Претражи Живе Речи Утехе

Слово Љубве - јутјуб канал Оригинални снимак последње Спасовданске литије у престоници из 1947. године делимо са вама, благодарећи љубави и предусретљивости г. Југослава Пантелића и "Југословенске кинотеке" која нам је одобрила постављање овог значајног видео записа у чијој одјави стоји: Црно-бели материјал снимили сниматељи „Филмских новости“ за потребе УДБЕ - с непознатом наменом! За умножавање, преснимавање, објављивање или дистрибуирање целог снимка или његових делова, неопходно је обратити се "Југословенској кинотеци" која је носилац свих ауторских права. blob:https://www.youtube.com/f5aa7bdc-f52f-488e-9cd6-169bbd8433d2 View full Странице

https://arh1.rtrs.tv/arhiva/2020/04/17/17_04_2020_religijski_program_hkzn7_live.mp4

16.02.2019 У Подгорици је вечерас одржан други протест под слоганом „97.000 одупри се“ на којем је, по процјени организатора, учествовало око десет хиљада људи. Протест је почео минутом ћутања за све жртве режима последњих тридесетих година. Глумац Славиша Грубиша казао је да по први пут у животу нема трему, јер никада није био сигурнији у ријечи које треба да изговори и да је убијеђен да се слобода не продаје у ковертама и да нема цијену. Он је прочитао иницијалне захтјеве организатора протеста: „Захтијевамо да врховни државни тужилац Ивица Станковић, специјални тужилац Миливоје Катнић и директор Агенције за спречавање корупције Сретен Радњић, хитно поднесу оставке. Захтијевамо оставку предсједника Владе Душка Марковића и хитну и неопозиву оставку предсједника државе Мила Ђукановића.“ Некадашњи политичар и један од организатора протеста Џемал Перовић поручио је да у Демократској партији социјалиста (ДПС) нема здравог ткива. „Пошто смо себи поставили величанствен циљ, да ослободимо Црну Гору од њих и започнемо корјените промјене система, нема разлике међу нама вечерас, ни на наредним окупљањима. Разлике ћемо артикулисати онда када будемо градили демократске институције система, којих у Црној Гори нема“, поручио је Перовић. Колона грађана је затим кренула у „шетњу против режима“. Грађани су симболично продефиловали Улицом слободе, Булеваром Светог Петра Цетињског поред Скупштине, Централне банке и Предсједништва и скренули у Улицу Јована Томашевића, гдје се налази сједиште Демократске партије социјалиста (ДПС). Пролазећи поред Скупштине и зграде предсједника, грађани у колони су скандирали: „Оставке!“, „Мило лажове!“ и „Мило лопове!“. Испред централе ДПС-а окупљени су узвикивали „ДПС лопови!“. На протесту су били и лидери и функционери опозиционих политичких партија, представници невладиног сектора и грађански активисти… Протести ће се, како су саопштили организатори, одржавати сваке суботе на истом мјесту. https://rs.sputniknews.com/regioni/201902161118881240-podgorica-protest/

На 1600-годишњицу доношења Миланског едикта цара Константина (рођеног у Нишу) и 35 годишњицу ослобођења Ниша од турске владавине, епископ нишки Доситеј је покренуо иницијативу да се у Нишу направи велика прослава, која је одржана од 28. до 30. децембра 1913. године. Свечаностима су присуствовали регент Александар Карађорђевић, принц Павле, председник владе Никола Пашић, митрополит српски Димитрије, епископи, свештенство и многобројни грађани Ниша. Од страних гостију присуствовали су руски царски посланик Николај Хартвиг, посланици савезница Србије у Другом балканском рату, Румуније, Грчке, као и представници Руске православне цркве на челу са Анастасијем, епископом Јамбуршким и ректором Петроградске духовне академије. Филм прати долазак регента Александра и принца Павла на нишку железничку станицу, и свечану поворку која се формирала пред нишком Саборном црквом, после свечане службе у част Миланског едикта. Литија у којој су били свештеници, високе званице и многобројни грађани се упутила главним нишким улицама ка новоподигнутом споменику свештеницима обешеним од стране Турака 1821. године, а споменик је осветио епископ јамбуршки Анастасије. Последњег дана прославе, 30. децембра 1913. године званице су обишле стару нишку цркву Светог Пантелејмона, а потом су обишли артиљеријску касарну и присуствовали ревији хаубичких јединица. https://www.facebook.com/RadicRadivoj/

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: View full Странице

Комплетан снимак свечаног дочека Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свег Истока Г. Јована X у Нишу доступан је за преглед на Јутјуб каналу Радија Глас Православне Епархије нишке. Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока Г. Јован X, у пратњи Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја боравио је у граду Нишу у четвртак 18. октобра 2018. године у оквиру своје историјске посете Српској Православној цркви. Директан видео пренос дочека и саме посете био је омогућен преко Фејсбук странице Епархије нишке, а статистика показује да је лајв стрим прегледало близу 10.000 људи. Свечани дочек у порти Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу предводио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Арсеније са свештенством и свештеномонаштвом Епархије нишке, верним народом, припадницима војске и жандармерије, ученицима богословије и великим бројем школске деце, и у присуству градоначелника градова Ниша, Пирота и Прокупља, председника нишких градских општина, команданта Копнене војске Србије, команданта Жандармерије, начелника Полицијске управе и других званичника. Извор: Радио Глас View full Странице

Нови 360 степени панорамски селфи који је направио „Кјуриосити“ је можда најбољи који је ровер на Марсу до сада направио. Фотографије коришћене да се направи овај својеврсни мозаик направљене су 9. августа 2018. године на гребену Вере Рубин, где је вредни „Кјуриосити“ снимао и истраживао пуном паром протеклих месеци. Панорамски селфи од 360 степени (мишем можете да окрећете поглед) На селфију се види препознатљиви рељеф Црвене планете, а помало и небо изнад које је мало мутније и тамније нијансе него обично, због пешчане олује која је претходно прошла. РТС

НАЈАВА: Уживо из Призрена - Деведесетогодишњица професуре св. оца Јустина у Призренској Богословији, недеља, 29.04.2018. у 18:00 Гледајте уживо на Поукама на овој теми. View full Странице

Патријарх Иринеј освештао параклис у Гарди Војске Србије Извор:Радио Слово Љубве Среда, 25. април 2018. (12. април 2018.) ЗВУЧНИ ЗАПИС Његова Светост Патријарх српски Иринеј освештао је данас параклис Светог Георгија у просторијама Гарде Војске Србије и служио прву Литургију у новосовећеном богослужбеном простору. У Литургијској беседи (у наставку) Патријарх је истакао значај освећења светиње на радост свег нашег народа, место одакле ће се, како је нагласио Свјатјејши, молитве Богу упућивати за отачаство наше и све људе света добре воље. Потом ћемо чути и обраћање команданта Гарде генерал-мајора Миломира Тодоровића. На звучним записима благодаримо гђи Зорици Зец, сараднику инфо службе СПЦ. Извештај Зорице Зец: Патријарха Иринеја су у Гарди Војске Србије дочекали генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије и генерал Миломир Тодоровић, командант Гарде. Кроз дугачак шпалир Патријарх је ушао у богослужбени простор где је извршио чин освећења и потом служио прву Литургију у овоме параклису. У Часну трпезу је уграђена честица моштију Светог кнеза Лазара. Свјатјејшем су саслуживали: јеромонах Доситеј Хиландарац,, протојереј Небојша Тополић, старешина Богородичне цркве у Земуну, протонамесник Слађан Влајић војни свештеник мајор Војске Србије, презвитер Стеван Стевановић поручник Војске Србије и војни свештеник Команде за обуку, протођакон Стеван Рапајић, чтец Владимир Јелић и чтец Ђорђе Мијајловић, док је помоћник свештеника у олтару био Бранко Мишић. За певницом богослови су појали богослови Православног богословског факултета Универзитета у Београду: Дражен Крагић, Милош Маријанац, Данијел Цвјетковић и Иван Неђић. Патријарх Иринеј је казао да је ово велики Богом благословен дан, када је још један објекат у Војсци Србије освећен и да ће у Њему бити узнете молитве за христољубиво војинство. Градњу храма Светог Георгија у Гарди Војске Србије, за време Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, команданта Гарде генерал-мајора Миломира Тодоровића, су помогли: припaдници Гарде, Министарство правде Републике Србије, Управа за извршење кривичних санкција Казнено-поправни завод Ниш, Хиландарско братство и господа: Александар Ђедовац, Драган Вулин, Војин Зарић, Милорад Остојић, Мирко Рашић, Јован Пуповац, Милан Милић, Милан Николић, Мирослав Латиновић, Дарио Мачкић и Владимир Марјновић. После Свете Литургије, за трпезом се обратио Командант Гарде генерал Тодоровић који је захвалио Патријарху Иринеју на данашњем дану, рекавши да је после неколико деценија Бог поново међу свима, иако је увек и био са христољубивом Војском. Заслужним добротворима подељене су грамате. Свечаном чину освећења присуствовали су и генерали распоређени на пословима Гарде Војске Србије. Следи Литургијска беседа Патријарха Иринеја, потом и обраћање команданта Гарде генерал-мајора Миломира Тодоровића: Преузимање Фотогалерија:СПЦ Освећен параклис Светог Георгија у Гарди Војске Србије 25. Април 2018 - 19:39 View full Странице

На Томину недељу 15. априла 2018. лета Господњег, у незалазној Светлости Васкрсења Христовог, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је Светом архијерејском литургијом у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у засеоку Дробњаци, под Авалом. Непосредно пред почетак Свете литургије Његова Светост је настојатељици манастира монахињи Злати (Пантелић) уручио икону св. Марије Гатчинске са делићем њених моштију, а која је велики благослов овој светињи и нашој Цркви Патријарха московског и све Русије Господина Кирила. Прилог Радија Слово љубве View full Странице

Катихета Бранислав Илић: Велики пост и великопосна богослужења Након посебне молитвено-поучне припреме кроз припремне недеље, и кроз прихватање одређених духовно-врлинских ступњева, закорачили смо на сигуран пут, на пут четрдестодневног подвига и поста. Као што се биљке и дрвеће у пролеће поново рађају и препорађају, тако се душе наше за време Свете Четрдесетнице препорађају од огреховљености, због тога и једна богослужбена химна период Свете Четрдесетнице назива духовним пролећем и Светим временом. И ваистину, по примеру Спаситељевог четрдесетодневног поста, ми кроз пост и молитву преображавамо душе своје, како би што спремнији дочекали Празник над празницима. Како би овај свети период године био саобаржен са нашим духовним и телесним подвигом Црква нам је од својих почетака подарила великопосна богослужења која су заодевена покајним карактером. Саставни део човековог бића је потреба за постом и подвигом, јер је и сâма човекова природа дубоко подвижничка. По речима Високопреосвештеног Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, пост је промена философије живота, јер нема истинске обнове људског бића, нема промене човеку, праве, моралне, духовне, економске и душевне, без поста. Пост је дело Божије које нас приближава Ангелима, пост убија тело да би душа живела и њиме се чистимо од страсти, богомудро нас поучава Свети Симеон, Архиепископ Солунски. Од јела постећи душо моја, не очистивши се прво од страсти, узалуд се радујеш нејелу, јер ако те пост не води исправљењу, као лажна бићеш омрзнута од Бога, и уподобићеш се злим демонима, који никада не једу. Пост истинити је отуђење зла, уздржљивост језика, одбацивање јарости, одлучење од греха, оговарања и преступа заклетве; то је пост истински и Богу угодан, подсећа нас химнографија посног триода. Постом се Мојсеј удостојио да прими закон из руке Божје, постом Илија затвори небо те не би кише три дана, постом се Данило спасе лавова у пећини, постом цар Давид уздиже срце своје ка Господу, постом цар Јосафат без борбе сатре своје непријатеље, постом се спасе град Нинива од пропасти, постом постаде Јован Крститељ највећим човеком међу свима од жене рођеним. И најзад, није ли и Сâм Господ отпочео своје божанско дело спасења људи, управо постом? Света Четрдесетница за нас представља један вид духовног изазова, духовног труда и напора кроз који корачамо ритмом великопосних богослужења. Ступајући на пут великог поста ми ступамо на пут подражавања Спаситељевог поста и подвига, али и на пут који су нам пропутили велики подвижници који су у свом подвигу просијали. Време Свете четрдесетнице не представља само духовни и телесни пост, већ подразумева подвиг целокупног бића човечијег. У једној триодској стихири појемо: Пост није уздржавање од хране које само вршимо, него плот која је на нама, мучи нас да је умиримо и тако достојни будемо причешћа, Јагњета за свет закланог вољом Сина Божијег, и духовно празнујемо из мртвих Спаситељево Васкрсење; на висину доброчинства да се уздигнемо. Будући да се хришћански живот и богослужбено правило увек међусобно прожимају, великопосно богослужење представља путоказ који нас руководи и држи нас увек буднима у овој радосној тузи Великог поста. Богослужбену књигу посни триод са слободом можемо назвати књигом поста будући да садржи богату химнографију која нас подсећа на греховност и ништавност, а у нама побуђује жељу за покајањем. Будући да је молитва Цркве увек заснована на Светом Писму, долазимо до чињенице да нема богослужења које се не темељи на Светом Писму. Употреба Светог Писма на богослужењу усрдније је присутна у данима Свете Четрдесетнице и она је заснована на два принципа: Удвостручено читање Псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књига Постања, Пророка Исаије и Прича Соломоновиих. Срце Великопосних богослужења чини Литургија Пређеосвећених дарова која предствља јединствени израз пастирског искуства цркве које се огледа у бризи за човека, будући да сваки пост и подвиг чине саставни део литургијског живота. Због покајног периода и покајног карактера великопосних богослужења, канонима је забрањено служење потпуне Литургије која има свечан и радостан карактер. По древном типику Цркве, у седмичне дане током свете Четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служити потпуну Литургију (изузев ако у те дане падне празник Благовести) јер је радост Евхаристијског славља не спојива са покајним карактером Великог поста. По речима оца Александра Шмемана: „можемо да разумемо зашто је Евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо даље видети – главни израз Цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према Небеском Царству. А „синови Царства“, каже Христос, „не могу да посте док је са њима Женик“. Ово нам потврђује 49. канон помесног сабора у Лаодикији којим се забрањује приношење бескрвне жртве у време свете Четрдесетнице, осим суботом и недељом. Касније овај канон бива проширен на Пето-шестом трулском сабору (691.г) и он гласи: „ У све дане поста свете Четрдесетнице, осим суботе, недеље и светлог дана Благовести, нека бива само Литургија Пређеосвећених дарова“. Литургија Пређеосвећених дарова служи се само за време свете Четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица великог поста; у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, Велики уторак и Велику среду. Може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице великог поста, у случају да у те дане падне свети који у Типику има знак +, или пак храмовни свети. Ако смо рекли да пост подразумева подвиг целукупног бића човечјег, једна од највидљивијих особености великопосних богослужења јесте чињење метанија. Кроз чињење метанија ми се на видљив начин показујемо да и наше тело учествује у молитви и предавању вољи Божијој, али и символизује наше покајање. Ради духовне поуке верних богослужење је проткано Светоотачким делима. Према типику на јутрењу читамо два одељка из беседâ Светог Јефрема Сирина, два одељка из Лавсаика, као и читања из синаксара, док по завршетку првог часа читамо оглашење Светог Теодора Студита, а на осталим часовима одабране одељке из Лествице преподобног Јована Лествичника. Врхунац великопосне поезије садржан је у Великом покајном канону Светог Андреја Критског. Овај канон пева се (или чита) на Великом повечерју у прва четири дана Свете четрдесетнице, као и на Јутрењу четвртка пете недеље поста. Откуда ћу почети са оплакивањем дела мога грешног живота, што ли ћу узети као почетак садашњем ридању, Христе? Но ти као милостив даруј ми опроштај грехова. Не беше у животу тренутака без греха, нема ни дела ни злобе које ја, Спаситељу, не учиних и не сагреших умом и речима, и жељом, и нерадом, и мислима и делима, као нико никада. Помилуј, Спаситељу, мене који сам згрешио, покрени ум мој на покајање, прими мене кји се кајем и смилуј се на мене који вапијем: згреших Ти, спаси ме; учиних безакоње, помилуј ме. Христос је постао човек и призвао на покајање разбојнике и грешнике; душо, покај се и отвориће ти се двери царства Божијег, које покајани фарисеји и цареници и прељубници преотимају. Постивши четрдесет дана у пустињи, Господ на крају огладне, показујући оно што је човечанско. Душо, немој се олењити, него ако ти се придружи непријатељ (ђаво) молитвом и постом одбаци га од ногу твојих. (одабрани стихови из великог покајног канона Светог Андреја Критског) Немогуће је говорити о великопосним богослужењима, а не споменути великопосну молитву Светог Јефрема Сирина. Са слободом њу можемо назвати главном великопосном молитвом, јер готово да нема личног, или заједничког богослужења за време Великог поста на коме се она не чита. Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј мени, слузи Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем браћу и сестре своје, јер си благословен у векове векова. Амин Велики духоносни и богоносни светитељ свети Лука Кримски, ову великопосну молитву назива молитвом чистог срца зато што се излила из савршено очишћеног срца великог подвижника Светог Јефрема Сирина. Отуд таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце. Преподобни Јефрем Сирин не само да моли Бога да му даде дух врлина и да га ослободи духа порока, него и то да не буде чак ни трага од порока и да душа буде Христом миомирисна, јер много се лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока. „Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето васкрсење.ˮ (Стихира на Господи возвах сирне недеље) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква ВАШОЈ ПАЖЊИ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ПОВЕЗЕАНЕ САДРЖАЈЕ: View full Странице

У недељу, 8. октобра 2017. године, почео је нови семестар предавања Школе православне духовности, при Црквеној општини новосадској. Прво предавање у оквиру зимског семестра, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић – Змај, одржала је вероучитељ Драгана Машић, на тему: „Богочовек Христос – Оваплоћена Врлина”. Извор: Радио Беседа View full Странице

Изводе: др Кристина Парезановић и др Срђан Тепарић View full Странице