Jump to content

uomo del Ve.Te.

Члан
  • Број садржаја

    391
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by uomo del Ve.Te.

  1. учитељаки позив је млого озбиљна ствар, и ја бих реко уз ово учитељски позив је много опасна ствар....ако чоек некога научи нешто погрешно: са чиме ће искупити своју душу за тућу погивију/погибао.... ....док ово питам сјетих се једног примера: отишо брачни пар код духовника/калуђероса, тако да се са њим посавјетују како и шта да раде....и лудак њима каже кад им дође 5 до 12, да се узму за руке и шетају.... постоје многи друге ситуације околности... које могу имати катастрофалне последице ако чоек свој живот повери/да у руке неком слијепцу................... Шта хоћу да кажем је следеће, ево сликовит приказ шта се догоди кад људи "погрешно" протумаче Св. Писмо/ Нови Завет: https://youtu.be/NhqDgP2VOX0?t=46 https://www.youtube.com/watch?v=5rThC1Jdzs8&t=48s Наравно да су постојали изузетци и да још увек постоје изузетци али од овога не треба правити правило, мали је број људи који својим подвигом а прије свега Божијом вољом достигао тај ниво да не подлежу физичким и законима природе у којима живимо ми као људи, дакле ако би се то могло рећи ти људи иако живие овде на земљи обитавају, живе/обитавају више у другој димензији гдје су се више приближили Господу неба и земље - ово је моја лична итерпретација.... али кажем опет од овога не треба правити правило ако је неки пустињак живио са зверима и ничим му нису наудиле.... ... за нас обичне смртнике за почетак је довољно да будемо верни поруци/учењу светих људи (које налaзимо у Новозаветни списима и списима Црквених Отаца).... ...неко је добро већ горе приметио...да исти текст људи другачије читају.....има људи који пажљиво читају сваку реч и не излазе из оквира речи и онога што је речено/написано... не може се додавати нешто ако то нешто не пише... речи/тематски итд.... нису списи НЗ и Отаца Цркве шведски сто - како то неки мисле....,није то ствар укуса, па ту сад ко шта оће узима па иде онда: мало кобај прво, па онда иде кокошији производ а успут могу и шкољкице итд.... не то НЕ МОЖЕ тако, НЗ и Списи Отаца Цркве нису нека причица као што то жентурине понекад занају уз кафицу......, па ту може да се дода нешто да се одузме да се итерпретира итд.... НЕ, кад је у питању текст НЗ и Отаца Цркве, већ што пише пише, мора се узети тачан контекст/садржај целог текста као и време околности кад је то неошто писано, то је цела наука како се правилно чита НЗ и Текстови Отаца Цркве, није то као отићи у пекари и купити хљеб или на кооск новине па читати.... ...већ сам то овде на поукама спомињао, кад неки надри-теолози почну да причају булшит како Св. Игњатије Богоносац каже то и то, па онда узму Св. Игњатија да учврсте још више епископску власт, а то у опште није суштина, кључна тачка шта Св. Игњатије говори...Св. Игњатије због секташа/јеретика, погрешног учења каже вернима да се окупе око Епископа да би се сачувала Црква/заједница... и данас ови надри-теолози вјешто прескачу и неће да кажу, да Св. Игњатије спомиње и свештенике и ђаконе око којих верници требају да окупе - а не само епископе...... ...дакле данас неки надритеолози читају Св. Игњатија и користе да учврсте своју власт и да што дуже захватју из азне (Црквене касе).... док сами текст (и све његове посланице заједно) ако се чита пажљиво каже циља сасвим нешто друго..... и ето то је то.... и ово да додам: у богослвијама се често дешава да ученици кад пишу рад на неку тему...добију наслов/тему а често се дешава... да ученици пишу о нечем 10ом.... а наслов је кристално јасан.... исто тако дешава се знам за многе случајеве да људи (богослови/студенти, теолози) који су у Цркви пошаљу писмо свом епископу.... и тамо свако нешто напише што и зашто пише....али владике то из непажње протумаче и интерпретирају на своје начине, или не прочитају детаљно.... и догоди се да те владике послије кад прође вријеме, за 10 или више година сконтају о чему се ту ради а шта су могли да знају/увиде само да су само мало (не превише) сконцетрисаније прочитали та нека писма... оваквих примера има за које знам колко оћеш...... дакле свако чита и тумачи, растумачује на свој неки начин..... и ето то је то, да не губим своје драгоцјено време на ове глупости.... поздрав за све људе добре воље да сте ми сви живи и здрави ајд здраво народе p.s. има неколико битних/важних тема о којима ћу написати понешто.... али никако да стигнем, бринем се за тон артон му епиусион..........
  2. Многи. Од оног што имаш на српском, а доступно је на интернету погледај код светог Атанасија Великог: "О очовечењу Бога Логоса" и код светог Јована Дамаскина "Тачно изложење Православне вере". Свети Атанасије Велики "О очовечењу Бога Логоса":
  3. Могуће/вероватно има људи који то не виде али: Цела филоЗофија фанариота је сажета у овим речима поготово последња реченица: "We have no eternal allies and we have no perpetual enemies," said Viscount Palmerston, England's Foreign Secretary, in 1848. "Our interests are eternal and perpetual, and these interests it is our duty to follow." То је то: Coca-Cola, Sometimes War/кока кола и осмех a све остало су причице за оне који су.....................
  4. Ако све од речи до речи што је написано горе изнад у коментару/поруци, ако све то може стати у Халкидонски орос, ако се све што је написано у тексту може наћи у Халкидонском оросу онда.... Шта кажу људи од науке?
  5. Нема сумње да се Господин Путин већ годинама спремао за ово што се сад дешава у Украини...oчигледно је ово је обрачун између Русије и Запада (амера и осталих)...нажалост као што смо ми имали друга Тита и следили га... Украиници имају свога Титу, и то ће их коштати,недужни народ ће да страда... .....из овог што је Господин Путин рекао спомињући Петра Великог очигледно је да ће ово у Украини трајати дуже времена.... Сви су свесни тога у Русији да се цена мора платити...доста ће Руса изгинути у овоме.... али су они спремни на ову цену... сурово али тако је... исто као и за време 2. Св. Рата Стаљина није интересовало колико ће људи да изгине против шваба... једино што га је занимало је победа над нацистима.... Ево и један интересантан коментар испод горепостављеног видеа: "La Russia è il paese PIU' GRANDE del mondo, con una immensa ricchezza in risorse naturali. Il popolo russo ha una cultura millenaria ed una integrità MORALE INDISCUTIBILE, ed ha un GRANDISSIMO presidente nonché uomo politico nella persona di Vladimir Putin. Onore sempre alla Grande RUSSIA"
  6. Тачно се види да Зизијулас има много дjеце/много својих вjерних следбеника... вjероватно да има људи овде који то не могу да примијете ово горе изнад је фанарски стил писања - зизијуласа... ...већ сам овдје доста пута то говорио/писао: ако неко хоће да ради како Бог то заповиједа (што би се то рекло једноставним али лако, разумљивим Српским језиком)... онда треба читати НЗ и Оце Ране Цркве и онда писати о стварима и одговарати на разноразна питања... ...али поновљам опет по ко зна који пут овде на поукама: ово је непрофитавилно и нимало забавно јер човек треба да чита, да чита, да чита, да чита да чита сваки дан.....за ово је потребно вријеме, и искрена жеља/воља за науком... да пише белешке, па да каже ови Црквени оци, ти и ти: кажу/пишу о томе и томе то и то, па се каже Капдокијци о томе пишу овако АЛИ други каснији Црквени оци пишу о томе овако, на овај начин.... дакле говорити о конкретним стварима.... а не трла баба лан и редовно мјесечно кеширати зелембаће на банковни рачу или у сламарицу.... ...али читати Оце Ране Цркве није једноставно из многих разлога: 1. нажалост нема довољно акцента/ потдршке што се тиче овога.... јер са Олимпа већ су одавно стизали другачији сигнали, фрекевениције које су ишле у другом правцу, АЛИ чини ми се, постоје назнаке да ће бити неких промјена - тако ми дјелује наш Патрјарх Порфирије - са оним што је до сад, за ово кратко вријеме (од кад је на трону) говорио и шта чини... наш Патијарх Порфирије је тек дошао на трон и не може ништа преко ноћи да се уради...али вријеме ће све показати.... 2. нема довољно превода, важних Свештених списа Ране Цркве има нешто али ни изблиза довољно... тако ако би неко и самоиницијативно хтио да чита да изучава Оце Ране Цркве и да живи и учи друге по томе, или да се бави науком ако не познаје стране језике: мрка капа - што би то мој деда реко... ево ово су свештени Списи Отаца Цркве у 161 тома, огромна кола текстова... шта од овог има преведено на Српски? : https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Patrologia_Graeca&oldid=216454555 у Богословским школама у СПЦ тренутно постоје двије опције шта да се уради, да би се поправило стање на овом пољу: 1. да се осмисли план и да се пошаљу људи (одређен број људи) у Грчку да науче језик добро модерни грчки и старогрчки и да плански и систематски почну са превођењем.... нажалост у Цркви (Српској, Руској, Црчкој) дакле говорима овде о Васељенској Цркви има доста стихијског, непланског, боемског а што је великим делом дошто у Цркву из монаштва - о овоме ћу неки други пут да пишем детаљно и арругентовано.... ... није лако отићи на студије у Грчку то само одабрани, које судбина селектује/одабере имају ту могућност да оду на студије у Грчку... знам за случај: прије много година ваљда прије више од 15 или 16 или 17 или 18 година чоек од науке аплицирао за стипендију АЛИ пошто није био татин син, шташ' ништа, није му судбина била наклоњена да буде одабран за додјелу стипендије.... ово није изолован случај... 2. и друга опција би била да се стави акцент на изучавање најмање три/четири страна језика: енглски, њемачки и француски и италијански... да се људи оспособе да могу читати Списе Отаца Цркве на другим језицима ако већ то немамо преведено.....и да ученици док заврше богословиј и/или факултет да науче добро те језика и да положе тест најмање за B2 или C1 ниво...дакле да положе тест за знање језика.... ...да направим овде једну дигресију....што се тиче страних језика: кад се говори у СПЦ о људима који предају на Богословским школама: каже се он говори: њемачки, шпански, енглески, руски, кореански... итд. АЛИ нико не показује диплому завршене школе на страном језику ИЛИ положен тест за било који од ових језика.... други примјер би био: исто тако кад у СПЦ хиротонишу или постављају епскопе у дијаспори па кажу нови епископ говори те и те јеике а нико не показује дипломе/положен текст тог неког језика да ли је то: A1, A2, B1, B2, C1 или C2 ниво познавања језика, или диплому да је звршио неку Богословку школу у тој неког страној земљи.... док ово пишем сјетио са се једног упокојеног професора и каже он мени испред Патријаршије: "ахх дете чујем да си ишао туристички у...." ...гладам га, ћутим, у моменту мислим се како да одговорим на ову провокацију....одговрио сам му исто тако, истом мјером, како је и он мени поставио питање....да не пишем о томе сад.... него да се вратим на тему о чему почех писати на почетку: о зизијулсу постоје разни учитељи у наше вријме: метро Калистос, метро Иларион Алфејев о. Ендру Лоут, о. Џон Мекакин, о. Џон Бер и зизјулас... између зизјуласа и свих учитеља прије њега које сам овде споменуо постоји велика провалија.... свако вријеме па и наше има своје добре или лоше учитеље.... по мени метро Калистос, метро Иларион Алфејев о. Ендру Лоут, о. Џон Мекакин, о. Џон Бер су добри учитљи и од њих човек може доста да нучи - могуће да се могу код неких од њих наћи неке ствари са којима се човјек не може сложити АЛИ то не мијења ствари да су ови људи добри учитељи... шта да се ради неки су опчињени, омађијани зизјуласом..... поздрав за све људе добре воље
  7. "Сачињен је записник и документовано је скрнављење икона фотографијама." Туга и јад.....шта друго рећи.....прва туга је што су иконе оштећене/оскрнављене.... а друга туга још већа је ова: Можда сам ја глуп али ако има неко овдје ко може да ми објасни: како је могуће да саборна Црква у Врању нема видео надзор??????? Ово није изолован случај: већ смо видјели да је наша Црква изогрела на Менхетну (под сумњивим околностима) и Црква није имала видео надзор....и шта се догоди владика добио премјештај у још бољу епархију а дотадашњи свештеник добио премјештај унапређење на још бољу парохију....ово је лудило.... овакве ставри само могу да се догоде у СПЦ и у дизниленду.... .....нестане милион евра из Црквене касе и ништа само се пријави полици и то је то, нема покретања питања одговорности..... даље: оштећене иконе и ништа случај пријављен полициј и урађене су фотографије сам паметним телефоном.... који вриједи више него комплетан видео надзор.....и дане набрајам даље још многе примјере где је Црквена каса због немарности од стране најамника (Јован 10) оштећена за огроман новац... и нема покретања питања одговорности....кад се овако нешто догоди у СПЦ одговорни људи се унапређују..... Стаљин и друг Тито у оваквим ситацијама нису унапређивали......... P.S. Има најамника у СПЦ који не штеде на себе....кад треба себи нешто да купе...онда ти подвижници из азне (Црквене касе) захватају са великијем судовима.... а кад треба за сиротињу или стипендија за студенте новац да се да, онда се стисну ко стјенице....прије ће своју душу да дају него новац из Црквене касе а који нису зараздили својим трудом него им је то повјерено на разборито управљање....а у ту касу ништа не стављају од себе...Црквени новац није приватно власништво.... ....да их чоек пита сваки мјесец колико од себе, што су зарадили својим трудом и радом колико ставе од тога у Црквену касу.... шта мислите колико? ево одговрићу на ово питање, рећи ћу вам одговор је: зиро/нулу ниша не ставе од себе у касу, већ само троше што народ убацује у касу..............особа има ђакузи, мекинтош комп, црног ђавола лимо, хацијенда на сланим водама итд.... све ово има се може се....али нема пара за видео надзор.....и ето то је то.... ... и неко да ту каже, тим најамницима (Јован 10) како можете то да купујете те телефоне, непотребно скупоцјена аута итд....они ће рећи то није ништа моје то је Црквено....па који то неразуман чоек (да не кажем будалетина због оних који су емотивни овде)...да му кажу ето имаћеш милионе на разсполагању које ниси сам зарадио, моћеш трошити како хоћеш новац, и колико год хоћеш...и никоме нећеш полагати рачуне низашто АЛИ новац неће бити твоје власништво.... ко не би пристао на ово....Рамзес Трећи је мала маца за неке из СПЦ....
  8. Политика у Цркви? Данас наша Св. Црква прославља Св. Атанасија Великог Само сам хтео да напишем један детаљ који је везан за личност Св. Атанасија, и још неколико других детаља..... .....кад се спомене реч "политика" код људи изазoвe разичите реакције....или још прецизније ако се говори о "Црквеној политици" или "политици у Цркви" онда то тек код неких може да изазове непредвидиве разноразне реакције, као торнадо кад наиђе....неки ће рећи: 1. ма дај бјажи, бјажи, каква политика, јесил' ти нормалан, тако нешто не постоји у Цркви.... 2. други ће рећи па да постоји нешто, има ту нешто, али то се не може назвати тако.... 3. итд......... ....АЛИ ако се изучавају писана дела Отаца Ране Цркве јасно се види да заиста постоји нешто то, што се зове политка у Цркви или Црквена политика.... на крају овог писанија ћу да напишем неколико речи да ли је ово добро или није што је тако како јесте..... Св. Атанасије Велики је засигурно један од највећих богослова/теолога у раној Цркви, али истовремено је био изузетно вешт Црквени политичар, изузетно се добро сналазио у превирањима која су постојала у његово време како у Цркви тако и у царству/држави.....засигурно за њега се може се рећи да је један од највећих "Црквених политичара".... иза њега долази Св. Василије Велики по овом питању који је био исто тако вјешт и способан човјек.... на другу страну: Св. Јован Златоусти, Богослов Кападокијски, и Ориген су били катастрофално лоши Црквени политичари..... Ево шта пише Јован Мајендорф конкретно о Св. Јовану Златоустом: "И одмах су ce појавили противници. Њихов број увећао ce још и због тога што je одмах почео да уводи ред y Цркви, Његов прет- ходник Нектарије живео je раскошно, приређивао јс пријеме и свечане ручкове, и потпуно распустно дворско свештепство, које, y амбијенту близине императорског двора, и без тога није много држло до строгости правила. ....... Нектарије je испразнио црквену касу иа забаве. Златоусти je и ту увео ред. Највећи део црквеиих пара трошио je на помоћ сиротињи и на изградњу болница. Златоусти je волео дуге службе н литије, што никако није било по вољи ирестоничком свештеиству које je било навикло да другачије располаже својим временом. Критиковао je све одреда не бирајући, директно y лице.без икаквог увијања говорсћи лудима шта о њима мисли." pp. 103-4 Даље пошто је дошло до сукоба између Теофила александријског епископа и Златоустог Мајендорф каже/пише следеће: Но, Златоусти није желео да ce ослони само на њихову причу нero je замолио имиератора да позове Теофила y Константинопољ, ради разјашњења читаве ствари. Међутим, Теофил ce ту већ разбеснео —. због чега je το он дужаи да полаже рачун за своје поступке своме конкуренту, константинопољском епископу? Ho, прича није остала на томе, јер Теофил ce пожалио на Јована своме другу, Св. Епифанију Кипарском. Овај Епифаније je био први y историји колекционар јереси. Он је имао кутију коју je звао „панарион“, y којој je чувао списак свих њему познатих јереси. [ .....] Епифаније je, без обзира иа своју дубоку сгарост (имао je тада готово сто година), дошао y Константинопољ да Златоустом изнесе своје оптужбе. Златоусти y тој мери то није узео за озбиљно да je чак одбио да прими Епифапија [ није хтио са њим да разговара је јер видио да је овај сенилан, полуписмен и излапио старац]. Али, y исто време je y престоницу пристигао и Теофил, и ту су почеле истинске непријатноети. Теофил je био промућуран политичар, и веома брзо je сагледао прилике и видео да Јован има много непријатеља. Уснео je да убеди императора Аркадија y неопходност смене константинопољског епископа, и 403. године Теофил je сазвао сабор о којем имамо обавештења из подробног описа y Фотијевом спису „Библиотека“ . Сабор ce састао y уступљеној императоровој вили званој „Под храстом“ y околини Koнстантинопоља услед чсга je y историји забележен под називом „Сабор под храстом“ . Сабрани епископи, укључујући ту и педесет епископа за ту прилику придошлих из Египта, једнодушно су осудили Јована Златоустог, према коме су сви они очито били непријатељски раслоложени." p. 106 Увод у Светоотачко Богословље, Јован Мајендорф https://libgen.is/book/index.php?md5=EA9C5431B6F916AA4015090D6FE73F0C Дакле, постоји то нешто што се зове: Црквена политика или политика у Цркви - нажалост ово је тако, иако би требало морало би да буде другачије....поред још неких дургих ствари које су нажалост присутне у Цркви, као на пример: ..... већ сам негде овде на поукама писао о томе: да постоје у Цркви разно разни људи са разноразним интересима циљевима.....већ сам писао о томе да има свештенослужитеља који су хомосексулаци или бисексуалци....шта ту да се уради како Црква да се постави??!!.....нисам никаква власт и не одлучујем ни о чему.... за време патријраха: блаженопочивших Павла и блаженопочивешег патријарха Иринеја видело се да постоји очигледно прећутна свесност да постоје проблеми, ствари које треба исправити....али због трговања, нечијих интереса, због Црквене политике, виших интреса, већих вредност преко тих неких ствари/присутних проблема у Цркви је прелажено, прећуткивано, жртвано је оно што има мању вредност за нешто што је важније, врединје - у нечијим очима према нечијим судовима.... римокатолича црква у страобалним пропорцијама има проблем са овим и то ће им доћи главе.... дакле инсистирање на целибату је створило простор да се луцифер прикривено увуче у Цркву и обесвети најсветије Свету Христову Крсну жртву... ....горе изнад текст од Мајендорфа који сам цитирао показује тадашње оклонсти тј. конкуренцију/сукоб који је постојао између (тада у Златоустово време) Цариграда и Александрије.... питање престижа, првенства, важности итд......... у наше време ми смо сведоци Црквене политике коју спроводи фанариота Вартоломеј везано за Украину и сад Македонију... Зашто фанариоти раде то што раде? Фанар види Московског патријарха као ривала конкурента који ће заузети његово место... фанар се плаши веза Путина и Ердогана.... фанариоти се уздају у подршку амера који ће вршити притисак на турску и тако обезбедити опстанак то шаке фанариота у фанару/истанбулу.... Предстојећи САСабор у СПЦ није само у низу, један од Сабора...а ово је због ситуације око уплитања Фанариота по питању Цркве у Македонији....без обзира на све шта се ту дешава иза завесе, што обични смртници незнају....једино што ме интересује је да видим какав ће бити званичан одговор СПЦркве конкретно на повучене потезе Фанара... Дакле одговор на питање које је постављено на почетку је: да нажалост постоји политика у Цркви.... P.S. У чему јер разлика између мудрог и лукавог чоека? 1. мудар човек пази чува, гледа себе али исто тако настоји труди се да не учини ником другоме ништа на штету, дакле гледа свој интерес али нипошто на штету других људи, како се брине за своје добро тако исто се брине и за добро других људи.... 2. на другу страну лукви (не)људи гледају само себе своје матаријалне итересе и често/увек своју добробит остварују наносећи велику штету другим људима тако што: тлаче, уништавају друге људе, краду, итд......лукави људи имају у себи нечег демонског разрушитељског, јер гледају да униште што могу само и то све само у своју корист, задовољство... Дакле, Св. Атанасије и Св. Василије велики иако су били Црквени политичари били су мудри а не лукави људи....
  9. Украинци су ваљда покушали 9. маја покушали да освоје Змијско острво, дакле на дан кад се у москви славила победа над нацизмом... фанариоти обзнанили ову одлуку да ли случајно 9. маја??? ....ово је било само питање дана кад ће повући овај потез.... Очигледно је да западни колонијалисти и " православне потурице западних колонијалиста" удруженим снагама са свих страна ратују против Руса исто као што су и против нас 1999 за време бомбардовања.....а и данас.... што се тиче фанариота да сам нека власт у СПЦ урадио бих следеће: 1. издао указ да свештенство СПЦ треба на све могуће цивилзоване начине изобичавати фанариотско зло - поготово у дијаспори на разним језицима 2. забранио бих да ико у СПЦ позива фанариоте (свештенство) у госте и да саслужује са њима 3. са свим другим саслуживати у дијаспори, тј са свештенством из других Помесних Цркава укључујући и клирике са подруч Грчке тј. који су под јурисдицијом Грчког Архиепскопа Ово са Украином и Македонијом неће стати на овом............ фанар ће радити у том правцу да све друге епархије у дијаспори преузму под своју јурисдикцију: шта фанариоте интересује? само две ствари: прво власт да контролишу све у дијаспори и друго је црквена каса (новац).... то је то.....ту нема простора за Христа................ Ово око украине раније, а сад и око македоније је само опипавање пулса у СПЦ а и генерално у православној Црви, за следеће потезе које ће фанар повући....
  10. Предавање др Александра Краљића о Украјини март 31, 2022 Поводом рата у Украјини, у Бечу је 10. марта у свечаној сали Надбискупске палате одржан скуп на тему Идентитет Украјине: историја, религије и политика. Позиву Управе одељења за образовање при Бечкој надбискупији (Akadamie am Dom ) и Фондације Про Оријенте, на ово угледно предавање, одазвао се и Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј. Предавање је осветљавало историјске и културне корене украјинског народа и допринело да се боље разумеју узроци актуелне катастрофе. У свом обраћању, аустријски професор др Александер Краљић (Alexander Kraljic), говорио је пред многобројном публиком, најпре о историјату Украјине и затим о проблему признавања народних република Доњец и Луганск и о истовременом негирању суверенитета и националног идентитета Украјине. У ствари, по речима др Краљића, Русија и Украјина су кроз историју увек биле повезане дугим односом, праћеним конфликтима и међусобним сукобима, што се протеже од почетака Кијевске Русије па све до распада Совјетског Савеза, да би, опет по речима др Краљића, савремена Украјина данас била видљив израз једне сталне борбе за свој сопствени геополитички и економски положај у Европи. На крају скупа се развила жива дискусија о несрећном рату у Украјини. http://www.crkva.at/предавање-др-александра-краљића-о-укр/ Немам времена да претражујем интернет: могуће/вероватно да је овај Краљић од брађе Хрвата или Словенаца Ево и предавање где се види јасно исто као и код нас што се прави црногорска нација тако се прави и украинска нација,...а нико од ових католичких представника не спомиње не говори каква је улога римокатоличке кркве кроз историју у сукобима у данашњој Украини а исто тако на простору бивше Југославије.....где је био ватикан (папа) кад су следбеници луцифера зверски убијали срспку децу и народ 1999??? као и бомбарадовање народа за вријеме рата 1990-95 у Р. Српској....осиромашени уранијум, итд.......... како се не сетише тада колонијалисти да траже састанке ..... Господин Путин тачно зна да има посла са следбеницима луцифера и зато удара право у чело.... Ово је трагедија: ми Срби смо имали друга Тита као предводника кукавичије јаје (допустили смо да нам неко то наметне), а народ у данашњој Украини има Зеленског и све је јасно..... сви знамо како је и шта је било и како се зваршило код нас..... ево прадавање, суштина свега је праве украинску нацију на рачун Руса као и код нас у Црној Гори: Папа оплакује и нариче за својим јањичарима није њему жао народа који страда.... Ево шта каже Господин Метро Алфејев отворено о папиним наци/јањичарима у Украини:
  11. uomo del Ve.Te.

    Zdrava zabrinutost

    Гдје у Св. Писмо пише то што ви кажете? Гдје и ко то од Црквених Отаца пише о томе како то ви/ти овде пишете? Ово су теме које припадају супер "тешкој категорији".... тј. ово су млого млого опасне теме......реди се о плаћању путарине преко моста или преко ћуприје....неђе се путарина мора платити....ако сте икад читали Јеванђеља/ Нови Завјет онда можда знате о чему причам....по твојим/вашим наступима овде на Поукама очигледно, сасвим је сигурно је ти/ви не читате текстове Отаца Цркве.... Мој добронамјерни савјет теби/вама би био: узмите почните читати Живе Текстове, Свештене Списе Отаца Ране Цркве од првог до десетог века ако желите да учите накога нешто или да одговарате на нечија питања.... то је то... ...ствари су млого једноставне....али нимало забавне: шта хоћу да кажем је то: није нимало забавно сјести па читати учити изучавати шта Нови Завет пише/учи нас о многим темама као и Оци Ране Цркве како да учимо друге и како да живимо...... читање изучавање Новог Завета и Црквених Отаца ово је непрофитабилно.... коме би то пало напамет да чита/изучава Свештене Списе: не 8 сати дневно него само једа сат сваки дан и да то живи (учитељи који желе да уче друге су дужни да овако чине).... па да онда тај неко учи некога нечем и да онда одговара разноразна питања....Најлакше је причати: трла баба лан...и кеширати редовно сваки мјесец.....то је то... ово је млого млого важна и озбиљна тема.... P.S. Пошто су неки овдје веома емотивни и осјетљиви покушао сам што пажљивије, обазривије да срочим ово што пишем, али због важности теме неписах ово.... и ово да додам није ми намјера да се упуштам у неке расправе и надмидривања али ово треба неко да кеже јер је веома важна тема у Цркви-као што рекох...
  12. Ево Господин Путин изобличава лицемерје запада кад је у питању Косово и Крим, Донбас.... тј. да користе луциферовске аршине... И овде Господин Путин детаљније говори о луциферском лицемерју интернационалног суда/западних држава по питању Косова ... Ево и на енглеском исто то: https://youtu.be/X9GRsZvvvik?t=223 https://youtu.be/X9GRsZvvvik?t=1026
  13. Ваистину Христос Васкрсе! Ангел вопијаше... Свима желим Богомблагословен празник, да овај дан и наредне дане у радости прославите.
  14. Ево шта чоек' каже - Његова Светост Патријарх Руски Господин Кирил.... "И зато данас, у недељу праштања, ја с једне стране, као ваш пастир, све вас позивам да опростите грехове и увреде, између осталог и тамо где је то веома тешко да се учини, тамо где људи међусобно ратују. Међутим, опраштање без правде је капитулација и слабост. Зато опроштај обавезно мора пратити задржавање права за остајање на страни светлости, на страни Божје истине, на страни Божјих заповести, на страни онога што нам открива Христова светлост, Његова Реч, Његово Јеванђеље, Његови највећи завети који су дати људском роду." "Шта је опроштај? Ако опростите човеку који је прекршио закон или вам је учинио нешто зло и неправедно, самим тим ви не оправдавате његово понашање, већ једноставно престајете да мрзите тог човека. Он престаје да буде ваш непријатељ, дакле, својим опроштајем га препуштате суду Божјем. То је истински смисао опроштаја наших међусобних грехова и грешака. Опраштамо, одричемо се мржње и злопамћења, али не можемо тамо, не небу да избришемо људску неправду; зато својим опроштајем оне који су нас увредили предајемо у руке Божје, да се над њима остваре и суд и милосрђе Божје." Кад је у питању Божија љубав/милост и Божија правда - свако од нас има неко своје тумачење....
  15. Први део: Како су Оци Ране Цркве стицали образовање/знање? И шта ми можемо да научимо из њиховог приступа? Какве измене треба спровести у образовном систему/школама у СПЦ? и зашто? У наставку ћу поставити текст тј. део 43. беседе (ἐπιτάφιος λόγος) на трећу годишњицу упокојења Св. Василија (330-279), а коју је произнео/написао његов пријатељ Богослов кападокијски.... ова беседа по мишљењу људи од науке представља најтачнији опис живота-житије Св. Василија Великог, где говори о њему као иделном примеру (исто тако и Кападокијац из Нисе је говорио о Св. Василију) какав епископ треба да буде и назива га: ὁ μέγας Βασίλειος.... у 43. беседи има толико неких интересантних детаља....а између осталог види се и какав су приступ имали Кападокијци према образовању/знању/школама тог времена... Већ одвано је то присутно у СПЦ, има људи у Цркви који не одобравај никако да СПЦ школује људе/кадар на Западу поготово кад су у питању римокатолици и протестанти тј. школе које су под њиховом управом (ДА човек треба бити опрезан АЛИ...) .... у принципу to make the story short неки више симпатишу исток, други више југ а има и неких који показују интерес и за школе на западу.... А какав су приступ имали Оци у Раној Цркви кад су у питању школе/образовање? Шта можемо од њих да научимо? На ова питања и на почетку постављена ћу покушати да одговирим на крају овог текста - или у неком од наредних наставака.... Неки прелиминарни детаљи: Пре него што поставим исечак текста 43. беседе (а коју сам споменуо на самом почетку) написаћу неколико речи као увод да ставим све то у одређени контекст тако да сви ви који читате ово да можете боље и јасније да сагледате о чему причам и о чему се ту ради.... ... у четвртом веку: Александрија, Атина, Цариград, Рим и Антиохија су били главни образовни/културини центри у Ромејском/Византијском царству... и из многобројних примера (почевши још од другог века видимо): да ако би у неком од ових градова био неки познат учитељ Хришћани су ишли и стицали знања на тим местима...без обзира на то дали су ти учитељи били Хришћани или нису.... …на пример да споменем: Кападокијце (као што ће се то моћи видети из текста који ћу поставити), даље још да споменем и пример Св. Јована Златоустог, чији учитељ није био Хришћанин, Либаниус иако паганин - био је невероватно бриљантан као човек и учитељ ---а све то је утицало на Златоустог у његовом образовању – дакле пагани су учечи Хришћане допринели напретку Цркве.... Златоуст иако је критиковао стари антички систем везано за неке детаље...али ипак није био искључив већ је и учио из тог система и употребљавао оно што је најбоље у Црквеној мисији, док су на другу страну Кападокијци били много отвореније према античком јелинском образовању...једно је сигурно тај антички систем/школе/учитељи који су их учили: све то је били најбоље (што су они одлучили да Христијанизују, да преузму) што је постојало у том времену у коме су живели горепоменути оци, тај образовни систем их је изнедрио....да је то тако види се из чињенице на коме су интелектуалном нивоу били Кападокијци и Златоусти... а уз то нема потребе да пишем о њиховом светом живљењу....дакле ови велики људи су поседовали обе компоненте: интелектуални ниво а уз то су били светог живота – ово је много опасна / добитна комбинација, или како би се то данас рекло џек пот.... У принципу Црквени оци су имали то настројење да употребе да преузму/Христијанизују из античке грке, античког образовања све што им је могло бити од користи као Хришћанима, у њиховој служби....треба имати на уму и то да је само неколико деценија пре Константин донео Милански едикт 313 године и да најважнији градови (друштво) које сам горе споменуо још нису били у потпуности Христијанизовани тј. било је доста људи који још нису постали Хришћани...Цар Јустиниан је тек 529 године укинуо Атинску античку академију....дакле у целокупно нехристијанизованом друштву....у оваквим оклностима/контексту су живели и стицали образовање, знање и кападокијци и Зластоусти – као и многи други Црквени оци... Ко чита Свештене Списе Црквених Отаца може доста тога да научи, да сазна (из прве руке а не од посредника) како су живели, шта су радили ако би се нашли пред изазовим, и уопште како је њихов ум био настројен, као и много других детаљa човек може сазнати читајући....и ако све те детаље као каменчиће у мозаику поредамо имаћемо прави увид ( њиховог Житија из прве руке ) видећемо на прави начин ко су били ти Свети људи... ....сликовито да прикажем о чему се ради или како би то швабе рекле: Worum geht es? На пример: 1. Има људи који нису имали ту срећу да као деца запамте, да упознају своје баке и деке.... и онда се догоди да неко други препричава, говори вам неко други ко је можда познавао вашу баку и деку и тај неко каже вама: твој деда или бака су били такви и такви људи, са много неких детаља... што: море/може да буде ал’ немора да значи... 2. ... на другу страну, исто тако има људи који су упамтили своје баку и деку, провели детињство са њима значи познајете их лично, неки имају њихова писма или неке белеске које су они оставили.... и онда се догоди неко се појави са стране пред вама и прича говори вам нешто о њима а ви знате да то није тако (истина).... дакле, набоље је ако човек има прилику и ту срећу да лично познаје своју баку и деку, а ако ово није случај шта да се ради, онда мора да слуша од других шта причају о њима ко су и какви су били.... ....шта хоћу да кажем је везано за Рану Цркву- Црквене Оце: ми можемо слушати од некога (ко их је можда познавао мање или више) шта каже или шта неко пише о неком од Св. Отаца....АЛИ најбоља опција, најпрепоручљивије је ако постоје за то могућности да се читају жива, писана дела Отаца Ране Цркве (ако су то оставили иза себе) тј. која су они сами написали, поготово писма и беседе.....читајући Свештене списе Црквених отаца сагледавамо/сазнајемо на прави начин: ко су они били, и како су живели и како су учили и на који начин можемо да их имамо за узор.... и како ми треба да устроимо/усмеримо наше кораке/ум по многим питањима у времену у коме живимо и да заједно са Црквеним оцима (који су живели Христом и имали Христа у себи) и да из ове тачке идемо корачамо напред, и да то на један нови уникатан/једниствен начин живимо - обичним народним речником речено да их имитирамо – да их подражавамо, ако се овај израз можда некоме више допада.... Из текста (а поготово из целе 43 Беседе Богослова Кападокијског) који ћу управо поставити види се неколико кључних ствари: 1. да Кападокијци нису остали код куће у Кападокији у свом селу – отишли су из свог села у друга места да науче нешто и потом су се вратили кући да користе то да помогну другима са тим што су научили...дакле нису били искључиви већ су учили код многобожачких учитеља у Атини и на другим местима, а да су остали у свом селу, ми данас не би имали ово што имамо од њих... 2. учили су и задржавали (Христијанизовали) су оно што им може бити од користи у њиховом служењу у Цркви – баш управо као што је и наш Велики Св. Сава чинио... 3. као и данас и тад у време Кападокијаца било је Хришћана који су били искључиви тј. одбацивали су достигнућа у науци античке Грчке (кад стигнем поствићу део текста 43. беседе из кога се ово види....) 4. били су постојани: Кападокијци су своју пажњу тј. своје целокупно биће су усмерили на стицање знања, дакле у Атини ишли су до Цркве и учитеља тамо, а други пут их је водио до световних школа/наставника и то је то....да појасним о чему се овде ради: као што данас Париз има пигал или Амстердам улицу црвених фењера—тако је и у то време Атина имала сасвим сигурно свој пигал и улицу црвених фењера (као што је то био случај и свим другим антички градовима) АЛИ Кападокијци су знали кристално јасно зашто су дошли у Атину (да стекну знање и да онда иду даље) а све друго су оставили су по страни.... -још ћу неколико битних детаља споменути касније.... Ево ово је текст/шта каже Богослов кападокијски о себи и Св. Василију Великом тј. у беседи на трећу годишњицу Василијевог упокојења: 15. Εἶχον ἡμᾶς Ἀθῆναι, καθάπερ τι ῥεῦμα ποτάμιον, ἀπὸ μιᾶς σχισθέντας πηγῆς τῆς πατρίδος εἰς διάφορον ὑπερορίαν κατ' ἔρωτα τῆς παιδεύσεως καὶ πάλιν εἰς τὸ αὐτὸ συνελθόντας, ὥσπερ ἀπὸ συνθήματος οὕτω Θεοῦ κινήσαντος. Εἶχον δὲ μικρῷ μὲν ἐμὲ πρότερον, τὸν δ' εὐ θὺς μετ' ἐμέ, μετὰ πολλῆς προσδεχθέντα καὶ περιφανοῦς τῆς ἐλπίδος. Καὶ γὰρ ἐν πολλῶν γλώσσαις ἔκειτο πρὶν ἐπιστῆναι, καὶ μέγα ἑκάστοις ἦν προκαταλαβεῖν τὸ σπου δαζόμενον. [………………………] 21. Δύο μὲν ἐγνωρίζοντο ἡμῖν ὁδοί· ἡ μὲν πρώτη καὶ τιμιωτέρα, ἡ δὲ δευτέρα καὶ οὐ τοῦ ἴσου λόγου· ἥ τε πρὸς τοὺς ἱεροὺς ἡμῶν οἴκους καὶ τοὺς ἐκεῖσε διδασκάλους φέρουσα, καὶ ἡ πρὸς τοὺς ἔξωθεν παιδευτάς. Τὰς ἄλλας δὲ τοῖς βουλομένοις παρήκαμεν ἑορτάς, θέατρα, πανηγύρεις, συμπόσια. Οὐδὲν γὰρ οἶμαι τίμιον, ὃ μὴ πρὸς ἀρετὴν φέρει, μηδὲ ποιεῖ βελτίους τοὺς περὶ αὐτὸ σπουδάζοντας. Ἄλλοις μὲν οὖν ἄλλαι προσηγορίαι τινές εἰσιν, ἢ πατρόθεν ἢ οἴκοθεν, ἐκ τῶν ἰδίων ἐπιτηδευμάτων ἢ πρά ξεων· ἡμῖν δὲ τὸ μέγα πρᾶγμα καὶ ὄνομα, Χριστιανοὺς καὶ εἶναι καὶ ὀνομάζεσθαι· [……………………..] Εἴπω τι συντομώτερον· βλαβεραὶ μὲν τοῖς ἄλλοις Ἀθῆναι τὰ εἰς ψυχήν· οὐ γὰρ φαύλως τοῦτο ὑπολαμβά νεται τοῖς εὐσεβεστέροις· καὶ γὰρ πλουτοῦσι τὸν κακὸν πλοῦτον εἴδωλα, μᾶλλον τῆς ἄλλης Ἑλλάδος, καὶ χαλεπὸν μὴ συναρπασθῆναι τοῖς τούτων ἐπαινέταις καὶ συνηγόροις· ἡμῖν δ' οὐδεμία παρὰ τούτων ζημία τὴν διάνοιαν πεπυκνωμένοις καὶ πεφραγμένοις. Τοὐναντίον μὲν οὖν, εἴ τι χρὴ καὶ παράδοξον εἰπεῖν, εἰς τὴν πίστιν ἐντεῦθεν ἐβεβαιώθημεν, καταμαθόντες αὐτῶν τὸ ἀπατηλὸν καὶ κίβδη λον, ἐνταῦθα δαιμόνων καταφρονήσαντες, οὗ θαυμάζονται δαίμονες. Καὶ εἴ τις ἔστιν ἢ πιστεύεται ποταμός, δι' ἅλμης ῥέων γλυκύς, ἢ ζῷον ἐν πυρὶ σκαῖρον, ᾧ τὰ πάντα ἁλίσκεται, τοῦτο ἦμεν ἡμεῖς ἐν πᾶσι τοῖς ἥλιξι. SC 384, Or. 43, pp. 48-50 ; 166-170 Били смо Атињани. Као једана река која се на изворишту раздвоји па опет касније састане тако смо се и ми раздвојили са једног извора - нашег родног места да би смо прешли границе ради љубави према образовању/знању, и потом смо се поново срели на истом месту као да смо следили нечију заповест – a то је Бог који нас je тако усмериo. Тамо сам се нашао мало пре њега, али убрзо после мене он је дошао, пошто је био жељено и веома очекиван. Уистину, његово име је било у устима многих пре његовог доласка, и свако је мислио да би била велика ствар да почне са учењем. [………………………] Нама су била позната два пута: први веће вредности и други исто важан. Први пут је водио до Цркве и учитеља тамо, а други до световних васпитача. Све друге путеве ми смо оставили онима који желе: празнике, театар, скупове и банкете. Јер ништа нема вредност, по мом мишљењу, изван оног што не води према врилини, и што не чини бољим оне који то примењују у животу. Различити људи имају различита имена, која долазе од: њихових отаца, или од њихових породица, или од морала или од њиховог понашања - али за нас је велико дело и узвишено име: бити, и звати се Хришћанима. [………………………] Укратко да кажем. Атина је била штетна другима за душу – и побожни људи не греше кад овако мисле – јер је она најбогатија злим богатствима (идолима) и више него остатак Јеладе (Грчке). И тешко је избећи све то, и не бити понешен свим тим (онима који то практикују и бране). Али [од тог града =Атине] ми нисмо претрпели никакву штету, јер смо имали утвђен и постојан ум. Напротив, ако би се ишло у парадокс, то је било место где смо још више били утврђени у вери видећи њихово лукавство и заблуду; ми смо презрели демоне на месту где се демони поштују. И ако постоји таква река која протиче кроз море и остаје слатка, и ако неко верује да постоји таква животиња која може да игра на ватри која уништава све, то смо били ми [Богослов Кападокијски и Св. Василије] међу нашим вршњацима [у Атини]. Толико за сад... кад стигнем поставићу још један део текста из 43 Беседе... а потом ћу све то да сажмем укратко тачку по тачку, и да одговорим на постаљена питања по реду: Како су Оци Ране Цркве стицали образовање/знање? И шта ми можемо да научимо из њиховог приступа? Какве измене треба спровести у образовном систему/школама у СПЦ? и зашто? Свима вама желим: Богом благословен Васкршњи пост, и ако Бог да, да видимо, да се поклонимо, и да уђемо у Обећану Земљу Васкрсења Христовог.... (Друга књига - Изласка, 1-40)
  16. Већ је неко поставио овај видео.... хвала! Говорићи о распаду Совјетског Савеза....ово је генијална реченица коју је Господин Путин изговорио :
  17. Два детаља: 1. Да свакако, треба се молити за мир и за престанак рата... и сигуран сам у то да митрополит Онуфрије свим својим бићем то жели и за то се моли да се не пролива крв, да људи не страдају.... г. Путин је сам рекао (у претходној поруци сам оставио линк) Господин Путин позива људе да спусте оружје и да иду кући својим породицама....да ли су икад американци/нато/умник/шиптари рекли нама исту ствар на Косову 1999............................... 2. исто тако недавно сам написао следеће: Моја претпоставка је да је то митрополит Онуфрије урадио/изјавио у претходном договору патријархом Кирилом а све да сачујаву Православну Цркву (народ) од напада.... Верујем и надам се да ће већина Православних остати код својих кућа а они који су на фронту положиће оружје и отићи ће кући својим породицама - како је то г. Путин предложио, посаветовао их.... једино ће унијати и неонацисти са запада Украине (ако Руси буду ишли до краја) остати да ратују и Путин ће их спржити као восак, (сетите се шта је остало од Грозног у Чеченији кад је Путин преузео команду)....ситуација у Украини је иста као на Косову само са том разликом што у Украини послушници колонизатора са Запада не могу да раде шта хоће.... Нико нормалан се не радује рату, страдању и проливању крви......
  18. Недавно сам написао: А ево шта г. Путин каже и шта каже на крају овог видеа - реченица на крају видеа...то је то о чему причам... људи су спремни на све што их снађе....
×
×
  • Креирај ново...