Претражи Живе Речи Утехе

Редакцијо, Пошто сте на вашем сајту објавили мој коментар, конотирајући га у неке ваше, само вама познате борбе, овим путем желим да вас демантујем. Коментар има за полазиште став о суштини и форми, о дукату и крајцеру. Има свој контекст. Ви сте искористили мој коментар за ваш контекст, а користећи управо оне методе које коментар критикује. Не бих се много трудио око тога да сада реторички цртам детаље, јер полемика са вама, по мени, је излишна. Наше позиције и наша поимања Цркве су различита, Ја себе сматрам једним малим, мајуш-мајушним удом Тела (=дела Цркве). Ви, колико сам приметио, себе стављате изнад Цркве. Драго ми је ако сам у заблуди по том питању. Ви сте коментар објавили да би показали како ништа у Цркви није како треба да буде, да би се тиме ставили у улогу "савести" Цркве. А коментар има управо супротну конотацију: да је Црква нападнута (то је дукат, суштина), и да се неке, за снагу Цркве минорне, ствари узимају за повод да се тај напад појачава. У том контесту је поменут владика Максим. Желео бих, да га, ако Владика ово буде читао - замолим, искрено, за опроштај због начина на који сам критиковао неке поступке, а и за молитве његове. И да му кажем да га волим; да се поклањам његовом Светом Чину и десницу целивам. Да верујем у њега, надам се да су моји субјективни закључци тек само то. Но ма шта они били, они не мењају љубав ка Цркви и ка Владики. Дакле, опростите преосвећени, мени незнавеном. Била је то само потреба да чујете и нас из низине, те да тако можете да створите слику о свему, а тиме и о колико волимо Цркву, Вас и, иако и на погрешан начин, немоћни, изражавамо бригу за Њу. Нису ли нам све раскопали и поотимали? Клеветали деценијама, постали смо скоро робље за неку цркавицу у Србији, а ми други расути по туђинама грудоболни - остала нам је Црква. Остао нам је Дукат. Можда је ми бранимо погрешно, јер смо мали и немоћни, али зато Вас молимо - браните је стамено, мудро...саборно. Волимо Вас и молимо Вас, да опростите и да нам Цркву чувате. Доброжелећи вам, Редакцијо, опростите и ви ако ове ставове упућене вама, понегде критичке, схавите за осуде вас лично. Грешни смо сви, али можемо се валда сложити у једном да критикујући или оуђујући поступак, не осуђујемо човека/људе - дакле ни вас из Редакције. Не нудите, молим вас, људима, крајцере за Дукат. Јер бакар није Злато, а баш све није н апродају и нема само тржишну вредност. Желим да вас обавестим, такође, да ћу захваљујући вашој "трговачкој понуди" да обуздам свој "занос", јер сам схватио да не поимају сви шта је критика поступка а шта критика човека. Ето мој занос траје неколико дана, а видим ваш јесте деценија(ма). Али не завидим вам на томе, нити тиме оправдавам свој. Претпостављам да ћете, сходно вашој уређивачкој политици, објавити и овај коментар-писмо, те га ставити, макар њега, у неки његов контекст. Свако добро. Ћирилилар са "екуменистичко.расколничког" сајта, или како га већ зовете.

Фестивал „Мокрањчеви дани“, посвећен стваралаштву најзначајнијег српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца, свечано је отворен у дворишту његове родне куће у Неготину. Звуци фанфара, интонирање химне и Шесте Мокрањчеве руковети у извођењу учесника натпевавања, неготинских и хора Collegium Musicum Catholicum, под диригентским вођством Тамаре Адамов Петијевић, у присуству бројних гостију, означили су почетак музичке светковине, Фестивала „Мокрањчеви дани“ која се по 53. пут одржава у Неготину. Након полагања цвећа делегација бројних културних и државних институција пред спомеником Стевана Мокрањца, уваженом скупу обратио је Владимир Величковић, председник општине Неготин. - Достојанствено и свечано, најпознатијем српском композитору у част, присуствоваћемо програмима које ће, у седам фестивалских дана, извести преко 1000 учесника из разних крајева.Желим да се захвалим на великој подршци Министарству културе и информисања Републике Србије, без чије помоћи, фестивал не био ово што јесте, пријатељима фестивала, медијским покровитељима, уметницима и посетиоцима који чине наше музичке свечаности респектабилним.Од српске традиције до савремених уметничких трендова, промовисањем Мокрањчевог дара и завештања, Неготин живи за фестивал, што ће и показати у наредним данима. Добро дошли у град српске музике. Добро дошли на 53.-ће Мокрањчеве дане – поручио је председник Величковић. Част да буде беседник на отварању 53. Мокрањчевих дана припала је балерини Аји Јунг, директорки Београдског фестивал игре. - Од одрастања у родном Неготину, Београду и Зајечару, до школовања и усавршавања у Минхену, Риму и Лајпцигу, Мокрањац је вајао свој несвакидашњи дар и прикупљао знања, несебично их делећи у свом времену и припремајући за наредне генерације. Остала су ванвременска и узвишена дела, опус непроцењиве вредности… Остала је наша прва музичка школа коју је баш он основао… Као прави миракл, обзиром на тешка времена, ратове и бомбардовања, балкански немар, савремене инвеститоре и рушитеље, остала је његова родна кућа у Неготину, као и кућа у којој је живео у Београду на углу Доситејеве и Јевремове… Ту је и понека биста, гробница у Београду, као и чувени портрет који је насликао Урош Предић, стриц композиторове супруге… И упркос свим тешкоћама – можемо се похвалити једном од најдуговечнијих и најважнијих манифестација у Србији! Мокрањчеви дани. На томе смо захвални Неготину! И свима вама који сте овај фестивал чинили или чините живим и релевантним у нашим и иностраним оквирима – истакла је, између осталог, Аја Јунг у својој беседи. У поздравном писму, Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије поручио је да Фестивал „Мокрањчеви дани“ значајно доприноси промовисању стваралаштва једног од најзначајнјијих српских композитора, као и да Министарство препознаје његов значај и већ деценија значајним средствима помаже реализацију Фестивала. Фестивал „Мокрањчеви дани“ свечано је прогласио отвореним, Александар Гајовић, државни секретар Министарства култтуре и информисања Републике Србије. -Министарство културе и информисања је све протекле деценије здушно било и остало уз „Мокрањчеве дане“, на шта смо посебно поносни. Поносни смо такође и на диван концертни клавир, који је управо заслугом овог Министарства данас у Неготину и већ је на располагању домаћинима овог Фестивала и његовим гостима, уметницима – Када је реч о Стевану Стојановићу Мокрањцу, наша је света дужност да управо у његовом родном Неготину кроз овакве хорске свечаности заувек задржимо у сећању овог српског композитора, врсног музичког педагога и класика наше музике, који је најзаслужнији за увођење српског националног духа у уметничку музику. Овим 53. Мокрањчеве дане“ с поносом проглашавам отвореним- поручио је Александар Гајовић. На крају церемоније отварања 53.“Мокрањчевих дана“, Владимир Радић, в.д. директора Дома културе „Стеван Мокрањац“ уручио је Аји Јунг плакету „Мокрањчевих дана“, док је ово признање Александру Гајовићу, државном секретару, уручио Владимир Величковић, председник општине Неготин. извор View full Странице

Часни оци, преподобни монаси и монахиње, поштовани народе Епархије милешевске, Благодарећи Богу на овом дану, придружујем се и ја као Епископ милешевски у својим Божићним честиткама Његовој Светости нашем Патријарху Господину Иринеју и свему Сабору Епископа наше Свете Цркве и све Вас у радости поздрављам МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ! Позивам Вас све, драга браћо и сестре, да овогодишње празновање Рождества Христовог проведемо на такав начин како би оно за нас било један стваран и светао догађај. Као што и први Божић, дан када се родио на земљи Син Божији, и који су прославили Анђели, пастири, мудраци и други није значио само једно славље и радост, него је учинио одлучујући помак и промену у историји човечанства, тако и овај наш Божић може и треба да буде догађај који ће значити одлучујући помак унапред и преображај на боље у нашим властитим животима. То ћемо постићи ако прихватимо и испунимо поруку коју нам је дао новорођени Богомладенац, а то је: пре свега да прихватимо једни друге као своју браћу и сестре, да једни другима опростимо, да се измиримо и да са свима живимо у слози и љубави. Свему томе можемо се научити гледајући на Христов пример. Он је рекао: „Угледајте се на мене…“! Будимо увек отворени за Бога и отворени једни за друге! Ако тако будемо славили Божић, ова Нова 2018-та година, која је пред нама, биће пам од Бога благословена и испуњена Његовим даровима, а ми оспособљени да Њему служимо, да се у Њему спасавамо и да напредујемо у сваком добру. Срећан вам Божић! МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Учествујући са Вама у Божићној радости и остајући увек отворен према вама у свему, ваш +Епископ милешевски Атанасије Извор: Епархија милешевска View full Странице

Пише: др Александар Живковић Изгледа да ови благдани изазивају код људи захваћених прелешћу, посебно духовно растројство. Оно би заслуживало да остане њихова тајна са Богом и духовником, да се у ери савремених комуникација сами не оглашавају. Ако су са високим црквеним чином и образовањем, као у данашњем случају архимандрит Никодим (др Богосављевић), њихов личан, може да постане и проблем црквене мисије уопште, па штавише и брука за духовно деловање наше Свете Цркве. Познат од раније по (истини за вољу међу делом монаштва неретком хијализму који исповеда долазак православног цара пре Антихриста), а обузет нездравим апокалиптичним духом који се примио на његово, упркос високој академској титули и из археологије и из теологије, површно образовање, архимандрит Никодим данас се огласио једним против, како каже, жидовствујућим текстом. Требало би пуно времена и добре воље да се укаже на све скокове у погрешном закључивању које у кратким тезама он данас износи. Искрено, ми за то време, а ни добру вољу немамо. Осећамо се згађено и обрукано, и дубоко постиђени, по ко зна који пут апелујемо на духовне власти мученичке Светосавске цркве, да овом, сада већ отвореном злу, коначно стану на пут. Ако се "равноземљашка теорија" могла примити са зачуђујућим осмехом, отворени антисемитизам у крилу Православне Цркве не сме ни за тренутак да се толерише. С том напоменом преносимо овај скандалозни "учинак". ЕКУМЕНИЗАМ КАО ЦАРЕБОРАЧКА, ПАПИСТИЧКА И ЈЕРЕС ЖИДОВСТВУЈУЋИХ BY NIKODIM BOGOSAVLJEVIC · ДЕЦЕМБАР 13, 2017 „Јер тајна безакоња већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава“ (2. Сол. 2, 7). 1. Дведесети век је век свејереси, јереси над јересима, јереси свих јереси – екуменизма. Нимало случајно се јерес екуменизма појавила и почела ширити међу православнима, управо после „уклањања онога који задржава“, после жидо-кабалистичког ритуалног убиства Св. Великомученика Цара Николаја 2., тиме што је 1920. местобљуститељ цариградског трона митр. Доситеј објавио енциклику Црквама Христовим посвуда. Наиме, по својој суштини јерес екуменизма је цареборачка јерес. Будући да Христос, као што Сам сведочи, није од овога света (Јн. 8, 23), онда ни Христови следбеници нису од овога света: „Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет“ (Јн. 15, 19). Црква Христова ни Православно Царство, којима је Христос Глава, дакле, нису од овога света. Црква и Царство су двоједна икона, као душа и тело, Небеског Јеруслалима. Православно Царство и Црква су оштро подељени, раздељени и несливни са светом, и њихова је мисија да читав свет, који је изван њих, преобрази у себе, у Царство и Цркву. Екуменизам је, међутим, сав од света и сав у свету. Црква је по својој ипостаси и природи саборна, а васељенска, екуменска, само по свом административном устројству. Екуменизам, пак, као савез „цркава“, је и по својој ипостаси и природи и устројству свесветски, васељенски, али не и саборан, јер саборност подразумева истоветност истините вере, коју екуменизам не занима; њему је довољна спољашње, формално јединство у култу и администрацији. Зато екуменизму смета Цар, јер је он као икона Главе Цркве – Христа, чувар догмата вере и канонске свезе њеног јединства. Цар је чувар оштре границе између Царства-Цркве и света. И све док је Цар био на трону, екуменизам није могао да почне да укида и брише ове границе. Зато је екуменизам цареборачка јерес, јер не жели да се поново јави „онај који задржава“, већ жели да се оштре границе између Царства-Цркве и света укину, како би се Царство и Црква укинули и претворили у свет. Зато православни екуменисти – папоцезаристи затурају и не проповедају догматско богословље о свештеном царском чину и служби, чега је потврда савремено репринт издање Катихисиза Св. Филарета Московског, у коме је изостављен наведени део. 2. Екуменизам и папизам спаја цареборачка јерес и окренутост и укорењеност у свету, и проповедање земаљског а не Небеског царства. Папа Стефан 4. је 754. са Пипином Малим склопио уговор о оснивању папске државе, а финале цареборства и пуноћа папоцезаризма је била када је, поред легалног Цара у Цариграду (без обзира што је био иконоборац), 800. за цара крунисан Карло Велики. У Цркви не могу бити два Цара, као што не могу постојати два хришћанска Царства. Уместо универзализма хришћанског Царства успостављен је универзализам папске власти. Екуменизам проповеда јединство „цркава“ у Христу, без јединства у догматици, а паписти исто то, само са јединством у папи. И једни и други ће уместо Христа дочекати и прихватити антихриста, коме ће папа, највероватније, бити лажни пророк. Од Трећег Ватиканског концила паписти су прихватили протестантску догматику, еклисиологију и есхатологију, а са њима јереси пантеизма, апокатастазе и хилијазма. По узору на папистички Концил, од времена патр. Атинагора почеле су припреме за Велики Православни Сабор, који је одржан 2016. на Криту, а на њему прихваћени документи са свим наведеним јересима. 3. Екуменизам прихвата протестантску есхатологију хилијзма, хиљадугодишњег царства овде на земљи, која је у основи јудејска есхатологија „великог шабата“, тј. царства земаљског, и лажног месије, тј. антихриста. И паписти су прихватили јудејску есхатологију. Они са својом „старијом браћом“ чекају месију. Кога чекају, тога ће и дочекати – лажног месију, тј. антихриста. 4. Православни Цар је икона Христова. Јеврејски месија, антихрист је Христова антиикона. Зато ће и икона и антиикона претходити, као претеча и антипретеча, Христовом Другом Доласку. Долазећи православни Цар, који према савременим откривењима треба да буде и Патријарх, уништиће и искорениће у Православном Царству-Цркви све наведене јереси: екуменизам, цареборство, папизам и жидовствујуће. Амин! Нека тако буде! Боже, дај! Архимандрит др Никодим (Богосављевић) View full Странице