Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 1.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 14 часа, sanja84 рече

pazi da ne dođeš u situaciju da staviš njegov portret u sobu i činiš metanije pred njim svako jutro...a recimo skloniš ikonu Isusa Hrista koja je stajala na tom mestu...

Ili ćeš samo tražiti naplatu od njega za svoje samovoljno iznuđene advokatske usluge...

Ако стварно мислите да је ово могуће... Укратко, глупост.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, logdanov рече

У царској Русији, током Великог поста, истински православци - традиционалисти нису висили на интернету

Можда зато што царска Русија није имала интернет? :coolio:

пре 34 минута, logdanov рече

претили неистомишљеницима Страшним судом.

Цитирао сам речи Господње из Јеванђеља. Подсетио на њих.  Пошто неки изгледа мисле да се  лаж у сајбер простору код Господа не рачуна.

А што се тиче "претњи" Страшним судом, погледај мало службе Посног триода, зачудићеш се колико се, уз радост васкрсења, помиње  и Суд и грех. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта ћеш, они заједно са истинољубцем саборно осуђени на Црквеном суду имају право апелације на Страшном па нек се позивају, надају се и да ће Црква да се пред њима покаје, да ће да је преузму или обезбједе преговарачку позицију бројем заведених, то је стварно реалполитичка позиција и метод, зато рабе овакве теме као што је рукољуб, јер се прост народ на то пеца, али ту заборављају чињеницу да неколицина нису осуђена ради себе самих, него ради штете коју су правили народу руковођењем и ради покушаја да руководе и усмјерсвају Цркву. Њихови настављачи подпадају под исту осуду за иста дјела и пошто не могу да отворено проповједају ћевапе, они нижу хвалиспјеве фашираном месу, аналиризају соду бикарбону, гаје лук куну се у роштиљ:bu:

Сад Јован у пустињи је нешто говорио, али гдје би то себи допуслили, чекају Суд. 

Дође анђео Родољубу и рече, одсад ћеш се звати Рукољуб Лазић.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 @Вилер ТексТекс. Извини што сам те таговала, не знам како да те одтагујем... 

Иначе су ми занимљиви падобранци који без читања расправе одмах скоче на неког и нешто као логодијареишу. А посте и они.. Мада можда за њих пост не важи... 

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Родољуб Лазић рече

Можда зато што царска Русија није имала интернет? :coolio:

Ау, превидех. Можда сам упао сам у расправу ко Пилат у Вјерују.

Коју службу у Триоду да погледам да бих се зачудио?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Контекст испвједања је да се покаже супориорност и пуна надлежност, а не да се унесе подјела у биће (дуализам, манихејство итд) и дозволи постојање друге вјере.

Ne razumem bas ovo, ali ispovedanjem vere pokazujemo da pravilno verujemo u istinitog Boga i Njegovu crkvu, pa kada se krstavamo mi ispovedamo veru i tek onda se krstavamo. Mislim da je to ovo sto kaze ap.Pavle,.....Јер се срцем верује за праведност, а устима се исповеда за спасење....

 

10. Јер се срцем верује за праведност, а устима се исповеда за спасење.

Срцу су потребна уста. Каква је корист ако се верује у души, али се то не исповеда и пред људима? Иако вера оправдава у уму, савршено (потпуно) спасење зависи од исповедања. Вера тада блиста и многима користи. И устима је, међутим, потребно срце. Многи лицемерно исповедају Христа, иако су њихова срца далеко од Њега.

sv.Teofilakt Ohridski

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

По теби, Бог вјерује на један начин у православног човјека, а на други начин у балију? 

Како може да живи вез Божијег благослова? Ко га и чиме држи у постојању? @Bokisd  видиш сад прикривени дуализам?

Pa, ima ono cak i za hriscane..... nikad vas nisam znao.... onda je i za baliju nekog isto.... :POPOcorn1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Bokisd рече

Ne razumem bas ovo

Видим, али ти је макар јасно да Бог вјерује на исти начин у сваког човјека, вјерује православно. Код њега нема конфесија, код нас има, али оне нису теолошке ни православне, то ти је ваљда јасно. 

Даље то што ми читамо симбол вјере није конститутивни дио литургије него тек да се зна да нисмо заблудили у неке побројане заблуде, није то нека "спасавајућа истина", спасавсјућа истина је благодат, духовно искуство, а текст који то описује,

- исповједање неког догђаја вјере: истина.

Немој да будемо смјешни као они теолози о којима говори Софроније, који су сазвали симпозијум о благодати, а нико не зна о чему прича, и ако је вјероватно све што су рекли о блаходати тачно и истина, али та истина остаје без енергија које носе рјечи опитних стараца и кад су  прости.

Што се тиче тог поља доктринарног, каточици би морали да исповједе нествореност благодати, најбоље би било кад би могли да их уведемо у искуство нествореног или да га посвједочимо на разне начине, јер и они се нествореном благодаћу одржавају у постојању, без обзира шта уче и да ли су свјесни.

Тако да није темељ вјере или свег створеног нека истина узета са бића, него нестворана енергија.

Не мислиш ваљда да ће о другом доласку бити утврђена истина и читан символ.

Не него ће провалити благодат.

Ако православни провуку благодат  на доктринарном или енергетском нивоу, онда није проблем да се таквим призна било која надлежност.

Али ако ми останемо без искуства благодати, јадно је тада наше православље.

Најпростије једно је љубав а друго прича о љубави , изјава.

Католици имају љубави за Христа, како су онда без благодати?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Видим, али ти је макар јасно да Бог вјерује на исти начин у сваког човјека, вјерује православно. Код њега нема конфесија, код нас има, али оне нису теолошке ни православне, то ти је ваљда јасно. 

Даље то што ми читамо симбол вјере није конститутивни дио литургије него тек да се зна да нисмо заблудили у неке побројане заблуде, није то нека "спасавајућа истина", спасавсјућа истина је благодат, духовно искуство, а текст који то описује,

- исповједање неког догђаја вјере: истина.

Немој да будемо смјешни као они теолози о којима говори Софроније, који су сазвали симпозијум о благодати, а нико не зна о чему прича, и ако је вјероватно све што су рекли о блаходати тачно и истина, али та истина остаје без енергија које носе рјечи опитних стараца и кад су  прости.

Што се тиче тог поља доктринарног, каточици би морали да исповједе нествореност благодати, најбоље би било кад би могли да их уведемо у искуство нествореног или да га посвједочимо на разне начине, јер и они се нествореном благодаћу одржавају у постојању, без обзира шта уче и да ли су свјесни.

Тако да није темељ вјере или свег створеног нека истина узета са бића, него нестворана енергија.

Не мислиш ваљда да ће о другом доласку бити утврђена истина и читан символ.

Не него ће провалити благодат.

Ако православни провуку благодат  на доктринарном или енергетском нивоу, онда није проблем да се таквим призна било која надлежност.

Али ако ми останемо без искуства благодати, јадно је тада наше православље.

Најпростије једно је љубав а друго прича о љубави , изјава.

Католици имају љубави за Христа, како су онда без благодати?

Pa napisao sam u drugoj poruci sta i kako imamo za neke kako Bog gleda. Ako taj logos po kojemo smo stvoreni ne razvijamo u sebi nece nam pomoci sto smo svi koji smo rodjeni logosni po Bogu, i Bog nas nece videti kao ostvareni po tom logosu i logosnosti u sebi, to je ono sto se kaze.....da napredujemo svi u meru rasta visine Hristove...

A Vlado kako nije deo liturgije ono sto je u liturgiji i cita se na njoj , da nije deo liturgije ne bi se ni citao, cita se i koliko se secam na sluzbi krstenja, pa i sama sluzba krstenja izvire iz liturgije. Pa u liturgiji imamo i druga ispovedanja vere, Presveta Trojica, Isus Hristos kao Bog, Bogorodica i druge stvari vere.

Za Sofronija se slazemo, treba i opit vere i dogmata i teologije, ne samo akademsko bogoslovlje i bubanje napamet,.... ko u skoli sto smo imali neke koji nabubaju napamet gradivo i dobiju petice i zaborave posle sta su ucili ( a ja nisam bubao, lenja buba, voleo sam ipak da naucim sa razumevanjem...i dodje na kraju godine kada treba da popravim ocene .... malo i nabubam i popravim.... ali bubam sa razumevanjem....:smeh1:)

Tako i za same hriscane, ako ne ostvaruju taj istiniti logos po kome su stvoreni, opet im nece koristiti sto su stvoreni po Logosu. A Logos se prepoznaje kao istinit samo u istinitom ispovedanju i istinitim delima. Zbog toga treba da se pazimo jer nije Isus djabe rekao one reci o nepoznavanju onih koji ne cine volju Oca njegovog koji je na nebesima.

I tako isto i ljubav mora da bude istinita, nema druge.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Немој да будемо смјешни као они теолози о којима говори Софроније, који су сазвали симпозијум о благодати, а нико не зна о чему прича, и ако је вјероватно све што су рекли о блаходати тачно и истина, али та истина остаје без енергија које носе рјечи опитних стараца и кад су  прости.

О којој истини причаш? У неким претходним постовима си порицао истину као истину, па си је онда признао као Истину, а сад је поново сводиш на истину, и то неких стараца. И која је то истина? Какав је тај твој Христос (Истина) с којим истина, час нема никакве везе, час има, али на крају ипак "остаје без енергије" јер та истина није Он жив него Он "разводњен" у ријечима и опиту тих стараца који Га носе као неку непознату енергију сасвим слуђене Тројице. Али није то њихов проблем, тих стараца, они су у тој енергији (икономији) распознавали ипостаси Тројице, а теби, лично теби, хаџија, ипостас је потпуно страна ријеч.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Bokisd рече

I tako isto i ljubav mora da bude istinita, nema druge.

 Слободно ти то поистовјећуј али је потребно и да разликзикујеш, паламитски, ничеански, софронијевски... јер када бих могао да те волим не бих ти ријечима морао објашњавати, само би ти се казало и далеко би се лакше у изреци разумјели, и неби била толико битна, односно могло би проћи и без рјечи у ћутању, тако и са католицима или међу собом самим, никад се неможемо уједунути на пољу идеологије, научне теологије, истине, јер истине нема, него на пољу енергије, да их заиста заволимо, по заповјесту у благослову Господњем. Макар их третирали као непријатеље, остали будни, спремни на смицалице, али не без љувави, воље за једибство и помирење, стављајући истину изнад љубави и благодати као какви демагози. Угледајући се на старце који нису имали спектакуларних истина као Ниче и Хајдегер, али су имали спектакуларну и чудотвотну вјеру као Порфирије Капспокалиивит.

Могућ и занимљив је тај сусрет уз мноштво преводилаца просто се да осјетити вапај. Наш патријарх носи тај Порфиријев влафпслов у радост коју ће надајмо се сачувати до краја проходећи кроз разноразне ходнике гдје се сусрешће не са симпатичним умним монструмима као што су Ниче и Хајдегер него са правим аутентичним монуструмима преко којих овај свјет поприма обрисе пакла.

@slovoA за тебе сигурно није подмет, прирок, субјект него је продукт заједничарења, па би волио да ми обкјасниш да ли  су Хомеини и Рацингер  личности?:))

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Хајде постави ми неко озбиљно питање, на основу онога о чему причам. И на основу онога што си и сам причао, нпр. кад за личност с правом кажеш да ће она и у паклу бити иста та личност, односно, да ћу ја чак и у паклу бити ја, а не неко безличан. Али тиме што сам у паклу ћу јасно дефинисати свој однос према другом, као индивидуа, затворена у себе саму (у пакао), па ћу тако и видјети Бога, у тој својој тами, а не у Његовој свјетлости.

Како каже св. Максим? Сви ће видјети Бога, али једни ће га познати у свјетлости (Његовој), а други у тами (сопства).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, slovoA рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Хајде постави ми неко озбиљно питање, на основу онога о чему причам. И на основу онога што си и сам причао, нпр. кад за личност с правом кажеш да ће она и у паклу бити иста та личност, односно, да ћу ја чак и у паклу бити ја, а не неко безличан. Али тиме што сам у паклу ћу јасно дефинисати свој однос према другом, као индивидуа, затворена у себе саму (у пакао), па ћу тако и видјети Бога, у тој својој тами, а не у Његовој свјетлости.

Како каже св. Максим? Сви ће видјети Бога, али једни ће га познати у свјетлости (Његовој), а други у тами (сопства).

Дакле неки благослови Божији (нпр, личност, постојање) су неукидиви и у паклу, а колико тек преостаје благослова Логоса у Исламу у Каточичанству. код јеретика или Артемијеваца. колико племенитих осјећања, врлина, дјела, незатворености у смог себе. (Код вас твз. "индивидуе" мада та ознка за паклено стање није најсретнија, али није сад то тема.)

Онај који је Христа затворио у себе и постао суд благодати какав може имати разлог да се затвара за другог, ма ко тај другу био. 

Мислиш ли да су се у конфесујалном дијалогу могла освајати срца у Хрватској. не него љзбављу, а ко се љубави може противити?  Само онај који је нема из адске зависти па био он сто пута "Србин" и онај ко своди љубав на психонаутику, негирајући да је она нестворена благодат која нас доводи у поредак, хијерархију, пред Христа, па читао он сто пута Символ није православан нити је Србин када тако чини, него како би херцеговси рекли: нико и ниђе.

Зато је онај који има највећу љубав, највећи слуга, прави Папа и тихи и тиховатељни ненадјебиви  владар.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...