Пред лондонским судом поднета тужба против СПЦ због случајева педофилије

[Благовесник]

пре 6 минута, Брка Жарковачки рече

пар нормалних људи 

Пар нормалних људи... Само  пар нормалних људи?  КАКО ТЕ НИЈЕ СРАМОТА?! 

[Лазар Нешић]

пре 6 минута, Благовесник рече

Пар нормалних људи... Само  пар нормалних људи?  КАКО ТЕ НИЈЕ СРАМОТА?! 

Јесте, у врху СПЦ има само пар нормалних људи. Па срамота ме је због тога, наравно ...

[Bokisd]

Ne znam, ispada SPC kao neko zlocinacko udruzenje,,.... mislim, svi smo ljudi i podlozni slabostima, ali tako lako optuzivati celu jednu organizaciju za najstrasniji nemoral je prosto neverovatno, .... 

[[email protected]]

нема јурисдикције,глупост 

[Натан]

пре 17 часа, Bokisd рече

Ne znam, ispada SPC kao neko zlocinacko udruzenje,,.... mislim, svi smo ljudi i podlozni slabostima, ali tako lako optuzivati celu jednu organizaciju za najstrasniji nemoral je prosto neverovatno, .... 

Па не оптужују они тебе и мене, за њих Црква није што и за нас, већ Њену администрацију..

Богу хвала на овим невољама, оне су потребне да се мало прочисте редови међу црквеним ћатама, кад већ неће сами, претерали су.

[[email protected]]

On 29.1.2019. at 15:51, Натан рече

Па не оптужују они тебе и мене, за њих Црква није што и за нас, већ Њену администрацију..

Богу хвала на овим невољама, оне су потребне да се мало прочисте редови међу црквеним ћатама, кад већ неће сами, претерали су.

ovo nije tačno

[Натан]

пре 20 часа, [email protected] рече

ovo nije tačno

Како није? Нећемо ваљда ти и ја да одговарамо за грешке које су правили шефови у Цркви?

[[email protected]]

пре 10 часа, Натан рече

Како није? Нећемо ваљда ти и ја да одговарамо за грешке које су правили шефови у Цркви?

Ovo je napad na celokupnu SPC,da je pojeidnačno i personalizovano  i podnosilo bi se pojedinačno a ne grupno.Sve ovo ,još bez ikakve pravne jurisdikcije, je sa ciljem pritiska i narušavanja ugleda SPC u narodu , po svim anketama posle vojske SPC je druga institucija kojoj narod veruje. 

[александар живаљев]

ПОГЛЕДИ

Фрескно осликавање мрља

СПЦ се више бави националним и политичким, а мање моралним, хуманитарним и хришћанским вредностима, па, сем реторичких критика, избегава да јасно осуди своје свештенике који су се одали неморалу

 

Аутор: Бошко Јакшић среда, 06.02.2019. у 18:00

Српска православна црква изведена је пред суд у Лондону због сексуалног насиља њених свештеника, по тужбама грађана Босне и Херцеговине и Србије.

Зашто у Лондону? Зато што подносиоци шест тужби процењују да правду не могу да очекују ни од судова СПЦ-а, ни од правосуђа државе које је такође ставило повез преко очију. Зашто против цркве, а не против свештеника по имену и презимену? Зато што су се црквени традиционалисти оглушивали о појединачне случајеве, па СПЦ сноси колективну одговорност због прикривања.

Једна од адвокатских канцеларија у Лондону постаје тако епицентар процеса од којег се очекује да разбије тмину која покрива педерастију, педофилију и сексуална злостављања у крилу цркве, укључујући и њене високодостојанственике.

Феномен је глобални, криза око педосексуалних свештеника уздрмала је темеље Римокатоличке цркве откако је „Бостон глоуб” почео да пише о систематском заташкавању скандала педофилије у САД. Папа Бенедикт Шеснаести извинио се 2008. жртвама, али тек је папа Фрања питање моралног прочишћења цркве поставио на прво место својих приоритета. Истрага у Пенсилванији изнела је пред јавност имена више од 300 прелата, укључујући и једног кардинала који је деценијама доприносио прикривању злостављања више од хиљаду деце.

Папа је прошле године сазвао бискупе из свих крајева света на први скуп посвећен питању педофилије. Недавно је, неколико недеља пре новог састанка прелата о заштити малолетника у окриљу цркве, признао да је црква „рањена властитим грехом јер није знала да слуша крике жртава”. Католички бискупи у САД отварају телефонску линију за притужбе на црквене предаторе. Магазин „Шпигл” објавио је извештај немачке бискупске конференције који садржи више од 3.600 случајева у периоду 1946–2014, у које је умешано 1.600 свештеника. У Пољској је снимљен филм „Свештенство”, посвећен само једној теми: сексуалној злоупотреби деце.

Док се пита како је примила толико педофила, Римокатоличка црква покушава да се реформише, обнови нарушено поверење у посрнуле божје људе и врати се темељним вредностима вере. Моли се за сопствено спасење. Папа је кренуо исусовским Путем бола. Када су га питали како родитељи треба да се односе према геј детету, рекао је: „Не осуђујте, разговарајте, слушајте”. Патријарх српски Иринеј, пре пет година – уочи параде поноса у Београду – знао је да каже да су велике поплаве опомена Господња због припреме „скупа безакоња и мрског порока”.

СПЦ се више бави националним и политичким, а мање моралним, хуманитарним и хришћанским вредностима, па, сем реторичких критика, избегава да јасно осуди своје свештенике који су се одали неморалу. Иринеј и чланови Синода свакако су упознати са случајевима педофилије, али тврдо крило СПЦ-а заступа лицемерну тезу да је скандале боље прикрити или сачекати да застаре, него их јавно осудити – уз подршку државе која цркви пружа алиби ћутања јер се суд СПЦ не оглашава без пресуде грађанског суда.

Прва афера у крилу СПЦ-а тицала се епископа Епархије врањске Пахомија. Четворица дечака сведочила су да их је сексуално злостављао владика који се Богу заклео на скромност, а као бивши монах не би смео да има сексуалне односе. Тврдило се да је у трочланој комисији која је требало да испита скандал био и садашњи патријарх.

После маратонског процеса, грађански суд је – уз притиске тадашње власти ДС-а и ДСС-а – владику у два случаја ослободио „због недостатка доказа”. Друга два случаја временом су застарела, баш као и поступак против Илариона, некадашњег старешине манастира Хопово, осумњиченог за навођење дечака на „недозвољене полне радње”.

Ту је и случај епископа зворничко-тузланског Василија (Љубомира Качавенде), који је у средишту процеса који се отвара у Лондону. „Распућин СПЦ-а” дуже од деценије се сумњичи за педофилију, али ни фотографије које га приказују како се љуби са млађим мушкарцем нису разбиле тишину, као ни снимци блудничења на дан сахране патријарха Павла. За покретање истраге није било довољно ни сведочанство бившег Качавендиног ђакона оца Серафима (Бојана Јовановића), који у књизи „Мафија у Цркви” пише о шокантном разврату и блуду са дечацима који нису смели да буду старији од 11 година. Синод је Качавенду, на његов захтев, 2012. пензионисао „због здравствених разлога”.

Пензионисани Качавенда служио је јануара 2018. божићну литургију у манастиру Света Петка у Бијељини, а осам месеци касније присуствовао је свечаној архијерејској литургији поводом освештања темеља српско-руског храма и предводио литију бањалучким улицама.

Морам да се вратим на Римокатоличку цркву, коју – у апсурдном и бизарном екуменизму – са српском црквом спаја педофилија. Сличност ту престаје, јер папа јавно осуђује, док српска црква срамно ћути, иако се у ставу према педофилији или хомосексуализму ни по чему не разликује од западних хришћана. Сваки покушај да се процес у Лондону представи као још једна „завера споља” биће лажна камуфлажа, опасан маневар чији је циљ да жртве у име „вишег циља” не брукају институцију којој грађани Србије верују, мада све мање.

Ћутање СПЦ-а, спречавање дебате и неспремност да се јавно дистанцира од свештеника који су били повезивани са оптужбама за педофилију, није само фрескно осликавање мрље на сводовима цркве, већ и убацивање верника у грех који наноси велику штету моралном лику читаве Србије. Зашто СПЦ прећуткује или минимизира грешно понашање свог свештенства? Време за стрпљење истиче. Легат патријарха Иринеја и његовог Синода биће мерен и начином на који се односи према кризи коју црква не може да сакрије.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листаhttp://www.politika.rs/scc/clanak/421740/Pogledi/Freskno-oslikavanje-mrlja

[александар живаљев]

У потпису – Британија

Наташа Јовановић 01/02/2019 Друштво, БРОЈ 555 

 

Да ли би судски поступак против СПЦ у Лондону могли да креирају управо они који су се кроз историју показали највећим мајсторима за фалсификовање доказа?

Ако ће слике на изложбама о масовном убијању збуњивати будуће гледаоце, као што збуњују ове данашње, ако и они побркају године и деценије када су та сведочанства направљена, онда се намеће један закључак – злочини се мењају, али не престају. Геноцид који се данас врши није исти као онај који је окончан 1945, али тешко нама ако мислимо да је битно другачији“, написао је академик Милорад Екмеџић поводом отварања изложбе Геноцид над Србима 1941–1945/1991–1992. Изложбена поставка, архивска грађа, вредна сведочанства из Другог светског рата и потоњих сукоба на нашим просторима, фотографије са вуковарског ратишта и глинских стратишта, као и експонати из Јасеновца, након поставке у Београду пребачени су у конак манастира Свети Никола, у Епархији врањској. Архива Института за изучавање геноцида над Србима, који је залагањем владике Пахомија могао да настави с радом, запаљена је у подметнутом пожару, месец дана пре изношења доказног материјала у процесу против Слободана Милошевића у Хашком суду.

БЕЗОЧНИ НАВОДИ Око 1.600 докумената непроцењиве историјске и документационе грађе нестало је у пламену. Истовремено, против владике Пахомија кренуле су оптужбе за педофилију, ширене сумње у малверзације… Безочни наводи, никад ни потврђени ни оповргнути, остали су да лебде, не изнад глава уклоњеног епископа већ изнад целокупног клира СПЦ. Прича о Институту и архивској грађи коју је владика чувао пала је у заборав. Ова о његовим наводним непочинствима за која се терети цела СПЦ, а која су одбачена пред домаћим судовима, тек чека свој епилог у Лондону. Високи суд у Лондону бавиће се и предметом владике Качавенде, који је управљао епархијом с највише српских жртава у последњим ратовима. У тексту о покушајима стварања аутокефалне цркве у Босни Јово Бајић бележи: „У време када се 15. маја 1992. године у центру Тузле, на Брчанској малти, десио злочин, када је мучки нападнута колона Југословенске народне армије, у Београду је заседао Свети архијерејски сабор Српске православне цркве где је био и епископ зворничко-тузлански Василије. Чим је сазнао шта се догодило, епископ Василије је кренуо у Тузлу. Када је дошао надомак Тузле, успоставио је везу са челником тузланских Муслимана Селимом Бешлагићем, који је тада био председник Кризног штаба, и саопштио му да намерава да дође у Тузлу, на шта му је Бешлагић одговорио: ’Боље ти је да не долазиш.’ Био је то знак да православни свештеници Зворничко-тузланске епархије, како се не би поновила трагична историја из претходна два рата, морају напустити насеља у којима су Срби били у мањини и повући се са својим народом према Бијељини и Мајевици, и другим местима где је била успостављена српска власт. Ново епархијско седиште премештено је у Бијељину, а ниједан свештеник ни монах није отишао с простора Зворничко-тузланске епархије“. По сведочењима из најскорије прошлости, владика је у ратним условима обављао ваљано своју владичанску службу. Кривица за коју се терете наши епископи није доказана пред домаћим судовима, нити у црквено-судском поступку, који приликом пензионисања и склањања са катедри поменутих владика СПЦ није покретала. Епископи су, подсетимо, уклоњени из епархија без донете ослобађајуће или осуђујуће пресуде. Српска црква је тада постала талац потенцијалне тужбе. Њено нечињење сада је неко уочио и препознао шансу коју оно пружа.

ЛИК НЕМОРАЛНОГ МОНАХА О тој шанси известио нас је адвокат Младен Кесар, који пред Високим судом у Лондону заступа оштећене у шест тужби против Српске православне цркве због педофилије. Правни основ за надлежност суда у Лондону нађен је у факту да је СПЦ препозната и пред правним системом Велике Британије, будући да на простору ове државе има своју епархију. Младен Кесар рекао је за Радио Слободна Европа да сада тужена страна треба да одговори на тужбу, а онда ће се суд одредити како ће се парница водити: „То може бити на неки начин прекинуто или промењено од тужитеља и туженика, тако да они могу поднети суду захтеве за разне процедуралне радње и то ће одредити начин на који ће парница бити вођена.“
Занимљиво, реч је о суду који је по предмету тужбе осам породица из Приштине чији су чланови убијени на мучки начин, и то пред очима британског КФОР-а, пресудио да британске трупе, надлежне да бране Србе у региону Приштине, јесу биле одговорне, али не и криве. Случај се упркос доказима и сведоцима од интегритета, те мењању судских инстанци, практично није померао с почетне тачке. „Бавим се људским правима и била сам у прилици да оспорим правоснажност одлуке као што је незаконито одузимање слободе, али се никада раније нисам сусрела са оваквим правним препрекама“, рекла је тада у разговору за „Печат“ адвокат Јованка Савић.
За познаваоце енглеске политике на Балкану пресуда о питању одговорности КФОР-а на Косову није била изненађење, као што ни сада није потребно уложити већи напор па правилно претпоставити да би ова тужба против СПЦ могла имати другачију завршницу.
Кампања медија задужених годинама уназад да дају свој непроцењиви допринос у урушавању угледа СПЦ и конструисању лика неморалног монаха могла је да почне. Подсећања ради, поред извештаја адвоката из Лондона који заступа породице оштећених, медији су се осврнули на никад потврђене, што их не чини мање гнусним, оптужбе против епископа. Један новинар поставио је питање како је„пензионисани Качавенда, са бременом тужбе за педофилију и убиство, предводио литију у центру Бањалуке приликом освештања српско-руског храма“ и истакао: „Осумњичени педофил међу дјецом промовише Светосавље.“ Трагом чињенице да је међу подносиоцима тужбе пред лондонским судом и Бојан Јовановић, некадашњи ђакон који је пре неколико година јавно оптужио данас пензионисаног владику Зворничко-тузланске епархије за сексуално узнемиравање, новинар фабулира: „Његов живот више сличи животу какве распусне поп-звијезде, све са кичастим дворцем, са теревенкама, са младићима у загрљају…“

ПРСТИ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ Није овде реч о дубоком неразумевању позадине случаја. Лондонска тужба послужила је појединим медијима да направе „догађај“, а инструментализовани медији су светским моћницима дали прилику да се обрачунају са СПЦ и то у тренутку када она показује непомирљиви став по питању одбране територијалне целовитости Србије и одбране црквено-канонског поретка у Украјини. У том контексту треба тумачити и питање како је одређена надлежност суда на коме треба да се утврди грађанско-правна одговорност високих клирика из СПЦ када тужени немају пребивалиште у Лондону. Али од проблема надлежности Лондонског суда занимљивије би било знати како је уопште Велика Британија одређена да баш њени судови изврше обрачун са СПЦ. Да ли се у најављеном будућем процесу назиру прсти енглеске обавештајне службе, чији је рад на балканским територијама започет још деведесетих година, када су и одређена лица која данас могу да буду злоупотребљена у судском поступку?
Дубоко узнемирава и то да би овај монтирани поступак могли да креирају управо они који су се кроз историју показали највећим мајсторима за фалсификовање доказа, те чињеница да би кроз њега СПЦ могла да одговора за владике које су у крајишничким епархијама у преломним временима биле на висини својих владичанских задатака. Кад прође и овај притисак на Србе и Србију, треба се озбиљно позабавити сада већ антологијским предлогом српског адвоката и књижевника Драгише Васића који је у току Другог светског рата записао: „Ако преживим овај рат, основаћу на Београдском универзитету катедру за мржњу према Енглезима.“

Подели

http://www.pecat.co.rs/2019/02/u-potpisu-britanija/

[александар живаљев]

Tužba protiv Srpske pravoslavne crkve pred britanskim pravosuđem: „Pedofilija je dokazana, traži se odgovornost“

Piše: BBC News na srpskom18. aprila 2019. 18.11 Izmenjeno: 22. aprila 2019. 04.03

  

BBC Marija* danas pokušava da nastavi život i nadoknadi sve što je propustila posle traumatičnog događaja.

Marija* i njene drugarice pevale su u crkvenom horu i često pomagale seoskom svešteniku oko službe i svakodnevnih obaveza.

Imala je 12 godina kada je primetila da se sveštenik prema njoj ponaša „neprimereno“.

„Sve češće je počeo da me mazi, pokušavao da me zadrži u crkvi, postavljao pitanja koja su neprikladna i za mene i za njega. Da bi na kraju uradio to što je uradio“, priseća se ona.

Zbog krivičnog dela obljube nad detetom pomenuti sveštenik osuđen je na pet godina zatvora pred jednim od sudova u Srbiji.

Marija danas ima 19 godina i jedna je od šest građana Srbije i Bosne i Hercegovine koji tužili Srpsku pravoslavnu crkvu zbog pedofilije pred Visokim sudom u Londonu.

„SPC nije stvorila mehanizam da zaštiti mlade i sve one ljude prema kojima su sveštenici bili nasilni i maltretirali ih“, objašnjava predmet tužbe za BBC na srpskom advokat tužitelja Mladen Kesar.

Dok se čeka odluka suda da li će prihvatiti slučaj, Srpska pravoslavna crkva se za sada ne izjašnjava povodom ove tužbe.

Na pitanja BBC na srpskom za komentar povodom ovog slučaja iz Srpske pravoslavne crkve nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.

Britanski sudovi mogu da prihvate tužbe iako tužitelji dolaze van bitanskog područja, pod uslovom da se pokaže veza sa Velikom Britanijom – u ovom slučaju to bi bio ogranak SPC u Britaniji kojim, prema ustavu srpske crkve, upravlja Patrijaršija, objašnjava advokat Kesar.

Tužitelji se nadaju da će ovaj postupak ohrabriti crkvene zvaničnike da „očiste redove od takvog ponašanja i kriminaliteta“, poput sistemske borbe protiv pedofilije koja je najavljena sa najviših državnih pozicija u Katoličkoj crkvi.

„Verujem, ali ne idem u crkvu“

BBC Marija* kaže da veruje u Boga ali da više ne ide u crkvu.

Tišinu sunčanog prolećnog dana u malom južnobanatskom selu povremeno prekida zvuk automobila koji prolaze glavnom ulicom.

Deo druma pokriva hladovina koju pravi visoki crkveni toranj bogomolje iz 19. veka.

Ograda crkvenog dvorišta zaključana je katancem, a preko puta su prodavnica i škola.

„Meni je u početku sve to bilo normalno. Pomazi te po kosi, poljubiš mu ruku i pričestiš se“, kaže Marija.

Crkva je za decu u selu bila mesto čestih okupljanja, a roditelji nisu imali razloga za brigu kada su tamo, priseća se Marija.

Posle službe bi obično neko od dece otišao do prodavnice po grickalice i sok i onda bi zajedno, u društvu sveštenika, sedeli i pričali u prostorijama crkve.

Mariju je sveštenik sve češće zadržavao kada svi odu, kako bi „pomogla i počistila“.

Neretko mu je pomagala i dok je svetio vodicu i sekao kolač meštanima u selu. Takva vrsta crkvenih aktivnosti joj je bila zanimljiva tada, priseća se ona.

„Međutim, obrlati te oko malo prsta. Prema mom mišljenju, on je to svesno uradio jer je znao da sam ja bila bez roditelja, živela sa bakom i dekom i imala probleme sa drugom decom.

Znate, deca se manje druže sa vama ako odrastate bez roditelja“, kaže Marija.

Pedofilija SPC The British Broadcasting Corporation

Nakon traumatičnog događaja problemi su tek počeli, kaže ona.

„Opale su mi ocene, počela sam da pušim i bežim od kuće. Gledala sam samo da mislim na nešto drugo, jer to je bio veliki teret za mene“, priča Marija.

Iz straha nikome ništa nije govorila. Bojala se da joj neće verovati.

Međutim, njeni staratelji – baka i deka – primetili su da se ponaša drugačije.

Jednog hladno februarskog dana, kada Marija nije došla iz škole, započeli su potragu po selu.

Čuli su da je neko njenu školsku torbu video kod popa.

„Prvo nije hteo da nam otvori vrata, bio je zbunjen. Onda je priznao da je torba kod njega ali da ne zna gde je ona. Posle smo saznali da ju je odvezao do obližnje varoši i ostavio tamo“, kaže Marijin deda za BBC na srpskom.

Iako je Marija tada poricala da se „sa popom nešto desilo“, odlučili su da prijave slučaj socijalnoj službi.

Ubrzo su se uključili i drugi nadležni organi, te je urađeno medicinsko veštačenje.

Njihove sumnje su potvrđene. Suđenje je trajalo dugo, a optuženi je sve poricao.

BBC Marijin deka je prvi primetio čudno ponašanje kod njegove unuke.

Prema presudi u koju je BBC na srpskom imao uvid, sveštenik je osuđen na pet godina zatvora zbog krivičnih dela obljuba nad detetom i obljuba nad detetom u pokušaju.

„Iz Srpske pravoslavne crkve niko nikada nije dolazio, niti zvao telefonom posle svega. Ama niko se nije ni pojavio. Krstu svaka čast, ali prema crkvi kao crkvi danas nemam nikakav odnos“, kaže Marijin deka.

Iako su čuli da je sveštenik raščinjen, dodaje on, sveštenik se u mantiji „motao po selu i oko crkve“ i u toku suđenja – sve dok nije otišao na odsluženje kazne u zatvor.

Ni Marija više ne ide u crkvu.

„Ja verujem u Boga, ali ne idem u crkvu. Više nemam taj osećaj povezanosti sa crkvom i lepim stvarima koje se u crkvi rade“, navodi ona.

Odgovornost crkve

Kakva je odgovornost crkve i ima li je u Marijinom i sličnim slučajevima?

Njeni pravni zastupnici u Londonu tvrde da ima.

„Crkva je znala za takvo ponašanje i nije učinila ništa da bi stvorila mehanizme nadzora, kažnjavanja, odstranjivanja ljudi iz njihovih redova i zaštite lice koja su bila žrtve“, objašnjava advokat Kesar.

On dodaje da se ovakvi slučajevi nisu desili „preko noći ili jedanput“, te da u šest slučajeva koji su predmet tužbi ima primera iz Srbije, Bosne i Hrvatske.

Tvrdnju da se Srpska pravoslavna crkva već dugo „suočava sa slučajevima pedofilije“ ponavlja i Bojan Jovanović, jedan od pokretača tužbe u Londonu.

BBC Bojan Jovanović, nekada otac Serafim, među prvima je u javnosti govorio o „organizovanoj pedofiliji“ unutar SPC

Kao bivši sveštenik SPC – jerođakon Serafim – u eparhiji zvorničko-tuzlanskoj u Bosni i Hercegovini, Jovanović je krajem 1990-tih godina radio kao veroučitelj u Bijeljini, ali i u vladičanskom dvoru penzionisanog episkopa Vasilija Kačavende.

Kačavenda je godinama unazad dovođen u vezu sa pedofilijom, o čemu je Jovanović više puta javno govorio u medijima, ali i pred Sinodom SPC, najvišim crkvenim telom.

„Svedočio sam o tim događajima, kako se dovode maloletnici iz manastira, škola, kako se vrši podvođenje dece“, kaže Jovanović za BBC na srpskom.

Optužbe na račun Kačavende – da ga je seksualno uznemiravao i tražio da podvodi decu – Jovanović je detaljno izneo u knjizi „Mafija u crkvi“, izdatoj 2014. godine.

Uprkos tome, Kačavenda do danas nije krivično odgovarao.

Kada su 2012. godine u javnost isplivali snimci bivšeg vladike u intimnom odnosu sa mlađim muškarcem, Kačavenda je „zbog bolesti“ podneo ostavku.

Policija se nije javno izjašnjavala o verodostojnosti tih snimaka.

Bojan Jovanović: Crkva se dugo součava sa pojavom pedofilije The British Broadcasting Corporation

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej je dve godine kasnije u izjavi za Kurirrekao da su kružile razne priče o Kačavendi.

„…Priča uvek ima. Čim smo dobili dokaze, protiv vladike zvorničko-tuzlanskog preduzete su određene mere, odnosno, penzionisan je“, rekao je patrijarh.

Upravo ovu izjavu aktuelnog patrijarha, ali i slične koje su dali drugi episkopi, advokat Kesar uzima kao dokaz da je crkva „imala saznanja“ o pedofiliji.

„SPC se pravi da problema nema i ignoriše ga. Zato je kao organizacija koja te ljude postavlja, školuje i premešta iz parohije u parohiju odgovorna za pogreške koje su sistemske“, kaže Kesar.

Umesto ignorisanja problema, crkva mora uspostaviti sistem kojim će zaštiti svoje vernike, posebno decu, dodaje on.

Prema pisanju nedeljnika Vreme iz 2013. godine, ostavci Kačavende prethodila je i istraga Sinoda na osnovu žalbe trojice đaka cetinjske Bogoslovije da ih je episkop seksualno napastvovao, te da ih ucenjuje.

---

Optužbe za pedofiliju u SPC:

Odgovornost pojedinih vladika koji su prijavljeni za pedofiliju u Srbiji do danas nije utvrđena pred civilnim sudovima. Ova tri slučaja su izazvala veliku pažnju javnosti:

• Vladika vranjski Pahomije (svetovno ime Tomislav Gašić) optužen je 2002. godine za seksualno zlostavljanje dvojice maloletnika. Posle višegodišnjeg postupka, 2006. je oslobođen zbog zastare predmeta.
• U martu 2013. godine, Osnovno tužilaštvo u Vranju pokrenulo je predistražni postupak protiv Pahomija, nagon novih optužbi za seksualno zlostavljanje. Godinu dana kasnije, Tužilaštvo utvrđuje da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.
• Tokom postupaka, Pahomije je ostao na poziciji episkopa vranjskog, što je funkcija koju i danas obavlja.
• Okružni sud u Novom Sadu je 2006. godine osudio nekadašnjeg starešinu manastira Hopovo Ilariona (svetovno Jovan Mišić) na godinu dana zatvora zbog navođenja maloletnih dečaka na „nedozvoljene polne radnje“. Godinu dana kasnije Vrhovni sud vraća proces na početak, ali suđenja nije bilo jer je predmet zastareo.
• Slučaj bivšeg vladika Zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende nikada nije dospeo do suda. Posle višegodišnjih optužbi za pedofiliju i podvođenje maloletnih dečaka, Kačavenda podnosi ostavku „zbog bolesti“ kada u javnosti dospeva snimak na kome je on intiman sa jednim mladićem.

---

Jovanović kaže da je i sam bio deo te istrage kao i da je lično doživeo seksualno zlostavljanje i ucene tokom rada sa Kačavendom.

Snimaka, dodaje, postoji mnogo i crkva je znala za njih.

„SPC je više puta vodila razne komisije koje su se bavile istragom i dolazile do podataka od pedofiliji, ali oni nikada nisu prosleđeni državnim organima. SPC u suštini prikriva pedofiliju u svojim redovima“, tvrdi Jovanović.

Jovanović je, kako tvrdi, sarađivao sa različitim bezbednosnim službama u istragama o pedofiliji u crkvi – od policije i Bezbednosno-informativne agencije, do kabineta tadašnjeg predsednika Borisa Tadića.

Istrage bi, međutim, posle optimističnog početka, iznenada stale.

„Sve je to završavano tako što su se crkva i država na neki način poravnavale.“, tvrdi Jovanović.

Gotovo po pravilu, državni zvaničnici Srbije se ne mešaju i ne izjašnjavaju o navodima o pedofiliji unutar crkve – pa se stiče utisak da je crkva „država u državi“.

Iz crkve se, međutim, mogu čuti objašnjenja da crkveni sudovi ne mogu postupati bez činjenica utvrđenih u postupcima pred civilnim sudovima.

BBC Seoska crkva

Dometi tužbe pred sudom u Londonu

Iako su neki od pojedinačnih slučajeva u kojima su za pedofiliju optuženi sveštenici dobili epilog pred civilnim sudovima, slučajevi viših crvenih zvaničnika – poput vladika i igumana – završavani su zastarom ili nisu ni pokrenuti.

„Zbog toga smo primorani da pravdu potražimo van ove zemlje“, kaže Jovanović.

Advokat Kesar dodaje da se slučajevi koje podnose tužitelji van britanskog područja često prihvataju na britanskim sudovima, ukoliko se pokaže veza sa Velikom Britanijom.

„Ovde je to ogranak SPC u Velikoj Britaniji koji je deo Britansko-skandinavske eparhije. Po Ustavu SPC, sve eparhije su pod upravom Patrijaršije i najviših organa SPC. Dakle, jedna i nedeljiva crkva“, kaže Kesar.

Sud treba da razmotri i efikasnost pravne zaštite u matičnoj zemlji, dostupnost i kvalitet besplatne pravne pomoći, zakonske odredbe o zastarelosti, korupciju i pristup pravosuđa, objašnjava on.

U međuvremenu se njegovoj kancelariji i tužiteljima javilo još desetina pojedinaca spremnih da tuži SPC, i njihovi predmeti su sada u pripremi a dokazi se prikupljaju.

„Postoji nepoverenje, jer se svi boje uticaja SPC i sprege između crkve i države. A možda je ovo jedini način da se SPC očisti od takvog ponašanja i od kriminaliteta i stvarno izvinu svim žrtvama i ponudi nekakvu nadoknadu“, dodaje Kesar.

Britansko pravo predviđa da se tužba najavi tuženoj strani, kada sud te tužbe overi i zavede, odbrana ima tri meseca da odgovori na optužbe.

„Teoretski je moguće da jedna ili dve od tužbi bude odbijene, a da ostatak nastavi i bude puno suđenje. Može biti nagodbe pre suđenja, zahteva stranaka da se tužba odbije ili odbrana odbije kao neosnovana“, objašnjava Kesar.

Svaki od šest slučajeva je individualan, dodaje, ali se može desiti da sud odluči da se saslušaju na istom ročištu.

Ističe i da se u ovoj tužbi ne dokazuje da je pedofilije bilo u ovim pojedinačnim slučajevima.

„Postoje presude srpskih sudova za to. Za devojčicu iz Banata i još jednu devojčicu iz sela na jugu Srbije. Niko ne spori da žrtve postoje, nije pitanje da li su ti ljudi pedofili već da li je crkva spremna da uradi nešto po tom pitanju“, dodaje Kesar.

BBC Porta crkve

Penzija

Bivši vladika Kačavenda nikada nije kanonski raščinjen, već je penzionisan.

Drugim rečima, iako zvanično ne upravlja eparhijom, on ostaje u činu episkopa i nastavlja da prima penziju.

„Ako je penzija kazna za pedofiliju u Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi onda je sve što mi radimo besmisleno“, kaže Jovanović.

Kačavenda je septembru 2018. godine u Banjaluci predvodio litiju i osveštao temelje srpsko-ruskog hrama.

Jovanović kaže da je u pripremi još 30 tužbi protiv SPC zbog pedofilije.

„Ovo im je istorijska prilika da sebe opravdaju od navoda o pedofiliji. Moj motiv jeste zadovoljenje istine i svi mi od te ustanove tražimo samo jedno ljudsko izvini“, kaže Jovanović.

Pravoslavne crkve daleko su od obračuna sa pedofilijom kako se to od nedavno radi u Katoličkoj.

Na prvi pogled – osim tri sudski nedovršena slučaja protiv vladika u Srbiji i nekoliko u Grčkoj – stiče se utisak da u pravoslavnim crkvama ovakve optužbe nisu česte.

Međutim, na sajtu međunarodne organizacije za podršku žrtvama zlostavljanja pravoslavnih sveštenika, navodi se imena više od 70 sveštenih lica osuđenih zbog zlostavljanja, i barem još toliko slučajeva u kojima postoje prijave ili samo javne optužbe bez sudskih epiloga.

Pomenuta sveštena lica angažovana su u uglavnom pravoslavnim crkvama u Americi, ali na listi ima imena i iz Srbije – poput Branislava Peranovića, sveštenika manastira Crna Reka koji je 2013. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva štićenika koji se borio sa zavisnosti od droge.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa, protođakon Ljubomir Ranković – koji je 15 godina radio kao sekretar crkvenog suda – objašnjava da „crkveni sud ne može da sudi, jer nema relevantne podatke niti može da vrši istragu.“

„Može da reaguje tek kada dobije presudu građanskog suda. Očigledno je da su, ukoliko ima krivice, državni sudovi zatajili. Zato podržavam to da jedan međunarodni sud utvrdi činjenice i donese presudu“, izjavio je Ranković.

---

Crkveni sud i „svetovne“ kazne

Kada je reč o eventualnoj krivici sveštenih lica, monaha, pa i episkopa, o tome unutar crkve odlučuju Eparhijski crkveni sudovi kao prva instanca, a potom i Veliki crkveni sud.

Njihove uloge i nadležnosti definisane su Ustavom Srpske pravoslavne Crkve.

Prema Ustavu, krivice po kanonima i crkvenim propisima koje sude nadležne crkvene vlasti su:

• Prestupi protiv vere i učenja Crkve, kao i crkvenog poretka;
• Vladanje koje ne dolikuje svešteničkom činu i položaju;
• Nevršenje, odnosno nemarljivo vršenje službenih svešteničkih dužnosti i zakonitih naredaba pretpostavljenih crkvenih vlasti;
• Uvrede i klevete koje jedno svešteno lice nanese drugom sveštenom licu;
• Iznuđivanje nepropisne nagrade za sveštenoradnje;
• Pretresanje i kritikovanje u besedama zakona i naredaba nadležnih vlasti njihovih postupaka
• Prestupi protiv vere i učenja Crkve i crkvenog poretka
• Prestupi protiv hrišćanskog morala

Moguće crkvene kazne za sveštena lica su:

• Opomena
• Ukor
• Epitimija („duhovni lek“)
• Premeštaj na drugo mesto službovanja
• Privremena zabrana sveštenodejstva, najviše do godinu dana
• Gubitak parohijske službe, odnosno drugog zvanja u Crkvi
• Doživotna zabrana sveštenodejstva
• Lišenje svešteničkog čina
• Lišenje svešteničkog čina sa isključenjem iz crkvene zajednice
• Lišenje monaštva

---

Hleba i soli

„Ja od izvinjenja nemam ništa, to je reč koju svako može da izgovori“, kaže Marija.

Kada je sveštenik otišao u zatvor, problemi za Mariju nisu prestali.

Prvi pritisci sredine počeli su u selu.

„Neki ljudi u selu su potpisivali peticiju da se on oslobodi. Deca su vremenom počela da me zezaju – da me nazivaju popovom ženom, popadijkom.

Ja sam tada bila dete“, kaže ona.

Zbog svega toga Marija neko vreme nije živela sa bakom i dekom.

Školu nije uspela da završi.

„Da sam sve odmah prijavila, možda bi bilo drugačije, na licu mesta niko ništa ne bi mogao da porekne“, kaže danas Marija.

A nije prijavila baš iz straha od onoga što se kasnije i desilo – ispitivanja policije, suđenja, osude okruženja.

Zato, kaže, od tužbe jedino očekuje da svi slučajevi pedofilije u crkvi izađu na videlo.

„Što se mene tiče, pravda je donekle zadovoljena, moj krivac je u zatvoru. Ali to što oni ćute što i pokrivaju druge ljude to nije lepo i nije ljudski“, dodaje Marija.

Očekuje da svi pedofili u crkvi budu kažnjeni i da nijedno dete ne doživi ono što je ona.

„Treba sve to izdržati, ispitivanja, zataškavanja crkve. Srbija crkvi plaća, a niko ne priča šta se dešava iza svega toga. Koliko god misliš da ti je dete bezbedno u crkvi, ne znaš iza se dešava iza oltara“, kaže Marija.

Marija danas ima ćerku i „ne tako visoke snove“.

„Postala sam majka kao mlada, sto posto sam sigurna da ću završiti neku školu da mogu da stojim na svojim nogama. Da imam svoje ja, da othranjujem dete i živim miran i skroman život. So i hleba i bar da mi bude prijatno“, nada se Marija.

*Marija nije pravo ime sagovornice. Njeno pravo ime, imena bake i deke kao i mesta gde su se desili opisani događaji poznati su redakciji.

[Vladan :::.]

"Плач и агонија жртава, који до нас допиру највећом брзином путем савремених средстава комуникације, рањавају наша срца. Разноврсна и безбројна разочарења, туга и незадовољство обузимају наше душе. Свуда око нас влада неправда и мржња, а истина се релативизује.
...
Црква не сме да живи само за себе као затворена религијска заједница, заокупљена само питањима личне побожности.
...
Запитајмо се: каква је наша вера? Да ли ми заиста верујемо да је Христос васкрсао из мртвих?"

 

[александар живаљев]

Zakazano prvo ročište u Londonu po tužbi grupe građana zbog seksualnog nasilja protiv Srpske pravoslavne crkve

Suđenje SPC zbog pedofilije počinje 17. januara

Prvo ročište po tužbi grupe građana protiv Srpske pravoslavne crkve (SPC) zbog pedofilije i seksualnog nasilja biće održano 17. januara 2020. godine pred Visokim sudom u Londonu, saznaje Danas.

Piše: Jelena Diković 23. decembra 2019. 12.30

 

Foto: spc.rs

U pozivu za početak suđenja (u koji je Danas imao uvid) navodi se da će ročište početi u 10.30 časova po lokalnom vremenu, kao i da je prvo ročište trebalo da bude održano 19. februara, ali je u međuvremenu pomereno na 17. januar. Zasad se radi o šest tužbi, a kako saznajemo, tokom postupka biće dodavane i druge tužbe koje su trenutno u procesu pripreme.

Da suđenje zaista počinje za Danas je potvrdio Bojan Jovanović, bivši đakon i jedan od tužitelja, koji za naš list kaže da je pedofilija i seksualno zlostavljanje nekih sveštenih lica u SPC već dokazano i od strane same SPC. Jovanović je još 2015. izneo u javnost da ga je vladika Kačavenda seksualno uznemiravao i tražio da mu dovodi dečake. 

– Kolika je važnost ovog sudskog procesa govori i to da isti sud kojem je svojevremeno podnesena tužba protiv britanske vlade u vezi sa ulogom parlamenta u postupku izlaska iz Evropske unije – ističe Jovanović. Kako dodaje, ovo je suđenje “jednoj ostareloj političkoj kasti koja je uzurpirala sve institucije države Srbije među kojima je i crkva”.

– To će biti suđenje i jednom sistemu u kojem je zabranjeno da postavljate pitanja i razmišljate svojom glavom, kao i bolesnom srpskom pravosuđu koje odavno kašljuca i koje je u potpunosti politizovano – naglašava Jovanović.

Prema njegovim rečima, suđenje će biti održano u Londonu zbog lošeg pravno-političkog sistema u Srbiji.

– Umesto da su država i crkva prihvatile u svoju zaštitu žrtve one su se na žrtve obrušile svom silom da ih prikažu stranim plaćenicima i izdajnicima. Postupak je pokrenut u Londonu jer pravosuđe Srbije i Bosne i Hercegovine nije moglo da ponudi nikakvu zaštitu žrtvama – ukazuje Jovanović.

Upitan da li očekuje da se predstavnici SPC pojave na prvom ročištu, Danasov sagovornik odgovara da ni on ni pravni tim nemaju nikakav kontakt sa SPC “iako im je to ponuđeno u više navrata preko njihovih pravnih zastupnika”.

– To se i moglo očekivati, jer vrh SPC na čelu sa sadašnjim patrijarhom decenijama prikriva slučajeve pedofilije. Sadašnji patrijarh bio je u svim komisijama koje su se bavile ovim problemom i umesto da su dokazni materijal predali nadležnim organima, oni su garantovali za pedofile da se radi o časnim i poštenim ljudima – navodi Jovanović.

Naš sagovornik ukazuje da će pored žrtava svedočiti i “časni i pošteni sveštenici” iznoseći svoja znanja i dokaze o pedofiliji u SPC, poput sveštenika Gorana Arsića, koji je “prvi progovorio o pedofiliji u vezi sa eparhijom vranjskom i slučaj Pahomija”.

– Na sudu će se pojaviti i veštaci, koji su dali osvrt na uticaj SPC na pravosuđe i organe gonjenja. Među njima je Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu, kao i Džejms Gau, profesor i šef katedre na Kings Koledžu u Londonu – navodi Jovanović.

Naš sagovornik naglašava da je “država u poptunosti i otvoreno stala na stranu SPC”, kao ni da nijedna institucija, poput Zaštitnika građana, ne štiti žrtve.

– Policiji su vezane ruke jer se sve radi smišljeno da na nikog ne možete pokazati prstom. Meni je u posetu došao sveštenik koji je dobio informacije iz Patrijaršije da sam ja ubijen. To sam prijavio policiji, ali ništa se nije dogodilo – ukazuje Jovanović i naglašava da se uopšte ne plaši i da će uskoro javnosti pokazati još dokaza “zašto ova vlada štiti SPC”.

Prema navodima oštećenih, zlostavljanje se desilo u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ali je šest oštećenih – dva đakona, i dve žene, kao i porodica 19-godišnjeg polaznika semeništa koji je preminuo 1999. godine, a za čiju smrt njegova majka krivi penzionisanog vladiku Vasilija Kačavendu, pravdu zatražilo u Londonu, pošto tvrde da je ne bi dočekali pred domaćim sudovima.

Naša redakcija nije uspela da dobije komentar iz SPC povodom ovih tužbi.

 

Suđenje SPC zbog pedofilije počinje 17. januara

WWW.DANAS.RS

---

Prvo ročište po tužbi grupe građana protiv Srpske pravoslavne crkve (SPC) zbog pedofilije i seksualnog nasilja biće održano 17. januara 2020. godine pred Visokim sudom u Londonu...