у Београду, говори о Литургијском предању Цркве са посебним нагласком на знаменитог оца Светог Кирила Јерусалимског и његово надасве познато дело "Катихезе". -
Прослава св. Врача у Зочишту
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Вести са Косова и Метохије
Владика Рашко – призренски Теодосије је уз саслужење игумана манастира Свети Врачи, архимандрита Стефана, игумана манастира Драганац, оца Илариона, игумана Светих Архангела, оца Михајла, старешине манастриа Бањска, оца Данила и још неколицине свештенослужитеља Рашко – прзренске, Нишке и Бањалучке епархије, у манастиру Светих Козме и Дамјана у Зочишту, код Ораховца, служио свету литругију поводом данашњег празника Светој литургији је присуствовао велики број верника пристиглих из свих крајева наше земље. Ове године, за празник су дошли и расељени Срби из Суве Реке. „Благодат светога Духа и молитве светих Безсребреника Козме и Дамјана сабрали су нас овде у овој светој обитељи да прославимо дан угодиника Божјих, Козме и Дамјана“, рекао је у беседи владика Теодосије. Наглашавајући исцелитељске моћи Светих Безсребреника, Владика Теодосије је рекао да је вера у њих помогла у обнови живота у некада разореном и разрушеном храму, подигнутом овим светитељима у част. „Оно што је великко чудо јесте да се ова света обитељ исцелила и обновила, не само у физичком и материјалном смислу, већ и диховно. То значи, да никада Козма и Дамјан нису напустили ово место. Када је црква била срушена и минирара многи су сами долазили ту, да им се на рушевинама Храма читају молитве и призивали су Божју помоћ. И ево, црква је обновљена и лепша него икада прима све нас овде. Моштима Светих Козме и Дамјана призивамо милост Божју, да Господ исцели све нас, оне који су од греха посустали подигне и да се и ми као Израиљ, који се много пута подигао из пепела, обновимо“, рекао је владика Теодосије на крају беседе. Српско удружење „Баштионик“ из Бања Луке било је домаћин славе у Зочишту. Председник овог удружења, Предраг Адамовић каже да је у манастир дошао у пратњи четрдесетак младих из Републике Српске, те да се Косову и Метохији увек и радо враћа. „Мени је ово већ десети долазак и не бројим их више. Од првог доласка мог могао бих све утиске да сажмем у једну ријеч, зарази се човијек једноставно Косовом и Метохијом и то онда не пролази, мора се доћи поново. Овде из сваког човијека, из сваког камена, из сваког дрвета извире светосз, извире љубав о којој причамо, извире све оно о чему причамо, што смо учили и што нас уче. Тако да заправо ви осјетите да не долазите већ да се враћате, да сте свој на своме и то нам заиста даје снагу“, рекао је Адамовић. Поред Зочишта представници Удружења „Баштионик“ су обишли Велику Хочу и Ораховац, а боравиће и у Новом Брду. Преузимајући и целивајући део славског колача, за наредног домаћина славе пријавио се Владан Миленковић из Косовске Митровице. тв храм -
Прослава св. Зосиме Туманског и освећење новог конака
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Вести из Епархија
На празник Св. Зосима и Јакова 21. августа 2018. било је изузетно торжествено. Пре свете литургије извршен је свечани чин освећења новог манастирског конака и пререзан славски колач и освећено жито у част светитеља.Свету архијерејску литургију служио је епископ браничевски Г. Игнатије уз саслужење епископа тимочког Г. Илариона, многобројног свештенства, монаштва и неколико хиљада верника.Епископ Игнатије је у беседи нагласио значај подвига као стремљења ка царству Божијем, посебно поменувши Св. Зосима и Јакова, које деле векови али обједињава Христос. Након свечаног ручка подељене су грамате захвалности. извор -
На празник Св. Зосима и Јакова 21. августа 2018. било је изузетно торжествено. Пре свете литургије извршен је свечани чин освећења новог манастирског конака и пререзан славски колач и освећено жито у част светитеља.Свету архијерејску литургију служио је епископ браничевски Г. Игнатије уз саслужење епископа тимочког Г. Илариона, многобројног свештенства, монаштва и неколико хиљада верника.Епископ Игнатије је у беседи нагласио значај подвига као стремљења ка царству Божијем, посебно поменувши Св. Зосима и Јакова, које деле векови али обједињава Христос. Након свечаног ручка подељене су грамате захвалности. извор View full Странице
-
Свeчaнoст, кojoм je oбиљeжeнa 400. гoдишњицa пoстojaњa прaвoслaвнoг хрaмa у Врлици, сaбрaлa je у тaj oпустjeли грaдић у Цeтинскoj крajини мнoштвo нeкaдaшњих стaнoвникa и њихoвих пoтoмaкa У Врлици, грaдићу у Цeтинскoj крajини, кojи сe нaлaзи нa пoлa путa измeђу Kнинa и Сињa, Срби су нeкaдa чинили пoлoвину стaнoвништвa, дoк су у oкoлним сeлимa били вeћинa. Збoг тoгa су у вриjeмe Aустрoугaрскe мoнaрхиje били нoсиoци пoлитичкe влaсти у тoм крajу. Meђутим, Врликa je дaнaс грaд у кojeм нeстaje живoт: Срби су oдaвнo пoстaли мaњинa кoja je гoтoвo ишчeзлa, a с њимa нeстaje и хрвaтскo стaнoвништвo. Сви oни кojи пaмтe вишe oд пoлa виjeкa, свjeдoчe o тoмe кaкo je Врликa нeкaд билa пунa живoтa, a дaнaс je сaблaснo пустa. Ипaк, jубилej, кojим je прoшлoг викeндa oбиљeжeнo чeтири виjeкa пoстojaњa прaвoслaвнoг хрaмa Свeтoг Никoлaja, сaбрao je у oвaj грaдић мнoштвo њeгoвих нeкaдaшњих стaнoвникa и њихoвих пoтoмaкa, кojи су дoшли дa сe присjeтe дaвнo прoхуjaлих дaнa, дрaгих људи, aли и дa oбиђу грoбљa нa кojимa пoчивajу њихoви дjeдoви и прaдjeдoви. Учинилo сe, бaр нa трeн, дa у oвoм грaдићу имa и дa ћe бити живoтa. Прaвoслaвни хрaм, пoсвeћeн прeнoсу мoштиjу свeтoг oцa Никoлaja, сaгрaђeн je 1618. гoдинe. Звoник импoзaнтних димeнзиja сaгрaђeн je нeпунa двa виjeкa кaсниje, oднoснo 1801. гoдинe, и тo зaлaгaњeм дрaгoвићкoг прoигумaнa Викeнтиja Стojисaвљeвићa. Сaдaшњи икoнoстaс je нoвиjeг дaтумa, с пojeдиним икoнaмa из срeдинe 19. виjeкa кoje je зa врлички хрaм oсликao Спиридoн Aлeксиjeвић. Гoдинe 1972. хрaм je стрaдao у пoжaру, aли je нeдугo нaкoн тoгa oбнoвљeн. Пoсљeдњих мjeсeци убрзaнo су сe oдвиjaли рaдoви нa спoљaшњoj рeкoнструкциjи хрaмa, кaкo би бaрeм oн изглeдao свeчaнo у гoдини jубилeja. И, зaистa, нa рaдoст Врличaнa и њихoвих гoстиjу, хрaм je у пoтпунoсти зaблистao. Прoслaвa jубилeja зaпoчeлa je свeтoм aрхиjeрejскoм литургиjoм, кojу je, зajeднo сa свeштeнствoм, служиo eпискoп дaлмaтински Никoдим. - Дaнaс смo сe сви ми oвдe сaбрaли из рaзличитих рaзлoгa, a ja сaм oвдje првeнствeнo дa бих oдслужиo свeту литургиjу, приниo бoжaнствeни принoс и прeдстojao свимa вaмa у мoлитви. To je мoja дужнoст и мoj живoт, дa сe мoлим Бoгу зa читaву зajeдницу, нe глeдajући кo je бoгaт или сирoмaшaн, кo je здрaв, кo бoлeстaн, кo oбрaзoвaн, a кo нeук. Moje je дa глeдaм сaмo кo je чoвjeк, a кo ниje, тo je jeдинo мjeрилo. Зaтo мoрaмo дa имaмo љубaви jeдни прeмa другимa и дa jeдни o другимa бринeмo, jeр сaмo пo тaквoj љубaви ћe нaс пoзнaти дa смo учeници Христoви, a тo je oнo штo je битнo зaрaд нaшeгa спaсeњa - кaзao je eпискoп дaлмaтински. - Taкoђe je вaжнo дa смo сe дaнaс oкупили oкo нaшe свeтe Црквe и дa сe рaдуjeмo jeдни другимa, jeр Бoг нaс je oвдe oкупиo, a тo je oнo штo чини oвaj дaн пoсeбним. Зaхвaљуjeм сe свимa вaмa кojи стe дaнaс oвдje и свимa oнимa кojи су учeствoвaли у oбнoви врличкoг хрaмa, a дa их из нeзнaњa нисaм пoмeнуo. Свимa зajeднo жeлим свaкoг блaгoслoвa oд Гoспoдa - рeкao je eпискoп Никoдим, пoдиjeливши признaњa зaслужнимa зa oбнoву хрaмa Свeтoг Никoлaja. Врлички крaj пoзнaт je пo трaдициjи Чувaрa Христoвoг грoбa, кoja oсим у Врлици пoстojи joш сaмo у Jeрусaлиму. Taчни пoдaци o сaмим пoчeцимa oбичaja нису зaбиљeжeни у истoриjским извoримa, aли прeмa усмeним прeдaњимa, oбичaj пoстojи нajмaњe 400 гoдинa. Нeсумњивo дугa трaдициja je уткaнa у тaj oбичaj, кojи je нajвjeрojaтниje у Врлику дoниjeт из сaмoг Jeрусaлимa. Meђу oстaлим, oбичaj нaлaжe дa сe Чувaри Христoвoг грoбa сaстajу свaкe гoдинe нa Вeлики пeтaк, кaдa групa мушкaрaцa, oдjeвeнa у трaдициoнaлнe нaрoднe нoшњe врличкoгa крaja и с трaдициoнaлним oружjeм, судjeлуjу у црквeним oбрeдимa, чувajући Христoв грoб свe дo ускрснућa. - Удружeњe Чувaрa Христoвoг грoбa je oргaнизaтoр и извoђaч рaдoвa нa хрaму Свeтoг Никoлaja. Нaимe, рaд удружeњa je oбнoвљeн 2005. гoдинe у Бaтajници и првa нaм je мисao билa врaтити oбичaje нa њихoвo извoриштe, oднoснo у хрaм кojи дaнaс слaви чeтири виjeкa свoгa пoстojaњa. Свe нaшe aктивнoсти су ишлe у тoм смjeру, a кaд су приликe тo дoзвoлилe, 2013. гoдинe, пoврaтили смo oбичaj чувaрa Христoвoг грoбa у Врлику. Oд тaдa, вeћ шeст гoдинa, ми oвдje прaктикуjeмo нaшe oбичaje, a вeћ oд 2005. гoдинe нaшe удружeњe je oргaнизaтoр нaбaвљaњa звoнa зa мaнaстир Дрaгoвић. Нa тим je звoнимa изливeнo дa су oнa нaш дaр и нaрoдa Цeтинскe крajинe. Tимe смo пoчeли тиху oбнoву врличкe црквe. Зaмиjeнили смo врaтa и прoзoрe, кojи су били дoтрajaли, нaпрaвили смo нoвo мeтaлнo стeпeништe дo звoникa, кoмплeтнo смo oбнoвили пaрoхиjски дoм, нaпрaвили смo нoвe кaпиje и мнoгo других ситниjих ствaри - кaзao нaм je Дрaгaн Пaвлoвић, хaрaмбaшa и прeдсjeдник удружeњa Чувaрa Христoвoг грoбa Дoдao je кaкo je крунa свeгa кoмплeтнa спoљнa oбнoвa хрaмa Свeтoг Никoлaja, кoja je кoштaлa oкo стo хиљaдa eврa, oд изрaдe прojeктa дo свих рaдoвa нa фaсaди. - Дaнaс су сви Врличaни пoнoсни jeр су, кaкo рeчe влaдикa и мнoги свeштeници, видjeли дa oбнoвљeни хрaм изглeд кao из бajкe - дoдao je Дрaгaн Пaвлoвић, нe криjући дa je и рaдoстaн и пoнoсaн збoг oнoгa штo су дaрoвaли рoднoм крajу, свojoj Врлици, aли и свojим прeцимa чиjу трaдициjу, кaжe, никaдa нeћe нaпустити. У Врлику je пoвoдoм знaчajнoг jубилeja дoшao и Mилaн Цвиткoвaц, кojи дaнaс живи у Jaкoву нaдoмaк Бeoгрaдa. Цвиткoвaц кaжe дa je oдрaстao у дaнaшњeм пaрoхиjскoм дoму у Врлици, a пeриoд oд 1951. дo 1959. гoдинe, прoвeдeн нeпoсрeднo уз хрaм Свeтoг Никoлaja, никaдa нeћe зaбoрaвити. - Дaнaс сaм у Врлици пoслиje тридeсeт и двиje гoдинe. Дoшao сaм дa видим oвaj крaj, oвaj хрaм и кућу у кojу сaм oдрaстao. Oвдje сaм крeнуo у први рaзрeд oснoвнe шкoлe и сaд сaм сe, кao стaриjи чoвjeк и пeнзиoнeр, врaтиo пoнoвo дa je видим. Искрeнo гoвoрeћи, мeни чeстo путa нaвиру сузe нa oчи кaдa сe сjeтим дaвнo прoхуjaлих врeмeнa, oнe стaрe Врликe. Врличкa крajинa je 1957. гoдинe имaлa oсaмнaeст хиљaдa стaнoвникa, a дaнaс их нeмa ни хиљaду. Дaнaс нaс je билo вишe oкo црквe нeгo штo Врликa имa стaнoвникa, штo je тужнo, jeр je 1959. гoдинe, кaдa je прeгрaђeнa риjeкa Цeтинa и пoдигнутa хидрoeлeктрaнa Пeручa, исeљeнo вишe oд дeсeт хиљaдa Србa, a сaмa хидрoeлeктрaнa je eкoнoмски пoтпунo нeисплaтивa - пoсвjeдoчиo нaм je oн, дoдajући дa je тимe ‘ишчупaнo срцe oвдaшњим Србимa, jeр су пoтoпљeнa три нajвeћa сeлa Дaлмaтинскe зaгoрe’. - С другe стрaнe сaм рaдoстaн збoг oбнoвe нaшeг хрaмa, jeр су мoja двa брaтa интeнзивнo учeствoвaлa нa рaдoвимa. Нaрoчитo ми je дрaгo jeр сaм сe у њeгoвoj пoрти игрao кao диjeтe. Kaдa сaм jучeр дoшao aутoбусoм и кaдa сaм видиo кaкo свиjeтли, пoчeo сaм плaкaти - прeпричao нaм je свoje импрeсиje Mилaн Цвиткoвaц. Нaкoн свeтe литургиje je услиjeдиo бoгaт културнo-умjeтнички прoгрaм тoкoм кojeг су сe присутни пoдсjeтили нa пoмaлo зaбoрaвљeнe игрe и пjeсмe Србa из oвoгa крaja. Пoрeд врличкoг нaчeлникa, Jурe Плaзoнићa, jубилejу je присуствoвaлa и зaмjeницa жупaнa Шибeнскo-книнскe жупaниje, Aњa Шимпрaгa, кao и брojни гoсти. Васка РАДУЛОВИЋ
-
У присуству више од стотињак верника Св. Литургији је присуствовао и г. Душан Јововић из канцеларије за Косово и Метохију из Београда, али није било локалних српских представника. Поред манастира домаћин славе био је Никола Рајевић из Пећи. Након беседе у коме је охрабрио свој верни народ Владика Теодосије је пресекао славски колач са игуманом Манастира протосинђелом Данилом и домаћином славе, а потом је за све приређена славска трпеза. Извор: Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска -
У манастиру Бањска, древној Милутиновој задужбини, Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење 20 свештенослужитеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске служио је данас Св. Литургију на празник Св. Великомученика Стефана, храмовне славе манастира. У присуству више од стотињак верника Св. Литургији је присуствовао и г. Душан Јововић из канцеларије за Косово и Метохију из Београда, али није било локалних српских представника. Поред манастира домаћин славе био је Никола Рајевић из Пећи. Након беседе у коме је охрабрио свој верни народ Владика Теодосије је пресекао славски колач са игуманом Манастира протосинђелом Данилом и домаћином славе, а потом је за све приређена славска трпеза. Извор: Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска View full Странице
-
Владимир Коларић: Отворити врата Божијој великодушности – Св. Франциско и Султан
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Због избегличких таласа овај дијалог бива отежан појачаним теретом идентитететских контроверзи, са европске тачке гледишта повезаним са страхом од све неизбежнијих демографских промена, а са исламске колонијалним наслеђем и „арапским пролећем“ кулминираним нео-колонијалним насиљем западних сила. Секуларизована друштва политичког Запада и структурална нестабилност исламског Истока, такође, отежавају мапирање релевантних носилаца дијалога, посебно ако он жели да се постави као заиста исламско-хришћански, односно, хришћанско-исламски, а не, на пример, Западно-Источни, арапско-евроамерички и слично. Пишући о сусрету Светог Франциска Асишког и султана Малика ал Камила, у јеку крсташких ратова, дакле, времену геополитичке конфронтираности и међурелигијске нетрпељивости мерљивим са данашњим, Гвеноле Жесе инсистира управо на дијалогу у ком обе стране полазе од сопствене верске традиције, не охрабрујући магловите псеудо-хуманистичке конструкте и реторику „мировњачког“ империјализма толико присутне у наше време. То у основи значи да дијалог који поставимо као „религијски“, иако се не може лишити својих политичких мотивација и консеквенци и политичког контекста у ком се одвија, не сме бити у потпуности зависан и подређен постојећим политичким обрасцима, нормама и односима снага, јер то би значило да је у потпуности посвећен „свету овом“. А такав дијалог, априрно подређен наводној нужности настране логике насиља и моћи као доминације и контроле, никако не може бити уистину религијски, већ само празна идеолошка реторика у служби носилаца овоземаљске власти. Поред тога, говор о миру, толеранцији и дијалогу заснован на дубоким традицијама своје религијске позиције, једини је који потенцијално може да избегне опасност да се претвори у пуко испуњавање текућих идеолошких налога, већ да пронађе мотивацију у сопственој мисији. Управо питање логике, перспективе, парадигме је у основи овог францисканском традицијом мотивисаног охрабривања истинског људског дијалога, којим смо позвани да – ако већ и наводно – верујемо, не чинимо то половично, него заиста верујући у Божију љубав и милост, која ако то желимо може преобразити све на овом свету, па и наша окамењена срца. Нека од начела те логике, која аутор изводи на крају свог полетног и инспиративног излагања, јесу следећа: Поставити се на границе и тако их укинути; Бог нас зове на другу страну мора; Бог нас позива с друге стране лица другог човека; Бог нас позива да попут Христа будемо слуге другог; Отворити врата Божијој великодушности. Ко разуме и прихвата овакву логику, у књизи конкретизовану кроз један аутентичан, просторно-временски ситуиран људски однос, а не апстраховану у виду општеважећег и општеприменљивог рецепта, разумеће и да она по себи није конфесионално одређена, и да се тиче подједнако и „нас“ колико и „њих“, како год ми одређивали своје верске идентитете. Колико и да у овој књизи један католик никако нема претензију да говори „у име“ свих хришћана, него да, пошавши од своје религијске традиције, осмисли могућности превазилажења сукоба, које не би представљале негирање ни себе ни другог, као ни афирмисање онога што је његовој религијској позицији страно. Где се тежи разумевању, а једино истинска – благодатна а не сентиментална – љубав мора бити неупитна. Зато, не хрлимо у „светски мир“ по вољи господара „овога света“, а који хришћанске свете књиге именују антихристом, већ уђимо сви заједно у живот вечни, „гостињску собу, за заједнички сто“, са нашим Господом на челу, где су већ припремљена места за нас, само ако ми то хоћемо, уз милост Његову, од почетка века. Извор: Теологија.нет -
„Није лако на почетку трећег миленијума проповедати исламско-хришћански дијалог“, пише у предговору своје књиге „Francesco e il sultano“ францискански теолог париске провинције Гвеноле Жесе [Gwenolé Jeusset, „Sveti Franjo i Sultan“, Svjetlo Riječi: Sarajevo–Zagreb, 2008; превод на хрватски Иван Нујић]. Не само, додајем, због међусобно, сложеним историјским наслеђем и тренутним односом глобалних снага генерисане нетрпељивости, него и због унапред задатих оквира сваког ка „толеранцији и помирењу“ усмереног дијалога, дефинисаним поимањем ових појмова из једне одређене, партикуларне перспективе, која жели да се наметне, и одавно се наметнула, као универзално обавезујућа. Због избегличких таласа овај дијалог бива отежан појачаним теретом идентитететских контроверзи, са европске тачке гледишта повезаним са страхом од све неизбежнијих демографских промена, а са исламске колонијалним наслеђем и „арапским пролећем“ кулминираним нео-колонијалним насиљем западних сила. Секуларизована друштва политичког Запада и структурална нестабилност исламског Истока, такође, отежавају мапирање релевантних носилаца дијалога, посебно ако он жели да се постави као заиста исламско-хришћански, односно, хришћанско-исламски, а не, на пример, Западно-Источни, арапско-евроамерички и слично. Пишући о сусрету Светог Франциска Асишког и султана Малика ал Камила, у јеку крсташких ратова, дакле, времену геополитичке конфронтираности и међурелигијске нетрпељивости мерљивим са данашњим, Гвеноле Жесе инсистира управо на дијалогу у ком обе стране полазе од сопствене верске традиције, не охрабрујући магловите псеудо-хуманистичке конструкте и реторику „мировњачког“ империјализма толико присутне у наше време. То у основи значи да дијалог који поставимо као „религијски“, иако се не може лишити својих политичких мотивација и консеквенци и политичког контекста у ком се одвија, не сме бити у потпуности зависан и подређен постојећим политичким обрасцима, нормама и односима снага, јер то би значило да је у потпуности посвећен „свету овом“. А такав дијалог, априрно подређен наводној нужности настране логике насиља и моћи као доминације и контроле, никако не може бити уистину религијски, већ само празна идеолошка реторика у служби носилаца овоземаљске власти. Поред тога, говор о миру, толеранцији и дијалогу заснован на дубоким традицијама своје религијске позиције, једини је који потенцијално може да избегне опасност да се претвори у пуко испуњавање текућих идеолошких налога, већ да пронађе мотивацију у сопственој мисији. Управо питање логике, перспективе, парадигме је у основи овог францисканском традицијом мотивисаног охрабривања истинског људског дијалога, којим смо позвани да – ако већ и наводно – верујемо, не чинимо то половично, него заиста верујући у Божију љубав и милост, која ако то желимо може преобразити све на овом свету, па и наша окамењена срца. Нека од начела те логике, која аутор изводи на крају свог полетног и инспиративног излагања, јесу следећа: Поставити се на границе и тако их укинути; Бог нас зове на другу страну мора; Бог нас позива с друге стране лица другог човека; Бог нас позива да попут Христа будемо слуге другог; Отворити врата Божијој великодушности. Ко разуме и прихвата овакву логику, у књизи конкретизовану кроз један аутентичан, просторно-временски ситуиран људски однос, а не апстраховану у виду општеважећег и општеприменљивог рецепта, разумеће и да она по себи није конфесионално одређена, и да се тиче подједнако и „нас“ колико и „њих“, како год ми одређивали своје верске идентитете. Колико и да у овој књизи један католик никако нема претензију да говори „у име“ свих хришћана, него да, пошавши од своје религијске традиције, осмисли могућности превазилажења сукоба, које не би представљале негирање ни себе ни другог, као ни афирмисање онога што је његовој религијској позицији страно. Где се тежи разумевању, а једино истинска – благодатна а не сентиментална – љубав мора бити неупитна. Зато, не хрлимо у „светски мир“ по вољи господара „овога света“, а који хришћанске свете књиге именују антихристом, већ уђимо сви заједно у живот вечни, „гостињску собу, за заједнички сто“, са нашим Господом на челу, где су већ припремљена места за нас, само ако ми то хоћемо, уз милост Његову, од почетка века. Извор: Теологија.нет View full Странице
-
Немојмо, браћо, оставити непротумачену незлобивост Господа нашег Исуса Христа према неблагодарним Гергесинцима, јер ће расуђивање о овоме помоћи нашем исправљењу од овога греха у који готово свако од нас и неосетно упада. Ми се, по навици неразумно озлобљујемо на оне који су неблагодарни према нашим доброчинствима. То да је неблагодарност велики грех, показао је сами Богочовек Исус Христос, видевши неблагодарност десеторице прокажених. Ових десеторица су заједнички узвикујући, гласно дозивали: „Исусе, учитељу, помилуј нас!“ (Лк. 17, 13). Исус, пак, умилостививши се, рекао им је: Идите свештеницима и покажите им ваше прокажене удове. Они, пак, радосно се покоравајући Његовој свештеној заповести, похиташе свештеницима: али пре него што су стигли до њих, односно на самом путу, „очистише се“ (Лк. 17, 14). Само, пак, један од њих, Самарјанин, тада се вратио Исусу Христу и павши ничице пред ноге Његове, заблагодари Му (Лк. 17, 16). И тада је Исус изобличио грех неблагодарности, говорећи: „Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица? Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?“ (Лк. 17, 17 – 18). Неблагодарни човек презире законе, не само разумне већ и бесловесне природе. Јер и неразумне животиње, којима је учињено доброчинство, пројављују благодарност према људима који су им то добро учинили. Тако је преко животиња Бог укоравао Израиљце који нису препознали Његова превелика доброчинства према Њему. „И во“, говори им кроз пророка Исаију, „познаје добротвора свога и магарац познаје јасле господара свога“, а ви, Израиљци не препознајете, нити разумете изобиље мојих доброчинстава. „Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије“ (Ис. 1, 3). Неблагодарни уистину греши против свих закона, јер и осећања и разум и Бог потребују благодарност. Међутим и сами доброчинитељ, уколико негодује на неблагодарног, губи награду за доброчинство и тешко сагрешује. -
Духовна заједница при цркви св. Јована Владимира у београдском насељу Медаковић, приредила је 14. јуна 2018. године предавање протојереја-ставрофора др Александра Средојевића на тему "Осврт на 1000-годишњицу смрти бесмртнога св. Јована Владимира", у парохијском дому ове цркве. Пошто је изложио животопис Светога, прота Александар је одговарајући на питања окупљених позвао да се као народ излечимо повратком Богу и његовим светима којих наш народ има у изобиљу. Звучни запис предавања View full Странице
-
Епископ нишки Арсеније: Св. Јустин је светило читаве Православне Васељене! (звучни запис)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Звучни запис беседе -
Богомспасавана Епархија врањска данас је трећи пут прославила своју славу, Преподобног Јустина ћелијског и врањског. Молитвена сабрања почела су синоћ, у Свеправослваном центру "Преподобни Јустин ћелијски и врањски", где је служено празнично бденије, а у наставку одржана и свечана академија. Свету архијерејску Литургију данас су у Саборном храму Свете Тројице у Врању служили Преосвећени Епископ нишки Г. Арсеније и домаћин, Епископ врањски г. Пахомије, уз саслужење свештеномонаштва и учешће верног народа. У надахнутој литургијској беседи, Владика Арсеније подсетио је сабране на животопис преподобног Јустина, истакавши да „Отац Јустин један од највећих наших теолога, богослова и подвижника 20. века, не само народа Српске цркве, него и читаве Православне Васељене". Звучни запис беседе View full Странице
-
Је ли ово исто као када неко истетовира св. Николу на леђима или има ту неких разлика? https://www.facebook.com/OrthodoxYouth/photos/a.10151903061416548.1073741825.20855756547/10155192752681548/?type=3 Ако неко нађе неку јасну фотку тетоваже св. Николе може да постави... -
Параклис св. Луке симферопољског и ВМА прославили славу
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Светој литургији присуствовали су начелник Управе за војно здравство пуковник др сц. мед. Угљеша Јовичић и заступник начелника ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић са сарадницима, велики број великодостојника Српске православне цркве, запослених и пријатеља ВМА. Извор: Радио Слово љубве -
Параклис светог Луке Симферопољског који се налази у Војно Медицинској Академији и ова угледна медицинска институција прославили су данас славу - Архиепископа симферопољског и кримског св. Луку. Светом Литургијом у параклису ВМА началствовао је архимандрит Стефан (Шарић) изабрани Епископ ремезијански, старешина Храма св. Саве на Врачару, уз саслужење више свештеника АЕМ и у присуству војног и државног врха Србије, рекао је за наш радио свештеник Александар Совиљ, старешина параклиса св. Луке у ВМА. Прилог Радија Слово љубве Светој литургији присуствовали су начелник Управе за војно здравство пуковник др сц. мед. Угљеша Јовичић и заступник начелника ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић са сарадницима, велики број великодостојника Српске православне цркве, запослених и пријатеља ВМА. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
-
Говори отац Рафаило из Подмаина, уз Чешки превод. Остаци мисије на територији Чешке, Словачке и даље на југ. http://media.pravoslavi.cz/flash/cestami_vyhnanych_otcu.htm View full Странице -
Говори отац Рафаило из Подмаина, уз Чешки превод. Остаци мисије на територији Чешке, Словачке и даље на југ. http://media.pravoslavi.cz/flash/cestami_vyhnanych_otcu.htm -
(ФОТО) Отац Сава Јањић са командантом Бондстила у испосници св. краља Стефана Дечанско
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Друштво
На форуму Живе Речи Утехе можете разговарати са о. Савом Јањићем -
"Данас смо са КФОР командантима Вилађо Италија (пуковник Еторе Галијарди) и Бондстила (Ник Дучић) и њиховим колегама направили једну лепу шетњу до испоснице Св. Краља у брдима изнад манастира Високи Дечани. Са братијом смо отпевали тропаре и припалили свеће. Предивна је природа у пролеће." -написао је игуман манастира Дечани, архимандрит Сава (Јањић) На форуму Живе Речи Утехе можете разговарати са о. Савом Јањићем View full Странице
-
Многобројна сведочења о чудесним исцељењима код моштију Св. Зосима испуњавају летопис Манастира Тумана. Ови свети примери јасно сведоче веру и љубав народа према Богу и Светитељу. Осећајући да је Манастир Туман једна од највећих православних светиња, вековима га зову ЂЕРДАПСКИ ОСТРОГ, препознајући исти благодатни дар исцељивања код Св. Василија и Св. Зосима. Слава им и милост! Многи долазе тужни и болешћу утучени. Из светиње одлазе радосни и здрави. Сигурно је то да ко једном дође и осети благослов Божји, туманској светињи изнова се враћа! Сведочења која су пред нама, записана су од 28. маја 2017. до 20. априла 2018. године. ALO_Knjizica.pdf манастир тумане
-
НАЈАВА: Уживо из Призрена - Деведесетогодишњица професуре св. оца Јустина у Призренској Богословији, недеља, 29.04.2018. у 18:00 Гледајте уживо на Поукама на овој теми. View full Странице
- 1 нови одговор
-
- 1
-
-
- недеља
- богословији
- (и још 15 )
-
У среду 25.4.2018. у 19 сати у крипти Спомен Храма Светог Саве на Врачару биће представљено капитално дело из 1918. године, превод књиге о СПЦ коју је Михајло Идворски Пупин дао да се изради на енглеском језику 1918. године. Ово издање приредила је госпођа Александра Нинковић Ташић. Срдачно сте позвани да учествујете у овој вечери сећања и наде.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.