Претражи Живе Речи Утехе

У навечерје Савиндана, 26. јануара 2024. године, у Вазнесењском храму у центру Београда ће светогорско празнично бденије служити Преосвећени викарни Владика липљански и војни г. Доситеј. Богослужење ће почети у 17 часова и трајаће четири сата, а појањем ће га украсити српски византијски хор "Мојсије Петровић" под руководством Николе Попмихајлова. Сви су добродошли на молитву. Извор: Радио "Слово љубве"

Епархија будимљанско-никшићка СПЦ у оквиру овогодишњег Сајма књига доноси неколико нових издања, међу којима је и књига "Беседе из катихизиса" св. праведног Јована Кронштатског у преводу на српски језик. Епархијска издавачка кућа "Свевиђе" представиће ову књигу у уторак 24. октобра 2023. године од 18 часова у Парохијском дому Вазнесењског храма у центру Београда, а о књизи ће говорити протојереј-ставрофор Слободан Бобан Јокић, Главни и одговорни уредник "Свевиђа" и протојереј Арсеније Арсенијевић старешина Вазнесењског храма и приређивач књиге. Интересантно је поменути да су књигу са руског језика превели и за објављивање припремили чланови духовне заједнице при Вазнесењској цркви. Извор: Радио "Слово љубве"

У Вазнесењском храму у центру Београда ће вечерас, 10. октобра 2023. године, почети циклус духовних разговора о Светом Писму, сазнаје Радио "Слово љубве". Сви заинтересовани ће од 18 часова моћи да чују предавање и да поразговарају са о. Бошком Савићем, парохом Вазнесењског храма. Извор: Радио "Слово љубве"

Гост Божићног програма Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је катихета Бранислав Илић. У оквиру празничног разговора који је водила теолог Миланка Тешовић, катихета Бранислав је говорио о богослужбеном прослављању празника Рождества Христова, са посебним освртом на богослужбене особености овог чудесног празника. Према речима Светог Јована Златоуста Божић је мајка свих празник, јер да није било Рождества Христова, не би било ни Васкрсења, ни Вазнесења, нити силаска Духа Светога на апостоле. Ова чињеница само описује величину празника који је светоотачким речима описан веома једноставно, али у тим једноставним речима описује се пуноћа Божића, а то је истина да се Бог очовечио да би се човек обожио, рекао је катихета Бранислав и у наставку свог казивања говорио о богослужбеним особеностима овог свештеног спомена. Говорећи о богослужбеним особеностима празника Рождества Христова катихета Бранислав је указао да богослужбено величање Богомладенца Христа почиње са првим данима Божићног поста, док кроз целокупан ток мале или Божићне четрдесетнице тематски провејава предбожићна радост која је садржана у тексту појединих стихира. Гост Миланке Тешовић је подробно говорио о богослужбеној специфичности на Бадњи дан (навечерје Божића), као и на сâм дан празника. Овај сегмент разговора катихета Бранислав је употпунио подсећањем да се на свакој Литургији сећамо и активно учествујемо у догађају Христовог Оваплоћења које је израз љубави Божје према васколиком роду људском, који је пре Христовог рођења седео у тами греха и сенци смрти. На крају разговора катихета Бранислав Илић је Миланки Тешовић, редакцији Телевизије Храм и свим гледаоцима једине црквене телевизије у Српској Цркви, упутио Божићну поруку: "Моја Божићна порука би била садржана у ангелској песми Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2, 14). Да једини са другима имамо добру вољу, а та добра воља подразумева спремност да увек будемо спремни да саслушамо другог човека, да га прихватимо као део свога бића, како би душа наша постала сместилиште Божије. Како би се Господ уселио у нас потребно је да ми принесемо Богомладенцу дарове у виду врлина. Те врлине најделатније пројављујемо једни према другима, зато је Божић као празник велике породице и као празник који нас позива на велике врлине, прилика да загрлимо једни друге христоликом љубављу на коју нас Божић позива, и да оприсутнимо тај ангелски вапај својим животом. Лепо је понављати речима, али је много лепше потврдити тај ангелски вапај делима. Дакле, овим речима, вама, вашој редакцији Телевизије Храм и свим нашим драгим гледаоцима честитам данашњи сверадосни празник, радујући се овом сусрету и сваком будућем, увек остајући у овој празничној радости са свима вама." Извор: Ризница литургијског богословља и живота

-Мирјана Миловановић и катихета Бранислав Илић: Највеће чудо је што Господ на Литургији низводи небо на земљу- Гост Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима. У оквиру емисије "Живоносни источник", у среду 15. децембра 2021. лета Господњег, катихета Бранислав представио је садржај новог, новембарско-децембарског 382 броја "Православног мисионара". Разговор је водила Мирјана Миловановић, новинар Телевизије Храм. У првом делу разговора катихета Бранислав је говорио о значају Пресвете Богородице, о њеном свештеном примеру побожности, преданости служби Богу, као и о њеном молитвеном посредништву. Пресвета Богородица нас својим благословеним примером позива да од душа својих начинимо храмове Духа Светога, трудећи се да целокупно своје биће предамо у службу Богу и ближњима, баш како је то учинила наша молитвена покровитељка која је шира од небеса, нагласио је катихета Бранислав говорећи о Пресветој Богородици. Ми често тражимо чуда негде далеко, а заборављамо да је људски живот у свеукупности велико чудо. Дар живота је већ велико чудо. Овај наш сусрет је чудо, што смо могли овога јутра да дођемо овде и будемо заједно, а највеће је чудо што Господ на свакој Литургији низводи небо на земљу и ми бивамо учесници небеске реалности, иако живимо овде у историји, а благодарећи том највећем дару и чуду ми окушавамо са трпезе Царства небеског, поучио је катихета Бранислав Илић. У даљем току разговора новосадски катихета је наставио да говори о правилном погледу на чуда и подсетио да је нама потребно чудо од вере, а не вера у чуда. Верујем Господе, помози моме неверју, исконски је вапај свакога од нас. У том духу позвани смо да васколики свој живот предамо Христу Богу, да се не бојимо и не бринемо се за много, истакао је катихета Бранислав. Гост Мирјане Миловановић је говорио и о хришћанском погледу на смрт, између осталог рекавши: На улазу у један светогорски манастир читамо једну чудесну реченицу у којој је садржана велика порука, а она гласи: "Ако умреш пре него што умреш, нећеш умрети када умреш". Хришћани већ у Тајни крштења умиру, али и васкрсавају, знајући да је овај наш живот у свету који је пролазан, само припрема за оно вечно и непролазно. На крају овог надахнутог разговора који је умешно водила Мирјана Миловановић, катихета Бранислав Илић је гледаоцима Телевизије Храм упутио поруку: Овај пост у сусрет празнику Рождества Христова, прилика је да победимо сами себе и свој егоизам, да победимо своју самодовољност, како би се Господ уселио у нас. Према речима Светог Јована Златоуста Божић је најрадоснији празник, јер да није било рождества Христовог, не би било ни Васкрсења. Утврђени у тој истини, желим вам да истрајете у овом посном подвигу, да припремите дом своје душе за Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа, да се Господ роди у срцима вашим, закључио је катихета Бранислав Илић гостујући у овом издању емисије "Живоносни источник". Извор: Телевизија Храм

Доносимо видео прилог Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, са централне прославе Видовдана у нашој помесној Цркви. У прилогу су видео записи беседâ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија изговорене на литургијском сабрању у Грачаници и након свечане доксологије у крушевачкој цркви Лазарици. Поред тога, доносимо видео запис беседе изабраног митрополита црногорско-приморског Јоаникија коју је изговорио након одслуженог помена на Газиместану, као и колаж видео прилог о прослави Видовдана. Извор: Ризница литургијског богословља и живота: ТВ Храм: Видовдан у Грачаници, на Газиместану и у Крушевцу BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM

-Миланка Тешовић и Бранислав Илић: Свети Василије је светли украс Српске Цркве- Гост Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима. У оквиру емисије "Живоносни источник", у понедељак 12. априла 2021. лета Господњег, катихета Бранислав представио је садржај новог, мартовско-априлског 378. броја "Православног мисионара". Гост је говорио и о новој емисији Радио-Беседе "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења". Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар Телевизије Храм. Ове године молитвено обележавамо 350-годишњицу упокојења Светога Василија Острошког, светитеља који је био истински мисионар и речју и делом, зато је садржај овог броја "Православног мисионара" од великог духовног и катихетског значаја, превасходно јер нам сваки текст у тематском делу предочава аутентична сведочанства из живота и мисионарског дела великог чудотворца Острошког, истакао је катихета Бранислав Илић у уводном делу разговора. Често се дешава да појам слободе погрешно поимамо. Слобода није да радиш само оно што желиш и како желиш, већ је истинска слобода да ставимо свој живот у оквире хришћанског етоса. Мера нашега живота и мера наше слободе је Богочовек Христос, поучио је катихета Бранислав подсетивши на слободу и победу правде над неправдом која је плод молитава Светога Василија. Чинећи осврт на текст о Охридском Прологу Светога Владике Николаја, уважени гост је подсетио да нема православног дома у којем се поред Светога Писма не налази и Охридски Пролог. Била је ово прилика да се присетимо на недавно упокојеног ученика Светога Владике Николаја, архимандрита Јована (Радосављевића). Новопрестављени архимандрит Јован је изданак лелићког краја, служитељ Божји који је препознат као велики духовник, знаменити професор и учитељ живота по Богу, али пре свега, монах целим својим бићем, указао је новосадски катихета. У оквиру другог дела разговора било је речи о новој емисији на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке, под називом "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења". Наведена емисија која се реализује благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, представља допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког. Ово је изузетна прилика да, кроз циклус од десет емисија, укажемо на све важније детаље из Светитељевог житија, почев од његовог чудесног рођења и васпитања у побожном родитељском дому, до одласка у манастир и његове хиротоније у архијерејски чин, навео је аутор емисије. На крају овог надахнутог разговора гост је пренео молитвене поздраве целокупне редакције "Православног мисионара", на челу са презвитером др Оливером Суботићем, те заблагодарио редакцији Телевизије Храм на сарадњи, а посебно Миланки Тешовић, на љубави и авраамовском гостољубљу које свесрдно изражава као новинар и неуморни медијски делатник Телевизије Архиепископије београдско-карловачке. Извор: Православни мисионар

Гост треће по реду специјалне великипосне емисије на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је ђакон Горан Нухановић, ђакон при свештеној обитељи манастира Раковица надомак Београда. Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар Телевизије Храм. Повезан садржај: Великопосни разговори на Телевизији Храм: Презвитер Анђелко Додер - "Да Христовим Васкрсењем опростимо једни другима" Великопосни разговори на Телевизији Храм: Презвитер Станко Лакетић - "Пост је духовна гозба"

Гост прве специјалне великипосне емисије на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је презвитер Анђелко Додер, настојатељ храма Светог Атанасија Великог у насељу Плави Хоризонти. Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар Телевизије Храм. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Редакција Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, приредила је пригодне разговоре у част Архиепископу пећком Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Г. Порфирију. Разговоре је водила наша драга Миланка Тешовић, теолог и новинар Телевизије Храм. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопореосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Новоизабрани Патријарх српски у свом првом званичном обраћању за ТВ Храм, рекао је: Молим све да се моле Богу за моју маленкост. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Доносимо видео запис интервјуа са презвитером др Зораном Деврњом, професором канонског права на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, поводом процедуре избора новог патријарха Српске Православне Цркве. Извор: Телевизија Храм

Питање духовнику: Пишем духовне песме и већ сам објавио једну збирку песама пре две године али моја околина је то слабо прихватила и најближа родбина није прочитала ту књигу пошто осим мене и супруге нико од читаве родбине не иде у Цркву па их самим тим не занима ни духовна реч. У међувремену сам написао нову збирку па се питам да ли је треба објављивати са обзиром на мало интересовање за духовну поезију и то да требам доста новца скупити за објављивање а имам породицу. Неке људе радују те песме али мали је то број чак и у Црквеним круговима. Мени лично много значе те песме јер у њима изражавам своју љубав према Богу који ме инспирише и дарује ми те стихове и који је постао мој живот. Занима ме да ли требам те песме оставити сакривене за себе или ипак објавити пошто можда некад неком помогну да се окрене Богу? Одговор духовника: Одговор на ово питање мораш пронаћи у себи. Пре свега испитај своје мотиве и жеље. Шта је оно што би желео да постигнеш објављивањем својих песама? Ако желиш да зарадиш, продајом збирке, онда се добро распитај код људи који се баве продајом књига и утврди да ли би било исплативо издавати такву књигу или не. Па ако ти се учини да ће се исплатити, онда је објави, ако ти се учини да се неће исплатити онда немој. Ако ти није најважније да ли ћеш нешто зарадити, већ ти је важно да твоје песме буду доступне људима, онда их можеш за релативно мало новца или чак и бесплатно објавити на интернету. Можеш можда поставити и своје контакт податке да ти се људи јаве ако им се песме допадну и ако би желели да их имају и у штампаном издању. Ако се довољно њих јави, онда можеш и штампати књигу. Ако ме пак питаш, да ли твоје песме имају неку духовну, или уметничку вредност, рећи ћу ти како ја гледам на уметност и уметничка дела. Бог је Творац, и Он нас је створио по своме лику. Мислим да је једна од најизразитијих карактеристика тог Божанског лика у нама, наша способност да стварамо. У томе смо налик на Бога. Ја верујем да је свако истинско уметничко дело настало тако што је уметник био инспирисан, што је био Богом надахнут да створи то уметничко дело. Без обзира да ли је уметник верујући или не. Ако је уметник прави и ако су његова уметничка дела заиста уметност, он је сигурно био надахнут Богом. Демони немају у себи креативност и нису способни да нешто створе. Вешто умеју да се користе туђом креативношћу, али сами не умеју ништа да створе. Уметник надахнут изнутра Божанским надахнућем, ствара уметничко дело својим радом и у то дело утискује и свој лични печат. Колико су мотиви уметника у стварању чистији, утолико је у његовом делу више Божанског а мање људског. А ако су му мотиви приземни, онда и дело губи доста од Божанског и поприма приземан облик. Да ли ће твоје песме нечему вредети или не, највише зависи од твојих личних мотива приликом стварања тих песама. Ако пишеш песме са жељом да стекнеш славу међу људима, онда ће се та жеља некако уплести у сваки твој стих. Ако их пишеш са жељом да се допаднеш људима, опет ће у њима мало шта бити Божанско. Ваља да знаш и то да се мотиви у човеку стално мењају из часа у час. Може се десити да песму почнеш руковођен једним мотивом, а завршиш је са неким другим мотивом. Ако желиш да твоје песме буду права уметност, онда себе сматрај само проводником кроз који пролази Божанска стваралачка енергија и старај се да будеш што је могуће бољи проводник. Да приликом проласка кроз твоју душу, Божанско надахнуће буде што мање искривљено и оштећено. Пази на своје мотиве, оне добре негуј и умножавај, а оне лоше одбацуј. Сав труд правог уметника се и састоји у томе да своју душу непрекидно чисти од свега што је страно Богу, од свега онога што може да наружи ону Божанску инспирацију коју покушава да преточи у уметничко дело. Питање духовнику: Пре отприлике годину дана прочитао сам нешто у једној домаћој православној књизи коју сам купио у црвки. Одговоре на питања је давао непознат духовник. Он је навео да сваки мушкарац који скраћује браду "да се он стиди Христа јер су сви његови свети носили браду, и да ако будемо се бријали да ће се Христос постидети нас на страшном суду". Шта ви мислите о томе? И шта ако неки немају браду изражену и били би неуредни ако је пусте? Одговор духовника: Мислим да је аутор те књиге написао то јер сам у то верује, или је то примио и научио од својих учитеља. Међутим, такво правило није став целе Цркве. Свет Фотије цариградски, пишући римском папи Николи између осталог каже и следеће: “Оно што је заиста заједничко свима, то треба у целини неопходно чувати; а пре свега оно што се тиче вере у којој и најмање отступање представља смртни грех. Све оно што је прописано заједничким васељенским одлукама, то треба сви ми да држимо; a ако је неки од Отаца сам нешто прописао, или је неки помесни сабор одредио, то треба да држе они који су то примили, а није опасно ако то не држе они који то од Отаца нису примили. Тако, на пример, једни имају обичај да скраћују косу и брију браду, док другима то забрањују извесне саборске одлуке.” Из ових речи, јасно је да је Свети Фотије цариградски бријање или ношење браде сматрао за ствар која није обавезујућа за све. Ако је дакле овај велики светитељ тако сматрао, ја се не бих усудио да сумњам у исправност његовог мишљења. Свети апостол Павле пише у посланици Тимотеју: “Исто тако, и жене у пристојном оделу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше богопоштовању”. Истина, ово упућује женама, али смисао је јасан. Спољашњи изгледом није нешто око чега се треба много трудити, него више труд треба улагати у исправљање живота. На другом месту опет у посланици Галатима пише: “Који хоће да се допадну по телу, они вас приморавају да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов. Јер ни сами обрезани не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да би се вашим телом хвалили. А ја, Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар. И који год буду живели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији”. Кад би ношење браде била нека врлина, кад би неки ближњи имао користи од тог ношења браде, онда би можда имало смисла подстицати мушкарце да носе браде. Ја у томе не видим неку врлину, нити пак знам да се у Светом Писму било где помиње ношење браде као нека врлина. Отуда мени личи да онај ко забрањује мушкарцима да се брију, жели да се хвали њиховим телом и у томе се не слаже са Светим апостолом Павлом, који овакву хвалу сматра ништавном. Ако дакле желиш да носиш браду, носи је слободно. Ако пак желиш да је бријеш, чини то слободно. А што се пак тиче исповедања вере у Христа, спремај се да у критичном моменту ако би се од тебе некад тражило да се одрекнеш Христа, да тада покажеш своју верност Христу и не одрекнеш га се, нити га се постидиш. Извор: Телевизија Храм

На празник Рођења Господа нашег Исуса Христа доносимо видео запис Божићног разговора са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом дабробосанским и мјестобљуститељем патријарашког трона г. Хризостомом. Разговор је реализован у оквиру програма Телевизије Храм. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У навечерје празника Рођења Господа нашег Исуса Христа доносимо видео запис Божићног разговора са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским и администратором Архиепископије београдско-карловачке г. Јованом. Разговор је реализован у оквиру програма Телевизије Храм. Извор: Ризница литургијског богословља и живота