Претражи Живе Речи Утехе

Манастир Миљково који се налази у тзв. ресавској Светој Гори са још осам других древних светиња Српске Православне Цркве и Епархије браничевске, објавио је позив благочестивом народу да помогне завршетак градње новог храма св. Јована Шангајског, потврдила је за Радио "Слово љубве" настојатељица ове Световаведењске светиње, схиигуманија Анастасија. Како сазнајемо од мати Анастасије, градња новог храма је започета прошле године и ево, за мање од пуне године, остало је да се заврши градња куполе. Важно је напоменути да је управо у овом манастиру свој монашки постриг примио св. Јован (Максимович) Шангајски и Санфранцискански, чија се честица моштију и налази у манастиру, поред других светиња. Како је саопштило сестринство, прилози се могу оставити у продавници код дежурних сестара или уплатити на манастирски жиро-рачун: АИК БАНКА 105-0000002251982-36 СПЦ Епархија браничевска - манастир Миљково За уплате из иностранства информације се налазе на плакату уз ову вест. Такође, све податке можете добити и путем телефона: 035 280 680 или 064 051 96 98 Реч о историјату манастира Миљково Миљков манастир је своје садашње име добио у другој половини 18. века, ранији назив је био Буковица. Није познато ко је подигао манастир Буковица, али први писани документ о њему датира из 1374. године. Те године св. кнез Лазар својом хрисовуљом (повељом) дарује метохе манастиру Раваница, између осталих помиње се "БОУКОВИЦА БРОД НА ГЛОЖАНЕХ НА МОРАВ". Постоје тумачења да је манастир подигао Деспот Стефан Лазаревић, али то је више претпоставка, а мање историјска чињеница. Има историјских података који говоре да је у манастиру Буковица око 1420. године радила манастирска преписивачка школа за преписивање старих књига. После пада Србије, Турци су 1467. године извршили попис становништва у коме се помиње и манастир Пресвето Ваведене и село Гложане. Неоспорно је да је реч о манастиру Буковица. У време турске владавине у 16. и 17. веку, нема писаних података о манастиру, а у време аустријске окупације Србије, на једној аустријској географској карти уцртан је манастир Буковица. Претпоставља се да је поновном окупацијом од стране Турске, манастир порушен и спаљен. Године 1787. манастир обнавља Миљко Томић, трговац из Гложана, по коме добија садашње име Миљков манастир. Миљко је у старијим годинама живео у манастиру, ту се упокојио и сахрањен је у порти манастирској. Од 1787. године па на даље, преко Миљковог манастира одржавана је веза са устаницима Коче Анђелковића (Кочина крајина-Фрајкорски рат). Године 1793. на основу турског фермана, ресавски кнез Петар Јаковљевић из Гложана изабран је за врховног кнеза дванаест србских нахија. Он је почео са обнављањем манастира јер су га Турци после пада Кочине Крајине за одмазду спалили. У то време, крајем 18. века, у манастир долази свештеник Миљко Ристић из Лапова и веома интензивно и делотворно наставља са већ започетом обновом манастира. У овом периоду обнавља рад и манстирска школа за описмењавање и образовање будућих писара, учитеља, попова. Ову школу је, у ранијем периоду, завршио и војвода Стеван Синђелић око 1780-85. године док је као младић живео и радио на имању кнеза Петра у Гложану. У периоду припрема за Први Србски Устанак, Миљков манастир постаје место окупљања ресавских и шумадијских устаника. Године 1803. у манастиру се састају нахијске старешине и за вођу устанака бирају кнеза Петра, али он то одбија. Године 1808. у знак захвалности, Миљков Манастир добија од Карађорђа на поклон црквено звоно на коме је писало: ''Ливено за владе Верховног Вожда народа Сербског Георгија Петровича''. Године 1830. звоно је скинуто и однето у Крагујевац и било је прво звоно које је зазвонило у слободној Србији, касније је послато у манастир Раваница. Од кнеза Милоша, манастир је касније добио ново звоно. Сломом Првог Србског устанка, манастир је за одмазду опљачкан и спаљен, али је око 1820. године делимично обновљен и наставља са духовним радом. Садашњи пут за манастир, поред стене, просекао је поп Станиша Алексић из Црквенца. Био је ученик манастирске школе и учесник 1. и 2. Србског Устанка, сахрањен је са јужне стране цркве. Године 1856. извршена је знатнија обнова манастира, под руководством игумана Хаџи Пантелејмона, родом из Гложана. Садашња грађевина цркве је из тог периода. Од те обнове па надаље почиње успон манастирског живота. Око 1900. године направљен је камени зид чији су остаци на југоисточној стени манастира. Године 1926. у манастир су дошли руски емигранти – монаси, на челу са јеромонахом Амвросијем Кургановим па је манастир поново духовно и материјално обновљен. Године 1952. манастир је претворен у женски општежитељни манастир. Прва настојатељица била је најпре монахиња, а од 1967 године игуманија Доротеа. У овом периоду манастир је добио и данашњи изглед. Године 1968. је завршен сестрински корпус са јужне стране, године 1996. трпезарија у наставку сестринског корпуса, године 1999. завршен је конак за госте. Од 2003. траје обнова метоха Добреш. ** Миљковом манастиру је Радио Слово љубве, између осталог, посветио једну од епизода емисије кратке форме - "Ходај по земљи, живи на небесима". Извор: Радио "Слово љубве"

Галерија уметности Приштина, Архив Косова и Метохије и Дом културе „Грачаница“ вечерас, 30, јануара 2023. године од 19 часова, у Дому културе Грачаница приређују изложбу „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“. Ово је прва послератна изложба коју организује Архив Косова и Метохије, а чини је 56 различитих, већином необјављиваних разгледница и фотографија, које су настајале од краја 19. до друге половине 20. века. Поменути илустровани материјал је прикупљен у Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском музеју Србије, Народном и Етнографском музеју у Београду, као и Народној библиотеци Србије. Драгоцени необјављивани материјал добијен је и од стране колекционара са простора Косова и Метохије. Архив Косова и Метохије у циљу очувања историјске и културне баштине на Косову и Метохији покренуо је низ активности које подразумевају прикупљање, чување и систематизацију грађе на простору свог деловања. Крајем прошле године Архив је покренуо своју издавачку делатност и објавио књигу „Моје службовање у Старој Србији у време последњих година турске владавине“. „Још једна установа културе од националног значаја, Архив Косова и Метохије вратила се у свој завичај, надомак Приштине након 22 године изгнанства. Свесни да уколико останемо без писаних сведочанстава, биће све теже очувати вековну нит нашег народа и његове културне ризнице. Упркос трајним ожиљцима које је донело изгнанство, повратак установе изнова је раширио једра елана и ентузијазма те Архив настоји да врати свој некадашњи реноме и себе учини видљивим и препознатљивим на простору КиМ. Тему саме изложбе наметнуо је велики јубијел, који је надавно прославио манастир Грачаница. Од када је саздан преданошћу неимара и даровитошћу ктитора, Манастир Грачаница представљао је неисцрпну инспирацију уметницима и песницима који су надахнути божанском лепотом Милутинове задужбине четкицом осликавали најбоље радове а пером исписали најлепше стихове“, каже у предговору каталога аутор изложбе и директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић. Извор: Радио "Слово љубве" / Дом културе Грачаница

Дечанска виница и манастир Зочиште добили су, захваљујући подстицајним средствима и пројектима Kанцеларије за Kосово и Метохију, значајну помоћ за оснаживање њихових економија. Дечанској виници у Великој Хочи уручена је пчеларска опрема, као и кошнице и ројеви, уз прекопотребни виљушкар којим несметано могу да врше утовар и истовар флашираних вина и грожђа, с обзиром на то да им је због лоше приступачности виници то било неопходно. Манастир Зочиште добио је средствима Kанцеларије за Kосово и Метохију воћарски трактор са приколицом. Ова опрема била им је важна због вингорада који се налазе у Ораховцу и близини самог манастира. Извор: Канцеларија за Косово и Метохију

Радионица калиграфије школе "Дијак" биће одржана од 29. септембра до 3. октобра у манастиру Драганац код Гњилана, најављено је из ове школе коју води г. Душан Мишић, ликовни уметник и добитник бројних међународних и домаћих признања из области калиграфије. Радионицу подржавају Епархија рашко-призренска, Министарство културе и информисања Републике Србије, Манастир Драганац и игуман манастира изабрани Владика новобрдски г. Иларион. Радионицу организују Галерија уметности Приштина, Дом културе Грачаница и Школа калиграфије „Дијак“, у аутентичном амбијенту манастира Драганац, где ће полазници савладати основе лепог писања и традиције рукописних књига које су настајале у манастирским преписивачким школама. Радови ће бити изложени у порти манастира, а најуспешнији ће остати трајно на зидовима у манастирском комплексу. Одабрани ученици средњих школа са подручја Косовског Поморавља боравиће у Манастиру који је у протеклом периоду постао духовно средиште за 40.000 Срба који живе у овој области, саопштила је Галерија уметности Приштина. http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35606

Величанствено духовно славље у Манастиру Пиносава. На дан Успенија Пресвете Богородице у Манастиру Пиносава у Кусатку, свечано је и ове године прослављена Прислава ове свете обитељи. Духовно славље је почело Светом Литургијом којом је у никада пунијем храму началствовао настојатељ манастира Пиносава архимандрит Петар (Драгојловић). Њему су саслуживали први парох Кусадачки протонамесник Дејан Бркић и ђакон Владимир Степановић. У току Свете Литургије празничном беседом верном народу се обратио Архимандрит Петар, који је говорио о три важна наука Пресвете Владичице наше Богородице. У току Свете Евхаристије је велики део верника који су дошли из свих крајева Србије приступио Светој Тајни Причешћа. На крају Литургује одржана је и Литија око храма са резањем Славског колача. Након евхаристијског сабрања одржана је Славска трпеза за преко 400 верника. Славску трпезу љубави су заједнички организовали Манастир Пинисава и овогодишњи славар господин Драгослав Гајић из Кусатка. У току трпезе љубави одржан је и мали културно-уметнички програм у коме су најмлађа деца из КУД Милоје Поповић Ђак из Кусатка одиграли сплет кола из Шумадије. У поподневним часовима, после Вечерње Службе, одржана је и традиционална Духовна Академија под Карађорђевим Храстом, која је почела у 17 часова и 30 минута. Поздравно слово на Академији одржао је председник Општине Смедеревска Паланка г. Никола Вучен, који је том приликом истакао да су и Влада Републике Србије и Општина Смедеревска Паланка увек помагали нашу Српску Православну Цркву, и да ће то чинити и у будућности, а посебно једини манастир у општини - Пиносаву у Кусатку. Веома надахнуто духовно предавање под Карађорђевим Храстом ове године је одржао протојереј Љубивоје Стојановић из Београда, на тему - Есхатолошки оптимизам. У свом предавању отац Љубивоје је између осталог посебно истакао да "ми као хришћани не чекамо пропаст света већ сусрет са Богочовеком Христом", те да "Православна Црква никада не учи о пропасти света, јер свет неће пропасти, већ о крају времена, јер када дође дан Страшнога Суда, времена више неће бити". У току Духовне Академије наступао је и наш знаменити песник, појац и композитор Љуба Манасијевић из Београда који је отпевао предивни сплет српских и руских песама. Као и ранијих година, у Духовној Академији је узела учешће и бисерни глас Јасенице, госпођа Марина Угриновић из Смедеревске Паланке, са сплетом духовних и традиционалних српских песама. Посебну радост и одушевљење публике је изазвала песма Бели Анђеле, коју је извела заједно са својом кћерком Инес Угринивић. Наступали су и најмлађи верници из нашег краја, са песмом - Ми смо деца Неба. На крају, као главни гости вечери, појали су Српски Православни Појци из Београда, са читавим једночасовни концертим српске традиционалне, родољубиве и духовне песме. Духовна Академија се завршила у вечерњим сатима а радост и дружење су настављени и празничном вечером коју су организовала браћа Манастира Пиносава, уз свесрдну помоћ браће и сестара који су посебно духовно везани за обитељи Светог Архангела Гаврила у Кусатку.

На празник Успенија Пресвете Богородице, 28. августа 2022. године, у поподневним часовима, након одслуженог свечаног вечерњег богослужења, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предводио је Светоуспењску литију са чудотворном иконом Пресвете Богородице Савинске у порти манастира Савина, известио је Рајо Војиновић, а пренела Митрополија црногорско-приморска. Патријарх Порфирије предводио је литију заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем, Преосвећеном господом Епископима пакрачко-славонским Јованом, далматинским Никодимом, захумско-херцеговачким и приморским Димитријем, топличким и изабраним шабачким Јеротејем, многобројним свештенством, монаштвом и верним народом Митрополије црногорско-приморске. Испред манастира, код споменика учесницима ослободилачких ратова из Боке од 1912–1918. године служен је помен. Патријарх Порфирије поучио је сабрани верни народ беседом и том приликом рекао да је добро бити у окриљу Пресвете Богородице. “Добро је бити у наручју Христовом, добро је бити, јер је то разлог због којег смо створени, то је циљ и смисао нашег постојања – да имамо нераскидиву вечну заједницу са Богом и заједницу љубави међусобно. Али, да бисмо били са Христом, да бисмо могли бити деца Пресвете Богородице, да би Она чула наш глас, неопходно је да имамо чисту, исправну, православну веру”, казао је Патријарх Порфирије и додао: "Када су Млеци хтели да сруше ову светињу онда су монаси носећи икону Пресвете Богородице и молећи се њој доживели чудо. Пресвета Богородица је заштитила од топовских удара ову светињу и она је остала и до данас оваква каква јесте, лепотица у којој се сабирају сви људи са свих страна света”, поручио је Патријарх Порфирије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је на празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2022. године, Свету архијерејску Литургију у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини, поводом славе ове светиње, известила је Епархија осечкопољска и барањска. Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протонамесник Горан Тодоровић, парох белобрдски и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. На крају Свете Литургије Епископ Херувим проузнео је вернима богонадахнуту беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, драги ђаци, нека свима буде на здравље и на спасење данашње сабрање у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Манастирска слава је велика радост, нарочито када се окупљамо у великом броју, јер осетимо радост. Осетимо топлину Покрова Пресвете Богородице која штити и позива верни народ овде да принесе своје молитве Господу. Дао Господ да се поучавамо мудрим речима Светог Јеванђеља о Марти и Марији које смо данас чули. Није случајно што је ово зачало Светог Јеванђеља прочитано управо на данашњи празник када славимо Успење Пресвете Богородице. Требамо сви да будемо и Марте и Марије у односу према другима, према Богу и Цркви. То је оно на шта смо позвани да бисмо узели залог вечности и испунили Реч Јеванђеља Христовог. Оци Цркве позивају нас на ово дело вековима кроз које је Црква проносила Крст и Тајну и теологију Пресвете Богородице и Цркве у целости. Данашњи Празник јесте својеврсно Васкрсење, јер слављење успомене на Успење Пресвете Богородице даје нам осећај који нам се треба уградити у срце и душу. Једино тако можемо осетити пуноћу љубави и бриге Христове према човеку. Божија брига о човеку је неизмерна, не можемо је у целости спознати у овоземаљском животу. Делове те љубави можемо осетити овде ако смо истински молитвеници, предавајући своје срце Господу и поучавајући се реком која не пресушује и изнова нас обнавља благодаћу Светога Духа. Радујем се и што данас отварамо летњу школу у нашем манастиру где ће се наши ђаци, кроз радионице, учествовање у богослужењима на првом месту, поучавати како треба бити православни хришћанин, православни Србин. То је оно што нас храбри да превазиђемо сва искушења која су пред нама. Када у младог човека усадимо љубав према Богу, према Цркви, онда знамо да смо на правом путу. То је апел и свим нашим вероучитељима да литургијски образују нашу децу. Наука као наука пролази, често пута и заборављамо много тога што смо научили. Уколико се образујемо литургијски и сабрани смо у љубави то остаје. Печат благодати Светога Духа је оно што остаје за вечност. То је залог вечности овде на земљи. Данашње сабрање је управо то, летња школа у манастиру има ту димензију. Децу требамо литургијски да образујемо, богослужбеним начином живота. Кључ тога је да будете деца небеска, како нам говори и песма коју често пута чујемо, ”ми смо деца неба”. Та мисао треба да изграђује ову нашу децу за време њиховог боравка. Требате међусобно да изграђујете љубав, да вам она буде основ живота. Тако ћемо сви да будемо на путу Светога Саве, а то нам је залог вечности. Задатак веронауке је да учи литургији, јер је то пут Светога Саве и Светога Симеона. Нека би Господ дао да се у томе поучавамо, да летња школа буде благословена и плодотворна. Нека сте благословени заједно са вашим вероучитељима и предавачима, да се поучавате само добром. Учите се да помажете једни другима, да будете прави и честити људи. Тако ћете сутра бити у духу Христовом васпитачи и својој деци, поколењима после нас. Нека нам Пресвета Богородица буде заштита и утеха! Живели, срећни и благословени били! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

У недељу 28. августа на празник Успења Мајке Божије празнична славска Литургија у Манастиру Пиносава (Кусадак) почеће у 9 часова. Потом ће братство манастира, уз помоћ домаћина Славе, приредити славски ручак уз народно весеље са народним песмама и колима. У поподневним сатима под Карађорђевим храстом биће одржана традиционална Свечана академија и концерт старих српских песама које изводе Српски Православни Појци. Почетак Академије под Карађорђевим храстом биће у 17 часова. Уводно слово изнеће прота професор Љубивоје Стојановић из Београда, а концерт Српских Православних појаца почеће у 18.30. На Академији ће учествовати и КУД Милоје Поповић Ђак из Кусатка, као и појац Љуба Манасијевић из Београда. Посебан гост је наша вокална солисткиња Марина Угриновић са својим новим репертоаром песама. Поздравну реч ће упутити председник општине Смедеревска Паланка г. Никола Вучен. Доброшлицу вам жели старешина Манастира Пиносава Архимандрит Петар (Драгојловић)

Управо на месту где је свети Деспот Стефан Лазаревић основао Ресавску преписивачку школу, древном манастиру Манасија, од 10. до 17. августа 2022. године биће одржана Летња школа калиграфије "Дијак", чији је оснивач и професор, Душан Мишић, гост нашег радија. Како сазнајемо, места за упис још увек има али је број места ограничен на свега 10, како би свако од полазника током ових седам дана имао пуну пажњу свог професора и мајстора калиграфије. Чућете и како су протекле Душанове изложбе у Лазаревцу и Бањалуци и шта посетиоци најчешће питају када се сретну са његовим радовима: Разговор са Душаном Мишићем: Школу калиграфије "Дијак" можете пронаћи на друштвеним мрежама "Фејсбук" и "Инстаграм", а пријаве за Летњу школу у Манасији се врше путем телефона: 060 327 42 33. Извор: Радио "Слово љубве"

Фреске из 19. века у олтару главне цркве у познатом бугарском манастиру Светог Јована Рилског тренутно су у фази рестаурације, а радове изводи екипа Академије уметности, преноси бнр.бг . Радови на рестаурацији не ометају богослужења, као ни ходочаснички приступ моштима Светог Јована. Двогодишња рестаурација живописа левог клироса Саборне цркве Рођења Богородице завршена је прошлог лета, а у току су радови на десном клиросу. Рестаураторски радови на фрескама вршени су и осамдесетих година 20. века. Рилски манастир је дом моштију бугарског небеског заштитника Светог Јована Рилског, великог подвижника и светилника Цркве православне из 9-10. века. https://mitropolija.com/2022/07/20/oltarske-freske-u-rilskom-manastiru-u-fazi-restauracije/

Председник општине Чајетина уручио одлуку о поклону 70 хектара игуману манастира Хиландар (Фотографије: Бета/Општина Чајетина/Никић) Председник Општине Чајетина Милан Стаматовић уручио је данас игуману манастира Хиландар архимандриту Методију одлуку Скупштине општине о преносу власништва над 70 хектара земљишта на Златибору за изградњу научно-образовних кампова тог манастира, саопштила је та локална самоуправа, преноси Бета. Захваљујући се на поклону, игуман Методије је Општини Чајетина даровао златник краља Милутина. „Приликом једне посете Хиландару архимандрит Методије је предложио да на Златибору направимо нешто озбиљније, дугорочније, да направимо један образовни и духовни центар, да саберемо српски народ, нашу децу. Одлука да ово земљиште доделимо манастиру Хиландар је једна од најважнијих одлука које смо донели јер је то пројекат који нема временско ограничење и под руководством наше браће са Хиландара може да траје вековима”, рекао је Стаматовић, обраћајући се гостима са Хиландара. Додао је да је и Влада Србије „учинила добро дело тако што је, препознавши јавни интерес, власништво над државним земљиштем пренела на општину, а општина данас на манастир Хиландар”. Стаматовић је, како је наведено, „доводећи у контекст значај манастира Хиландар и свега оног од чега данас зависи опстанак српског народа, рекао да ће пут Србије у будућности одређивати три теме - Косовски завет, став према Русији и српска саборност”. „Општина Чајетина је, као мала самоуправа, на сва три ова поља учинила колико је могла и уверен сам да ћемо тако радити и у будућности. ;Заједно са братством манастира Хиландар помажемо децу са Косова и Метохије и децу из Хрватске која тешко живе у енклавама, тако што их шаљемо на море или их угошћујемо код нас на Златибору”, рекао је Стаматовић. Чајетина је, како је рекао, једина локална самоуправа која има Канцеларију за сарадњу са Руском Федерацијом. „На плану саборности смо сви дали велики допринос, грађани општине Чајетина, чланови Општинског већа, одборници, инвеститори, и овом одлуком да земљиште доделимо Хиландару, показали смо своју решеност да останемо на светосавском путу”, рекао је Стаматовић. Архимандрит Методије је рекао „да је и њему и свој браћи која је дошла са Свете Горе велика радост што су данас на Златибору и у општини Чајетина јер се ту годинама осећају као код своје куће, а од сада ће то моћи практично да и доживе”. „На Хиландару се чувају повеље древних царева, од Алексеја Трећег Комнина, преко наших светих Немањића, ту су и повеље руских царева, молдавских владара и других, а међу њима ће се равноправно наћи и ова, повеља коју сте нам данас уручили”, рекао је Методије. У типику који је свети Сава оставио монасима, најстрожији је, како је рекао, био када је у питању имовина и „обавезао нас је да све оно што се стекне са великом пажњом и чувамо”. „Тако да ће и овај дар општине Чајетина остати у трајном власништву манастира Хиландара и нећемо га никада отуђити. Потрудићемо се да овом дарованом земљишту дамо највећи смисао, и духовни и национални”, рекао је Методије. Додао је да је, поводом обележавања седам векова од смрти краља Милутина, великог ктитора манастира Хиландар, Сабор манастира Хиландар одлучио да изда само 10 златника са ликом краља Милутина и да их додељује онима које препозна да настављају његово дело и осталих ктитора Хиландара и зато је одлучено да један од добитника златника буде и општина Чајетина. Извор: Председник општине Чајетина уручио одлуку о поклону 70 хектара игуману манастира Хиландар WWW.POLITIKA.RS Председник Општине Чајетина Милан Стаматовић уручио је данас игуману манастира Хиландар архимандриту Методију одлуку Скупштине општине о преносу власништва над 70 хектара земљишта...

У манастиру Пиносава у Кусатку, покрај Младеновца, традиционално је на празник Светог Јована Шангајског, одржано свеноћно бдење. Бдење је почело у 22 часа, а на крају са Светом Литургијом је завршено у пола 4 ујутру. Бденијем и Светом Евхаристијом је началствовао игуман манастира Пиносава, архимандрит Петар. Оцу Петру су саслуживали настојатељ Манастира Тресије, јеромонах Серафим, парох Опарићки јереј Бојан, парох Азањски јереј Страхиња, јерођакон Марко и ђакон Владимир. У току Свете Литургије, Архимандрит Петар се обратио многобројном верном народу пригодном беседом у којој је истакао да је Свети Јован Шангајски био истински пастир добри, који је цео живот свој дао за Христа Бога и своје словесно стадо. Скоро сви окупљени верници су се причестили Светим Тајнама Христовим. У току бденија сви окупљени верници имали су прилику да целивају и део моштију Светог Јована Шангајског, које је за ту прилику донео игуман манастира Тресије јеромонах Серафим. На крају је пререзан и славски колач и организована је трпеза хришћанске љубави за сво монаштво и свештенство као и све сабране вернике. Треба напоменути и то да је управо за овај велики празник, наш познати шумадијски фрескописац и иконописац Јандрија Чоловић из Младеновца, манастиру Пиносава подарио велику и позлаћену икону Светога Јована Шангајског Чудотворца, која ће убудуће красити манастирски храм Светог архангела Гаврила у Кусатку.

Са благословом и уз учешће Епископа пожаревачко-браничевског г. Игнатија, манастир Раваница и општина Ћуприја, организују свечану академију „Видовдански усклици“, у оквиру монументалног здања манастира Раваница, у навечерје Видовдана, 27. јуна 2022. године, са почетком у 19.30 часова. Учествују: академик проф. Светислав Божић, Драгана и Небојша Дугалић, уз музичко учешће Нишке Црквено певачке дружине „Бранко“, Милинка Ивановића, мајстора фруле, те војног оркестра из Ниша. Извор: ТВ Храм

Светојустиновска светковина приређена је 14. јуна 2022. у манастиру Ћелије - светом архијерејском Литургијом у новом триолтарном Храму началствовао је Епископ крушевачки г. Давид, а поред великог броја свештеника и ђакона из више Епархија СПЦ, саслуживали су Епископи: аустралијско-новозеландски г. Силуан, осечко-пољски и барањски г. Херувим, изабрани шабачки г. Јеротеј, мохачки г. Дамаскин и домаћин, Владика ваљевски г. Исихије. По читању Светог јеванђеља беседио је Владика Давид који је истакао да је Преподобни Јустин истински сведок васкрсења, те да је достигао блаженства на такав начин да многи људи то не могу ни да замисле. Приликом резања славског колача, Владика Исихије захвалио је Владики Давиду на предвођењу литургијског сабрања, браћи архијерејима и свештенослужитељима, ћелијским сестрама на гостопримству и свима који су молитвено учествовали, пожелевши благослов у духовским данима, просветљење ума и смирење. Након Свете Литургије, у част празника, у порти манастира приређен је културно – уметнички програм. Подсећања ради, Преподобни Отац Јустин Ћелијски канонизован је 2010. године. Из гроба, који је деценијама био место поклоњења верника, његове мошти су извађене 14. јуна 2014. године и данас почивају у кивоту у старом манастирском храму. Осим у српском, као светитељ је веома поштован у свим православним народима. Уз њега и његова дела су духовно стасали бројни духовници и научници, међу којима свакако најистакнутији блаженопочивши Митрополит црногорско -приморски Амфилохије и Епископ захумско – херцеговачки Атанасије, затим Епископ бачки Г. Иринеј, Митрополит берлински Руске Заграничне Цркве Г. Марко и бројни светогорски монаси. Велико поштовање према Ави Јустину имао је и блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин, на чији предлог је 2010. године и извршена његова канонизација. Извор: Епархија ваљевска

Дечија смотра фолклора под називом "У сусрет Видовдану", којом почињу Видовданске свечаности, одржаће се 28. маја 2022. године у порти манастира Светих Архангела код Призрена. Ову несвакидашњу смотру дечијег фолклора, традиције, младости и лепоте, на којој учествује око 700 извођача и преко 20 културно-уметничких друштава, организују Дом културе Грачаница, Савез аматера Косова и Метохије и братство манастира Светих Архангела. Циљ ове манифестације је чување и неговање традиције и народних обичаја, али и да деца упознају своје вршњаке, историју, културу и да на остацима Светих Арханђела граде културу сећања и потребу да се уништено обнавља. Како је најавио Дом културе Грачаница, свим учесницима манифестације биће додељени медаљони, дипломе и пехари као мотивација за даљи напредак и развијање талента. Манифестацију су подржали канцеларија за Косово и Метохију и Министарство културе и информисања Владе Републике Србије. Извор: Радио "Слово љубве"

Од 2016. године благословом Епископа пакрачко-славонског г. Јована у манастиру Јасеновац прикупљају се руком осликане иконе светитеља из Другог светског рата. Тако се на овај позив са љубављу одазвало сестринство манастира Светог Ђорђа у Брњаку (Косово и Метохија) на челу са игуманијом мати Стефанидом, које су манастиру Јасеновац придариле икону Праведног Светог Павла Јапанског (Ћиуне Сугихара). Икона је у манастир стигла уочи празника Новомученика јасеновачких 2022, објавио је на инстаграму манастир Јасеновац. Ћиуне Сугихара (1900– 1986) је био православац, а Јапанска Православна Црква га је канонизовала за светитеља. Био је дипломата – заменик конзула Јапанске империје у Каунасу, у Литванији. Током Другог светског рата, Сугихара је помогао око 6000 Јевреја да побегну из Европе издавањем транзитних виза тако да би могли да путују кроз јапанску територију, чиме је ризиковао свој и животе чланова своје породице. Његовом заслугом сигурну смрт избегли су Јевреји из окупираних Западне и Источне Пољске и остали становници Литваније. Држава Израел му је 1985. године доделила признање „Праведника међу народима“ због његових поступака. Он је једини човек јапанске националности који је почаствован тим признањем. Претпоставља се да је данас живо око 100.000 људи који су потомци прималаца Сугихариних виза. Манастир Јасеновац изражава дубоку захвалност сестринству манастира Брњак на овој дивној икони и позива све који желе да подрже ову акцију и придаре икону да им се јаве. Извор: Радио Слово љубве

На Васкршњи уторак 26. априла 2022. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије је началствовао на светој архијерејској Литургији у манастиру Рајиновац. Патријарху Порфирију саслуживало је свештенство, свештеномонаштво и ђаконство, као и многобројни верни народ. Патријарх Порфирије се сабранима обратио беседом у којој је рекао да се радујемо што је Господ дошавши међу нас и у име наше и из љубави према нама, сваког нашег непријатеља учинио беспомоћним, а пре свега победио је нечастивог, грех и смрт, највећег нашег непријатеља, победио је тако што је узео на себе људску природу, претрпео страдање и смрт и на крају умревши на крсту, ту исту смрт је победио својим Васкрсењем. Зато наша вера није систем одређених учења и правила него је наша вера, наводи Патријарх српски, живи однос са Васкрслим Господом, однос који по Његовој благодати нама даје могућност да ми будемо на Њим и будемо учесници свега онога што јесте Његов живот, па тако и победе над смрћу. Његова Светост објашњава да у јеванђељима сам догађај Васкрсења није описан, али оно што јесу резултати и последица тог догађаја итекако је описано. Данас имамо једну причу коју смо чули из Јеванђеља по Јовану где Христови ученици иду на пут за Емаус, и ни апостоли сами нису могли да претпоставе на који начин је Он Месија, каже Патријарх Порфирије и додаје да нису разумевали да је дошао на свет да спасе све људе, не да би владао међу људима споља као један од земаљских владара него је дошао да учини немоћним све оно што чини у ропству људе суштински, јер ми можемо имати владаре на свету и бити њихови поданици, али опет ћемо сви на крају отићи са овог света и ако нема Христа који је победио смрт остали бисмо у чељустима смрти кроз сву вечност. Патријарх Порфирије закључује да причешћујући се телом и крвљу Христовом ми исповедамо Христа и препознајемо Га као Спаситеља и постајемо део Његовог тела као чланови цркве која јесте Његово Тело, а Он јој је глава. Наравно да има безброј добрих људи који су из цркве, наводи Патријарх, понекад у своме животу и бољих од нас, али уколико су изван домашаја цркве и не учествују у светој евхаристији остају веома удаљени од Христа, тј. Христос је увек међу свима и сваком човеку кад је искрен трепери срце од љубави Христове. Међутим, ми не учествујући у животу цркве трудећи се да дотакнемо истину, пуноћу и правду остајемо веома далеко од свега тога јер нисмо нераскидиво сједињени са Христом, а то можемо остварити искључиво само у цркви Христовој. https://www.tvhram.rs/vesti/vesti-iz-crkve/4041/hram-patrijarh-porfirije-bogosluzio-manastiru-rajinovac-nasa-vera-zivi-odnos-vaskrslim-gospodom-foto-video

У петак 21. јануара Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије у манастиру Острог, заједно са братством манастира угостио је Новака Ђоковића, најбољег светског тенисера. Овом приликом Новак Ђоковић поклонио се моштима Светог Василија Острошког Чудотворца,те обишао манастирске светиње потом је Вископреосвећени Митрополит угостио Новака у манастирској трпезарији , где се разговарало о последњим дешавањима и искушењима кроз које Новак пролазио последњих месец дана. Митрополит Јоаникије је пожелио Новаку да се што пре врати на терен и поново почне да се бави оним по чему је прославио не само себе већ и свој народ и своју државу. У знак молитвеног сећања на ову посету Митрополит Јоаникије је Новаку Ђоковићу поклонио икону Светог Василија Острошког и пожелео да му Свети Василије буде помоћник на свим његовим путевима. Извор: Телевизија Храм

У Недељу светих отаца 2. јануара 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља сећање на Светог Игнатија Богоносца, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Буково уз саслужење протосинђела Симеона, протојереја Игора Ивковића и јерођакона Марка. У току Литургије Епископ је преломио славски колач који је принео монах Игнатије, сабрат манастира Буково, прослављајући свог небеског заштитника. Беседећи о данашњем празнику владика Иларион је рекао да старозаветни Христови преци по телу нису могли да се причешћују и сједињују са Господом онако како ми то данас чинимо, те је њихова вера почивала на ономе што је записано а не на ономе што су својим очима видели или што су могли да окусе својим чулима како ми то данас чинимо причешћујући се. Управо та њихова непоколебљива вера у једнога Бога завређује да их се Црква сећа и молитвено их прославља. Подстичући вернике да чешће долазе на свету Литургију и причешћују се, владика је закључио – Црква Христова је наш дом много више него што су то куће у којима смо рођени. Тамо где смо рођени, рођени смо за смрт и пролазност а Црква је наш дом где се рађамо и обнављамо за живот вечни. Извор: Епархија тимочка

У понедељак, 22. новембра када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Онисифора и Порфирија и Светог Нектарија Егинског Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Господин Јустин, началствовао је светом архијерејском Литургијом у манастиру Ваведење Пресвете Богородице на Топчидеру. Након свете Литургије Епископ Јустин је освештао славске дарове и преломио славски колач у славу и част Светог Нектарија Егинског Чудотворца. Манастир Ваведење Пресвете Богородице је од самог почетка био под покровитељством манастира Кувеждина на Фрушкој Гори, као његов метох. У конаку се налази параклис Светог Николаја Мирликијског и у њему се обављају богослужња у зимском периоду. Извор: Телевизија Храм

Празничним бденијем у Цркви Рођења Пресвете Богородице вечерас, у навечерје празника Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, почела је прослава славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског. Бденије је служио Његово преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског Порфирија, у молитвеном присуству Високопреосвећене господе митрополита: дабробосанског Хризостома и црногорско-приморског Јоаникија, Преосвећене господе епископа: полошко-кумановског Јоакима, пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила. Сабраном вјерном народу се ријечима празничне бесједе поред моштију Светог Петра Цетињског обратио Митрополит Јоаникије који је честитајући празник у коме празнујемо Светог апостола Луку и Светог Петра Цетињског Чудотворца, подсјетио да је данас вршен и помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, који је слиједовао Светим апостолима и Светим оцима, те да у наставку празника славимо и спомен Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца за кога је народ одавно говорио свака му је света. “Сви су имали пророчки дар. И наш блаженопочивши Митрополит када је изобличавао људска застрањења, неправде и све оно што се догађало у друштву када су правили фалсификате од Црне Горе, кад је он жестоко реаговао, то је заправо његов пророчки дух, који није могао да трпи обману и застрањења и то је била његова брига за људске душе.” Високопреосвећени Митрополит је заблагодарио браћи архијерејима који су као и ранијих година дошли поводом славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињскога, изражавајући посебну радост што је дошао као архијереј питомац ове богословије ─ нови епископ марчански који је викар Патријарха Порфирија тако да преко њега ово свето сабрање има и благослов Његове светости Патријарха српског. Сабрање у којем су учествовала и ђаци, који се код ћивота Светог Петра Цетињског уче богословским наукама и спремају за будућу свету и узвишену свештеничку службу, благословио је Високопреосвећени Митрополит дабробосански господин Хризостом, члан Светог синода СПЦ. Честитајући навечерје великог празника, Митрополит дабробосански Хризостом је казао да је ово сабрање прилика да се сјетимо Светог Петра Цетињског, великог Божијег угодника, кога је Бог прославио, кога Црква и народ прославља, и да се пред њим поклонимо и помолимо, да се он који се тако храбро и одлучно борио, као некада Мојсије у Старом завјету или цар Давид за свој народ, и даље моли за нас иако можда нисмо достојни његове славе и имена. “Да се увијек сјећа нас у својим молитвама, да Господ благослови управо оно што је он започео, да сачува јединство, слогу Цркве, народа, државе. Њега увијек видимо пред собом управо као једнога пророка”, казао је Митрополит и додао да је он у свим изазовима био неустрашив и да онда разумијемо што је био епископ Цркве Христове. Како је казао, он није био само олтарски човјек, већ је био човјек свакодневног живота, свих проблема сих људи, сваког племена, због чега је он увијек и инспирација да његов примјер буде свима на угледање: “Прије свега нама које нас је Бог поставио као епископе, као јерархе, да стојимо пред народом, да видимо како је то Свети Петар радио, да и ми тако радимо одлучно, храбро уз све проблеме и изазове. Зато ми је драго да смо данас и вечерас овдје окупљени око његовог ћивота, његових светих моштију. Он је са нама, гледа и слуша, и он је ту са нама вечерас и заједно са нама хвали и слави Бога. И ова светиња ево стотине година наставља славље које започео Митрополит Данило када је подигао ову светињу па ево до дана данашњега. И то је тај велики капитал духовни, молитвени, литургијски који ми наслеђујемо. Можда га нисмо никада достојни, али по благости Божјој, милости Његовој јесмо ту гдје јесмо.” Сагласио се са Митрополитом Јоаникијем да је добро што богословци под његовима омофором, поред његовог ћивота у његовом присуству се уче страху Божијем. “Да се учимо сви страху Божијем јер је он почетак мудрости и гдје нема страха Божијега нема ни мудрости, нема ни врлине, нема ништа. Зато је управо дан успомена на Светог Петра Цетињског и Светог апостола Луке за нас веома битан дан и празник, не само за Митрополију црногорско-приморску него за цијелу Црну Гору. Јер овај празник сваког човјека Црне Горе, сваког Србина широм свијета, подсјећа на једну велику духовну борбу”, казао је и објаснио да се у историји обично пишу само физичке борбе, ратовања, али постоје духовне борбе које су веће и софистицираније, а које су водили светитељи као што је био Свети Петар, као што били сви митрополити Црне Горе до данас. Подсјетио је и на борбе које је блажене успомене Митрополит Амфилохије водио од када је 1990. године дошао у Црну Гору па до задњега свога даха. “Водио је борбу за душу, за биће Црне Горе, за свакога човјека. Он се пророчки борио, некада је то било тешко и слушати, кад је проклињао, али тако су и пророци говорили против царева израиљских, против свих незнабожаца који су нападали народ Божији”, казао је Митрополит и поручио да нас ништа не смије одвући од те духовне борбе за свакога човјека, за све људе и Цркву Божију. На крају је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом се помолио да Господ прихватио ово бденије као мали принос Њему, али и Светом Петру да сјутра прославимо празник у миру, слози и љубави, да благослови мир и слогу, коју је најтеже стећи, што је у Црној Гори најтеже одувијек било. “Да Бог благослови да се управо у својим различитостима сви осјећамо комотни, али да будемо сложни и јединствени у једној вјери коју нам је Господ преко себе, своје Цркве дао у једној светој саборној Цркви. Улога и мјесто Митрополије црногорско-приморске је огромно и значајно не само за Црну Гору већ за цијелу Српску цркву, зато смо ми данас сви овдје дошли да се помолимо Богу, да нас Господ сједини, обожи, умножи, да будемо као што каже Свети владика Николај, свети Божији народ, Свети Божији људи.” Прослава Светог Петра Цетињског биће настављена сјутра Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру, коју ће служити Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са више архијереја наше Цркве, и Духовном академијом у организацији Богословије Св. Петра Цетињског у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, са почетком у 19 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Покрова Пресвете Богородице у Ђунису у четвртак, 14. октобра 2021. године, прославио је своју храмовну славу, Светом архијерејском Литургијом, коју је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, служио Његово Преосвештенство Епископ мохачки Г. Г. Дамаскин (Грабеж), викарни Епископ Преосвећеног Владике бачког Г. Г. Иринеја. Тога дана имали смо част да у манастирском конаку разговарамо са Преосвећеним Епископом Дамаскином о његовом животу, монаштву и људима који су му били узор и подршка, а којих се Владика присетио и у својој приступној беседи у храму Светог Саве на Врачару, након хиротоније коју је извршио Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије у недељу, 19. септембра 2021. године. Извор: Радио Глас