Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 9 часа, slovoA рече

Енергије Божије јесу нестворене, али на основу чега их везујеш за Адама у Рају. На основу природе човјека, или на основу благодати? 

Na osnovu toga što je to dva imena za jednu te istu stvar, blagodat su nestvorene energije.

(na osnovu ličnosti, njene volje- poslušnosti)

Ako si mislio raspravljati o odnosu  (stvorene) prirode i blagodati-energija- (nestvorene prirode) to je dobar put, i treba se osloniti na npr. IV Sabor, jer se može predpostaviti da ima analogije, sa ogradama vezanim za "eto da se smirim"  za "stvorenost i nestvorenost ličnosti", a smirenje odma daje poloda tako da kod Hrista vidimo "rodjenost", kao lično svojstvo. Budući da smo mi stvoreni u Hristu, po Hristu i za Hrista, to da se i čovječija ličnost radja izuzev Adama koji je stvoren u "po obrazu našem". Da li i na neki način i po Svetoj Trojici npr. duh, duša, tjelo, gdje bi duh bio podobije?...

Drugi put je da se raspravlha o odnosu ličnosti i blagodati...

A treći o odnosu ličnosti i stvorene prirode, gdje odmah moram da se dodatno smirim i da te "sablaznim" jer tvrdiš oboje:

1. da je ličnost stvorena.

2. da je ličnost prevazilaženje stvorenog (prirode)

пре 9 часа, slovoA рече

Али само до пада, а од пада нас благодат мимоилази. Не, по сили благодати, већ по својствима створене природе!

 Samo djelimično nas mimoilazi, jer gore si priznao da ti je život nestvoren, živiš život svoj, ne mimoilazi te. 

Ova druga rečenica je čist ateizam, uzdred ta stvorena priroda ne postoji po sebi, nego po blagodati, a još ti ne stoji radi tvoje tvrdnje da je ličnost Hristos ipostas svega svega stvorenog.

Dakle u prirodi je uvjek blagodat i ličnost, ona po sebi postoji samo kao zamisao, kategoroja, pojam, u stvarnosti ona je uvjek blagodatna i lična.

пре 9 часа, slovoA рече

Прије свега, по слободи, унутар које Адам може рећи не, и Богу, и благодати, што углавном и радимо.

Dakle, neka "sloboda" koja se ne da izvesti iz bilo koje prirode, nego iz ličnosti je "regulator" ona čini da blagodati ima ili nema, odnosno volja stvorenja čini da blagodati ima ili nema, ovde se onda Bog smirio pred čovjekom. 

Medjutim to vazi samo za to stvorenje, jer blagodati ima pa ima, i ninje i prisno.. 

Odnosno "stvorena ličnost" upravlja svojom voljom nad nestvorenom blagodaću koja je drži u postojanju, vidiš li smućenje i palo stanje u takvom izrazu.

Ne možemo se na satani ili adamovom padu, odnosno protivljenju blagodati učiti šta je to ličnost, možemo donenkle, ali je opasno da stanemo na tome zašto se ne učimo na Hristu stvoritelju i učitelju nasem.

Primjeti sljedeće, ličnost može bez blagodati, a priroda ne. Sa druge strane ličnost u smrti ostaje bez prirode, priroda se sliva, medjutim ličnost se ne sliva ni u smrti, a nesliva se ni u blagodati, nego se afirmiše i ističe.

пре 9 часа, slovoA рече

Увођење у биће се не односи, значи, само на нестворене енергије. Јер, шта би то значило? Ако читава творевина није уведена у биће, није ни Христос васкрсао у тијелу, већ у томе (тим врлинама) што нам Бог дарује својим енергијама, тј. благодаћу? А шта је то него једна врста хиндуизма?

Nije prvi put da se pravoslavnima zbog učenja o energijama ljepi etiketa da je to neka nirvana, ili da se tobož brinu: čemu Hristos, kada nas blagodat spašava?

Ti predpostavljam sanjaš da je srvarenje i uvodjenje u biće sukcesivno, da bi logički ukopio stvar, odnosno razmišljaš na nivou metafizike, istine, a ne otačkom u kone je bogoslovlje put u nestvorenu svjetlost i ništa drugo.

ili tobožnje pitanje :čemu (ličnost) Hristos kad se spasavamo (svetotroičnom) blagodaću energijom?

To je kao dragoj kažeš volim (energija) šta ćeš mi ti (ličnost)

Nije sav domostroj izmedju ovaploćenja i vaskrsenja, nego izmedju stvaranja i vaskrsenja, suda. 

I prije ovaoloćenja su se javljali sveti blagodoću, a ovaploćenje (jedinstvo priroda u ličnost IsHs) nije ukinulo blagodat (slavu), niti smeta jedno drugom, kao što procesni um tlapi.

Jedinstvo priroda u ličnosti IS je jedinstveno i nije na nas primjenjivo, osim u smislu jedinstva stvorenog i nestvorenih energija nestvorene prirode. Odnosno spasenja tvarne prirode, tako da ona postaje ravnopravna u Hristu, to je novost koju Hristos donosi.

Medjutim to nikako ne znači da je stvorena priroda u Hristu dovoljna, da treba Hrista ostaviti bez njegovih nestvorenih energija, kao što nalazimo kod jertika, ljušturu Hrista, ovezblagodaćenog Hrista, pojam i ideju Hrista... mrtvog boga kojeg onda naknadno pneumatizujemo.

пре 9 часа, slovoA рече

, прихватићу то, али пречесто управо тако наступаш, као четврта ипостас

nemoj da huliš, ako ti svjetlim to je zato što sam sličan Svetoj Trojici, jer je nije moja sila, nego blagodat u nekoj i minimalnoj mjeri, po daru, trudu i stradanju.

Nisam umislio da imam blagodat pa da je nikad ne steknem, ali nisam ni bezumni jeretik da je odričem.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Ako verujemo da je u Starom Zavetu bilo svetitelja, a Hristos je doneo spasenje tvarne prirode, je l' to znači da su svetitelji pre Hrista bili sveti na drugačiji način od novozaveznih, tj. da su bili sveti, a da im priroda nije bila sveta, već samo ličnost? A pošto je ličnost sveta blagodaću, a priroda ne postoji sama po sebi, nego samo blagodatno i lično, onda ispada da prirode pre Ovaploćenja nije ni bilo.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 сат, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Ako verujemo da je u Starom Zavetu bilo svetitelja, a Hristos je doneo spasenje tvarne prirode, je l' to znači da su svetitelji pre Hrista bili sveti na drugačiji način od novozaveznih, tj. da su bili sveti, a da im priroda nije bila sveta, već samo ličnost? A pošto je ličnost sveta blagodaću, a priroda ne postoji sama po sebi, nego samo blagodatno i lično, onda ispada da prirode pre Ovaploćenja nije ni bilo.

Ne znači bili su sveti na isti način blagodaću, kao i današnji svetitelji, jer blagodat osvećuje. U Hristu je savršenstvo zbog jedinstva priroda, koje su inače apsolutno različite.

Sama tvar i pored ovaploćenja odnosno ostvarenog (navodnog) jedinstva u ličnosti Isusa Hrista bi bila spašena bezblagodatno, neenergetski, kao npr, brak bez ljubavi. Što i vidimo kod katolika, kao posljedicu negiranja nestvorenosti energija, Crkvu kao okoštalu instituciju.

Dakle pojednostavljeno, Stari Zavjet je imao blagodat, a nije imao Hrista, dok katolici imaju Hrista, ali nepriznaju nestvorenost blagodati.

Iguman Vasilije Gondikakis meni na pitanje o odnosu pneumatologije i hristologije reče: gdje nema jednog nema ni drugog, odnosno valljano čitanje i življenje Starog Zavjeta i blagodati vodi i predosjeća Hrista, a bezblagodatni, neenergetski "Hristos" nije Hristos, živi , blagodatni Bog otaca naših, nego ideja, idol, pojam.

 

Što se tiče toga da li se osvećuje priroda ili ličnost, za priroda sigurno da što vidimo u svim činodejstvima, a za ličnost ne znamo šta je, pa je odgovor težak, ali i pored toga da, jer sveti Vasilije ukazuje na ličnost, a mošti na osvećenje prirode, ne znam da li ih ima u starom zavjetu, ukoliko nema- imaš odgovor.

Ovo potonje vidim kao logičko žongliranje i to ne dosljedno jer: Kako si izveo zaključak da prirode nema prije ovaplićenja, nema stvorene prirode u Logosu, ali je priroda stvorena i održavana blagodaću, a ličnost (Adam) joj je od početka nosilac što vidimo po stanju

Sveto, slavno i blagodatno je sve ono što je po nestvorenoj energi, svet je po prirodi jedino Trojični Bog, sva stvorena priroda se osvećuje kako vidimo u Crkvi, uvjek po volji nosilaca prirode odnosno konkretnih ličnosti koje vrše prinos i osvećenje tvari, odnosno učlanju je u Hrista, dodaju, pričešćuju Jedinome Svetom Jednom pojedinačnom Isusu)- u kome je jedinstvo stvorenog i nestvorenog, odnosno osvećenje tvari. Sveti su i Otac i Duh, ali u Hristu je osvećenje stvorene prirode, on je arhijerej. Sledstvenonje što je kod naših arhijereja osvećenje, Nova savršena blagodat, Novi Zavjet. U kome je po mjeri naseg jedinstva sa Isusom i stvoreno blagodat, ne zato što jeste, nego onda kada je ono njegovo i stvoreno osvčuje, odnosno ništa nemože odvojiti stvoreno od blagodati, ono je nerazlučno. Zato kada @Slovo A govori o stvorenoj prirodi grješi jer podrazumjeva razlučivanje. To znači i to kada gledaš bilo šta stvoreno, gledaš i nestvoreno, a gledaš Gospoda, a da si sveti ikonopisac onda bi vršljo po tvari dok ti se u njoj svetom tajnom ne objavi Gospod.

Kod ovih personalista, sve se temelji na ličnosti, a pojam ličnosti su posudili iz psihijatrije valjda da bi nas pokusali proizvesti u patološke ličnosti, i prevlastiti.

Crkveni pojam ličnosti (im) nedostaje, meni ne smeta ni da to zauvjek ostane sveta tajna, ili crkveni pojam čovjeka, ne metafizičko animal racionale, nego slika Hristova, odnosno suština čovjeka je Hristos. Da, ali kako? pita Atanasije.

Strašno je to, biti protivu svoje suštine, a još strašnije suočiti se sa takvom svojom suštinom, to je Strašan Sud, lako je sa nekim transcendentnim Bogom koji je izvan svjeta, i izvan naše šuštine, tu još ima prostora za bjeg.

Sad će ovaj @Slovo A da kaže da sam se proglasio za šutog, nisam mislim na blagodatno, a ne ipostasno i ne (nestvorene)prirodno prisustvo Boga u svima nama.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Nisam razumeo ovo za starozavetne do kraja, ,,imaš odgovor" se pretpostavljam odnosi na to da ukoliko nema mošti u Starom Zavetu samo je ličnost sveta, ali prethodno ste ukazali da je priroda svakako sveta kod svetih?

Besmisleno je ovo što sam napisao da ,,prirode nema". U principu, hteo sam samo da ukažem na određeni ,,statični aspekat" koji nekako intuitivno, možda pogrešno, povežem sa prirodom. Blagodat je kretanje, ali ono što me muči je odnos kretanja i suštine, tj. kretanje ne bi smelo da menja suštine, jer onda ne bi bilo bića, već samo večne promene. Nekad kad smo diskutovali napisali ste mi da je identitet istovetnost samom sebi i da tu nema promene, ali ono što nisam pitao tad je sa čime ta statičnost i istovetnost samom sebi ima veze, sa prirodom, ličnošću, dušom, telom, voljom... Dakle, pitanja glase: postoji li stajanje, kakav je odnos između kretanja i promene, i prirode i kretanja?

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 сат, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Nisam razumeo ovo za starozavetne do kraja, ,,imaš odgovor" se pretpostavljam odnosi na to da ukoliko nema mošti u Starom Zavetu samo je ličnost sveta, ali prethodno ste ukazali da je priroda svakako sveta kod svetih?

Besmisleno je ovo što sam napisao da ,,prirode nema". U principu, hteo sam samo da ukažem na određeni ,,statični aspekat" koji nekako intuitivno, možda pogrešno, povežem sa prirodom. Blagodat je kretanje, ali ono što me muči je odnos kretanja i suštine, tj. kretanje ne bi smelo da menja suštine, jer onda ne bi bilo bića, već samo večne promene. Nekad kad smo diskutovali napisali ste mi da je identitet istovetnost samom sebi i da tu nema promene, ali ono što nisam pitao tad je sa čime ta statičnost i istovetnost samom sebi ima veze, sa prirodom, ličnošću, dušom, telom, voljom... Dakle, pitanja glase: postoji li stajanje, kakav je odnos između kretanja i promene, i prirode i kretanja?

 

Samoistovjetnost sustog, odnosno to da je neko susto, samoistovjetno samome sebi ne islkljucuje kretanje ili stajanje, zamrznutih slika bas i nema u prirodi, ali neke stvari se ipak ne mogu promjeniti, jedna od njih je ličnost, bez obzira na promjene stanja i sve turbulencije, nikada ti nećeš biti ja ni ja ti, ali u Hristu ćemo se poistovjetiti, bez slivanja.

Ovde imaš kad sveti Siluan govori o blagodati u tijelu, onoj kakvu su imali sveti mučenici, i zbog te blagodati su sveti, a ne samo zato što su ubijeni. Izgleda mi da je to veći stepen od blagodati u duši.

Ti ovde kretanje shvataš kao prelivanje suštine, kao njeno ispostavljanje slično onome koje imamo u tehničkom svjetu, gdje se sve uključuje jedno u drugo i besmisleno je bez tog uključivanja.

Problem sa kretanjem Boga je da uprostimo u tome u odnosu na šta se on kreće kada prije stvaranja nema ničega osim Njega, još u antici imaš ideju o nepokretnom pokretaču i ta nepokretnost je božanski atribut..

Sama misao da je Bog živ ukazuje na kretanje, osim toga ishodjenje i radjanje su neka vrsta bezvremenog i bezprostornog kretanja, vrlo uslovno govoreći kretanja, ustvari razlikovanja (Ipostasi) unutar jedne suštine, dok se za energije koje su Bog ad extra može takodje uslovno primjeniti pojam kretanja u odnosu na suštinu, a od stvaranja u odnosu ma tvar, ali u smislu vječnog kretanja u odnosu na vremeno, kretanje stvorenog u odnosu na nestvorene, gdje je opet pojam kretanja vrlo relativan zbog apsolutne razlike, analogija koja bi mogla da posluži kao primjer je kretanje npr voza i kretanje misli, ali vidimo da se prečesto to prepliće uparuje i ne razlikuje.  A osnovna konfesionalna zabuna je u tome što se ove energije (blagodat) mjenja u metafiziku, zbog toga što bespočetna blagodat može da ima i svoj jevandjeljski, slovni izraz, slovo se prihvata, ali se blagodat odbacije i dobivamo zapadnu filozofsku tradiciju u logičkim spletovima.

Tu su dva pitanja jedno je odnos nestvorene božanske sušine i nestvorene blagodati...

A drugo je odnos stvorene sustine i nestvorene blagodati ( blagodat u tjelu) Koje katolici i masa onih koji su unutar naše Crkve negiraju, kao što negiraju i razlikovanje suštine i energija.

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Da, hvala! Kad se molim zapravo, uvek sam u dilemi da li Bogu treba aktivno da se obraćam, ,,insistiram", krećem se, težim, ili ćutim, ugasim misli, i čekam blagodat, tj. stojim pred Bogom. Nekad mi se čini da je prvo ispravno, a nekad drugo.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@slovoA Kako je ličnost stvorena, zar ti ne učiš da je individa biološka ipostas, a ličnost eklisiološka ipostas koja nastaje u zajednici sa episkopom? Pa nije valjda episkop tvorac, valjda otac?

 

 

[slovoA]

On 14.1.2023. at 12:57, Hadzi Vladimir Petrovic рече

nemoj da huliš, ako ti svjetlim to je zato što sam sličan Svetoj Trojici

Не, не свијетлиш ми, то је нека твоја пројекција. Мало чудна, додуше. Свеједно што човјек заиста јесте сличан Светој Тројици (Богу), мало је чудно кад се сам ту препоручује (без те друге Двојице).

[slovoA]

On 16.1.2023. at 11:22, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Kako je ličnost stvorena, zar ti ne učiš da je individa biološka ipostas, a ličnost eklisiološka ipostas koja nastaje u zajednici sa episkopom? Pa nije valjda episkop tvorac, valjda otac?

Не, не учим. Гдје си видио те ријечи, епископ и заједница, у тој мојој тврдњи, да је ипостас увијек односна? То су опет нека твоја привиђења, која ми спочитаваш без икаквог основа.

И без епископа и заједнице (Цркве), ипостас човјека је увијек односна и никад није заснована на том ја, него на односу другог према том ја. Чак и у паклу, гдје тај други, по својој отуђености игнорише свако биће. И као што ништа не види у благодати већ у недостатку ње, тако исто метастазира у том односу према бићу човјека, отуђеног од истине (Христа).

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 20 часа, slovoA рече

Не, не свијетлиш ми, то је нека твоја пројекција. Мало чудна, додуше. Свеједно што човјек заиста јесте сличан Светој Тројици (Богу), мало је чудно кад се сам ту препоручује (без те друге Двојице).

To je moja šala, mada koliko toliko svjetlim čim sam živ, kao i sva bića koja postoje po blagodati, proglasti blagodat za psihološki proces nije ništa novo, ali ja sam samo uzivalac života, a ne životodavac ili živototvorac da bi to bila moja projekcija, ovo dalje je još nedoličnije tako da neću komentarisati, odražava tvoju lišenost svakog obzira ne samo prema mojoj ipostasi, nego projavljuješ potpuno odsustvo pobožnosti, da ne napominjem šta si sve propustio u gornjem tekstu, na kakav si način odabrao da odgoviriš i kako si pervertovao to što si citrao, jer to je manje bitno.

Ali hajde naka ti svetli tvoj život, koji je jedan te isti sa mojim, odnosno živimo Hristov dar, odnosno blagodat, ako opet nisi skliznuo u otužni sklad i pomislio da ti je život stvoren?

пре 19 часа, slovoA рече

Не, не учим. Гдје си видио те ријечи, епископ и заједница, у тој мојој тврдњи, да је ипостас увијек односна? То су опет нека твоја привиђења, која ми спочитаваш без икаквог основа

Odnosna? pa odnosi su i radjanje i stvaranje, odnos je i samoistovjetnost suštog- odnos suštog prema samome sebi, ili osnos prema "ničemu" iz kojeg se izvodi sloboda, ili odnos medju suštim stvorenim, ili odnos medju ličnostima: mnom i tobom, ili moj i tvoj odnos prema blagodati, ili odnos moje ličnosti prema mojoj stvorenoj prirodi, ili odnos tvoje ličnosti prema nestvorenoj ljubavi koju proglasavas za psihološki ili percepsijski ili patološki dogadjaj, ili  lični odnosi u Svetoj Trojici,ili odnos suštine i ličnosti u Bogu Ocu, ili odnos energija i suštine, ili odnos tvoje ličnosti prema mojoj energiji - ovom tekstu. itd.

Dakle uspio si da ne kažeš ništa jer to može da znači i da je ličnost  na lizing ili rentu, kao autokefalije u Istambulu, pa se može i poništiti kroz odnos.

Npr, ja sam stvorenje i rodjen sam, ali ti "odnosi" nisu reverziblini, da kada se poremete odnosi, ja postanem nerodjen i nestvoren, odnosno da se vratim u ništa. 

пре 19 часа, slovoA рече

И без епископа и заједнице (Цркве), ипостас човјека је увијек односна и никад није заснована на том ја, него на односу другог према том ја. Чак и у паклу, гдје тај други, по својој отуђености игнорише свако биће. И као што ништа не види у благодати већ у недостатку ње, тако исто метастазира у том односу према бићу човјека, отуђеног од истине (Христа).

Zašto, zar i odnos npr. mene prema samom meni nije odnos? Zar je samo meni zabranjeno da se samodredjujem i samo drugi mogu da me odredjuju i još to nazivate slobodom, a to je nametnutna drugost o kojoj govori Ludovikos. 

Slikovito: Kada "drugi" (Ustaše) uhvate Srbina i objašnjavaju mu kako oni bolje znaju ko je on, da nije on Srbin nego ga sukladno tvojoj teologiji oni odredjuju, uhapšeni odgovara: znam ja sebe i zna me Bog, ali vama eto smeta smeta to: "znam ja sebe" i odgovatate: mi te znamo i zna te Bog, potpuno sukladno Ustasama, a tako i nastaju izrodi (Antiidentiteti) kada puste da ih drugi odrede, kada ispostave i korumpiraju svoju slobodu, samodredjenje.

Jer hoćete da pogubite čovjeka da on ne zna sebe, da ne može da se samodredjuje, nego će "Drugi" da ga odredjuje.

To je upravo podmukla negacija ličnosi, gdje pokusavate da stvorite ličnost ( za to i učite da je stvorena a ne rodjena, jer tako otimate djecu i duhovnu i tjelesnu) , da stvorite identitet kao odnosnost kao relaciju, a identitet je upravo samoistovjetnost suštog, ja sam ja jer sam samo ja jednak sa samim sobom i tako me raspoznajete, a ne zato što me stvori Bog, stvorio je mnoge - sve, niti zato što me vi odredjujete, uzgred ne svidja mi se kako me odredjujete, a da mi se i svidja to nije vaš posao, sam ću da se samodredim, da se odredim prema Bogu, a i prema svemu pa i vama, ali vas neću odredjivati, nije to moj posao.

Takva ličnost koju ti drugi daju i takva sloboda koju ti drugi dopuštaju nisu ni ličnost ni sloboda.

Ličnost u relacije stupa poistovjećenjem, pa je poistovjećena sa svojom stvorenom prirodom, u smislu ja svoje tjelo doživljavam kao "sebe", ali je poistovjećena i sa nestvorenim energijama, u smislu moja ljubav to sam ja, ili se poistovjećuje sa Bogom u smislu ne može da se samospozna dok se ne ogledne u drugom i u krajnjoj liniji u Hristu, gdje vidi da je jedno sa Njim.

Ali mi ne znamo ni šta je to:

1.stvoreno (sušto) i ako u njemu učestvujemo, ličnos je u relaciji sa stvorenim,

2.nesaznatljive su nam i nestvorene energije i ako u njima učestvujemo,

3. ne znamo ni šta je ličnost, a srećemo ih, nekad sa njima djelimo prirodu, radjamo ih i radjaju nas, nekad nestvorenu energiju volimo ih i vole nas,

Ali nikad ne djelimo ličnost jer to je upravo rat protiv dostojanstva kakav eskalira kroz identiteski inzinjerig kakav "tvoja" relaciona definicja ličnosti omogućava i priprema, radi čega je izprojektovana ta shema, ne iz tvoje glave, ali si na tvoju golemu žalost nosilac takve ideje, sasvim kompatibilne sa relacionom autokefalijom.

Dakle u ličnosti kako je ti definišeš nema kefala, kafalo je relaciono, žbirsko.

[slovoA]

@Hadzi Vladimir Petrovic Опет логореја и гомила бесмислица. Заиста не знам на коју од њих да се фокусирам, али, ето, изабраћу.

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Takva ličnost koju ti drugi daju i takva sloboda koju ti drugi dopuštaju nisu ni ličnost ni sloboda.

Не дају ти други личност, њу већ имаш, она постоји још од увођења човјека (адама) у Божије биће, као Адама, то уопште није спорно, само је питање, на основу чега је та личност дефинисана? Ко је дефинише? Бог, који је ту личност и увео у биће, или ти, сам по себи, на основу тог ја па ја, што је основа Адамовог пада?

Тај други, који дефинише (одређује) сваку личност, и твоју, и моју, то је онај исти који све одређује и дефинише, као Син. А наравно да у томе учествује и Црква као Његово тијело, па тако једни друге и дефинишемо, као овакве или онакве. Али крајњи суд о свакој тој личности даће опет Син, тај исти Други, као једини који у сваком нашем созерцању види и оно што ми не видимо.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пре сат времена, slovoA рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Опет логореја и гомила бесмислица. Заиста не знам на коју од њих да се фокусирам, али, ето, изабраћу.

Не дају ти други личност, њу већ имаш, она постоји још од увођења човјека (адама) у Божије биће, као Адама, то уопште није спорно, само је питање, на основу чега је та личност дефинисана? Ко је дефинише? Бог, који је ту личност и увео у биће, или ти, сам по себи, на основу тог ја па ја, што је основа Адамовог пада?

Тај други, који дефинише (одређује) сваку личност, и твоју, и моју, то је онај исти који све одређује и дефинише, као Син. А наравно да у томе учествује и Црква као Његово тијело, па тако једни друге и дефинишемо, као овакве или онакве. Али крајњи суд о свакој тој личности даће опет Син, тај исти Други, као једини који у сваком нашем созерцању види и оно што ми не видимо.

Stvarno?

Na osnovu čega će se dati sud nego na oslovu vlastitog samodredjenja?

Jedno je definisanje te ličnosti u začetku, prilikom radjanja ili stvaranja, drugo na Sudu a treće u istoriji od strane zajednice ili parazajednice a četvto samoodredjenje,  i nikako nije svejedno ako se to pretumba ili nešto od toga lukavo iskčjuči u sklopu identitetskoga inžonjerniga.

Ne vidim u tebi sagovornika dobre volje i ne bih da nastavljam ozbiljan razgovor sa nekim ko se pravi toša, ko ne može da se skoncetriše i lišen je opštih preduslova  za smislen dijalog, jer bih usled lošeg vina mogao pomisliti da je ličnost struktura kompleksa., a ne sveta tajna.

[Владимир Владимирович Цар1]

Одакле оволико деце. Велика радост у Чикагу.

Патријарх Порфирије посетио Саборни храм Васкрсења Христовог и Академију Светог Саве у Чикагу – Српска Православна Црква

SPC.RS

---

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. фебруара 2023. године Саборни храм Светог Васкрсења Христовог и Академију Светог Саве у Чикагу. Његову...

 

[Bokisd]

Поставићу овде, упокојио се м.Јован Зјизулас, мислим да сви углавном знамо ко је био м.Јован и какве је ставове заступао и какав је његов теолошки и црквени допринос, по мени био је врло интелигентан и талентован теолог епископ и штета што је нека своја цкрвена дела усмерио па помало у погрешном правцу, ево једна опроштајна порука од е.Максима Васиљевића, нека га Господ помилује :

Епископ Максим Васиљевић: „Милост Твоја, Господе, пратиће ме…” • Радио ~ Светигора ~

SVETIGORA.COM

---

Митрополит Пергамски Јован Зизјулас, упокојио се 1. фебруара текуће године, на празник Сретења Господњег, у 92. години живота, док је боравио на лечењу у