Jump to content

slovoA

Члан
  • Број садржаја

    935
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by slovoA

  1. Па и јесу надмоћнији у медијском рату, бар на Западу. Само је питање, шта ће са том надмоћношћу, кад медији буду огољени? А биће, као и све што долази са Запада. И као што се већ показује да то што ти медији презентују нема никакве везе са стварношћу, на терену. И шта ће ти медији онда? Ништа!!! У тој већ виртуелној стварности, измишљаће нове виртуелности, јер то им је аксиом постојања и уједно трагедија западног човјека, као посљедњег идиота, који прихвата те медијске презентације, чак и кад се оне косе са елементарним разумом. Једном ријечју, ни од Запада уопште, ни од западних медија више не треба очекивати никакве знаке разума. Још прошле године је Лавров то јасно рекао. Парафразираћу ту његову изјаву: "Нама је јасно да имамо посла са неурачунљивим људима."
  2. Тачно тако! Тим "спознај самог себе" је управо психологија сатјерала човјека у ћорсокак. Јер, шта ћеш с тим, кад спознаш то своје сопство (природу)? Ако га не прихватиш, не прихваташ себе. А ако га прихватиш, не гине ти депресија, јер немаш куд из те самоспознаје, осим да на њој градиш разне фантазије, као претходницу саме болести (депресије). Та психолошка, тачније, психологизирана прича је заснована, значи, на потпуно погрешним основама. Тим што си себе сам спознао, већ си осудио самог себе на такво познање, које не долази ни кроз ближњег (или, од ближњег), ни кроз Христа. И шта си урадио? Закључао самог себе у кавез и још се жалиш што нема ко да отвори врата, а ти држиш кључ у рукама. ("Ево стојим на вратима и куцам... Отк. 3, 20) На жалост, човјек више ни не тражи излаз из тог зачараног круга. Индивидуализам савременог човјека је већ на границама далеко озбиљнијих болести, од саме депресије.
  3. Тако је, то си савршено срочио. И ништа ту не мијења што крв на крају пролива конкретан човјек, кад лаж прихвати као истину, јер тиме се већ уподобио демонима. Зато Хрвати и јесу тако крволочни. Читава историја им се заснива на фалсификатима и лажи, али није само ни то. Не би, на нивоу нације, усташки покрет никад био тако монструозан, да ту сам човјек као "хришћанин" није добио "оправдање" од Ватикана, на основу којег може чак уживати у том клању, у служби "цркве". Уопште није случајно што је усташки покрет, као такав, коначно формиран у фрањевачким манастирима. А ни што су се сви они фра-кољачи ту нашли, као перјанице усташлука. Кроз читаву своју историју од раскола, Римска црква је само падала све дубље. А тај пад је једном морао кулминирати, што само звучи као пародокс, и зато се не треба ни чудити хрватским бискупима. Нису они одраз никакве цркве, него тог пада. И колико год да је снисходљива сама Црква (православна), ту је једино још питање, да ли у Риму и тој римској васељени уопште постоји Црква? Ако је она свој израз нашла и у том злу из фрањевачких подрума, а евхаристија може бити и приношење српске дјеце на жртву, о чему причамо?
  4. Већ ти рекох да Бог није створио човјека из ничега, него од "праха земаљског". А рекох и да кроз заповијест о рађању Бог учествује у чину рађања, јер је та заповијест израз Његове стваралачке воље (енергије), којом приводи своју творевину у биће. Али има ту још нешто, због чега то нису шија и врат (стварање и увођење у биће). Из Његове перспективе је све већ створено, и оно будуће, што из наше перспективе још није уведено у биће. И једино за Бога, значи, нема разлике између та два чина, стварања и увођења у биће. А за нас је стварање ванвременски чин, а увођење у биће временски.
  5. Наравно да смо једнака створења као и Адам, јер оно "множите се" није празна ријеч него Божија творачка заповијест, те нам је Бог једнако творац као и Адаму. А чак није спорно ни да ту непосредно учествује, једино што не видим никакве потребе за тим, поред већ јасно дате творачке заповијести. Тачније, кроз ту заповијест ваљда и учествује непосредно, пошто је она израз Његове воље.
  6. @Inženjer Djatlov Није да нећу да ти одговорим, али твоја питања и тврдње су превише хаотични за то. Тачно се види да ти недостају године учења. Зато сам ти и рекао, узми Свете Оци и учи од њих. Нпр. о уличњењу природе је писао св. Максим и тај проблем нема везе с тим што ти причаш, не тиче се никакве безличне природе, нити таква природа постоји. Итд.
  7. Па и не ствара дословно, као што је створио природу, већ као онај дах који је удахнуо Адаму. А то све што причаш је посљедица уличњења природе. Уличнио си је и мислиш да је твоја, да као таква никад није постојала. Али јесте, у таквој истој природи се сви рађамо, само као различите личности.
  8. А како те је створио из ничега (не, ни из чега)? Чак ни адама није створио из ничега, него од праха земаљског. И његовом стварању је претходило стварање цјелокупне природе. Али наравно да је то све један исти чин стварања, те је човјек, као и читава природа, створен заиста из ничега. Међутим, ту није ријеч само о стварању већ и о привођењу тог створеног, из небића, у биће. И управо се по томе човјек огледа као створен из ничега, по самом привођењу из небића у биће. А гдје је сад то небиће? Одакле и шта Бог приводи у биће? Природу која постоји? Или се у њој просто рађамо, а Бог из небића приводи само нашу личност, непоновљиву по том чину Његовог стварања, а не по умножавању природе човјека. Ту природу Он не изводи поново из небића, него у њој, већ уведеној у Божије биће, ствара и тебе и мене и тако редом, као непоновљиве личности. Не јавља се, значи, природа твојих предака кроз тебе, као нека нова природа, неко инокосно биће. Не! Та природа је већ уведена у Божије биће, а Христовим оваплођењем је у потпуности прихваћена и обожена. И у тој природи се једино Ти јављаш из небића, као непоновљива личност, по самом том чину Божијег стварања, односно, твог рођења. Или било чијег, на све се нас то односи. Тешко да ћеш ово схватити. Али није то ни толико битно. Узми читај Свете Оце и од њих учи.
  9. @Inženjer Djatlov Шта су твоји родитељи и преци? Нека друга природа? Изгледа да ти уопште није јасно шта је природа.
  10. Корпоративна личност??? Јеси ли ти нормалан? Кад сам ја причао О ЛИЧНОСТИ ЦРКВЕ?! Знаш ли, колико ти вриједи та прича? Исто колико сам ја поп. Ако причам о бићу Цркве, зашто то поистовјећујеш с личношћу? На основу чега? Да ли је личност (ипостас) Сина биће Божије? Или личност Оца? Или је Дух Свети то биће Божије? Ако ти не разликујеш природу од ипостаси, и биће Божије сводиш само на једну од ипостаси Тројице, ваљда, по потреби, зашто мени то намећеш?
  11. @Inženjer Djatlov Не причам ја о прошлим животима, него о природи у којој си рођен. Та природа је постојала и прије него што си ти рођен, а из ње све баштиниш. И како онда мислиш да си ти почетак, на основу чега? На основу тога што баштиниш?
  12. Шта значи то "готово"? Јер сигуран сам да си читао и источне Оце 4. вијека, који праве јасну разлику између просопа и ипостаси. И управо на тој разлици заснивају догмат о Светој Тројици, те то ни у којем случају не могу бити синоними. Узми само то питање. Зашто Свету Тројицу препознају искључиво кроз ипостаси, а просопо везују само за човјека? Али наравно да ту нема те супротстављености, што каже Сахаров, односно, не мора је бити. На једног истог човјека се односе оба та појма, али не као синоними. И што је још битније, ради се само о разлици између просопа и ипостаси а не њиховом супротстављању које води право у шизофренију, као насилни пут "познања". Јер једино нас благодат ослобађа тих маски (просопа), да би се испод тих наслага гријеха опет пројавили као ипостаси, као дјеца. Не, дакле, као нешто ново, већ као блудни син који се враћа Оцу.
  13. Као што рекох, учи да читаш. Нема ту никакве, значи, личности у настајању, рађамо се као ипостаси (личности). Али са првим покривањем своје голотиње, дијете већ потискује ипостас и на сцену полако ступа просопо. И управо на том питању се види мјера свачијег познања (не причам ту сад о дјетету, већ о самом познању). Ако је индивидуа (Адам скривен у жбуњу) исто што и ипостас (Адам у Рају), пад се није ни десио. А о каквом онда познању причамо? Ако је Адам и у жбуњу испуњен благодаћу, тј. ако га она не мимоилази, то не само да је директно супротно учењу Цркве, већ је и та благодат "фелерична" јер он ту више не препознаје себе у свјетлости, него нагог. А управо на тој "фелеричној" благодати се данас заснива познање многих и премногих у Цркви, до грла закопчаних у индивидуализам. И шта да приме онда, и како? Даље нећу коментарисати, ни Лудовикоса, ни Јеротића, а поготово не ту твоју "мистагогију".
  14. @Inženjer Djatlov Прво, личност није исто што и индивидуа, ту постоји огромна разлика. Имаш читаво светоотачко учење по том питању, по којем би индивидуа била просопо (маска), а личност ипостас која је падом потиснута. И тим проблемом, разликом између личности (Адама у Рају) и голе индивидуе (Адама скривеног у жбуњу), то тврдим, можеш читавог живота да се бавиш и ништа нећеш урадити ако ту пад само номинално доживљаваш и за основу познања прихваташ "Адама скривеног у жбуњу". Просопо ће тад само диктирати своје услове да се ту покривамо свим и свачим, што углавном и радимо, правдајући се за све редом. Једино саму ипостас, потиснуту у том мраку, баш ничим не оправдавамо, као блудни син који још није дошао себи. Друго, ниси ти почетак свега, нити ја. Свима нама претходи природа човјека, у којој се рађамо као ипостаси(!). Исто као што је претходила и Адаму. "И сазда Бог (природу) човјека од праха земаљског и удахну у лице његово дах живота (дух= личност), и поста човјек душа жива." И ту је та "цака". Христу (Богу), за разлику од нас, не претходи природа, ни као рођеном од Оца ни као човјеку (оваплоћеном). Али тачно је то што кажеш, да је у свему томе битно, заправо, питање перспективе. Само, како? Обрати пажњу на оно што си рекао о том неком предавању. Јер како се ми можемо окупити око нас? Сами око себе се не можемо окупити, једино око Христа. Али не савршава Он тајну спасења! Иако је дошао да "сабере расијано", та тајна се савршава у Духу Светоме, Он сабира све у Цркви и у нама оприсутњује Христа, да би то сабрање заиста било Тијело Његово, а не сума индивидуа, што је опет питање ипостаси.
  15. Ако, дакле, "дозвољавам" да се нађемо у Богу и Бог у нама, на основу чега си исконструисао и наметнуо то питање? На страну, што ћу ти ту суптилну увреду опростити као и толике досад, чему уопште потреба за таквим конструкцијама? Шта покушаваш да одбраниш њима?
  16. Једини начин је, значи, богоуподобљење, а оно за сигурно није постојање Бога у индивидуи или суми индивидуа, о чему ти причаш. Саборност није никаква сума индивидуа у којима постоји Бог, већ једно Тијело, једна плот и Цркву као такву треба созерцати.
  17. Није то то. Него си се нашао у необраном грожђу, па на основу свјетла у себи судиш (расуђујеш) и о самом извору тог свјетла. А ја уопште не кажем да је то свјетло недостижно, него да његов извор није у нама. Нити је у тим одсјајима (у нама) пунота Божијег бића.
  18. Е то ти је та разлика између поистовјећења и уподобљавања. Лако се ми поистовјетимо с Христом, али док Му се уподобимо, прође живот. Али бар не прође узалуд.
  19. Па управо тиме нећеш бити савршено дјелимична индивидуа, него ћеш се наћи у Христу, исто као и Он у теби. Не спорим ја ништа што кажеш, само треба стићи до тога.
  20. Или човјек нпр. као савршено дјелимична индивидуа, на шта готово по правилу сводимо и Христа, умјесто да Му се уподобљавамо - што кажеш, као несводивом на тај наш индивидуализам.
  21. Само у томе што се "прескаче" тај битан корак, уподобљавања. Јер с неким се можеш поистовјетити и само на основу фантазије, а да си притом потпуно неподобан томе с ким си се "поистовјетио". Суштински, значи, нема разлике, ако се не прескочи тај битан корак. Зато и кажем да је само питање термина, а не појма.
  22. Тако је. По учињеном гријеху (паду), Адам није више имао однос са Богом као са субјектом, већ као са објектом, једнако као што се ми односимо према човјеку у свијету као према упоједињеном објекту, а не као ближњем. С тим, наравно, да се с Њим никако не можеш поистовјетити, то је, у ствари, питање богоуподобљења. (Само је термин споран, а мисао ти је ту јасна.)
  23. @Inženjer Djatlov Овде имаш и основу и потврду за то што причаш, а уједно се тиче питања о браку и рађању. У првој глави Јовановог јеванђеља он за Христа јасно каже: 9. Бјеше свјетлост истинита која обасјава сваког човјека који долази на свијет. 10. У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна. 11. Својима дође, и своји га не примише.
  24. @Hadzi Vladimir Petrovic Шта приносиш на литургији? Своју природу? Али зашто онда Црква јасно каже: "ТВОЈЕ, ОД ТВОЈИХ, ТЕБИ ПРИНОСЕЋИ!" Неко ту не зна шта прича, или Црква, или ти.
  25. Управо се о томе ради, не дајемо ми Њему природу, она је по самом стварању већ Његова, за Њега је створена. А ми смо је по паду само присвојили и у томе је величина Богородице, што се тога одрекла и принијела Му своје тијело (природу), да би се Он оваплотио у њој и просто повратио што Му припада. И нисмо ми Њему мајка, него је Он нама и отац и мајка, а оваплоћењем је само "испеглао" Адамово одбијање да Му принесе природу човјека. Али и завршио стварање, приносећи природу човјека Богу Оцу. Васкрсењем, као нетрулежну, а вазнесењем до самог пријестола Свете Тројице и царства Божијег, које је већ "изнад" првобитног Раја, као ново небо и нова земља, што и сам јасно каже. "Ево све ново творим..."
×
×
  • Креирај ново...