ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Никада нећемо против Русије која је увек била наша подршка и нада (ВИДЕО)

[Grizzly Adams]

пре 1 сат, Православни Србин рече

Па шта твоје решење друже?

Да радимо и направимо себи бољи живот.

пре 1 сат, Православни Србин рече

Извини, нисам ја нашу државу назвао пропалом, већ ти. 

Ваљда је проблем што је пропала, а не што је неко то реко наглас...

 

пре 1 сат, Православни Србин рече

И причати о томе да неко прича да треба да се ,,покоримо Русији", у ситуацији кад се од нас тражи покоравање, али буквално покоравање али не од Русије, већ од стране Запада-по мени је то подмукла замена тезе.

Скините бре више те Слобине наочаре... Запад не тражи од нас ништа. Боли их д... за нас.

пре 1 сат, Православни Србин рече

И мислим да си превише острашћен кад говориш о Русији, не знам зашто је то тако, али изгледа ми да је тако.

Не, ја сам само реалан. А ономе ко је сам острашћен реалност изгледа као острашћеност.

[Милан Ракић]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Скините бре више те Слобине наочаре... Запад не тражи од нас ништа. Боли их д... за нас.

Samo bih sugerisao da se ime tog govneta piše, kao što i pripada mu kao zločincu-malim slovom...

[Bokisd]

1 hour ago, елТорнеро рече

Зато те питам за дух, дух који нас покреће је разлог свих наших размирица.

Ima dosta istine u ovome.....
 

[Milan Nikolic]

Ау баш сте опасни. Штета што нисте били зрелији '90. година.

[елТорнеро]

пре 27 минута, Августин рече

Šta je u ovome suprotno Svetom Savi.

Пре него је постао то што јесте окренуо се Богу, то је једино окретање себи које вреди.

 

пре 28 минута, Августин рече

Zar nisu Kosovo i Makedonija srpske zemlje,

Нису "Божија је земља и све што је на њој", дате су нам привремено да би се видело како се односимо према дару.

[Milan Nikolic]

Смеш ли то рећи Израелцима?

[елТорнеро]

пре 12 минута, Milan Nikolic рече

Ау баш сте опасни. Штета што нисте били зрелији '90. година.

Милане ми смо данас показали, љубазношћу твог имењака Ракића, да можемо да победимо, ако хоћемо. Нека је и политика, неупоредиво је мање јалова од оне којом смо се бавили протеклих дана. А, много волим победе, хвала вам свима, доста лепих мисли се чуло.

[елТорнеро]

пре 2 минута, Milan Nikolic рече

Смеш ли то рећи Израелцима?

То нису моје речи, Божије су, и Он гледа како ћу их употребити. Закључи сам.

[Milan Nikolic]

Сад ћу да закључим, само мало.

[елТорнеро]

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Сад ћу да закључим, само мало.

Јел теби неки род Григорије22. ?

[Августин]

пре 2 часа, елТорнеро рече

Пре него је постао то што јесте окренуо се Богу, то је једино окретање себи које вреди.

 

Нису "Божија је земља и све што је на њој", дате су нам привремено да би се видело како се односимо према дару.

Немој да нешаш политички и духовни ниво.То је против правила разговора,тако долази до неспоразума.Јер ако кажеш да Косово није наше испашће да је Шиптарско.

[Milan Nikolic]

Јесте, мајмунско колено сигурно. Вероватно Германија и Грузија, а пре тога Африка и џунгла.

[елТорнеро]

пре 3 минута, Августин рече

Немој да нешаш политички и духовни ниво.То је против правила разговора,тако долази до неспоразума.Јер ако кажеш да Косово није наше испашће да је Шиптарско.

Уморан сам. Уморно је моје тело, ето послушао сам те, рекао сам моје тело, а знам да није моје.Опрости.

[Grizzly Adams]

пре 21 минута, Августин рече

Немој да нешаш политички и духовни ниво.То је против правила разговора,тако долази до неспоразума.Јер ако кажеш да Косово није наше испашће да је Шиптарско.

Немој случајно да кажемо оно што је свима очигледно, ал` им се не свиђа...

Царево ново одело...

[Kristijan]

пре 5 часа, елТорнеро рече

Журба је ђавоља работа, што би ти замерао, не журим нигде. 

Оно што мене погађа јесте то што смо ми некако растегнути између крајности, или за себе мислимо да смо најгори, или мислимо да смо најбољи. То таворење у нереалности нам не дозвољава да се мрднемо како треба. За мене је обичан, свакодневни живот наших људи, колико год да му фали гламур, у ствари врло инспиративан, јер се у свакодневним ситуацијама види колико су овде људи сналажљиви, спретни, духовити, ведри, оштроумни... Све велике приче су у ствари смешне у односу на то шта ми у свакодневном животу прегурамо и шта све у ходу решимо. Све најздравије што нам се дешава потиче из тог обичног домаћег окружења. Насупрот томе стоји она камиЈони-авиЈони култура где се само жваће до бесвести о великим подухватима али се не ради ништа. Ето, када бисмо престали да причамо велике и шупље приче и када бисмо оне мале, реалне приче поставили на место које им припада мислим да бисмо се осећали далеко боље. Овако звучимо као комплексаши. Видиш ја сам годинама радио класичну анимацију, и годинама нисам могао да укапирам зашто свако ко истрипује да може да гура сопствени пројекат одмах крене да мисли о дугометражном анимираном филму? Зашто одмах подухват за који ти треба најмање 100 врло добро обучених људи? Како то да се не крене од нечега што можеш да радиш у гаражи, зашто не прво низ анимираних џинглова, па онда можда да буде анимирана серија, па ако баш видиш да иде - онда дугометражни филм као круна свега? Али не, та ситнурија - то је нама испод части! Ко бре сирома'? Дај пет карата! На све стране срећем талентоване и паметне људе, потенцијала колико хоћеш, али то остаје неискоришћено јер стално зверамо у висине и чекамо велике знакове па нам промакну битни оријентири који су при тлу. Да се вратим на оно прво опажање - нисмо најгори, имамо потенцијал, али нисмо најбољи и треба малкице да спустимо дурбин да би потенцијал могао да се оствари. Да се мало опустимо и да се не понашамо вазда као да треба некога да фасцинирамо у кафани.

Изузетно волим емотивност наших људи. Има ту и експлозивног темперамента, али није то увек лоша ствар, а емотивност и страственост је по мени ванредно битна за сваки креативни процес. Јесте, могли бисмо да будемо мало систематичнији, али не може ваљда све да се добије у пакету...

Дакле када не глуматамо да смо величина недостижна и када се не стидимо себе какви стварни јесмо ми смо друштво страствених, раздраганих и способних људи, и треба тога чешће да се сетимо, да се не стидимо своје суштине јер нам је то најбоље издање. За мене је то нешто невиђено инспиративно. И сада када смо друштво у кризи ја и даље видим да има ванредно пожртвованог света који ради свој посао онако до коске поштено, и има и даље бистре и вредне деце која се својски труде и понашају се као да живе у неком врло уређеном друштву. Кад се гледају наше околности само кроз новију историју било би сасвим очекивано да смо један гигантски гето где су сви старији од 12 година наоружанi, а то није тако. Ето, мени је и то инспиративно. Ми напросто не умемо да се загледамо у своју суштину него вазда јуримо да нам неко поклони суштину. Капирам да у томе нисмо усамљени, али ето мене понајвише погађа што смо ми такви, не осећам на својој кожи последице тога што су рецимо и ко зна где исти такви.

Свестан сам да ово не звучи спектакуларно, могуће је да неко тражи много више. Мени је ово сасвим добра стартна позиција, и више од тога.

Истина, не могу да понудим неки општеприхваћени рецепт за ту афирмативну интроспекцију, и мислим да то и нису процеси који се дешавају очас посла. Шта знам, можда је кoрисно да повремено наиђе неко ко ће попут мене да квари забаву и да каже: "Ма шта бре Русија?!"