Jump to content

Inženjer Djatlov

Члан
  • Број садржаја

    252
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Последњи трофеј

Inženjer Djatlov је имао/ла садржај са највише реакција!

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

636 посетилаца

Inženjer Djatlov's Achievements

Интересује се

Интересује се (5/9)

71

Форумска репутација

  1. @Hadzi Vladimir Petrovic Nije sporno to da se na kraju i početku ili oseća ili ne, govorim o naknadnom ćaskanju o tome što se oseća. Previše zaoštravate to sa svakom tačkom, iako tome treba težiti. Imate baš ono najnajveće istorijske ličnosti gde nađete razne skice, stavljanja, pa brisanja, velikana koga drugi velikan prepravlja kasnije i to u njihovim najboljim kompozicijama... Recimo, Musorgskog je Korsakov kasnije reorkestrirao jer je ovaj bio pomalo šepav orkestrator, pa tako imate dve verzije iste kompozicije. Imate kompozicije sa ili bez nekih nekih delova. Stravinsky je 30 godina nakon premijere dorađivao svoju najpoznatiju kompoziciju Posvećenje proleća, pomagao mu i Ravel. Dakle ovo nisu drugorazredni umetnici, nego prva liga prve lige, najbolje iz istorije. Znam još puno primera, ali ovog sam se na prvu setio. Takođe, imate i sukobe i nipodaštavanja najvećih, Vagner i Brams, recimo, opet prva liga. Pričao sam jednom sa sveštenikom jednim na sličnu temu, i on mi reče ,,je l' znaš ti da su postojala dva starca pustinjaka (zaboravih imena), obojica sveti, za života nisu mogli da se smisle međusobno".
  2. @Hadzi Vladimir Petrovic Meni je bliža ideja da je privid. Recimo, u umetnosti mi se čini da nema napretka, već samo uvećanja raznovrsnosti. Mnogo muke tu zadaje tehnika, jer danas je vozač trotineta u prilici da vozi borbeni avion, i da Vas zbuni količinom raskoši, koja iza sebe ipak krije prazninu. A opet, imao sam prilike da se raspravljam sa nekima koji tvrde da je svaka ta raznovrsnost zapravo supstancijalna, jer proizvodi doživljaj kakav samo ona može da proizvede, i nije svodiva ni na jednu drugu. Meni je to besmisleno, ali je problem u tome kako pomiriti hijerahičnost sveta sa postojanjem punoće i praznine. Da li je loša umetnost isprazna, dakle nedotaknuta blagodaću, ili je samo na dnu hijerarhije? Ako je potpuno prazna, kako stvara bilo kakav doživljaj, a ako je samo na dnu hijerarhije, znači li da loše umetnosti ni nema, već da je uvek dobra, samo u različitim stepenima? Verovatno su sve kombinacije moguće, ali tim je problem veći u susretu sa konkretnim delom.
  3. @mirko1929 Pretpostavljam da bi vođa naroda morao da bude odraz ne samo trenutne volje naroda, nego da bude slika onoga što je najbolje iz tradicije, tako da je njegova uloga i korektivna, a opet narod bi morao da mu veruje da bi se ta uloga u tom smislu ostvarila. Najgore od svega je što smo danas dozvolili da nas razni ideolozi istovremeno ubede u banalnost politike, ali i da nam nametnu društveni aktivizam kao normu. Tako da dok politički moralizam bije punom parom, u vidu raznih pokreta ,,osvešćivanja", slušamo i kako je politika isključivo nešto nemoralno, jer jelte, vladari su opresori. Iz tog rascepa mora da se izađe, i to verovatno tako što ćemo vratiti dostojanstvo ulozi vladara ili političara, iako uz govor o njima danas gotovo uvek podrazumevamo cinizam. To bi valjda bio i zalog političarima da se popravljaju.
  4. @slovoA U redu, nema veze, nisam profesor dogmatike, tako da ni ne pretendujem na besprekornost u izlaganju vere, mada mislim da pitanjima naslućujem nešto što vam promiče.
  5. @slovoA I još ovo. Da li je Bog mogao da stvori samo bezličnu prirodu, a da do stvaranja čoveka kao ličnosti nikad ne dođe? Kako bog Ličnost stvara bezličnu prirodu.? Je l' bi ta priroda bila živa, da li bi imala svoj smisao bez čoveka kao celine, onog koji jeste? Sve te ,,etape" stvaranja moraju da nađu svoje izvorište u svakom čoveku pojedinačno i simultano, što ne znači i sliveno, ne zato što je on sebe stvorio, nego zato što se kroz jednog čoveka sve javlja. Niko nije izašao iz sebe, ma štagod osnova mog bića bila.
  6. @mirko1929 Pitanje je pre bilo o tome da li jedna ličnost, kralj, može da bude simbol svog naroda, da kroz njega deluje ,,kolektivna" volja, a na neki način možda i Božija volja, a sve to u kontekstu onoga što je Vladimir pisao o fireru. Svakako verujem da kralj može da bude dobar kralj, ali mi nije jasno šta nekog vođu načini Hitlerom? To što odražava volju naroda, ili ne odražava, ili odražava, a narod je u zabludama, ili je vođa individualno lud....
  7. @slovoA Evo pogledajte ovo, ako hoćete, od 26:30, ako vas mrzi od početka. https://youtu.be/CRQUqWgIxYc Kako shvatate tu neuličnjenu prirodu, šta je ona, kako je doživljavate? Je l' ona moja, je l' nešto ili ništa, je l' prethodi mom stvaranju ili je simultana sa njim? U trenutku smrti, je l' doživljavam smrt svoje prirode ili sebe kao totaliteta? Stvorio me je tako što sam stvoren iz ničega, nema tu kako, postoji nešto ili ništa, a Bog je izgleda nekako iznad i nečega i ničega, a i sa njima ima veze.
  8. @Hadzi Vladimir Petrovic A šta znači onda ,,ovaplotio se od Duha Svetog"? Jasno mi je šta govorite, ali da li Vi imate jasnu predstavu, ili da li je uopšte moguće imati jasnu predstavu o tome šta pojmovi roditi i stvoriti zapravo znače u kontekstu kada ih razlikujemo? Stvaranje je na neki način jasno, nema ničeg, pa ima nečeg, ali rađanje već nije, ili ishođenje kao različito od rađanja? Pretpostavljam da je odgovor da se to samo blagodatno shvata ili ne shvata nikako jer je Sveta Trojica iznutra nesaznatljiva, ali ima li filozofskog odgovora? Inače, uzeo sam da čitam Bitak i vreme, pa se nadam da će biti prilike da prokomentarišemo nešto, kad pročitam za par meseci.
  9. @Hadzi Vladimir Petrovic Šta je onda Hristos dobio od Bogorodice? Stvorenu prirodu je dobio od Boga Oca Duhom Svetim, je l' tako, a Ličnost je već imao kao jedno od Lica Svete Trojice? A dalje Hristos je rođen od Oca pre svih vekova kao Ličnost ili kao Božanska priroda, ili kao oba?
  10. @Hadzi Vladimir Petrovic Kako se uopšte pojmovi priroda i ličnost odnose prema pojmu egzistencija? Ja pokušavam sve vreme da istaknem svoju jednost, postojanje, a svaka deoba ide kasnije. Npr. ličnost data od roditelja mora da bude data na taj način da ona nije njihova, već moja, a priroda isto mora da bude moja priroda. A ko sam ja? Pa samo onaj koji jesam, postojanje, ništa manje ni više od toga.
  11. @slovoA Mene i svakog je pre svega stvorio Bog ni iz čega. Ili negirate to? Roditelji su oni kojima je dato da u tom činu učestvuju, i da se kroz njih to desi. Tako da se priroda mojih roditelja i predaka javlja kroz mene i ja njoj kao onaj koji postoji, ima egzistenciju, hijerarhijski prethodim. Ako bi priroda predaka bila primarna, ja ne bih postojao kao ličnost, već kao isečak iz nekakvog predanja, rob sopstvenih predaka, a ne ravnopravni naslednik. Je l' Hristos dolazio da spašava čoveka kroz narod, ili narod kroz čoveka? Svojim shvatanjem prirode uvodite moć kao vezivnu silu među ljudima, jer ako je roditelj ovo što tvrdite, on je tiranin koji ukida sina, i dođosmo očas posla do oca kao frojdovskog oca.
  12. @slovoA Ako je moja priroda postojala pre nego što sam ja postojao, pravljen sam iz dvaput, a koje mi je stvaranje onda pravo, prvo ili drugo? Ili mi je priroda nestvorena, a sopstvena egzistencija ukras na tu prirodu?
  13. @Bokisd Da postavim stvar ovako, postoji li privremena svetost, dakle neko bude svet i onda padne, ili se svetost samo sa kraja života meri? Ako postoji, to bi onda bila ona anticipacija o kojoj govorim, koja još uvek nije garancija toga šta će biti na kraju, jer je pad moguć, ali potencijalno može i da opstane do kraja.
×
×
  • Креирај ново...