Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'спц'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију и ове године приређује, са благословом Српске Православне Цркве и њеног Патријарха, изложбу у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији – ,,Да се не заборави“. Свечано отварање изложбе биће у петак, 17. марта 2023. године, у 19 часова, у Парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару. Извор: Радио "Слово љубве"
  2. Академија СПЦ за уметности и консервацију позива све заинтересоване ученике средњих школа да учествују на ликовном конкурсу поводом прославе најрадоснијег хришћанског празника - Васкрса. Тема овогодишњег конкурса је Васкрсење Исуса Христа. Радове треба послати мејлом, до 30. марта 2023. године. Детаљи су у наставку: Васкрсење Исуса Христа – основ вере хришћанске, победа живота над смрћу, славље смисла над бесмислом, тријумф љубави, радости и заједништва над мржњом и поделом сваке врсте. Догађај који се уткао у колективно духовно искуство православног хришћанства и одредио његове уметничке изразе у Светој Литургији, фрескосликарству и иконопису. Имајући у виду превасходни значај овог православног празника, позивају се сви ученици средњих школа који су заинтересовани за ликовне уметности да дају своје ликовно тумачење Васкрсења Христовог и тако прилагањем свог рада учествују у конкурсу за изложбу ликовних радова која ће бити одржана на Академији Српске Православне Цркве за уметност и консервацију у Београду. Такмичење у оквиру конкурса омогућиће младим такмичарима да се боље упознају са изазовима сликарског позива и техникама осликавања, као и да стекну нова познанства у свету уметности и остваре вредне награде. Услови конкурса: Конкурс је отворен за све ученике свих средњих школа на територији Србије, али и шире, у свим српским школама у иностранству, где има заитересованих ученика, као и ученика који похађају часове веронауке. Конкурс је једностепени. Уметнички жири састављен од три члана, оцењиваће пристигле радове и тим поводом доделити три награде. Дозвољени су сви сликарски и цртачки материјали (акварел, темпера, акрилне боје, лавирани туш, оловка, угљен, идт..) Дозвољене димензије су од А5 (14,8 х 11,0 цм) до блока за цртање број 5 (29,6 x 41,5 цм), папир, платно, дрво. На конкурс се пријављује електронским путем. E-mail насловити: учешће на конкурсу Васкрсење Исуса Христа У тексту маила за пријаву написати име, презиме, назив школе и одељење, град, контакт телефон и димензију рада. Уз текст, у e-mail прикачити фотографију (максимално две) рада. Може се фотографисати моблиним телефоном, важно је да буде што јаснија слика. Конкурс је отворен од 20.02.2023. до 30.03.2023. године. Радове послати на мејл до 30. 03. 2023. године. Резултати конкурса биће објављени 03.04.2023. године. Ученици који су прошли селекцију, биће замољени да доставе својерадове путемпоште или да донесу лично на адресу, до 10.04.2023. године. Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију Краља Петра број 2, 11000 Београд, Република Србија са назнаком За Конкурс Васкрсење Исуса Христа Отварање изложбе биће у просторијама Академије 24.04.2023. године. Изложба ће трајати до 03.05.2023. године. За сва евентуална питања обратити се на маил [email protected] Извор: Академија СПЦ
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије захваљује свима који су изразили братску солидарност и дали прилог за помоћ жртвама разорних земљотреса који су погодили и још увек погађају Републику Турску и Сиријску Арапску Републику. У исто време, Патријарх је поновио позив да се у свим храмовима Српске Православне Цркве у Отаџбини и у дијаспори организује прикупљање помоћи свима који су у овој трагедији изгубили своје домове и чији су животи угрожени последицама ове катастрофе. Бројеви рачуна Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке на које се може уплатити прилог су: 205-58219-31, позив на брoj 239363 и 265-1630310006939-56, позив на брoj 239363. Извор: Информативна служба СПЦ
  4. Музеј Српске Православне Цркве је у оквиру светске промоције и популаризације културног наслеђа Републике Србије представљен на Гугловој платформи Arts & Culture, известило је на инстаграму Министарство културе Републике Србије. Министарство културе је овој Гугловој платформи у децембру 020. године започело онлајн представљање културног наслеђа Србије. На овај начин јавност има прилику да приступи садржају у високој резолуцији, сликама и видео материјалу уметничких дела и културне баштине, прикупљених од стране институција у области културе и сарадника широм света. Ова врста онлајн ресурса може да својом доступношћу ексклузивног материјала грађанима широм света помогне у истраживањима, академским радовима, као и да омогући мултидисциплинарно и међуинституционално учење. На овој платформи представљено је аудио-визуелним материјалом неколико изложби: Манастир Студеница, Галерија Матице Српске, Смедеревска тврђава, Црква манастира Покајница,... Изложбе се бесплатно могу погледати на https://artsandculture.google.com/partner/ministry-of-culture-and-media-of-the-republic-of-serbia Подсећамо, Mузеј СПЦ се налази у згради Патријаршије у Београду и баштини највећу збирку верских артефакaта од средњовековног до модерног времена у Србији. Као установа културе чува сакрално наслеђе са подручја у којима је вековима живео српски народ. Садржи 40.000 предмета класификованих у неколико колекција. Већина их потиче из цркава и манастира са Фрушке горе и источног Срема, а чува и културно- историјско и уметничко благо које потиче из манастира Високи Дечани, Крка, из Пећке патријаршије. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: Министарство културе инстаграм
  5. Епархија далматинска је известила о новооснованој хуманитарној организацији Српске Православне Цркве у Хрватској, "Филантропос". Организација је, како се наводи у саопштењу Епархије, утемељена на основним хришћанским вредностима, а које се огледају у љубави, милосрђу, човекољубљу, како унутар, тако и изван наше верске заједнице. Како бисмо подржали рад горепоменуте организације, али исто тако били упућени у исти, молимо вас да запратите/лајкујете/додате, како страницу, тако и профил организације Филантропос. Линк странице: https://www.facebook.com/profile.php?id=100086060297826 Линк профила: https://www.facebook.com/profile.php?id=100086146625538 ”Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно” (Псалам 132,1). https://www.facebook.com/profile.php?id=100086060297826 ** На поменутој фејсбук страници "Филантропос" објављен је извештај да је Организација, као Посредник у ланцу донирања хране, 18. јануара 2023. године потписала први Уговор о додели бесповратних средстава за пројекте који се финанцирају из Механизма за опоравак и отпорност, кроз активности у оквиру Националног плана опоравка и отпорности 2021. – 2027, мере унапређења сустава донирања хране Републике Хрватске: У оквиру овога пројекта додијељена су нам бесповратна средства у износу од 28.407,47 ЕУР (214.036,09 ХРК), а пројект ће се проводити до 31.09.2023. на подручју три жупаније: Шибенско-книнска, Сплитско-далматинска и Задарска. Циљ пројекта је повећање количине дониране хране, смањење отпада од хране те повећање прехрамбене сигурности сиромашнијих скупина становништва. Извор: Епархија далматинска
  6. Њ.П. Епископ зворничко-тузлански г. Фотије је у проповеди на Ђурђевдан ове године, између осталог, рекао: У саставу Синода СПЦ ових дана сам био у пратњи Његове Светости. Првог дана имали смо састанак са представницима Македонске православне цркве у Епархији нишкој. Занимљив је то дијалог љубави, вере и наде и надамо се да ће, ако Бог да, да ће до јединства доћи, али прво да се сви помолимо Богу. Македонска православна црква, односно Охридска архиепископија, ће у мају на овогодишњем заседању Сабора у Београду, да се врати канонском јединству са Српском православном црквом, а тиме и канонском јединству са свим помесним православним црквама. Велики је изазов који стоји пред нама и ако Бог да молитвама Владике Николаја Охридског и Жичког, молитвама Светих Кирила и Методија и осталих светих, Светог Саве Српског, да се успостави то јединство , да зацели тај раскол од 1967. године. Сада смо на прагу решавања тог проблема, ако Бог да, па вас позивам да се молите Богу, сви ви и сви ми, да се у славу Божију и на добро наших светих Цркава то реши. Али и за добро нашег српског народа и за добро македонског народа, који су два братска народа. Видео: Реакција из Македоније: НАЈНОВА ВЕСТ: МПЦ и СПЦ седнале повторно на маса и повторно во Ниш, Соборот во мај можна пресвртница? – Religija RELIGIJA.MK Македонската православна црква – ОА и Српската православна црква, по долги години прекин
  7. Српска православна црква била је и остала темељ на којем се постојано изграђивао идентитет православних Срба, рекао је Његова светост патријарх српски Порфирије на свечаном отварању научног скупа “Стогодишњица васпостављања Српске патријаршије” у Београду. – Иако је неспорно да је за опстанак једног народа особито драгоцјен национални и биолошки идентитет, ипак је најважнији духовни идентитет – он је корен, основа, база, јер је човек духовно биће, којем није довољна само материјална перспектива, биолошко постојање и има потребу за метафизичким укорењењем – рекао је патријарх Порфирије. Патријарх је указао да је, захваљујући управо таквом идентитету, не само очуван васколики православни српски народ, већ је то доприносило и још доприноси опстанку и српске просвјете, културе, па чак и државотворности. Говорећи о историјату обнове Српске патријаршије, патријарх Порфирије подсјетио је да су се прије више од 100 година сви архијереји СПЦ заједно са хиљадама православних Срба из свих ослобођених и уједињених српских земаља сабрали у Сремским Карловцима 12. септембра 1920. године ради обнародовања указа о васпостављању Пећке патријаршије и саборном јединству православних српских црквених области уједињених у једну аутокефалну Српску православну цркву. – Цариградска патријаршија је одговарајућим црквеним актом – свеправославно прихваћеним Томосом, 19. фебруара 1922. године, потврдила уједињење вишевековних православних црквених области, као канонско, док је наша помесна црква призната за сталну и заувијек као сестринска црква свих аутокефалних православних цркава – рекао је патријарх Порфирије. Српски патријарх нагласио је да је, стога, овај јубилеј повод за обнову благодати у литургијском и богословском смисл, како у Српској православној цркви, тако и у цијелој саборној и апостолској цркви од краја до краја васељене. Ректор Универзитета у Београду Владан Ђукић подсјетио је у обраћању да се прије 100 година, послије великих страдања и побједа у балканским и Првом свјетском рату, у српском народу догодило интелектуално и духовно ослобођење. – У покрету обнове и јачања националних институција пре 100 година створени су услови за успостављање јединствене Српске патријаршије, наследнице Пећке патријаршије из периода од 14. до 18. вијека – рекао је Ђукић. Он је подсјетио да је Православни богословски факултет, иако један од оснивача Универзитета у Београду, заједно са Филозофским, Медицинским, Правним и Технолошким факултетом, удаљен са београдског универзитета 1952. године и да је у његовом очувању све до 2004. била пресудна подршка Патријаршије СПЦ. Добродошлицу званицама пожелио је декан Православног богословског факултета Зоран Ранковић, а свечаном отварању присуствовали су и декан Факултета безбједности у Београду Владимир Цветковић, архијереји СПЦ, професори и студенти факултета. Скуп је на Православном богословском факултет почео молитвено, светом литургијом коју је предводио патријарх Порфирије, а радни дио скупа, који има мултидисциплинарни приступ у освјетљавању стогодишњице постојања обновљене Српске патријаршије, одржан је у великом амфитеатру Православног богословског факултета. Извор: РТРС
  8. Са благословом Епископа ваљевског г. Исихија, проф. др Милош Ковић одржаће предавање "Сто година после: један век од васпостављања Патријаршије СПЦ" у среду, 7. децембра 2022. године, у 18 часова, у сали Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву. Предавање је посвећено великом делу васпостављања јединства СПЦ, када је уз литургијско јединство, које никада није ни било нарушено, васпостављено и канонско и административно јединство и свечано проглашена обнова Пећке Патријаршије, односно Српска православна Црква, на подручју њене историјске и канонске јурисдикције. Извор: Епархија ваљевска
  9. ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ Плато Свете Петке, Калимегдан, од 4. до 10. јуна 2009.г. (у случају кише програми ће се одржавати у цркви Ружици) 4. јун 2009. (четвртак), 19,30 часова Отварање духовских свечаности Духовске свечаности отвара Епископ хвостански Атанасије - Љиљана Хабјановић Ђуровић: Права књига је дар Педесетнице - глумица Љиљана Стјепановић: одломак из монодраме „Краљица Марија“ - глумица Љиљана Ђоковић, Кршевачко позориште: одломак из драме "Јелена Балшић" - Хор цркве Ружице „Станковић“, диригент Небојша Цвијановић - Дечји хор „Бранко“ из Ниша, диригент Јована Микић 5. јун 2009. (петак), 19,30 часова Вече руско-српског пријатељства Духовска беседа: отац Доситеј Хиландарац - представљање књиге Александра Солжењицина: „Совјетски Савез и Запад“ - о књизи говори др Александар Петров - Павле Аксентијевић, народни појац - хор светосавске цркве „Мокрањац“, диригент Јелена Јеж - 20,30 часова - Ивана Жигон и Јелена Жигон: Ој, Косово, Косово 6. јун 2009. (субота) Песмом до Тавора, 19,30 часова Духовска беседа: Епископ јегарски Порфирије - песници: Матија Бећковић, Ђоко Стојчић, Љубивоје Ршумовић, Љубица Милетић, Зорица Арсић-Мандарић, Благоје Рогач - Светлана Стевић, народни појац - Љуба Манасијевић, народни појац - хор „Свети Василије Острошки“, Нови Бановци, диригент Катарина Станковић 7. јун 2009. (недеља) – први дан Духова, 18 часова „Пустите децу мени...“ Гост вечери Епископ шабачки Лаврентије - деца, полазници верске наставе из београдских школа - дечји хорови београдских цркава „Растко“, „Гаврилчићи“, Бежанија, Борча - Раша Попов - Инспектор Блажа 8. јун 2009. (понедељак) – Духовски понедељак, 19,30 часова Жива реч Јеванђеља - Представљање књиге Светог Јована Златоустог „Катихезе“ - Представљање часописа за вероучитеље Београдско-карловачке епископије „Катихета“ - о издањима говоре: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ хвостански Атанасије, протојереј ставрофор др Драгомир Сандо и мр Зоран Јелисавчић - Београдски мушки хор - хор цркве Св. Архангела Гаврила - глумица Рада Ђуричин 9. јун 2009. (уторак) – Духовски уторак, 19,30 часова Ава Јустин, све за Христа, Христа низашта Духовска беседа: Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије - представљање новог издања књиге Оца Јустина „Светосавље као филозофија живота“. - о књизи говоре: књижевници Слободан Ракитић, Драган Лакићевић, Данко Поповић, Ђуро Бодрожић и презвитер мр Милорад Средојевић - Дивна Милојевић и хор „Мелоди“ - хор Вазнесењске цркве и духовна група „Пирг“ - глумци Ружица Сокић и Љубивоје Тадић 10. јун 2009. (среда), 19,30 часова Светој Петки с љубављу Духовска беседа : Епископ диоклијски Јован - представљање звучног издања романа „Петкана“ Љиљане Хабјановић Ђуровић, режија Хаџи-Александар Ђуровић - глумица Јадранка Селец: монолози из романа „Петкана“ - хор Првог београдског певачког друштва, диригент Светлана Вилић - хор цркве Ружице „Станковић“, диригент Небојша Цвијановић У оквиру Духовских свечаности одржава се и сајам књига. Свечаности се одвијају с благословом Његове Светости патријарха српског Павла и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Организатори Духовских свечаности: Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и духовници цркве Ружице и Свете Петке на Калимегдану. _________________________________________ Најава духовних трибина и предавања
  10. Света тајна Јелеосвећења биће служена наредних дана у следећим храмовима СПЦ: - 23. октобар 2022. - недеља у 18.00 часова - Храм Св. Жена Мироносница - Панчево - насеље Стрелиште - 25. октобар 2022. - уторак у 18.00 часова (празник Богородице Јерусалимске) у Храму Св. Петке у Сурчину - 26. октобар 2022. - среда у 16.00 часова - у Клиничком центру - Храм Козме и Дамјана (Делиградска 38) - (исповест од 13.00 - 16.00 часова) - 28. октобар 2022. - петак у 17.00 часова - Храм.Свети Трифун - Мали Мокри Луг (из Устаничке улице полазак минибус ГСП линија 310) Извор: Радио Слово љубве
  11. На Крстовдан, 27. септембра 2022. године, Српска Православна Црква добила је свој нови храм, известио на инстаграму Саборни храм Светог Саве у Бечу. Храм је нашој Цркви, Епископу аустријско-швајцарском г. Андреју свечано предат од стране Надбискупа бечког Кардинала г. Кристофа Шенборна. „Моје срце је пуно среће зато што у овом округу у Бечу живи огроман број нашег српског верујућег народа. Наше цркве су препуне и били смо принуђени да молимо сестринску католичку цркву да нам стави на располагање још једну цркву и ми смо пресрећни да смо дошли у овај храм овде у 12. округу у Бечу“, поручио је овом приликом Владика Андреј за РТС. Владика Андреј за РТС о новом храму СПЦ у Бечу Вест обрадила и припремила Редакција Радија "Слово љубве". Извор: Саборни храм Светог Саве у Бечу инстаграм
  12. https://spc.rs/poziv-svetog-arhijerejskog-sinoda-na/ https://iskra.co/srbija/poziv-sinoda-spc-na-svenarodni-moleban-za-svetinju-braka-i-porodice-slogu-i-mir-u-nasem-narodu/ ... Свети Архијерејски Синод СПЦ позива свештенство, монаштво и верни народ да у недељу 11. септембра у 19.30 часова, пред храмом Светог Саве у Београду узме молитвено учешће у Свенародном молебану Позив Светог Архијерејског Синода на Свенародни молебан за светињу брака и породице, слогу и мир у нашем народу Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве позива свештенство, монаштво и верни народ да у недељу 11. септембра у 19.30 часова, пред храмом Светог Саве у Београду узме молитвено учешће у Свенародном молебану за светињу брака и породице, за слогу и мир у нашем народу, који ће у присуству више отачаствених архијереја, служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Светејши Патријарх ће се по одслуженој молитви обратити верном народу. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
  13. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Информативна служба Српске Православне Цркве, у сарадњи са стручним тимом компаније Телеком Србија, објавила је нову верзију званичне интернет странице Српске Православне Цркве (spc.rs). Значајна новина су верзије на на руском (spc.rs/ru), енглеском (spc.rs/en) и грчком језику (spc.rs/gr). Портали на сва четири језика имају идентинчан дизајн, а садрже и низ нових визуелних и садржајних решења. Поред тога, на адреси pravoslavlje.spc.rs покренут је и нови портал Православље, који наставља вишедеценијску традицију истоименог најстаријег информативног гласила Српске Патријаршије. Портал Православље ће објављивати вести из живота епархија Српске Православне Цркве и њиховој издавачкој и културној делатности, репортаже, интервјуе, огласе… Извор: СПЦ.РС
  14. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије данас, 03. августа 2022. године је потписао Темељни уговор са Владом Црне Горе, јавља Митрополија црногорско-приморска. Како се извештава, Темељни уговор су у Вили "Горица" потписали Патријарх српски Порфирије и премијер Црне Горе Дритан Абазовић. Поред Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и министра правде у Влади Црне Горе Марка Ковача, потписивању су присуствовали и Епископи сремски г. Василије, зворничко-тузлански г. Фотије милешевски г. Атанасије, захумско-херцеговачки г. Димитрије и будимљанско-никшићки г. Методије. Присуствовали су и потпредседник Владе Владимир Јоковић, министар за људска и мањинска права Фатмир Ђека, министар здравља Драгослав Шћекић и министар финансија Александар Дамјановић. Присуствовали су и секретар Светог архијерејског синода СПЦ архимандрит Нектарије (Ђурић), протојереј-ставрофор Велибор Џомић и протојереј Игор Балабан, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Српска православна црква у уторак, 12. јула 2022. године по новом календару, а 29. јуна по старом, молитвено, у свим својим богомољама, прославља свете апостоле Петра и Павла, а овај празник је круна овогодишњег Апостолског поста који је почео 20. јуна. Посебно свечано биће у појединим храмовима који славе своје Небеске покровитеље, у појединим храмовима ће светом Литургијом началствовати архијереји СПЦ, у неким црквеним општинама биће организовани духовни и културни програми. Навешћемо поједине: Митрополит дабробосански г. Хризостом служиће свету Литургију 12. јула у месту Рудо. * Петропавловски храм у Бијељини прославиће славу архијерејском Литургијом коју ће 12. јула 2022. служити Епископ зворничко- тузлански г. Фотије. * Црквена општина Мајданпек најавила је прославу славе, празника светих апостола Петра и Павла – 11. јула је дочек Епископа тимочког г. Илариона у 17.45 ч, а после Вечерње с петохлебницом биће одржана Петропавловска литија. Сутрадан, 12. јула, након дочека архијереја у 8.45 ч, архијерејска Литургија биће служена у славу Небеских заштитника града, рудника и храма. * Епископ шумадијски г. Јован служиће 12. јула свету Литургију у манастиру Ралетинац, са почетком у 9 часова, поводом манастирске славе. * Епископ жички г. Јустин ће 12. јула служити у Мрчајевцима, од 08.30 ч. * Епархија бачка је најавила: Општинска народна библиотека „Вељко Петровићˮ Жабаљ и Управе парохија у Жабљу и Чуругу позивају - у оквиру Петровданских дана - 12. јула 2022. године, на Петровдан, у 19 часова, у библиотеци „Вељко Петровићˮ у Жабљу, биће одржано културно-уметничко вече о византијској духовној култури унутар српског наслеђа и том приликом говориће презвитер Радоје Марковић и уредница културног програма библиотеке Варја Нешић. Поред тога, биће одржана изложба радова иконописца г. Пера Цвјетковића и наступиће хор при Школи црквеног појања „Свети Јован Дамаскинˮ у Новом Саду. Извор: Радио "Слово љубве"
  16. https://rs.sputniknews.com/20220628/ceo-tekst-nacrta-temeljnog-ugovora-crne-gore-i-spc-1139214241.html Радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве начелно су ускладиле радну верзију Темељног уговора која ће даље бити прослијеђена радним тијелима владе у складу са уобичајеном процедуром, саопштила је црногорска влада. Радну верзију Темељног уговора преносимо у цијелости: Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве Црна Гора коју заступа Влада Црне Горе и Српска православна црква, коју заступа Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве (у даљем тексту: стране уговорнице). У намјери да уреде правни оквир међусобних односа, Позивајући се на међународно право и Уставом Црне Горе, зајемчену слободу вјероисповијести и начело одвојености државе и Цркве, на православно канонско право, Устав Српске Православне Цркве (у даљем тексту: Устав СПЦ) и црквено устројство од оснивања Жичке Архиепископије, Пећке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве, Полазећи од чињенице да је Хришћанска Црква на простору Црне Горе присутна од апостолских времена и њеног континуитета-мисије кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије Жичке Архиепископије (1219-1220г.), Уважавајући допринос Српске Православне Цркве у друштвеном, културном и образовном развоју Црне Горе и историјску улогу Митрополије Црногорско-Приморске за вријеме црногорских митрополита/господара, Констатујући да Српску Православну Цркву у Црној Гори чине, као њен органски дио, Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимљанско-Никшићка, Милешевска и Захумско-Херцеговачка и Приморска (или: Захумско-Херцеговачка) Споразумјеле су се о сљедећем: Члан 1 Стране уговорнице потврђују да су Српска Православна Црква (у даљем тексту: Црква) и Црна Гора (у даљем тексту: Држава), свака у свом пољу дјеловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Стране уговорнице се обавезују да ће међусобно сарађивати у циљу цјеловитог духовног и материјалног развоја човјека и друштва и унапређивања општег добра. Члан 2 Држава признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом јемчи Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намјени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њезину унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ. Надлежна црквена власт о тим одлукама обавјештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима. Надлежни државни орган је дужан да поступи по пријави надлежних црквених власти. Члан 3 Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и вјерницима слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ, са својим највишим црквеним тијелима, са другим помјесним православним црквама, као и са и вјерским заједницама. Члан 4 Поштујући слободу вјероисповијести, Држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвјете и вјерске проповиједи. Члан 5 Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ, у Црној Гори уређује сопствено црквено устројство, као и да оснива, мијења и укида архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Члан 6 Црква је надлежна за сва црквена именовања, премјештаје, смјене, додјелу и одузимање црквених служби, у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Надлежне црквене власти имају право да у складу са православним канонским поретком и одговарајућим црквеним прописима доносе одлуке духовне и дисциплинске природе без икаквог уплитања државне власти. Члан 7 Држава јемчи Цркви слободу богослужења, вјерских обреда и осталих вјерских и хуманитарних дјелатности. Богослужење, вјерски обреди и остале вјерске дјелатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним мјестима, отвореним просторима и мјестима везаним за значајне историјске догађаје или личности. Држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком Државе. Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају. Само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти објекти и простори из става 3 овог члана могу бити коришћени у друге сврхе. У објектима и просторима из става 3 овог члана државни органи не могу предузимати безбједносне мјере без претходног одобрења надлежних црквених органа, осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи. Приликом одржавања богослужења или вјерских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавијестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбједност људи и имовине. Члан 8 У случају покретања кривичног или прекршајног поступка против клирика или вјерских службеника Цркве, државни орган који води поступак ће о томе обавијестити надлежног архијереја. Члан 9 Тајна исповијести је у потпуности и увијек неповредива. Члан 10 Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори су предвиђене недјеље и сљедећи вјерски празници: Бадњи дан (24. децембар по јулијанском/ 6. јануар по грегоријанском календару), Божић и Сабор Пресвете Богородице (25. и 26. децембар по јулијанском/ 7. и 8. јануар по грегоријанском календару), Велики Петак, Васкрсни Понедјељак, Први дан Крсне славе. Стране уговорнице су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на вјерске празнике: Свети Сава, први архиепископ српски (14. јануар по јулијанском/ 27. јануар по грегоријанском календару), Свети Василије Острошки (29. април по јулијанском/ 12. мај по грегоријанском календару) и Свети Петар Цетињски (18. октобар по јулијанском/ 31. октобар по грегоријанском календару), ради учествовања у вјерском обреду. Стране уговорнице се могу договорити о евентуалним промјенама нерадних дана уколико се за то укаже обострана потреба. Члан 11 Црква и црквено-правна лица имају право да насљеђују, купују, посједују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге дјелатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. У случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара који представљају културну баштину Државе, а на којима право својине има Црква, примјењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Члан 12 Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде, биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституцује у Црној Гори уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Стране уговорнице су сагласне да је питање из става 1 овог члана потребно регулисати у разумном року. Непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбиједити правичну накнаду утврдиће Мјешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Члан 13 Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а у складу са правним поретком Државе. Држава се обавезује да омогући Цркви сарадњу са надлежним државним органима приликом израде просторно-планских докумената у циљу стварања услова за изградњу вјерских објеката. Надлежни архијереј доноси одлуку о изградњи црквеног објекта у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ и предлаже локацију за изградњу објеката, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог уколико не постоје противни објективни разлози јавног интереса. Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу вјерских објеката Цркве који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја. Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних вјерских објеката који имају културно-историјску вриједност. Члан 14 Држава јемчи Цркви слободу вршења просвјетне, културне, научне, информативне, издавачке и других дјелатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. Држава јемчи Цркви право да посједује, штампа и издаје књиге, новине, часописе и аудио-визуелне материјале вјерског, просвјетног, културног и научног садржаја. Црква има такође приступ и средствима јавног информисања (новине, радио, телевизија, интернет). Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе. Члан 15 Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива вјерске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и вјерских службеника. Оснивање других образовних институција од стране Цркве регулише се законом. Црква има право да оснива и уређује установе културе у складу са Уставом СПЦ и правним поретком Државе. Финансирање просвјетних и културних установа у Црној Гори, чији је оснивач Црква, као и статус њиховог особља и корисника (лица која их похађају), ближе ће се уредити посебним споразумом у складу са правним поретком Државе. Члан 16 Држава јемчи право родитељима и стараоцима да својој дјеци обезбиједе вјерско образовање у складу са сопственим увјерењима. Православна вјерска настава у јавним школама може се регулисати, у складу са правним поретком Државе. Члан 17 Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним вјерницима у оружаним снагама и полицијским службама, као и онима који се налазе у затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Надлежни државни органи обезбјеђују, у договору са надлежним црквеним властима, услове да се православним вјерницима омогући остваривање слободе вјероисповијести, као и богослужбени простор и посну храну за православне вјернике у болницама, затворима, војсци, полицији, ђачким, студентским и старачким домовима. Члан 18 Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком Државе. Установе из става 1 овог члана своју унутрашњу организацију и начин рада регулишу статутима одобреним од стране надлежне црквене власти, и имају исти правни положај као и државне установе исте намјене. Стране уговорнице могу закључити посебне уговоре о међусобној сарадњи државних и црквених добротворних, социјалних, здравствених, образовних и сличних установа. Члан 19 У циљу праћења примјене Уговора и унапређења сарадње између страна уговорница образоваће се Мјешовита комисија са једнаким бројем представника. Мјешовита комисија се састаје по потреби, а најмање једном у шест мјесеци. Уговор се закључује на неодређено вријеме, а може се мијењати сагласношћу страна уговорница. Члан 20 Уговор је сачињен у четири истовјетна примјерка од којих се по два налазе код сваке стране уговорнице. Уговор ступа на снагу даном потписивања. Уговор ће се објавити у ”Службеном листу Црне Горе” и „Гласнику“ – Службеном листу Српске Православне Цркве.
  17. У издању Центра за издаваштво и Центра за међурелигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Универзитета у Београду, објављена је научна монографија свештеника др Александра Прашчевића на тему „Епископи Српске Православне Цркве у дијалогу са муслиманима 2010-2020“, известила је Информативна служба СПЦ. Ова научна монографија представља исцрпну и свеобухватну историју доприноса епархијских архијереја Српске Православне Цркве дијалогу са поглаварима и представницима исламских заједница у периоду од 2010. до 2020. године, а написана је у склопу ауторовог постдоктората на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. У раду су представљени резултати рада на пољу међурелигијског дијалога следећих архијереја: блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја 2010-2015. године, Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија 2014-2020. године (садашњег Патријарха српског), Митрополита дабробосанског г. Хризостома 2017-2020. године (као Епископа зворничко-тузланског 2013-2017. године), Епископа бачког г. Иринеја 2010-2020. године, Епископа зворничко-тузланског г. Фотија 2017-2020. године, Епископа милешевског г. Атанасија 2017-2020. године (као Епископа бихаћко-петровачког 2013-2017. године), Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија 2010-2018. године (садашњег Епископа доселдорфског и немачког), Епископа рашко-призренског г. Теодосија 2010-2020. године, Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија 2017-2020. године, Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија 2018-2020. године, Епископа зворничко-тузланског г. Василија 2010-2013. године (сада умировљеног Епископа зворничко-тузланског). Професор др Драган Симеуновић је у свом предговору за овај научни рад, између осталог, написао следеће: Имајући у виду да је балканска и светска јавност преоптерећена „ексклузивним“ вестима о сукобима, којима се „одржавају“ у животу духови немира и запостављају примери мира, научна монографија др Александра Прашчевића расветљује и пружа читаоцу пуноћу односа између православних хришћана и муслимана на Западном Балкану за дати период и у том смислу, али уједно и квалитативно, представља ексклузивну студију каква нам је на овом плану одавно била потребна. Уједно, она је логичан наставак немалог ауторовог труда да у више засебних монографија представи допринос скоровремених српских патријараха дијалогу са муслиманима. Оправданост настанка и објављивања овог дела је утолико већа што се из њега може видети да значајан допринос томе дијалогу нису давали само први људи наше Цркве, већ и њихови бројни свештеници, епископи, митрополити и други, од којих су се неки својом интелектуалношћу и мудрошћу, а надасве својом добром вољом да међуверски дијалог успе, узнели до тешко достижних духовних висина. Управник Центра за међурелигијски и међукултурни дијалог Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Бранко Ракић Извор: Информативна служба СПЦ
  18. Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром. Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова. Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе. Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника. Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. "Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту. Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти. Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама. Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди. Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори "Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту. Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту. Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. "Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту. Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе. У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи". "Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту. Нерадни дани за православне хришћане Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе. Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду. Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Мешовита комисија за решавање питање реституције Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту. Држава помаже обнову православних објеката У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност. Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. "Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора. Право на верско образовање Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе. Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене. За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци. TЕMЕLJNI UGОVОR IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice). U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa, Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve, Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.), Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara, Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka) Spоrazumjele su se о sljedećem: Član 1 Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо. Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra. Član 2 Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima. Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama. Član 4 Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi. Član 5 Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti. Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti. Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju. Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe. U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi. Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine. Član 8 U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja. Član 9 Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva. Član 10 Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Veliki Petak, - Vaskrsni Pоnedjeljak, - Prvi dan Кrsne slave. Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu. Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba. Član 11 Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara. Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 12 Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima. Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku. Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica. Član 13 Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata. Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa. Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja. Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst. Član 14 Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja. Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet). Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre. Član 15 Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika. Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm. Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države. Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 16 Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima. Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 17 Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa. Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima. Član 18 Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene. Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika. Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci. Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica. Član 20 Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice. Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja. Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve. u ................................. za Crnu Gоru za Srpsku Pravоslavnu Crkvu Извор: ртс.рс и gov.me
  19. Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром. Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова. Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе. Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника. Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. "Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту. Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти. Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама. Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди. Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори "Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту. Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту. Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. "Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту. Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе. У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи". "Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту. Нерадни дани за православне хришћане Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе. Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду. Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Мешовита комисија за решавање питање реституције Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту. Држава помаже обнову православних објеката У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност. Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. "Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора. Право на верско образовање Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе. Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене. За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци. TЕMЕLJNI UGОVОR IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice). U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa, Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve, Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.), Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara, Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka) Spоrazumjele su se о sljedećem: Član 1 Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо. Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra. Član 2 Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima. Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama. Član 4 Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi. Član 5 Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti. Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti. Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju. Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe. U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi. Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine. Član 8 U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja. Član 9 Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva. Član 10 Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Veliki Petak, - Vaskrsni Pоnedjeljak, - Prvi dan Кrsne slave. Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu. Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba. Član 11 Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara. Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 12 Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima. Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku. Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica. Član 13 Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata. Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa. Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja. Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst. Član 14 Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja. Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet). Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre. Član 15 Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika. Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm. Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države. Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 16 Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima. Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 17 Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa. Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima. Član 18 Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene. Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika. Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci. Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica. Član 20 Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice. Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja. Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve. u ................................. za Crnu Gоru za Srpsku Pravоslavnu Crkvu Извор: ртс.рс и gov.me View full Странице
  20. Са радошћу обавештавамо љубитеље црквене уметности, да је изашао нови број часописа за неговање црквене уметности Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију Живопис. У оквиру богате издавачке делатности ове Високошколске установе, из штампе je изашао и нови, 11. број часописа Живопис за 2022. годину, са богатим иконографским садржајем. Богат садржајем и илустрацијама, овај број Живописа на репрезентативан начин доноси текстове посвећене црквеној уметности, чији су аутори домаћи и инострани угледни уметници, самостални истраживачи и професори богословски наука. У бороју часописа Живопис 11 сусрећемо ауторе: Владан Таталовић, Нинослав Качарић, Жељко В. Калуђеровић, Дарко Стојановић, Недељко Ристановић, Жељка Деспотовић, Мара Ђуровић, Дуња Тадић, Тодис Константинос, Гианлуца Буси, Мирослав Симијуновић, Војислав Луковић, Горан Јовић, Срђан Ћосић, Милица Котераш, Андреи Мусат и Јово Лакић. Живопис је часопис који излази од 2007. године. У часопису се публикују радови мултидисциплинарних тема из друштвено-хуманистичких наука, ужих уметничко-научних области и уметничко-богословског карактера. Публикују се оригинални научни и стручни чланци, прегледни чланци, саопштења, критике, полемике, прикази, пројекти, интервјуи и преводи из области црквене уметности и теологије као и других дисциплина које су у служби развоја црквене уметности и богословске мисли. Часопис има три тематске области: Студије (из теологије, историје уметности, музикологије, архитектуре, хемије, физичке хемије); Уметности (црквено сликарство: иконопис, фрескопис, мозаик, вајање и друго); Обнова и чување (методологија конзервације и рестаурације икона на дрвету и платну, фрескама и каменим здањима). Живопис је часопис отвореног приступа и доступан је на интернет страници издавача https://akademijaspc.edu.rs/живопис/. презвитер др Дарко Стојановић Извор: Академија СПЦ
  21. На основу саопштења Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 23. маја 2022. године, који је донео одлуку да је препознајући у примеру врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва оних који су показали неугасиву ревност за веру, те је стога Српска Православна Црква уношењем у диптихе светих препоручила новопројављена и новопрослављена свјетила Православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави, Епархија бихаћко-петровачка са поносом своме верном народу саопштава да су у лик светих новомученика прибројани свети свештеномученик Милош (Билбија) грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа, свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен, свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  22. Ове 2022. године навршава се 20 година од успостављања литургијског и канонског јединства Цркве у Северној Македонији са Српском Патријаршијом, а преко ње и са свим помесним православним црквама. Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована тада почиње да излази часопис Архиепископије охридске и Митрополије скопске „Соборност“. Од Васкрса на званичној интернет страници Православне архиепископије охридске налази се лого „Соборности“, преко којег се може приступити садржају часописа (sobornost.poa-info.org) Овде можете да приступите електронском издању часописа "Соборност". У наставку вести преносимо у целини реч уредника часописа Епископа стобијског и викара струмичког г. Давида: "Пре шеснаест година, када сам преузео уређивање часописа „Соборност“, у кратком прологу сам, између осталог, изнео став логопедије по коме: свако време има своју колективну неурозу и сваки пут му је потребна терапија. Истакнута и често отворено видљива неуроза у нашој средини, нажалост, остаје раскол МПЦ, који се, истине ради, све више своди на одређене политичко-верске кругове. Ти зачарани кругови и даље мисле да су све своје проблеме „решили” настављањем државног прогона Православне Архиепископије охридске - без прекида и суптилно (нпр. одбијањем да спроведе одлуку Стразбура о регистрацији ПОА). Међутим, то не значи да су решили проблем смрти, који остаје нерешив ван саборности Цркве. У односу на време од пре шеснаест година, данас се видно повећао и наставља да расте број људи који не дозвољавају корумпираном систему да им усмерава ум о Цркви и верским слободама. Критеријуми су пооштрени, а уместо славе политичара у пролазу заогрнутих сенком смрти, људи траже славу Божију. Часопис „Соборност“ је имао и имаће свој конструктивни и терапеутски допринос, пре свега на плану богословског образовања, али, зашто да не, и у смислу артикулисања верских слобода и других животних изазова, за све оне који желе да се упознају са аутентичним садржајима на савременом македонском језику. Имајући у виду да су се у међувремену читалачке навике у много чему промениле и да све више људи чита садржаје путем својих мобилних електронских уређаја, одлучили смо да направимо онлајн издање „Соборности“ часописа Архиепископије охридске и Митрополије. Важно је напоменути да онлајн издање „Соборности” има архиву старих бројева, коју читаоци могу да преузму у PDF формату, а преносиће се и линкови ка текстовима, који ће се убудуће објављивати у „Соборности” и на друштвеним мрежама, тако да ће периодика добити транспарентност, са једином сврхом да што већем броју читалаца олакша приступ новим садржајима. На овај начин „Католичност“ ће наставити своју свету мисију / да гласно говори и да сведочи спасоносну саборност и јединство Цркве. Читаоцима желим да предложени текстови проблематизују своје личне ставове како би ушли у стваралачки дијалог са прочитаним садржајима и тако дошли до спознаје Истине, како би им она подарила божански мир и ослободила их у Цркви, коју ни врата пакла неће надвладати", рекао је Епископ стобијски и викар струмички г. Давид, а пренела Архиепископија охридска СПЦ. Вест превела и приредила редакција Радија "Слово љубве" Извор: Православна Архиепископија охридска
  23. Већ дуже вријеме уназад траје координисана и добро осмишљена медијска хајка на Цркву. Покушај политизације Српске Православе Цркве уз сваку тему која је актуелна у друштву није ништа ново. Људи који не знају шта је Црква и да је Христос мјера Цркве, или пак знају шта је црква али им то не смета да покушају да је уоквире у своје дневнополитичке теме и да она буде по њиховој политичкој мјери, ради политичког обрачуна са неистомишљеницима. Константа је да на цркву нападају злонамјерници са разних позиција политичког спектра, од крајње љевице до екстремне деснице. Покушава се Црква уваљати у овоземаљско блато морално сиромашних, зарад разних партикуларних интереса. Црква од свог постанка бива гоњена, већ скоро 2.000 година и непрестано је клеветана, тако да је научила опстајати и у немогућим условима и носити свој крст. Колико је хајка на цркву попримила размјере најбоље се види по томе што се свако дешавање користи за дискредитацију и удар на цркву и саблажњавања верних и стварање смутњи. Најновији сукоби Русије и Украјине су такође злонамјернима послужили као повод за напад на наследника Светог Саве, патријарха српског Порфирија. Писмо које је написао извесни филолог Иван Пријма, члан и оснивач некаквог српско-руског друштва из Русији, последњи је пример те праксе. Сем супруге господина Пријма и њега самог, мало коме је познато ко су остали чланови тог фамозног друштва, нити се претрагом на интернету може наћи евиденција о раду и дјеловању на руским сајтовима поменутог невладиног удружења. Крајње малициозни медији су ово опскурно писмо, потпуног анонимуса, за кога ни руски духовници немају представу ко је, пренели готово као званични став руског народа, цркве или државе. Однос Руса и њихових инститиуција, духовних и свјетовних, према Српској Цркви и њеном поглавару је апсолутно супротан од ових злонамјерних инсинуација дотичног анонимуса. Писмо је злонамјерно, нехришћански насторјено и колико је антицрквено, антисрпско толико је и антируско и написано из мизерних политичких побуда. Писмо делује као да га писао неко из лево-либералних кругова друге Србије који глуми патриотизам, па само проследио на потписивање анонимусу из Русије, не би ли тиме добио печат руског „праведничког гнева“ према СПЦ. Што је навероватније тако и урађено. Писмо почиње покушајем инсинуације да је српски патријарх инструисан државним структурама Србије за свој мисионарски, хуманитарни рад и све остало што му се спочитава. Да би оставило на лаковјерне читаоце што јачи дојам, убацује се потпуна лаж да је наш Патријарх назвао некога агресором или одредио било коју страну у овом сукобу као такву. Српски патријарх је управо као и руски патријарх и као већина других православних патријараха, позивао и позива на мир међу зараћеном браћом. Једини програм који је он следовао и спроводио јесте не политички, него Јеванђеоски, позивајући на мир Христов, на спречавање крвопролића и жртава са свих страна. Господин Иван, уколико је аутор писма, или онај ко му је писмо написао, би морао послушати говор Руског патријарха, митрополита Онуфрија и њихове позиве на мир, а не вадити из контекста молитве за народе и за прекид сукоба. Нама је Господ у Јеванђељу навео да се молимо и за непријатеље, за невино страдале ма које боје пасош имали или како се осјећали по националној припадности, јер све је то народ Христов. Блажени су миротворци, како каже Нови завјет и саме ријечи Јеванђеља наш је патријарх ставио у контекст савременог доба, као и руски патријарх и сулудо је спочитавати Цркви што шири Јеванђелску ријеч. Следеће лажне оптужбе из „Русије“ (или тачније из круга двојке) се тичу избјеглица, јер гле чуда патријарх је хришћански примио једну вјерујућу православну породицу из Украјине изражавајући солидарност са свим прогнаним. Замонашеном у Дечанима и митрополиту Загребачко-љубљанском, Иван „из Русије“ (или непознати млађани аутор из круга двојке) поручује да је бавити се избјеглицама скандалозно. Ономе који се бавио сиротињом, избјеглицама и повратиницима по Лици, Кордуну, Банији и свим осталим српским стратиштима. Недовољно упућен (или злонамеран) у пастирски рад нашег патријарха аутор писма спочитава скоро немогуће, износећи апсурдне оптужбе које саме себе демантују и јако су лако провјерљиве и обориве. Оптужбе да је патријарх антиправославан и дио неке антиправославне кампање у овом писму јесто управо обрнута психологија. Писмо је написано са циљем напада на цркву и њену паству која је русофилска и покушаја оптужби СПЦ за русофобију, да би покушали створити раздор међу вјерним народом и сумњу. Српски народ је навикао на сатанизовања, клевете и сигуран сам да више вјерује својој Цркви која је уз њега, дио њега и за њега већ осам вјекова него некој НВО и малициозним медијима. Нама остаје да се по ријечима Патријарха нашег молимо за оне који нас клевећу. Јер „Ако мене гонише, и вас ће гонити“ (Јн. 15, 20) https://balkanfokus.rs/lazna-pisma-iz-rusije-protiv-spc-i-patrijarha-porfirija/
  24. Братство храма св. Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку по благослову Његове Светости Патријарха Српског г. Порфирија, организује у суботу 02. априла 2022. године у 18 часова, предавање на тему "О Крсту Христовом", сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи старешини ове светиње протојереју др Николи М. Гаврићу. Драги гост и предавач биће ђакон Владимир Радовановић, Управник Музеја СПЦ. Добродошли у Парохијски дом храма св. Луке у Кошутњаку на ово дивно и поучно сабрање. Храм се налази на адреси Кнеза Вишеслава број 100, а до њега можете доћи линијама ГСП број: 23, 37, 50 и 53. Извор: Радио "Слово љубве"
  25. У циљу организовања пријема и збрињавања избеглица из Украјине и пружања помоћи свима на ратом угроженим подручјима, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће током дана, на своју иницијативу, разговарати са председником Републике г. Александром Вучићем. Извор: СПЦ.РС
×
×
  • Креирај ново...