Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 8 часа, slovoA рече

Све осим Бога је створено, једино је Он нестворен, зато и јесте Бог, између осталог. И нико разуман то не може оспорити, свеједно што ту Његову нествореност не можемо појмити. Ни не морамо, та врата ће нам се отворити с другим Христовим доласком, када ћемо све најзад јасно видјети. Па и ту исту нествореност Божију коју сад не видимо, јер "сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лице у лице." (Кор. 13, 12.) А то што Дамаскин каже за личност да је рођена, рођена је у створеној природи, што исто тако каже свети Дамаскин. Није та личност дошла ниоткуда, значи, него је рођена у природи која јој претходи и као створена одређује и саму личност.

Mislim ne vrjedi se vrtiti u krug, ali da ti pomognem toliko znas sigurno za to sam i ranije naveo zlo,  dakle i zlo je stvoreno, i ovaj nas razgovor u ovakvom obliku stvori Bog? Itd...

I vrlina, odnosno dobro, odnosno nestvorene energije su ipak stvorene? Ili dobro nije to djelovanje nestvorenih energija u nasoj duši, nije to ni teologija, pa što ne objasniš šta je to onda po tebi to djelovanje nestvorenih energija na nas, kad je sve stvoreno?

Dakle ličnost je nestvorena- rodjena u stvorenoj prirodi, ili je stvorena u stvorenoj prirodi kako si ranije tvrdilo.

Jeli, a odakle je došla sloboda, niodkuda ili odnekuda.

Odakle je život, je li nestvoreni dar, ili je i on stvoren, šta kažu tvoji novoptavoslavni akindovci, ili život nije važan, važna je ličnost, zajednica i ontologija, ali kada vas se pita šta je ličnost, šta dobijemo za odgovor?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 8 часа, slovoA рече

Све осим Бога је створено, једино је Он нестворен, зато и јесте Бог, између осталог. И нико разуман то не може оспорити,

Dakle Oci nerazumni, a uskoro ćeš i sam postati?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@slovoA sitnice kao što je smrt, ili propadljivost da li stvori Bog? ili ih izvede Adam (ličnost) iz svoje slobode. Baš beznačajne sitnice koje nije stvorio Bog.

Odakle tolika vlast jednom medju  stvorenim, nekoj stvorenoj prirodi, prašini?

Toliko beznačajne sitnice - stvarnosti, da su se uplele u sve i sve začinile, oskrvnile.

Da je morao Gospod da dodje i da se razapne.

Sa druge strane nestvorene energije drže sve u postojanju, i takodje su u sve upletene.

Ili misliš da imaš stvorenu prirodu, ili samog sebe, ličnost, tekst ili bilo sta mimo i izvan ovih odrednica, a nisi umro, nije te smrt (sloboda) progutala, a i ne svjetliš, nego samo "misliš" da si tvar i samo tvar, i u svemu tvar? teško. To je neki naučni materijalizam u crkvenoj koži - mantiji.

 

[slovoA]

On 10.1.2023. at 7:56, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Odakle je život, je li nestvoreni dar, ili je i on stvoren,

Кад ствари вежеш накарадно, таква мора бити и теологија.

Не, творевина није постојала ни имала никакав живот у себи прије стварања и увођења у Божије биће (постојање, живот). Свеједно што је то јединствен чин, постоји разлика између стварања и увођења у Божије биће. Да би нешто било уведено у биће, то нешто мора прије тога бити створено! У тренутку стварања, значи, ништа осим Бога не постоји. А то, што као створено почиње да постоји, постоји тиме, не што је створено као слободно (боголико), него зато што је уведено у Божије биће и у Њему учествује.

А шта ти питаш? Да ли је живот (биће) у који је творевина уведена нестворен? Јесте, наравно, читава творевина је уведена у Божије биће, али је једино у Богу живот тај нестворени дар, у који је човјек уведен (по створеној природи). А самом човјеку живот припада исто као Адаму, који се тог живота с Богом (и благодати) одрекао падом.

Преко слободе личности, човјек се заиста спасава, то није спорно. Али не спасава се слободом, што је по њој боголик. Не! По тој слободи човјек може бити сушта супротност Богу, као демони, а спасава се увођењем те своје слободе у воље Божију и Његово биће, саображено Христу. Јер једино у Њему и Њиме се спасавамо, као пали, по природи. И као непали, да такво шта постоји.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 2 часа, slovoA рече

Кад ствари вежеш накарадно, таква мора бити и теологија.

Не, творевина није постојала ни имала никакав живот у себи прије стварања и увођења у Божије биће (постојање, живот). Свеједно што је то јединствен чин, постоји разлика између стварања и увођења у Божије биће. Да би нешто било уведено у биће, то нешто мора прије тога бити створено! У тренутку стварања, значи, ништа осим Бога не постоји. А то, што као створено почиње да постоји, постоји тиме, не што је створено као слободно (боголико), него зато што је уведено у Божије биће и у Њему учествује.

А шта ти питаш? Да ли је живот (биће) у који је творевина уведена нестворен? Јесте, наравно, читава творевина је уведена у Божије биће, али је једино у Богу живот тај нестворени дар, у који је човјек уведен (по створеној природи). А самом човјеку живот припада исто као Адаму, који се тог живота с Богом (и благодати) одрекао падом.

Преко слободе личности, човјек се заиста спасава, то није спорно. Али не спасава се слободом, што је по њој боголик. Не! По тој слободи човјек може бити сушта супротност Богу, као демони, а спасава се увођењем те своје слободе у воље Божију и Његово биће, саображено Христу. Јер једино у Њему и Њиме се спасавамо, као пали, по природи. И као непали, да такво шта постоји.

Nakaradno je možda tvoje čitanje, jer vidiš stvari kojih nema u mome govoru, kao da sam ja sveti četvrti ili da tvar postoji prije stvaranja ili da je ličnost nestvorena energija i druge nepodopštine i nedolične stvari  koje "projektuješ" i koje ti služe na čast, no neka to po strani.

Stvaranje se onda odnosi na stvorenu prirodu - tvar, a uvodjenje u biće na nestvorene energije: život, ljubav, dobro, vrlinu, talenat itd, ili stvaranje se odnosi na uho, a uvodjenje na sluh...i tako redom za sve i svja.

U trenutku i prije stvaranja, odnosno oduvjek "pored" Boga postoje energije, odnosno: život, dobro, vrlina...

Dalje ove ordinarne stvari koje navodiš nisu odgovor na pitanje o ličnosti, jer jasno je da se tvar stvara, a da se u nestvoreno uvodimo, i hvala ti na tom pomaku, da se bar nesto razumijemo.

No kako stoji stvar sa ličnošću jer ne ide baš da se stvara, nije tvar, a nije ni energija da se u nju uvodimo?

Držeći se Damaskina mi povodom radjanja ličnosti idemo do Adama, i duvanja duha životnog, ali i tu se možda misli na energije.

Što se tiče slobode ili makar zla, ono se ne da izvesti ni iz tvari, ni iz "gluho bilo" energija, jer već to je hula, dakle fenomen zla (slobode) je bez temelja, ili ni iz čega. 

Da li ličnost ima nešto slično, kako otprilike uči Vladika Ignjatije, ili ipak radjanje do Adama, pa da Adama nekako rješimo, jer ipak Ludovikos pokazuje da se može desiti da zamjenimo ličnost i blagodat, ili ti pokaziješ mogućnost da se ličnost proglasi za tvar.

Kao Ludovikos govorim, i bez blagodati ličnost opstaje, ne dezintegriše se.

Bez tvari ne bih se usidio tvrditi.

Bez slobode - beztemeljnisti, onog ni iz čega, ništa, je nemoguće i zamisliti.

Bez radjanja, možda kod Adama, koje je kod njega ona forma "po obrazu nasem" odnosno podobiju, Hristu. 

To nas dovodi do toga da je čovjek, kao ličnost stvoreni Hristos?, odnosno stvoreni bog, koji će možda postati, stvoreni bog po nestvorenoj blagodati.

Te bi se kada je u pitanju "razvoj ličnosti" majeutika bila jedini metod, jer ličnost za osnov ima Hrista, ne stvoreno i ne nestvoreno (prirode), nego Hrista?

[slovoA]

пре 22 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Nakaradno je možda tvoje čitanje, jer vidiš stvari kojih nema u mome govoru, kao da sam ja sveti četvrti ili da tvar postoji prije stvaranja ili da je ličnost nestvorena energija i druge nepodopštine i nedolične stvari  koje "projektuješ" i koje ti služe na čast, no neka to po strani.

Ок, прихватићу то, али пречесто управо тако наступаш, као четврта ипостас. Уосталом, шта би била та нестворена личност него четврта ипостас. Јер једино су ипостаси Свете Тројице нестворене, око тога не може бити спора, бар не, ако смо православни. И како је онда та личност човјека, о којој причаш, нестворена?

Енергије Божије јесу нестворене, али на основу чега их везујеш за Адама у Рају. На основу природе човјека, или на основу благодати? Јер, Адам ни у Рају није имао те енергије сам по себи, по природи, иако је у њима учествовао читавим бићем. То нису биле његове, већ Божије енергије, односно, благодат на основу које је Адам и живио у заједници с Богом. Али само до пада, а од пада нас благодат мимоилази. Не, по сили благодати, већ по својствима створене природе! Прије свега, по слободи, унутар које Адам може рећи не, и Богу, и благодати, што углавном и радимо.

Увођење у биће се не односи, значи, само на нестворене енергије. Јер, шта би то значило? Ако читава творевина није уведена у биће, није ни Христос васкрсао у тијелу, већ у томе (тим врлинама) што нам Бог дарује својим енергијама, тј. благодаћу? А шта је то него једна врста хиндуизма?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 9 часа, slovoA рече

Енергије Божије јесу нестворене, али на основу чега их везујеш за Адама у Рају. На основу природе човјека, или на основу благодати? 

Na osnovu toga što je to dva imena za jednu te istu stvar, blagodat su nestvorene energije.

(na osnovu ličnosti, njene volje- poslušnosti)

Ako si mislio raspravljati o odnosu  (stvorene) prirode i blagodati-energija- (nestvorene prirode) to je dobar put, i treba se osloniti na npr. IV Sabor, jer se može predpostaviti da ima analogije, sa ogradama vezanim za "eto da se smirim"  za "stvorenost i nestvorenost ličnosti", a smirenje odma daje poloda tako da kod Hrista vidimo "rodjenost", kao lično svojstvo. Budući da smo mi stvoreni u Hristu, po Hristu i za Hrista, to da se i čovječija ličnost radja izuzev Adama koji je stvoren u "po obrazu našem". Da li i na neki način i po Svetoj Trojici npr. duh, duša, tjelo, gdje bi duh bio podobije?...

Drugi put je da se raspravlha o odnosu ličnosti i blagodati...

A treći o odnosu ličnosti i stvorene prirode, gdje odmah moram da se dodatno smirim i da te "sablaznim" jer tvrdiš oboje:

1. da je ličnost stvorena.

2. da je ličnost prevazilaženje stvorenog (prirode)

пре 9 часа, slovoA рече

Али само до пада, а од пада нас благодат мимоилази. Не, по сили благодати, већ по својствима створене природе!

 Samo djelimično nas mimoilazi, jer gore si priznao da ti je život nestvoren, živiš život svoj, ne mimoilazi te. 

Ova druga rečenica je čist ateizam, uzdred ta stvorena priroda ne postoji po sebi, nego po blagodati, a još ti ne stoji radi tvoje tvrdnje da je ličnost Hristos ipostas svega svega stvorenog.

Dakle u prirodi je uvjek blagodat i ličnost, ona po sebi postoji samo kao zamisao, kategoroja, pojam, u stvarnosti ona je uvjek blagodatna i lična.

пре 9 часа, slovoA рече

Прије свега, по слободи, унутар које Адам може рећи не, и Богу, и благодати, што углавном и радимо.

Dakle, neka "sloboda" koja se ne da izvesti iz bilo koje prirode, nego iz ličnosti je "regulator" ona čini da blagodati ima ili nema, odnosno volja stvorenja čini da blagodati ima ili nema, ovde se onda Bog smirio pred čovjekom. 

Medjutim to vazi samo za to stvorenje, jer blagodati ima pa ima, i ninje i prisno.. 

Odnosno "stvorena ličnost" upravlja svojom voljom nad nestvorenom blagodaću koja je drži u postojanju, vidiš li smućenje i palo stanje u takvom izrazu.

Ne možemo se na satani ili adamovom padu, odnosno protivljenju blagodati učiti šta je to ličnost, možemo donenkle, ali je opasno da stanemo na tome zašto se ne učimo na Hristu stvoritelju i učitelju nasem.

Primjeti sljedeće, ličnost može bez blagodati, a priroda ne. Sa druge strane ličnost u smrti ostaje bez prirode, priroda se sliva, medjutim ličnost se ne sliva ni u smrti, a nesliva se ni u blagodati, nego se afirmiše i ističe.

пре 9 часа, slovoA рече

Увођење у биће се не односи, значи, само на нестворене енергије. Јер, шта би то значило? Ако читава творевина није уведена у биће, није ни Христос васкрсао у тијелу, већ у томе (тим врлинама) што нам Бог дарује својим енергијама, тј. благодаћу? А шта је то него једна врста хиндуизма?

Nije prvi put da se pravoslavnima zbog učenja o energijama ljepi etiketa da je to neka nirvana, ili da se tobož brinu: čemu Hristos, kada nas blagodat spašava?

Ti predpostavljam sanjaš da je srvarenje i uvodjenje u biće sukcesivno, da bi logički ukopio stvar, odnosno razmišljaš na nivou metafizike, istine, a ne otačkom u kone je bogoslovlje put u nestvorenu svjetlost i ništa drugo.

ili tobožnje pitanje :čemu (ličnost) Hristos kad se spasavamo (svetotroičnom) blagodaću energijom?

To je kao dragoj kažeš volim (energija) šta ćeš mi ti (ličnost)

Nije sav domostroj izmedju ovaploćenja i vaskrsenja, nego izmedju stvaranja i vaskrsenja, suda. 

I prije ovaoloćenja su se javljali sveti blagodoću, a ovaploćenje (jedinstvo priroda u ličnost IsHs) nije ukinulo blagodat (slavu), niti smeta jedno drugom, kao što procesni um tlapi.

Jedinstvo priroda u ličnosti IS je jedinstveno i nije na nas primjenjivo, osim u smislu jedinstva stvorenog i nestvorenih energija nestvorene prirode. Odnosno spasenja tvarne prirode, tako da ona postaje ravnopravna u Hristu, to je novost koju Hristos donosi.

Medjutim to nikako ne znači da je stvorena priroda u Hristu dovoljna, da treba Hrista ostaviti bez njegovih nestvorenih energija, kao što nalazimo kod jertika, ljušturu Hrista, ovezblagodaćenog Hrista, pojam i ideju Hrista... mrtvog boga kojeg onda naknadno pneumatizujemo.

пре 9 часа, slovoA рече

, прихватићу то, али пречесто управо тако наступаш, као четврта ипостас

nemoj da huliš, ako ti svjetlim to je zato što sam sličan Svetoj Trojici, jer je nije moja sila, nego blagodat u nekoj i minimalnoj mjeri, po daru, trudu i stradanju.

Nisam umislio da imam blagodat pa da je nikad ne steknem, ali nisam ni bezumni jeretik da je odričem.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Ako verujemo da je u Starom Zavetu bilo svetitelja, a Hristos je doneo spasenje tvarne prirode, je l' to znači da su svetitelji pre Hrista bili sveti na drugačiji način od novozaveznih, tj. da su bili sveti, a da im priroda nije bila sveta, već samo ličnost? A pošto je ličnost sveta blagodaću, a priroda ne postoji sama po sebi, nego samo blagodatno i lično, onda ispada da prirode pre Ovaploćenja nije ni bilo.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 сат, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Ako verujemo da je u Starom Zavetu bilo svetitelja, a Hristos je doneo spasenje tvarne prirode, je l' to znači da su svetitelji pre Hrista bili sveti na drugačiji način od novozaveznih, tj. da su bili sveti, a da im priroda nije bila sveta, već samo ličnost? A pošto je ličnost sveta blagodaću, a priroda ne postoji sama po sebi, nego samo blagodatno i lično, onda ispada da prirode pre Ovaploćenja nije ni bilo.

Ne znači bili su sveti na isti način blagodaću, kao i današnji svetitelji, jer blagodat osvećuje. U Hristu je savršenstvo zbog jedinstva priroda, koje su inače apsolutno različite.

Sama tvar i pored ovaploćenja odnosno ostvarenog (navodnog) jedinstva u ličnosti Isusa Hrista bi bila spašena bezblagodatno, neenergetski, kao npr, brak bez ljubavi. Što i vidimo kod katolika, kao posljedicu negiranja nestvorenosti energija, Crkvu kao okoštalu instituciju.

Dakle pojednostavljeno, Stari Zavjet je imao blagodat, a nije imao Hrista, dok katolici imaju Hrista, ali nepriznaju nestvorenost blagodati.

Iguman Vasilije Gondikakis meni na pitanje o odnosu pneumatologije i hristologije reče: gdje nema jednog nema ni drugog, odnosno valljano čitanje i življenje Starog Zavjeta i blagodati vodi i predosjeća Hrista, a bezblagodatni, neenergetski "Hristos" nije Hristos, živi , blagodatni Bog otaca naših, nego ideja, idol, pojam.

 

Što se tiče toga da li se osvećuje priroda ili ličnost, za priroda sigurno da što vidimo u svim činodejstvima, a za ličnost ne znamo šta je, pa je odgovor težak, ali i pored toga da, jer sveti Vasilije ukazuje na ličnost, a mošti na osvećenje prirode, ne znam da li ih ima u starom zavjetu, ukoliko nema- imaš odgovor.

Ovo potonje vidim kao logičko žongliranje i to ne dosljedno jer: Kako si izveo zaključak da prirode nema prije ovaplićenja, nema stvorene prirode u Logosu, ali je priroda stvorena i održavana blagodaću, a ličnost (Adam) joj je od početka nosilac što vidimo po stanju

Sveto, slavno i blagodatno je sve ono što je po nestvorenoj energi, svet je po prirodi jedino Trojični Bog, sva stvorena priroda se osvećuje kako vidimo u Crkvi, uvjek po volji nosilaca prirode odnosno konkretnih ličnosti koje vrše prinos i osvećenje tvari, odnosno učlanju je u Hrista, dodaju, pričešćuju Jedinome Svetom Jednom pojedinačnom Isusu)- u kome je jedinstvo stvorenog i nestvorenog, odnosno osvećenje tvari. Sveti su i Otac i Duh, ali u Hristu je osvećenje stvorene prirode, on je arhijerej. Sledstvenonje što je kod naših arhijereja osvećenje, Nova savršena blagodat, Novi Zavjet. U kome je po mjeri naseg jedinstva sa Isusom i stvoreno blagodat, ne zato što jeste, nego onda kada je ono njegovo i stvoreno osvčuje, odnosno ništa nemože odvojiti stvoreno od blagodati, ono je nerazlučno. Zato kada @Slovo A govori o stvorenoj prirodi grješi jer podrazumjeva razlučivanje. To znači i to kada gledaš bilo šta stvoreno, gledaš i nestvoreno, a gledaš Gospoda, a da si sveti ikonopisac onda bi vršljo po tvari dok ti se u njoj svetom tajnom ne objavi Gospod.

Kod ovih personalista, sve se temelji na ličnosti, a pojam ličnosti su posudili iz psihijatrije valjda da bi nas pokusali proizvesti u patološke ličnosti, i prevlastiti.

Crkveni pojam ličnosti (im) nedostaje, meni ne smeta ni da to zauvjek ostane sveta tajna, ili crkveni pojam čovjeka, ne metafizičko animal racionale, nego slika Hristova, odnosno suština čovjeka je Hristos. Da, ali kako? pita Atanasije.

Strašno je to, biti protivu svoje suštine, a još strašnije suočiti se sa takvom svojom suštinom, to je Strašan Sud, lako je sa nekim transcendentnim Bogom koji je izvan svjeta, i izvan naše šuštine, tu još ima prostora za bjeg.

Sad će ovaj @Slovo A da kaže da sam se proglasio za šutog, nisam mislim na blagodatno, a ne ipostasno i ne (nestvorene)prirodno prisustvo Boga u svima nama.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Nisam razumeo ovo za starozavetne do kraja, ,,imaš odgovor" se pretpostavljam odnosi na to da ukoliko nema mošti u Starom Zavetu samo je ličnost sveta, ali prethodno ste ukazali da je priroda svakako sveta kod svetih?

Besmisleno je ovo što sam napisao da ,,prirode nema". U principu, hteo sam samo da ukažem na određeni ,,statični aspekat" koji nekako intuitivno, možda pogrešno, povežem sa prirodom. Blagodat je kretanje, ali ono što me muči je odnos kretanja i suštine, tj. kretanje ne bi smelo da menja suštine, jer onda ne bi bilo bića, već samo večne promene. Nekad kad smo diskutovali napisali ste mi da je identitet istovetnost samom sebi i da tu nema promene, ali ono što nisam pitao tad je sa čime ta statičnost i istovetnost samom sebi ima veze, sa prirodom, ličnošću, dušom, telom, voljom... Dakle, pitanja glase: postoji li stajanje, kakav je odnos između kretanja i promene, i prirode i kretanja?

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 сат, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Nisam razumeo ovo za starozavetne do kraja, ,,imaš odgovor" se pretpostavljam odnosi na to da ukoliko nema mošti u Starom Zavetu samo je ličnost sveta, ali prethodno ste ukazali da je priroda svakako sveta kod svetih?

Besmisleno je ovo što sam napisao da ,,prirode nema". U principu, hteo sam samo da ukažem na određeni ,,statični aspekat" koji nekako intuitivno, možda pogrešno, povežem sa prirodom. Blagodat je kretanje, ali ono što me muči je odnos kretanja i suštine, tj. kretanje ne bi smelo da menja suštine, jer onda ne bi bilo bića, već samo večne promene. Nekad kad smo diskutovali napisali ste mi da je identitet istovetnost samom sebi i da tu nema promene, ali ono što nisam pitao tad je sa čime ta statičnost i istovetnost samom sebi ima veze, sa prirodom, ličnošću, dušom, telom, voljom... Dakle, pitanja glase: postoji li stajanje, kakav je odnos između kretanja i promene, i prirode i kretanja?

 

Samoistovjetnost sustog, odnosno to da je neko susto, samoistovjetno samome sebi ne islkljucuje kretanje ili stajanje, zamrznutih slika bas i nema u prirodi, ali neke stvari se ipak ne mogu promjeniti, jedna od njih je ličnost, bez obzira na promjene stanja i sve turbulencije, nikada ti nećeš biti ja ni ja ti, ali u Hristu ćemo se poistovjetiti, bez slivanja.

Ovde imaš kad sveti Siluan govori o blagodati u tijelu, onoj kakvu su imali sveti mučenici, i zbog te blagodati su sveti, a ne samo zato što su ubijeni. Izgleda mi da je to veći stepen od blagodati u duši.

Ti ovde kretanje shvataš kao prelivanje suštine, kao njeno ispostavljanje slično onome koje imamo u tehničkom svjetu, gdje se sve uključuje jedno u drugo i besmisleno je bez tog uključivanja.

Problem sa kretanjem Boga je da uprostimo u tome u odnosu na šta se on kreće kada prije stvaranja nema ničega osim Njega, još u antici imaš ideju o nepokretnom pokretaču i ta nepokretnost je božanski atribut..

Sama misao da je Bog živ ukazuje na kretanje, osim toga ishodjenje i radjanje su neka vrsta bezvremenog i bezprostornog kretanja, vrlo uslovno govoreći kretanja, ustvari razlikovanja (Ipostasi) unutar jedne suštine, dok se za energije koje su Bog ad extra može takodje uslovno primjeniti pojam kretanja u odnosu na suštinu, a od stvaranja u odnosu ma tvar, ali u smislu vječnog kretanja u odnosu na vremeno, kretanje stvorenog u odnosu na nestvorene, gdje je opet pojam kretanja vrlo relativan zbog apsolutne razlike, analogija koja bi mogla da posluži kao primjer je kretanje npr voza i kretanje misli, ali vidimo da se prečesto to prepliće uparuje i ne razlikuje.  A osnovna konfesionalna zabuna je u tome što se ove energije (blagodat) mjenja u metafiziku, zbog toga što bespočetna blagodat može da ima i svoj jevandjeljski, slovni izraz, slovo se prihvata, ali se blagodat odbacije i dobivamo zapadnu filozofsku tradiciju u logičkim spletovima.

Tu su dva pitanja jedno je odnos nestvorene božanske sušine i nestvorene blagodati...

A drugo je odnos stvorene sustine i nestvorene blagodati ( blagodat u tjelu) Koje katolici i masa onih koji su unutar naše Crkve negiraju, kao što negiraju i razlikovanje suštine i energija.

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Da, hvala! Kad se molim zapravo, uvek sam u dilemi da li Bogu treba aktivno da se obraćam, ,,insistiram", krećem se, težim, ili ćutim, ugasim misli, i čekam blagodat, tj. stojim pred Bogom. Nekad mi se čini da je prvo ispravno, a nekad drugo.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@slovoA Kako je ličnost stvorena, zar ti ne učiš da je individa biološka ipostas, a ličnost eklisiološka ipostas koja nastaje u zajednici sa episkopom? Pa nije valjda episkop tvorac, valjda otac?

 

 

[slovoA]

On 14.1.2023. at 12:57, Hadzi Vladimir Petrovic рече

nemoj da huliš, ako ti svjetlim to je zato što sam sličan Svetoj Trojici

Не, не свијетлиш ми, то је нека твоја пројекција. Мало чудна, додуше. Свеједно што човјек заиста јесте сличан Светој Тројици (Богу), мало је чудно кад се сам ту препоручује (без те друге Двојице).