Претражи Живе Речи Утехе

ИЗВОР: Radio Srpski Sion15.09.2021. Студент Игор Јовановић, кога је номиновао вероучитељ Архијерејског намесништва пећиначког (Милош Јефтић) је ушао у топ 50 најбољих студената на свету и бори се за победу у конкуренцији свих светских средњошколаца, студената, мастер и доктораната – преко 3.500 номинованих из 94 државе“ (по подацима организатора конкурса Варки фондација, УК). Игор је једини из региона, и један од 6 најбољих студената Европе! Осим г. Јовановића, на такмичењу „Глобал студент“ вероучитељ Милош је био ментор („head teacher“) још два номинована студента из Републике Србије (из Пећиначког намесништва) од којих је, у шири избор, ушла и госпођица Емилија Бастајић, па је од два студента, којима је Јефтић био ментор, изабран г. Игор Јовановић. Игор је награђивани иноватор, уметник и спортиста; члан мисије ОЕБС, учесник на преко 120 пројеката у Европи и свету, који се 2018. године прикључио секцији с веронауке вероучитеља Милоша, која је постала вероватно најбољи неформални светски образовни центар. „Дружина змај у зелеленим чарапама“ је основана по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, пре тачно једне деценије. За време свог мукотрпног рада, упркос бројним опструкцијама и без икакве помоћи (све је вероучитељ финансирано од своје плате – „минималца“), Дружина је освојила више стотина награда на 80 врста такмичења из преко 40 научних области! Несвакидашња занимљивост је и та, што од свега тога, никад ништа није споменуто у школама, у којима је радио вероучитељ Милош – чак ни највише Државно признање „Светосавска награда“ 2021. Министрства просвете, која је ове године, први пут додељена неком предавачу из црквене просвете. Вероучитељ Милош није имао коментар на све то, а Игор, наш најбољи студент, вели: „Ово је највећи успех српске просвете, који је забележила наша Дружина змај у зеленим чарапама. Част ми је што је је, од више вансеријских талената номинованих испред Дружине, жири Варки фондације изабрао баш мене! Захваљујем се свом ментору, вероучитељу Јефтићу и Његовом Преосвештенству, Господину Василију! Позивам све заинтересоване да помогну рад наше Дружине – исплатиће се им се! Достављам и ексклузивну фотографију из Оренбурга, са Министром просвете Републике Црне Горе Весном Братић (са форума „Евроазија глобал 2021.“ који се одржава под покровитељством Председника Путина), на коме сам био представник Републике Србије! И другу, са доделе највишег просветног признања, Светосавске награде 2021, коју сам по жељи свог вероучитеља, преузео у Влади Србије.”

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Свотог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Повезан садржај: Животопис новоизабраног патријарха српског др Порфирија (Перића) Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски. ДОСТОЈАН! Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона. На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. Године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана. За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфорије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке. На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини. Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду. Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова. Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност. Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја. У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама. Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења. Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света. Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница. Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима. У трон Митрополита загребачко-љубљанских истоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Блаженство архиепископ Тиране и све Албаније Атанасије познат је у свету као пионир у раду на мирној коегзистенцији религијских заједница у Албанији, чиме је увелико допринео друштвеној кохезији. На 10. скупштини Међународне конференције „Религије за мир“, одржане у немачком граду Линдау, Блажењејши је поново изабран за почасног председника ове миротворачке организације. Иначе, Скупштини ове организације присуствовало је 900 делегата из више од 100 земаља Северне и Јужне Америке, Европе, Азије, Аустралије и Океаније, а заседала је на општу тему „Старање о нашој заједничкој будућности – Ход према заједничком благостању“. Архиепископ Атанасије је биран за почасног председника ове међународне организације све од 2009. године. Међурелигијски савет Албаније, којим данас председава Архиепископ, такође је учествовао у раду Скупштине. Извор: Инфо служба СПЦ

Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. Истога месеца на дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Чин устоличења Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на светој архијерејској Литургији у саборном Светоархангелском храму у Београду. Свету архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење своје браће архијереја, свештеника и ђакона, као и представника Руске и Грчке Цркве. Долгоденствујте Ваша Светости. На многаја љета!

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српаске Православне Цркве, за новог ректора богословије изабран је јереј Љубомир Пријовић, дугогодишњи професор литургике. У понедјељак 03. децембра 2018. године, наставничко вијеће богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, одржало је сједницу на којој је именован нови ректор. На челу богословије од 2011. године био је архимандрит Лазар Лазаревић, сабрат манастира Житомислић код Мостара и дугогодишњи војни свештеник оружаних снага Босне и Херцеговине. Управа Богословије и наставно особље се овом приликом захваљују оцу Лазару на дугогодишњој преданој служби коју је до сада обављао у нашој школи. Извор: Богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи

Након четрдесетодневног парастоса блаженопошившем игуману Григорију, братство манастира Дохијара изабрало је свог новог игумана јеромонаха Амфилохија. Архимандрит Амфилохије је рођен 1961. у свештеничкој породици. На Свету Гору, код старца Григорија Дохијарског дошао је са својих 19 година.

На заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве, одржаном 14. маја. о.г. у историјској Синодалној палати у Санкт Петерсбургу за митрополита угледне Пскова, са титулом "митрополит псковски и похворски" изабран је досадашњи викар Московске епархије епископ јегоровски Тихон (Шевкунов). Нови митрополит је широм Русије и света познат као један од најзначајнијих актуелних делатника у Винограду Господњем. Настојатељ је и обновитељ московског Сретењског манастира, имао је велику улогу при постизању канонског општења између Московске патријаршије и Руске заграничне цркве, аутор је широко популарних телевизијских серијала ("Лекције из историје - Пропаст Византијске империје") и мисионарских књига ("Несвети а свети"), покретач је интернет портала православие.ру, вођа антиалкохоличарске кампање у Русији и председник Патријаршијског савета за културу. На крају, али не и на последњем месту, нови митрополит Тихон велики је поштовалац Српске цркве и пријатељ српског народа. Достојан! На многаја и благаја љета, Владико! Редакција Поука придружује се свеправославним молитвеним жељама за успех даље мисије Високопреосвећеног г. Тихона.

ЖИВОТОПИС ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА КИРИЛА (БОЈОВИЋА) Кирил (у свијету Милан) Бојовић се родио 4. фебруара 1969. године у Подгорици, од православних родитеља Радула и Зорке (рођене Јовановић), као пето по реду дијете. Осмогодишњу и средњу школу (гимназију „Петар I Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена. Средњу школу је завршио 1987. године, и исте године је отишао на одслужење војног рока у српском (западном) Карловцу. По повратку из армије (1988) уписао се на Природно-математички факултет у Подгорици, који је завршио у предвиђеном року (4 године) са средњом оцјеном 9,68. Дипломски рад је одбранио 1992. год. Од 1993. до 2000. године је радио као асистент на ПМФ-у у Подгорици. Године 1993. год. је уписао постдипломске студије на ПМФ-у у Београду на групи „Диференцијална геометрија и топологија“. Магистарски рад на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“ је одбранио 17. јула 1996. године, код професора др Неде Бокан. У том је периоду био и дугогодишњи члан Црквеног одбора Црквене општине подгоричке. У периоду од 1. фебруара 1998. до 1. фебруара 1999. био је на специјализацији на универзитету „Ломоносов“ – МГУ, у Москви. Крајем 2000. године добровољно је дао оставку на посао на факултету у Подгорици и по благослову Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, постао је искушеник Цетињског манастира. Уочи празника Петровдана на празничном бденију (11. јул увече) 2004. године владика Амфилохије га је постригао у монаштво са именом Кирил (по Светом Кирилу Словенском). Те исте године на Божић, рукоположен је у чин јерођакона, такође од стране митрополита Амфилохија. По благослову истог архијереја уписује Московску православну духовну академију 2005. године. 21. маја 2006. године владика Амфилохије га је рукоположио у чин јеромонаха. Исте године (јун-јул), по благослову митрополита Амфилохија, бива у пратњи Деснице Светог Јована Крститеља, која је више од 40 дана путовала по градовима Русије, Украјине и Бјелорусије. 2008. г. дипломирао је на Московској духовној академији: 4. јуна 2008. одбранио је кандидатску дисертацију на МПДА на тему „Митрополит Петар II Петровић Његош као хришћански философ“. За кандидатски рад је добио прву награду у генерацији – награду свештеномученика Илариона архиепископа Верејског I степена. Истовремено је и ванредно завршио Московску духовну семинарију (која траје 5 година). Од 1. јануара 2009. године, по одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ (број 1765, од 16. дец. 2008) постављен је за васпитача Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Исте године, по одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ, постављен је и за професора Богословије Светог Петра Цетињског, гдје предаје Свето Писмо Новога Завјета. Од Петровдана 2008. г. обавља и послушање главног уредника часописа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске. Од 2008. г. такође обавља и дужност координатора наставе вјеронауке у Митрополији црногорско-приморској. 3. јануара (на Оце) 2010. године Митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин протосинђела. По благослову митрополита Амфилохија одлучује да продужи школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, гдје му је нострификована (призната) диплома кандидата богословља, коју је стекао на Московској духовној академији; чиме је стекао услове за пријаву докторске дисертације на ПБФ (одлука број: 06-613-2861/3-10 од 16. 9. 2010). Наставно вијеће ПБФ му је одобрило пријаву теме докторске дисертације са називом „Еклисиологија Светог Филарета Московског“, код ментора Преосвећеног Епископа крушевачког г. Давида (Перовића). Одлично познаје руски и црквенословенски, шпански добро, а служи се енглеским, старогрчким и латинским језиком. 30. јуна 2013. на празник Свих Светих приликом освећења крипте Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин архимандрита. Одлуком Епископа-администратора Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија Ебр. 125 од 15. децембра 2014. године, постављен је за архијерејског замјеника у Епархији буеносаиреској и јужноцентралноамеричкој СПЦ. По националности је Србин, држављанин је Црне Горе.

Одлуком Светог Синода он је 20. јануара 2008. хиротонисан за викарног Епископа драговитијског и постао је викарни Eпископ неврокопског Митрополита. А 15. јуна 2010. године постављен је за викарног Епископа у САД, Канади и Аустралији, и на овој дужности остао је до 4. фебруара 2018, када је изабран за видинског Митрополита. Преносимо линкове повезаних вести: СЛОВО-отговор на новоизбрания Видински митрополит Даниил Приветствие на Негово Светейшество Българския патриарх Неофит към новоизбрания Видински митрополит Даниил И З Л О Ж Е Н И Е ЗА ПРОВЕДЕНИЯ НА 04 ФЕВРУАРИ 2018 г. КАНОНИЧЕСКИ ИЗБОР ЗА ВИДИНСКИ МИТРОПОЛИТ А К Т от избора за нов Видински митрополит КАНОНИЧЕСКИЯТ ИЗБОР НА НОВ ВИДИНСКИ МИТРОПОЛИТ - 4 февруари 2018 г. СВ. ЛИТУРГИЯ В ПАРАКЛИСА НА СВ. СИНОД - В ДЕНЯ НА ИЗБОРА НА НОВ ВИДИНСКИ МИТРОПОЛИТ, 4 февруари 2018 г. Извор: Бугарска Православна Црква / Српска Православна Црква

Новоизабрани сенатор Републике Српске Владика захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије рекао је новинарима да су се сенатори данас заклели да ће чувати част и достојанство Републике Српске и да ће се максималним капацитетима усмјерити ка томе да се сачува интегритет и достојанство Републике Српске и људи који у њој живе, укључујући и оне који су другачије вјероисповијести и националности. -Борићемо се за нашу слободу и за слободу свакога ко живи у Републици Српској, рекао је владика Григорије, који је истакако да је почашћен улогом сенатора. Владика је додао да је дошло доба у којем млађи људи треба да дају много више за Републику Српску у миру, као што су млади у рату давали своје животе и дијелове свог тијела за нашу слободу. Извор: Епархија захумско-херцеговачка, Срна Епархијске вести