Jump to content

slovoA

Члан
  • Број садржаја

    974
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Everything posted by slovoA

  1. Ја бих то питање другачије формулисао. Да ли је уопште могуће ићи даље од принципа квантне неодређености? Ту је "цака!" Ако је тај принцип, заправо, већ поставио границе теоријског познања, тј. созерцања творевине, онда то "даље" не проистиче из тог принципа и саме квантне теорије, већ из неразумијевања истих. Или пуких манипулација, што лако можеш препознати по плодовима тих слијепих созерцања (теорија) и ћорсокацима небројених "паралелних" свјетова, мултиверзума, итд, који просто гутају личност човјека. Управо на тим темељима је настала "теорија" квантне информације, као попуњавање те празнине, истим безумљем. Свеједно што је квант заиста носилац информације, то је информација о квантном стању, не нужно самог кванта, али, чак и кад је много шира, та информација се увијек и искључиво тиче саме природе, саме твари, а никад личности. И читава та теорија је једна верзија хиндуизма, по којој се не губимо сасвим у Богу, као ултимативном резервоару енергије, већ ту остајемо као неке слијепе честице енергије, које нити виде твар Његовим очима, нити Њега својим. Али ипак постоје! Умјесто питања, значи, како постојим, "квантна информација" не намеће неко друго питање, већ одговор. Постојим! Као да је то довољно да познам Бога, лицем к лицу, не остајући нека забрављена честица, неспособна и за толико, да у склопу те теорије откључа информацију што јој је на длану.
  2. А шта ја рекох: "Свака честица има истовремено одређен(е) положај и кретање (брзину) - у супротном би била у колизији, сама са собом (као квантом, на то се односи да била у колизији. Јер,). Управо то нас учи квантна теорија, да је та честица уједно и талас..." Не кажем, значи, да квантна физика није стварна, напротив. Оно што ту није стварно су тумачења која не воде нигдје, осим до те већ чувене мантре: "Стварност квантне физике ломи нашу свакодневну интуицију и открива нам...". Свеједно што је то тачно, шта нам је заиста откривено, од Хајзенберга до данас? Ништа! Добили смо само бескрајан полигон за манипулацију. Па изволи, ако мислиш да ти је ту мјесто. Само пази. Принцип квантне неодређености јесте круна те теорије, али даљи развој тог принципа не даје жељене резултате, више изгледа као круњење саме те теорије и бацање бисера пред свиње, с озбиљном тенденцијом да све заврши у блату.
  3. Овде ти већ пада та прича, "познаваоца" квантне теорије. Хајзенбергов принцип не каже то што наводиш. Свака честица има истовремено одређен(е) положај и кретање (брзину) - у супротном би била у колизији, сама са собом. Управо то нас учи квантна теорија, да је та честица уједно и талас, односно, да је материја неки вид енергије. А читав проблем је у томе што ми не можемо истовремено одредити то двоје: положај те честице и њено кретање. Или просто, ако јој одређујемо (дефинишемо) положај, већ смо је зауставили у кретању, и обратно. Али то не значи да та честица није дефинисана (одређена), и једним и другим. Томе нас и учи та теорија и уопште наука, на коју је Хајзенберг дословно ставио тачку. И нема даље. По питању науке, материја ће нам увијек бити тајна и остаће неодређена (до краја вијекова), свеједно што на ту тајну можемо и сад дати сасвим извјестан одговор, читајући је у складу са вјероватноћама које нам и нуди сам тај квантни принцип неодређености. Није то све. Има и теолошко појашњење ове приче, као сушта супротност том наводном идентификовању Божијих логоса, са квантном информацијом.
  4. Научни принцип, о бројању жртава Јасеновца, идентичан је општем принципу савремене науке. А какав је тај принцип, најбоље свједочи краљица савремене науке, теоријска физика, у којој се ништа значајно није десило скоро читав вијек. Али су ту ипак настале бројне теорије о свијету (космосу), не, на основу науке и стварног сазнања, већ управо на основу тог принципа да човјек може савршено познати свијет, чак и као "мали Перица," са валидним папиром. Тј. дипломом, која није једва улазница у свијет науке, већ средство примјене те силе, која човјеку омогућава да под научним принципом подметне и своје визије, као науку, иако те визије не морају имати никаквог основа у самој науци. Позивање на научни принцип у бројању жртава Јасеновца, не означава слијепост човјека за те жртве, већ за науку, коју не само да подређује већ и понижава тим научним принципом "малог Перице."
  5. Не истребљују се народи тако лако. Јесте то наум Запада (Германа), за нас Србе, и то већ више од хиљаду година, али - јесу ли успјели у томе? И зашто би тај њихов наум, онда, претпоставио промислу Божијем? Не чекамо ми да нас ЕУ и НАТО оставе на миру, никад то неће урадити, чекамо отрежњење од саблазни Мамона, иначе би смо били будале. А нисмо, колико год да смо мало стадо, што значи - најпростије речено, да Црква ту мора одиграти главну улогу. И једино је још питање, хоће ли неко коначно протрести СПЦ и навести је и увести чак и у ту политичку борбу, за спасење свог народа? Елем, изгледа да си у праву. Испада да нама Србима заиста пријети истребљење, ако Црква не ступи и на политичку сцену, у борби за спасење свог народа.
  6. Лако, само кад схватимо да се не боримо ту против ЕУ и НАТО-а, већ против МАМОНА! А кад то схватимо и прихватимо да ћемо раскидајући такве везе постати мало сиромашнији, али ћемо притом повратити своје достојанство, као народа, лако ћемо се ослободити и ЕУ и НАТО стега. Јер много теже овом народу падају понижења која долазе с те стране, него сиромаштво, и оно стварно, и то којим нам пријете, које заиста и није сиромаштво већ пуки губитак привилегија, ума опсједнутог Мамоном. А шта заиста губи тиме?
  7. То ја од почетка говорим, да су демократе било наивне било лукаве присталице зла што разједињује српски народ, и у ЦГ, и у Србији, и свуд. И сад опет гледамо исто, опет су Срби грађани нижег реда који немају права да учествују у власти ни у својој рођеној држави. Јер, чак и да прихватимо ту нову нацију Црногораца, Срби су свеједно конститутивни народ у ЦГ, а њихово искључивање из власти искључује и конститутивност Црне Горе као државе и зато ће тај хибрид морати да нестане. Питање је, само, како? Тај покрет мора доћи од Цркве, али у Србији!!! Прво Србија да се врати српству, па ће се вратити и сви други. А док год је Србија изнутра растрзана србијанством, као западним вавилонским ропством, биће и српски народ у разним српским државама растрзан том истом протестантском идејом нације, везујући је за државу. Нпр. најмање три српске државе су постојале у преднемањићком и немањићком периоду и ниједна од њих није била ништа мање српска, од Немањићске Србије. А о оном говеду нећу ни да причам, само луд човјек не види да је Милатовић ђак МИ 6.
  8. Читава та демонска сила ће нестати као измаглица, само кад одмахнемо руком. Једини проблем је што човјек мора вјеровати Богу, да би тако одмахнуо руком, не зарезујући демоне и њихову силу ни за шта, што они реално и јесу. Јер, не суочавамо се ми са ништавилом као силом ни по чему другом већ по сопственој слабости, као пала бића, подложна ништавилу, којем зато и придајемо епитет силе, иако му она ни по чему не припада, осим по том нашем односу. И само је толико довољно, да у ништавилу не видимо никакву силу, и прогледаћемо у Христу и више нећемо бити робови ни неоколонијализма, ни било које идеологије која нам намеће то ништавило, да нисмо дјеца Божија.
  9. Чудно, заиста. Буди се Африка, буди се читав свијет, само моје племе још сном мртвијем спава. У неком, ваљда, заборављеном вагону, али чврсто на европском путу! И каква је то шизофренија онда? И раскорак између тих који су чврсто на европском путу и на власти, и самога народа, који је у тој својој уснулости дао легитимитет таквој власти, што га води гдје он неће? Није уопште лако бити Србин данас, као народ живимо један шизофрен живот.
  10. То што "трпимо нацисту Хила" није питање стране моћи и утицаја, већ наше слабости. Због које не само да пристајемо на неоколонијалну управу, већ јој дајемо апсолутну подршку, као вољно слијепи. Па ни актуелну власт у Србији не препознајемо као спроводника тих тежњи, већ као свој "демократски" исказ, по којем и учествујемо у том парадоксалном избору као вољно слијепи и савршени робови тог система, потпуно несвјесни бесмислености сваког свог исказа, унутар система којем робујемо.
  11. slovoA

    Филм Олуја

    Гдје је историјски контекст? Гдје је свјетска политичка сцена, која је "дала" легитимитет том чину прогона Срба и дословно га иницирала? И гдје је улога тих страних фактора у самој реализацији прогона? Али и тадашње власти у Србији, тј. социјалиста: гдје је њихова улога и однос према том чину? Заправо, гдје је све оно у филму, што би причу о прогону Срба из Хрватске заиста расвијетлило и оживило, у датој форми? Јер све наведено не превазилази форму филма, нити захтијева нешто више од пар сцена, којих ипак нигдје нема. На срамоту, не толико самог аутора, колико српске државе која је стала иза тог пројекта, свједочећи, по ко зна који пут, да је у рукама незнавених.
  12. И ту је св. Максим јасан. По њему је апокатстаза немогућа зато што Бог никад неће нарушити (тиранисати) нашу слободну вољу, па ни у есхатону. И по тој слободној вољи ћемо тако и вјечно бити, или у јединству с Богом и Његовим бићем, или сами себи богови и довољни, тј. самодовољни, као индивидуе у свом личном паклу, без ближњег (Бога).
  13. Спасење јесте по благодати, не по природи, сасвим је тачно што св. Максим каже. Али исти Максим каже да се спасавамо тако што своју вољу усаглашавамо с логосом природе, који је усађен у њу (природу), као одраз воље Божије. И тек по тој сагласности (слободне воље) са природном вољом (тим логосима), благодат може да дејствује у нама. И дејствује! И као натприродна, што она јесте, и по тој сагласности природе да се нађе у Богу, по опредјељењу наше слободне воље и назначењу самих логоса (природе), као циљ нашег бића (у Богу). Просто, јесте благодат надприродна, али не дјелује у нама него по логосима саме природе, односно, по усаглашавању наше слободне воље са тим логосима.
  14. Безгрешно зачеће је основа наше вјере у Оваплоћење Божије, без којег нема ни те, ни било какве друге вјере, истините, колико је истинит и оваплоћени Логос Божји. Јер, ако Христос није Пут, Истина и Живот, сваки је човјек онда истина за себе, на путу којим свој живот завршава у гробу. И сходно томе, нема никакве потребе ни смисла да расправљамо о тим питањима; свако ће за себе лако наћи мјеста у том личном паклу, без наде у оваплоћеног Логоса, којем би се могао присајединити и Његовим васкрсењем и вазнесењем бити и сам спашен. Прво ПИТАЊЕ за сваку вјеру која претендује на истину (=богопознање) је питање Оваплоћења Божијег! Просто, или сам ја бог, који одређује свако (по)знање и истину (па је то и сваки други човјек), или је истина једна, као и сам Бог, ОВАПЛОЋЕНИ!
  15. Јединородни Син Божији, Логос Божији је Христос. Сви други логоси Божији нису нерођени, већ створени, као израз Божије стваралачке природе. И у мјери по којој су у Божијој вољи, у тој мјери су ти логоси и Божији, као тијело Христово, јединородног Логоса. И Сина, којег Отац једино и познаје, без остатка. Просто, ако се не нађемо у Христу, нигдје се нећемо наћи, Бог Отац нас никад неће познати.
  16. Прочитао сам читаву расправу, осим посљедњих пар страница, кад је почела да губи сваки смисао. Ако га је уопште имала. Још од личних размирица на почетку, све до безначајних ситница, на крају, кад су се у тим ситницама и размирицама сучељавали подједнако сви, позвани да нешто кажу о Христу и свједоче. И шта су свједочили? Да је Христос подједнако немоћан као и они сами? Као и сваки човјек, по себи. Два су питања овде отворена, једно скривено, о нашем животу у Христу, а друго ко на длану. Али да ли смо то друго питање видјели? Да ли знамо и имамо бар неку представу о томе, шта треба да радимо као народ? Друга Србија, то је оно прво питање, на које се не треба ни освртати. Демони, и демони, нема ту шта више да кажем. Али шта је са "првом" Србијом? "Свака идеологија је копрена, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања која је православље." - ПО РИЈЕЧИМА Хаџи Владимира Петровића, из истог контекста ове приче. И само је једна ријеч ту спорна. Које православље? Христос је та свјетлост богопознања! И читав проблем "прве" Србије је у неразумијевању тога, што умјесто Христоса, за критеријум својих вриједости узимају православље. А тиме, та ВЈЕРА у Бога постаје само још једна идеологија, једна "копрена" православља, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања ХРИСТА!
  17. То луд човјек прича. Ипостас Христа (не, Христова, него ипостас Сина) јесте непричасна, само је Он јединородни Син. Али откуд то, да је та ипостас Сина "непричасна са нествореном божанском природом?" Шта би то уопште значило? Читав домострој спасења је управо у томе што се возглављујемо (ИПОСТАЗИРАМО) у Христовој божанској природи (Сина), да и ми будемо дјеца Божја, а не такви идиоти, као што ти исповједаш. Да би уопште нашао лијек за ту твоју болест, треба ње да прво постанеш свјестан, да схватиш да ниси бог по природи.
  18. Не! Та створена природа није божанска, свеједно што је Христова. Нико од Отаца не исповједа такву вјеру, па ни свети Дамаскин. То је само твоје извртање његових ријечи и уопште светоотачког учења. И није да не можеш другачије, већ нећеш!
  19. Матере ти!? Свети Дамаскин није јеретик, али како то пребаци своју јерес на њега? Он није исповиједао двије божанске природе у Христу, што ти исповиједаш. И зашто се онда позиваш на њега? Немаш никаквог основа за то, осим да га користиш као димну завјесу. Та уобразиља те директно води у јерес. Али није то страшно, што не разумијеш Христа, већ што се у том блату ваљаш с уживањем и још га намећеш, као некакву истину.
  20. Не знам како можеш да се обратиш нама римокатолицима, кад ми нисмо римокатолици. Имаш негдје кратак спој, у глави! Што се мене лично тиче, увијек можеш да ми се обратиш, као сину једне свете, апостолске и католичанске Цркве. Али искључиво са питањем! Не зато што све знам, већ што ни ја ништа друго не радим. Питам се, питајући Бога. И зато ни не продајем неке моје визије Христа, од тога сам одавно оперисан. За сваку ријеч коју изговорим прво тражим потврду у светоотачком учењу.
  21. Не, нису обје природе божанске. ИЗМИШЉАШ! Отачко учење је ту једноставно и јасно, једини проблем је што то твоје "учење" нема никакве везе са светоотачким. Отуд и толики безобразлук, НИШТА НИЈЕ ПРЕТЈЕРАНО КАД СЕ БРАНИ ЈЕРЕС.
  22. Матере ти, створена божанска природа?! Имаш ли ти грам мозга? Што не ћутиш, јадан не био, кад већ ни толико не видиш?
  23. @Hadzi Vladimir Petrovic Опет логореја и гомила бесмислица. Заиста не знам на коју од њих да се фокусирам, али, ето, изабраћу. Не дају ти други личност, њу већ имаш, она постоји још од увођења човјека (адама) у Божије биће, као Адама, то уопште није спорно, само је питање, на основу чега је та личност дефинисана? Ко је дефинише? Бог, који је ту личност и увео у биће, или ти, сам по себи, на основу тог ја па ја, што је основа Адамовог пада? Тај други, који дефинише (одређује) сваку личност, и твоју, и моју, то је онај исти који све одређује и дефинише, као Син. А наравно да у томе учествује и Црква као Његово тијело, па тако једни друге и дефинишемо, као овакве или онакве. Али крајњи суд о свакој тој личности даће опет Син, тај исти Други, као једини који у сваком нашем созерцању види и оно што ми не видимо.
  24. Не, не учим. Гдје си видио те ријечи, епископ и заједница, у тој мојој тврдњи, да је ипостас увијек односна? То су опет нека твоја привиђења, која ми спочитаваш без икаквог основа. И без епископа и заједнице (Цркве), ипостас човјека је увијек односна и никад није заснована на том ја, него на односу другог према том ја. Чак и у паклу, гдје тај други, по својој отуђености игнорише свако биће. И као што ништа не види у благодати већ у недостатку ње, тако исто метастазира у том односу према бићу човјека, отуђеног од истине (Христа).
  25. Не, не свијетлиш ми, то је нека твоја пројекција. Мало чудна, додуше. Свеједно што човјек заиста јесте сличан Светој Тројици (Богу), мало је чудно кад се сам ту препоручује (без те друге Двојице).
×
×
  • Креирај ново...