Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[Bokisd]

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ако ниси на Тавору или у кипини, чиме си одвојен и шта је то, шта ти мислиш?  Ако си у познању истине зашто све не свијетли око тебе и ти сам?  

Pa odvojen si mnogim stvarima, eto recimo sv.Maksim odmah u prvoj recenici prvog Stoslova kaze sta u sustini odvaja od Tavora ili kupine :

Није могуће да је задобије онај ко има пристрашће према било чему земаљском

To je uzrok i protiv toga vezivanja za zemaljsko su se borili svi svetitelji i podviznici i hriscani svako po svojoj snazi i mogucnostima.

Koliko se secam iz Palaminih Trijada i svetiteljskih pisanija, covek kada dodje u (full) poznanje istine sam svetli, sve u njemu svetli i telo i dusa i um i duh. To je ono iz price sv.Serafoma Sarovskog kada je prakticno pokazao Motovolovu sta znaci blagodat Duha Svetoga.

СТИЦАЊЕ ДУХА СВЕТОГА – ЦИЉ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

 

[Просечан србенда]

On 29.3.2021. at 20:23, Hadzi Vladimir Petrovic рече

јеси ли ти кад си заљубио у неку цицу, развијао учење о њој и теоретисао о љубави или си обожавао њену ипостас и гледао како сија и све чинио да тјелесно општиш.

Не него си  направио систем истина о њој, као и колега којем се исто свиђала, па сте сучељили теорије? Није Христос донио учење него себе самог, или ако хоћеш има много учења, али она нису ту умјесто Христа и благодати нпр, него служе да уведу у пуноћу, нису најбитнија. Не могу да се поставе ствари наше -учење ваше учење,  јер спуштамо властиту разину. 

Брате лепо звучи твоја теорија о девојци која сија али у стварном животу људи буду и жестоко рањени јер их девојка остави или их и не погледа док у вери или пре вере углавном већ знају за свето писмо, нешто су чули о Исусу Христу од својих родитеља или свештеника или су од малена већ долазили у храм али им је било досадно а многи нису али траже спасење па нађу али прођу голготу. Дакле то што су чули и што дође до њих је свето предање које доноси благодат и благодат која води до св. Предања, до РЕЧИ БОЖИЈе. Па кад их стрефи нека невоља онда почиње богомоља и потрага за спасењем, није то нешто много романтично попут заљубљивања како си ти описао већ је драма, борба за бити и небити. 

 

On 29.3.2021. at 20:23, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Не него си  направио систем истина о њој, као и колега којем се исто свиђала, па сте сучељили теорије? Није Христос донио учење него себе самог, или ако хоћеш има много учења, али она нису ту умјесто Христа и благодати нпр, него служе да уведу у пуноћу, нису најбитнија. Не могу да се поставе ствари наше -учење ваше учење,  јер спуштамо властиту разину. 

Тачно је да постоје многа учења али св. Предање је само једно и најбитније је. Дакле што кажеш није заокружено него је континуитет предања односно бескрајно надограђивање у Цркви. Дакле Христос јесте донео првенствено Себе али св. Апостоли су га звали учитељем, дакле преносио им је учење али не било какво него их их је учио речи Божијој у којој је сила и то директно док је народу говорио у причама. Апостоли су препознали да не прича у празно него да делима потврђује своје Божанске речи исто тако и свети оци. Дакле све је то записано ради нас, да ми знамо и да чувамо и да кроз читање, слушање и делање благословом Божјим саучествујемо са Апостолима и св. Оцима да оно што су записали и ми унесемо у свој живот и да са њима кажемо благоизволе се Духу Светоме и нама.

И није то наше-ваше учење као што кажеш него понављам то је св. Откровење целом људском роду, Божанско учење. Коме се то не свиђа, протестантима на пример, не мора да прихвати али остаће ускраћен за пуноћом.

Па и наш патријарх дужан је да и хрватима и папи преноси то што је примио.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 13 часа, Inženjer Djatlov рече

Razlika između metafizike i istočnjačke duhovnosti je što pojam ne ostaje mrtvo slovo na papiru, već dolazi do neke identifikacije sa njim i ukidanja refleksije. Prosto sama činjenica da to, kako ga zovete ,,magijsko" postoji, govori da i ono negde mora da se smesti. Naprosto, psihologija pomaže ljudima, iako je magijska. Čovek mora da bude celovit, ne osakaćen. Ako hoćete da skačete u dalj, ne molite Boga da Vam da veštinu, nego ponavljate i vežbate. Isto je i sa psihologijom i duhovnošću istoka. Ona je prirodna i bezlična. E sad, ja se slažem da se najviše vrednost dobijaju kao Božiji dar čoveku. Ali Bog i priprema našu volju da može i sopstvenim snagama da radi. Neko upadne u depresiju, pa mu ona bude ukinuta. Ali onome kome nije ukinuta, očigledno da postoji blagoslov za njeno korišćenje.

Није проблем да техника, техничка магијска свијест постоји, како би ходали, скијали итд. Проблем је кад то тјелесно знање, "тјелесна душа" усједне на мјесто душевног или претендује на духовно. То је зло у "есенцијалном смислу"

(Анегдота: Говори покојни Таса о дисању, како је важно у спорту, код порода у молитви (везивао је молитву за дисање), ето каже једна ствар а појављује се у бише области, шта ћу ја ко ја, реко: а све из јоге долази: Мали три куга около да истрчиш, скочим, сједи. На то ми је Гаврило иконописац, бивши будистички монах рекао, нису јогији измислили и установили дисање, али ипак макар историјски те технике познајемо као њихове.

Сад оставићу по страни да ли своје поимање технике наклапамо на њихово изворно и да ли је њихово изворно аутентично. Да ли је јога, као платонизам, архитектура, бадњак, право, умјетност, крштена и усвојена или је другажији подземни и несагледиви ток тих традиција које су сада ту, не знам али је дискрапантно да се све то усваја - док се католицима ни крштење не признаје а историјски је мање више јасно шта се дешава.)

Тако ако се путем технике, настоји утицати на душевно, изманипулисати неко стање душе,  нпр,срећа, онда је техника (нпр) дисања исто што и наркоманија, јер дрога није лоша по себи него је лош тај идолатријски приступ. 

Тада техника постаје магија и ми градимо разноразне идоле у себи и око себе, што је изворни феномен зла, те наш свјет постаје пакленији. Заклоњенији од лица Божијег.

пре 13 часа, Bokisd рече

Pa odvojen si mnogim stvarima, eto recimo sv.Maksim odmah u prvoj recenici prvog Stoslova kaze sta u sustini odvaja od Tavora ili kupine :

Није могуће да је задобије онај ко има пристрашће према било чему земаљском

To je uzrok i protiv toga vezivanja za zemaljsko su se borili svi svetitelji i podviznici i hriscani svako po svojoj snazi i mogucnostima.

Koliko se secam iz Palaminih Trijada i svetiteljskih pisanija, covek kada dodje u (full) poznanje istine sam svetli, sve u njemu svetli i telo i dusa i um i duh. To je ono iz price sv.Serafoma Sarovskog kada je prakticno pokazao Motovolovu sta znaci blagodat Duha Svetoga.

СТИЦАЊЕ ДУХА СВЕТОГА – ЦИЉ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

 

Многим стварима , Бокид аутомат за свете Оце, убациш и он ти излиста. Како то нека или многе ствари, може да заклони Бога? Кад је при том  све још добро и миломе Богу приступачно, а зла нема?

Шта значи то пристрашће? Обожавање и давање славе неком добру више или мање него што том добру припада, нпр добар је пас, добро се и женити, али ако ту част подјелиш са псом, пореметио си "Ред икона и поклоњења" Дао си нечему већу или мању славу него што му припада, нпр Папи, који нити је Бог нити је јеретик, или самоме себи или било чему другом, истини, не можеш је усјести на мјесто Божије, нити Духа светог ставити умјесто Сина итд.

Хијерархија је оно што обезбјеђује "поредак благодати", дакле идоли затварају, а иконе отварају, зато се развој теологије завршава са иконоборством, јер у "икони"односно поретку икона (интердисплинарно и мултимедијски) имамо духовност твари, ипостасно утемељену природу, душевност - умјетнички и научни ниво,  и техничку и технолошку димензију, рад, акцију, служење, све у хармонији.

Не мислим само на икону као слику светца, него човјека као икону, природу као икону, епископа као икону...а и папа да се иконизује да се доведе у поредак, ако није, и ми ако нисмо да се исправљамо до освећења и веће мјере освећења, мислим може СПЦ боље и ако је савршена, и ми људи смо савршени и ако пали.

То што неки мјешају недовршеност и насавршеност човјека са његовим несавршеним стањем су они који би да нас подвласте на онтолошком нивоу (на нивоу онтологије личности,) да нас држе у неком под бићу. Шипак, Бог  своју  власт над нема не извршава на  онтолошком нивоу, па самим тим не може ни нико у име његово.

пре 8 часа, Просечан србенда рече

Брате лепо звучи твоја теорија о девојци која сија али у стварном животу људи буду и жестоко рањени јер их девојка остави или их и не погледа док у вери или пре вере углавном већ знају за свето писмо, нешто су чули о Исусу Христу од својих родитеља или свештеника или су од малена већ долазили у храм али им је било досадно а многи нису али траже спасење па нађу али прођу голготу. Дакле то што су чули и што дође до њих је свето предање које доноси благодат и благодат која води до св. Предања, до РЕЧИ БОЖИЈе. Па кад их стрефи нека невоља онда почиње богомоља и потрага за спасењем, није то нешто много романтично попут заљубљивања како си ти описао већ је драма, борба за бити и небити. 

 

Тачно је да постоје многа учења али св. Предање је само једно и најбитније је. Дакле што кажеш није заокружено него је континуитет предања односно бескрајно надограђивање у Цркви. Дакле Христос јесте донео првенствено Себе али св. Апостоли су га звали учитељем, дакле преносио им је учење али не било какво него их их је учио речи Божијој у којој је сила и то директно док је народу говорио у причама. Апостоли су препознали да не прича у празно него да делима потврђује своје Божанске речи исто тако и свети оци. Дакле све је то записано ради нас, да ми знамо и да чувамо и да кроз читање, слушање и делање благословом Божјим саучествујемо са Апостолима и св. Оцима да оно што су записали и ми унесемо у свој живот и да са њима кажемо благоизволе се Духу Светоме и нама.

И није то наше-ваше учење као што кажеш него понављам то је св. Откровење целом људском роду, Божанско учење. Коме се то не свиђа, протестантима на пример, не мора да прихвати али остаће ускраћен за пуноћом.

Па и наш патријарх дужан је да и хрватима и папи преноси то што је примио.

Да али видиш код протестаната, свето писмо креира Цркву, да није прије и више обрнуто. Не могу канони да буду тамо гдје су догме или обичај, рукољуб нпр да се диже на неки невиђени ниво, као да је питање свих питања. Тако нека свеукупног предања, али без озбиљног приступа, збрда дола, гдје нису ствари на свом мјесту, направићемо идоле или поштујући предње и неки његов дио више него што треба или мање, исте су посљедице, идол. Што не значи да је у предању нешто идол, идол се прави и од Светог Писма, па и од Бога, идол Христа као гаранта метафизике (магијског поистовјећенја), или Христова онтологија, мало морген.Љепо је рекао Таса Игију Онтологија свете Тројице, нема је и не може је бити, и хвала.

Многи би да богују ујесто да благују.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Joga. Nisam siguran da ovo umem da formulišem, ali da probam... Ona ima veze sa estetskim, pomisao na Indiju budi neki mistični estetski doživljaj, neku maglu, nalik na, recimo, Njujork sedamdesetih, ili staru Grčku, Rim i tu neku patinu koju njihove predstave sadrže, ili ih mi učitavamo. Joga ima taj estetski momenat, harmonično, zdravo, telo, bez stega, u skladu sa disanjem... Ona podstiče estetsko u čoveku. Kjerkegor je govorio o estetskom tipu čoveka, i daje paralelu sa Don Žuanom. Ukratko, to bi bio čovek kod koga ne dolazi do mišljenja, jer je uvek u sadašnjem trenutku. On svet doživljava čulno neposredno. Dakle, oseća svaki drhtaj svoga tela, i time se naslađuje, a tako deluje i na suprotni pol, senzualan je, deluje kao prirodna sila, i samim tim je zavodnik. I to je super po meni, kao jedan sloj ličnosti, neophodan sloj čak. Otišao bih toliko daleko da bih se usudio da kažem da svi problemi koji postoje kod nekih ljudi iz Crkve potiču iz gušenja tog estetskog čoveka. A jedna od manifestacija toga je i hronično nemanje ukusa u sadašnoj crkvenoj umetnosti. Odete na Hilandar i ne možete da se nadivite tim ikonama, a odete u neku skoro pravljenu Crkvu i vidite da su to radili neki mnogo netalentovani ljudi.... Nemanje ukusa je ozbiljna duhovna bolest, iako se o tome ne govori.

    Joga i gnosticizam naročito, zadiru i u sferu etičkog. Opet Kjerkegor i etički tip. Stavljaju Vas u taj neki okvir stvarnosti u kojoj je glavna pokretačka sila borba. Dakle, rvem se sa demonima, pobeđujem, gubim, ustajem... Ima veze sa arhetipom heroja. Religiozni stadijum ličnosti, po Kjerkegoru najviši, stadijum je paradoksa, po principu Avraama, apsolutne vere u Boga, doticanjem dna do samoponištenja, a to dno istovremeno postaje sam vrh. 

    Sva tri sloja moramo da sadržimo u sebi da bi bili celoviti. Ko se zakači samo za religiozni ili postane taliban, ili poludi, ili je agresivan... Pa paradoksalno nikad ni ne dostiže religiozni stadijum, jer ima rupe u biću, i onda se dešava propast pod plaštom crkvenosti. Znam i konkretne primere. 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 31 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Joga. Nisam siguran da ovo umem da formulišem, ali da probam... Ona ima veze sa estetskim, pomisao na Indiju budi neki mistični estetski doživljaj, neku maglu, nalik na, recimo, Njujork sedamdesetih, ili staru Grčku, Rim i tu neku patinu koju njihove predstave sadrže, ili im mi učitavamo. Joga ima taj estetski momenat, harmonično, zdravo, telo, bez stega, u skladu sa disanjem... Ona podstiče estetsko u čoveku. Kjerkegor je govorio o estetskom tipu čoveka, i daje paralelu sa Don Žuanom. Ukratko, to bi bio čovek kod koga ne dolazi do mišljenja, jer je uvek u sadašnjem trenutku. On svet doživljava čulno neposredno. Dakle, oseća svaki drhtaj svoga tela, i time se naslađuje, a tako deluje i na suprotni pol, senzualan je, deluje kao prirodna sila, i samim tim je zavodnik. I to je super po meni, kao jedan sloj ličnosti, neophodan sloj čak. Otišao bih toliko daleko da bih se usudio da kažem da svi problemi koji postoje kod nekih ljudi iz Crkve potiču iz gušenja tog estetskog čoveka. A jedna od manifestacija toga je i hronično nemanje ukusa u sadašnoj crkvenoj umetnosti. Odete na Hilandar i ne možete da se nadivite tim ikonama, a odete u neku skoro pravljenu Crkvu i vidite da su to radili neki mnogo netalentovani ljudi.... Nemanje ukusa je ozbiljna duhovna bolest, iako se o tome ne govori.

    Joga i gnosticizam naročito, zadiru i u sferu etičkog. Opet Kjerkegor i etički tip. Stavljaju Vas u taj neki okvir stvarnosti u kojoj je glavna pokretačka sila borba. Dakle, rvem se sa demonima, pobeđujem, gubim, ustajem... Ima veze sa arhetipom heroja. Religiozni stadijum ličnosti, po Kjerkegoru najviši, stadijum je paradoksa, po principu Avraama, apsolutne vere u Boga, doticanjem dna do samoponištenja, a to dno istovremeno postaje sam vrh. 

    Sva tri sloja moramo da sadržimo u sebi da bi bili celoviti. Ko se zakači samo za religiozni ili postane taliban, ili poludi, ili je agresivan... Pa paradoksalno nikad ni ne dostiže religiozni stadijum, jer ima rupe u biću, i onda se dešava propast pod plaštom crkvenosti. Znam i konkretne primere. 

Ајде кад сам крену са анегдотама друг П, побожан историчар умјетност направио пасуљ и попило се, шта ћу узмем да га разочаравам да пеавославна естетика не постоји, немајући куда тражио је апелацију код Тасе који стаде на његову страну, долио сам још уље на ватру тврдећи да је глумац мистатагог (јер је аутентично поустовјечење у Христу).

Ниједна од дисциплина метафизике: етика, естетика, логика не могу се довести у везу са православљем јер је у корену поистовјећење бића и мишљења, све то расте на дрвету позања добра и зла.  Зато је донекле у праву Зизи са онтологија  а не етика, јер је онтологија фундаменталније, грјеши међутим у разликовању онтологије и теологије, ако уопште шрави то разликовање, за њих је теологија права онтологија, што је насилна теологијам јер онтологија је насилна и тоталитарна сама по себи, не може да не захвати све. 

То што говориш код људи у цркви је страх од природе, страсти, јер их је него слагао, да има било шта у природи што је зло, страсти могу произвести зло ако нису у поредку љубави, као и ум, или било шта, ако ставимо либидо изнад свега, или га ниподаштавамо, ето прпблема.

То немање укуса је од естетике, стари иконописци су били изван метафизике, "делатно су видјели" у тваари су преко логоса откривали творца, јављао им се ( техника: умјеће допуштање истини да се објави, код њих у смислу објаве Христа, синергијске и молитвене) У "црквеном" кичу је угашено свјетло, оперише се представама престава, слике се уносе у ум, а онда се пројектују техницисзички, одрађује се, влада метафизика, зато јер је престава у уму, умјтничко дјело се ствара у уму, а онда се избацује,опредмећу је се пресдстава, зато нема везе са тварју и њеним логосима и не свјетли него је празна форма, имао и такву кич теологију која врви од научности и детаља, а маши фундаментално. Још се буне.

Отац модерне Маљевић је напустио опредмећивање, или како +Давид каже нечије ријечи јече, а нечије звече ко празан лонац.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Razumem, samo možda previše radikalno to zaoštravate. Zavisi šta ko zove estetikom, vi ovo Vaše možete da zovete svojom vizijom estetike. Sami ste rekli da moramo da se služimo pojmovima, to što ćete da ukinete pojam estetike, ne rešava Vam to sa čime ćete da ga zamenite. Čime god da ga zamenite opet baratate pojmovima. A inače se slažem sa ovim za stare ikonopisce, samo što to nije ništa ekskluzivno vezano za njih, može to i danas, a može i u nepravoslavnoj umetnosti, mada svaka dobra umetnost je pravoslavna, nije imao koji drugi Bog da da taj dar.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 минут, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Razumem, samo možda previše radikalno to zaoštravate. Zavisi šta ko zove estetikom, vi ovo Vaše možete da zovete svojom vizijom estetike. Sami ste rekli da moramo da se služimo pojmovima, to što ćete da ukinete pojam estetike, ne rešava Vam to sa čime ćete da ga zamenite. Čime god da ga zamenite opet baratate pojmovima. A inače se slažem sa ovim za stare ikonopisce, samo što to nije ništa ekskluzivno vezano za njih, može to i danas, a može i u nepravoslavnoj umetnosti, mada svaka dobra umetnost je pravoslavna, nije imao koji drugi Bog da da taj dar.

Наравно, може да се мене чита као да говорим неку истину (метафизику) само док сам у стању да то одричем, одрицаћу. Да би ме погрешно растумачио мора да покуша да моју енергији (текст) откине од мене, да ме погази, а онда од указивања да направи премет, и да у сљедећем кораку ради са тим предметом шта год хоће, да га подвргама методу итд, да га уврсти у софтбер и посље ми припише нешто десето. Тако  ми поступамо једни са другим и са Оцима.

Естетика хоће да ухвати да опредмети љепоту, да с-хвати, зато у музикологији имамо хармоније, па се хармоније уче, а у праовслављу хармонија је нестворена свјетлост. Нема ту  никаквог схватања, погрешан приступ, у љубави се учествује, а не да схватимо шта је љубав па да је производимо. Као неко зна шта је хармонија, љубав, биће.......

[Родољуб Лазић]

О, извињавам се, упао сам на погрешну тему. Мислио сам да је ово тема о патријарху Порфирију. Надам се да нећете замерити овај мали офтопик:

/files/spc_social.png

Патријарх Порфирије богослужио у Загребу | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]

WWW.SPC.RS

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Ma naravno da ne može da se shvati, i naravno da se učestvuje, ali to je estetika. Projava Boga u svetu umetnosti. Kao što projave Boga u svim drugim oblastima logika, etika, ne ukidaju disciplinu nego je preobražavaju tako da nema više opredmećivanja. Nema razloga insistirati na ukidanju tih pojmova, jer radikalna negacija, često jeste upravo potvrđivanje po principu potiskivanja, što bi čika Frojdić rekao. A s obzirom da je Bog svakakvima (po ljudskim kvalitetima) davao neverovatne darove, najbolja je potvrda da Duh diše gde hoće i daje besplatno. To je po meni, čisto pravoslavlje. 

[Inženjer Djatlov]

@Родољуб Лазић Nije strašno, s obzirom da nema 300 strana tema, niko nije uskraćen.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 10 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Ma naravno da ne može da se shvati, i naravno da se učestvuje, ali to je estetika. Projava Boga u svetu umetnosti. Kao što projave Boga u svim drugim oblastima logika, etika, ne ukidaju disciplinu nego je preobražavaju tako da nema više opredmećivanja. Nema razloga insistirati na ukidanju tih pojmova, jer radikalna negacija, često jeste upravo potvrđivanje po principu potiskivanja, što bi čika Frojdić rekao. A s obzirom da je Bog svakakvima (po ljudskim kvalitetima) davao neverovatne darove, najbolja je potvrda da Duh diše gde hoće i daje besplatno. To je po meni, čisto pravoslavlje. 

Не ради се о укидању, него о повноном утемељењу.

"@Родољуб Лазић  изгледа да те патријарх помиње у тексту: ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике, а ми као да смо текст  антиципирали у теми?

[Родољуб Лазић]

Не, помиње Оце Васељенских сабора.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 18 минута, Родољуб Лазић рече

Не, помиње Оце Васељенских сабора.

Да заборавио сам,  ти ову тему читаш како пљунити Патријарха, је си након изчуђањвања зашто су злочинци нико и ниђе, након издизања рукољуба у небеске свер, опет то учинио!

Јер је јасно да би из тога излазило да се Патријарх односи према оцима негативно, онако како се ти односиш и према њему и према оцима, па онда ћеш посље да јечиш, боље почни одма, Рукољубе.

"Господо хришћанска тражити зло изван себе - то је кич" Сонја Савић

[Родољуб Лазић]

Досадан си. Правиш се паметан, а не можеш да саставиш два и два. 

Па да ти објасним: цитиране речи патријарха Порфирија си без икаквог повода повезао са мном, желећи, по свом старом обичају, да ме поткачиш. А ја сам онда те исте речи повезао са Оцима Васељенских сабора,  за које се, у одређеном контексту, може рећи да су делили људе на који припадају нама (Цркви) и на оне који су неверници, јеретици. Не знам у чему се ту састоји пљување патријарха. Нисам измислио његове речи, нити је нетачна моја констатација да се те речи могу применити на Оце Васељенских сабора.

А све зато што си се без потребе поново накачио на мене. 

А што се тиче тог "Рукољубе", да ли би ти пријало да те ја зовем  Блудимире? Или Крнџија?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 11 минута, Родољуб Лазић рече

Досадан си. Правиш се паметан, а не можеш да саставиш два и два. 

Па да ти објасним: цитиране речи патријарха Порфирија си без икаквог повода повезао са мном, желећи, по свом старом обичају, да ме поткачиш. А ја сам онда те исте речи повезао са Оцима Васељенских сабора,  за које се, у одређеном контексту, може рећи да су делили људе на који припадају нама (Цркви) и на оне који су неверници, јеретици. Не знам у чему се ту састоји пљување патријарха. Нисам измислио негове речи, нити је нетачна моја констатација да се те речи могу применити на Оце Васељенских сабора.

Наравно све си тачно рекао, да бих све то скупа повезао у лаж, логика те служи као и лукавог, као бринеш се за тему, онда одмах пљуц. 

Није моје повезивање два и два , два и два како то сабере Рукољуба Лазић, ту си у праву. 

Како ли смо се ми то у толиком броју прелестили да имаш нешто против Патријарха,  дај бре Рукољубе стиди се и буди тамо гдје и јеси, немој да нас за наше добро обмањујеш да си са нама у заједници, кад на сваком кораку и нивоу свједочиш супротно.